POREKLO DEDA-MRAZA

Miroslav Mladenović    Vesti

Deda Mraz (Božić Bata, Djed Božićnjak), ranije poznat kao sveti Nikola. Smatra se da je zaštitnik dece, i njegov dan se slavi 6. ili 19. decembra.

Sveprisutan naziv na engleskom govornom području SANTA CLAUS (Santa Kloz - tj. Deda Mraz) vodi poreklo od severnoameričkih doseljenika iz Holandije. Na holandskom Sinta Niclaas znači, Sveti Nikola, i prvi doseljenici iz Holandije su preneli i svoj vrlo razvijen kult obožavanja Svetog Nikole. Daljom evolucijom reči, bilo je Sinta Claas, da bi se pod uticajem engleskog jezika dobio sadašnji termin Santa Claus.

Sveti Nikola, poreklom iz imućnije porodice, kada je prihvatio hrišćanstvo kao životno opredeljenje, bukvalno je potkradao svoje imućne roditelje, i najsiromašnijima u svom okruženju je “ilegalno”, tj. bez znanja tih porodica, ostavljao svoje poklone da bi im pomogao.

Na osnovu te legende danas se u zapadnim kulturama veruje da donosi poklone na Badnje veče ili na Božić.

Pošto je Deda Mraz “izmišljeni” lik, on se prilagođava običajima, religijama, kulturama i narodima.

KSENIJA PAJČIN U ZAJEČARU, “KELTSI” U VALJEVU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Ko će nastupati na dočeku Nove godine na gradskim trgovima
Zvezde rokenrola i narodne muzike, ali i lokalni neafirmisani muzičari, zabavljaće građane Srbije koji odluče da Novu godinu dočekaju na nekom od gradskih trgova. Lokalne vlasti u većini gradova odlučile su da plate i po nekoliko desetina hiljada evra kako bi građanima priredili što bolji doček, ali su se u nekim gradovima, zbog štednje, odlučili da angažuju neafirmisane muzičare, ili da doček uopšte ne organizuju.

Na gradskom trgu u Čačku nastupiće Jelena Tomašević. Prema rečima organizatora, za njen honorar iz gradskog budžeta biće izdvojeno milion dinara, a prateći troškovi koštaće dodatnih 700.000. Pored Tomaševićeve, Čačane će zabavljati i trubački orkestar, a tačno u ponoć biće upriličen vatromet.

Kragujevčane će na Trgu kod Krsta zabavljati Kiki Lesandrić i „Piloti” i Dejan Cukić i „Spori ritam bend”.

- Koncert počinje u 22 sata i trajaće do sat iza ponoći - kaže Miodrag Zdravković, zadužen za organizovanje kulturnih događaja u kragujevačkom Domu omladine.

- Prelaz iz starog u novo leto provešću sa devojkom pod otvorenim nebom, u Pešačkoj zoni. Za ovu varijantu odlučio sam se jer ništa ne košta, a ujedno je prilika za lud provod - kaže Radoš Ostojić.

Dom kulture u Pirotu organizovaće doček Nove godine na gradskom trgu u centru grada. Program počinje oko 20 sati muzikom sa razglasa, potom će nastupiti tri pirotske grupe, a pred ponoć i gost iznenađenja. Direktor Doma kulture Miško Ćirić juče nam je potvrdio da je potpisan ugovor sa „Melos estradom” i da će gost iznenađenja biti Dušan Svilar.

Zvezda večeri u Kraljevu biće Bojan Belić, a u programu učestvovaće i domaće grupe i kraljevački duvački orkestar”27 oktobar”.

Grad Smederevo odlučio je da zbog krize prištedi i na dočeku na gradskom Trgu. Organizatori su najavili da će se osloniti na lokalne muzičare, i da neće trošiti veliki novac na dovođenje estradnih zvezda. Jedini gosti pred ponoć biće orkestar Bojana Krstića iz Guče.

Tradicionalni doček Nove godine na Trgu partizana u Užicu ni ovoga puta neće izostati, s tim što će 2009. biti dočekana puno skromnije. Užičane će zabavljati trubački orekestar Veljka Ostojića. Koncert počinje u 23 časa i trajaće do jedan sat iza ponoći, a da se novogodišnja proslava svede samo na dva sata trube uticalo je „zavrtanje slavina” iz gradske kuće koja je za doček 2009. izdvojila „samo” 700.000 dinara.

Valjevce koji odluče da novu 2009. godinu dočekaju na Gradskom trgu očekuje rokerski provod. Od 22 sata do ponoći sviraće „Ortodoks Keltsi“, a od ponoći do 2 časa „Deca loših muzičara”. Gradske vlasti su odlučile da doček bude u potpunosti okrenut mlađoj publici i odbacuju tvrdnje da su za 12.000 evra, koliko će iz gradske kase biti izdvojeno da se plati nastup „Keltsa” i DLM, mogli da dovedu, na primer dve zvezde „Granda”.

- Po bruto budžetu od 12.000 evra namenjenih za proslavu Nove godine spadamo među „siromašnije” gradove u Srbiji, a pevači „Granda” za tu sumu ne nastupaju za Novu godinu - kaže organizator novogodišnjeg programa Veseljko Belušević.

Zaječarci će Novu godinu moći da dočekaju na gradskom trgu gde će uz „Akapulko bend” nastupati i Ksenija Pajčin, Slađana Ivanišević, Nemanja Nikolić, Jelena Kostov, Milena Ćeranić i Marko Jeftić. Za oko 20.000 posetilaca, koliko se očekuje, obezbeđena je besplatna grejana rakija i vino i besplatna hrana jer će se u samom centru okretati dva vola na ražnju.

U Šapcu će u najluđoj noći biti organzovani koncerti na kojima će nastupiti mladi šabački bendovi „The Cube”, „Gluva soba”, „Star fakersi” i „Grupa 93″. Za izvođače uprava je izdvojila ukupno 2.000 evra, a koncerti počinju u 22 časa. Član gradskog veća Sovranije Čonjagić kaže za „Blic” da su već imali nekoliko razgovora sa poznatim muzičkim zvezdama, ali da su njihovi zahtevi bili previsoki. „Blic” nezvanično saznaje da su razgovori vođeni sa grupom „Hari Mata Hari” za čiji je nastup trebalo izdvojiti 40.000 evra i sa Harisom Džinovićem čiji je angažman 55.000 evra.

Koordinator za novogodišnju manifestaciju u Raškoj Nenad Ostarćanin kaže da će na trgu biti zabava uz grejanu rakiju, čaj i posne uštipke.

- Opština je pripremila i vatromet, a u pitanju je licencirana firma. Sveli smo troškove na minimum i u okviru skromnog novogodišnjeg budžeta građanima ćemo omogućiti okupljanje na gradskom trgu - rekao je Ostraćanin. Na gradskom trgu gostovaće grupa „Far” iz Beograda, kao i domaće grupe „Ano Domini” i „Kloš-elita” .

„No smoking orchestra” na Zlatiboru

Goste Zlatibora u novogodišnjoj noći zabavljaće „No smoking orchestra” predvođena Emirom Kusturicom, a svirka će se održati na Kraljevom trgu. U opštini Čajetina uporno odbijaju da kažu koliko su budžetskog novca dali Kusturičinom bendu, izgovarajući se da cena još nije dogovorena.

Era Ojdanić i „Kursadžije” u Jagodini

Jagodince će zabavljati „Kursadžije”, Era Ojdanić i bivša pobednica „Zvezda granda” Milica Todorović. Koncert će biti održan na jagodinskom skveru kao i svake godine uz veliki vatromet. Paraćinci će novu godinu dočekati uz svirku benda „Pent haus bend” iz Niša dok Ćupričani još uvek ne znaju ko će ih zabavljati u najluđoj noći.

„Van Gog” i Haris Džinović u Nišu

„Van Gog” i Haris Džiniović nastupiće na Trgu kralja Milana u Nišu, saznajemo u Gradskom veću.

- Doček na trgu neće opteretiti budžet, jer će sve platiti sponzori. Za sada je sigurno je da će u ponoć biti trubača i vatrometa, ali tačnu satnicu dočeka još ne znamo. Nastupiće i nekoliko folklornih ansambala - kažu u gradskoj vlasti.

Bez dočeka u Kruševcu, Svilajncu, Loznici i Novom Pazaru

Organizovanog dočeka na gradskim ulicama neće biti u Kruševcu, Svilajncu, Loznici i Novom Pazaru. Za razliku od prethodna tri dočeka Nove godine, kada su ih zabavljali Željko Joksimović, Bajaga i „Instruktori” i Marija Šerifović, Kruševljani će 2009. godinu dočekati samo uz vatromet. Planirani doček će izostati jer su u lokalnoj vlasti procenili da su ponuđeni izvođači preskupi za kvalitet koji nude. Kako saznajemo, bio je planiran nastup Bojana Marovića, grupe „Kal” i lokalnih bendova zašta je trebalo izdvojiti oko 20.000 evra.

Svilajnčani neće imati koncert na trgu Stevana Sinđelića jer su, kako kažu čelnici opštine sredtsva uložili u sređivanje grada.

Gradska vlast u Novom Pazaru odluèila je da ne organizuje doček. - Moramo biti svesni da je dug koji smo zatekli čak 11 miliona evra. Treba se domaćinski ponašati, lako bi bilo da potrošimo 50 ili 100 hiljada evra za doček, ali želimo da štedimo - rekla je za „Blic” Ivana Milić, član kabineta novopazarskog gradonaèelnika.

Izvor: Blic Online

AUTOBIOGRAFIJA LEPE SMOJE

Nebojša Đorđević    Vesti


Promocija knjige “Ona”

PHOTO: LEO NIKOLIĆ
U Splitu je 17. decembra promovirana autobiografija Lepe Smoje, supruge legendarnog Miljenka Smoje

Kroničar Splita i Dalmacije je u svojim tekstovima uvijek nazivao svoju ženu “ona”, pa je to iskorišteno za naslov njene knjige koju je objavio VBZ. Promocija je održana u Teatrinu na Prokurativama i počast su došli iskazati brojni splitski poštovaoci Miljenka, ali i Lepe. Neovisno o svom suprugu, Lepa Smoje je uvijek bila istaknuta u društvenom životu svoga grada, prije svega kao voditeljica dječje plesne škole Mozaik. Glavni promotor uz Ivicu Ivaniševića, Zoju Odak i Ivicu Puka bio je Boris Dežulović, koji je napisao i predgovor za Lepinu autobiografiju. U nadahnutom tekstu istakao je životnu vitalnost i optimizam žene koja je odlučila napisati svoju autobiografiju u 88. godini. U šali je rečeno da narednog Kiklopa nakon Nives Celzijus sigurno dobija Lepa Farenhajt.

U nedavnom razgovoru za Javno.hr Lepa Smoje je izjavila da su Ivanišević i Dežulović glavni krivci za to što je uopšte počela da piše: “A čujte, eto, i ja u svojim devedesetima počela pisat’. Pa, živjet’ uz jednog Smoju pola stoljeća, a i sam ne dobit’ želju nešto literarno kazat’ bilo bi u najmanju ruku čudno. Ma, naravno, zajebajem se, iako ne sasvim. Moram priznat’ da su me, ustvari, najviše nagovorili moj mali Dežulović i mali Pivac - ja ga zovem moj Pivac, odnosno Ivica Ivanišević - kojima ja dođem ka’ neka nona. Oni su najveći krivci što u meni raste jedno mlado književno drvce. I, eto, nisam ih mogla odbit’, nagovarali su me i onda sam tako počela”.

Izvor: e - Novine

BEZ NJEGA NI ROKENROL NI ŠAH NE BI BILI ONO ŠTO JESU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Nikola Karaklajić, šahovski majstor, dugogodišnji novinar, jedan od najznačajnijih domaćih kulturnih poslenika i pionir domaćeg rokenrola, preminuo je početkom sedmice u Beogradu, u 82. godini, od posledica srčanog udara. Godinama je bio voditelj popularne emisije Veče uz radio na Radio Beogradu, koja je 60-ih godina 20. veka promovisala rok muziku. Karaklajić je bio državni šampion u šahu 1955. godine, učestvovao je deset puta na šahovskim prvenstvima Jugoslavije i na više šahovskih olimpijada. Zahvaljujući šahu - proputovao je svet, a s putovanja je donosio muzičke ploče. Početkom 60-ih godina prvi je u bivšoj Jugoslaviji na radiju počeo da pušta rokenrol muziku, koja dotad nije bila deo zvaničnog radijskog programa.

Iz prve emisije Muzički automat nastala je kultna emisija popularne muzike 60-ih Sastanak u 9 i 5, a kasnije je pokrenuo i emisiju Veče uz radio, koja je, po mišljenju mnogih, dala ogroman doprinos domaćoj popularnoj muzici. Tako su nastali prvi snimci grupa kao što su “Siluete”, “Zlatni dečaci”, “Elipse”… Njegov dugogodišnji saradnik i prijatelj, muzički kritičar Petar Popović, kaže da je Karaklajić imao, kako ovih dana beleži sajt B92, smisla da prepozna talentovane beogradske klince i da ih uključi u medije kojima je rukovodio. Pokrenuo je i Džuboks, prvi muzički časopis ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u tadašnjoj Evropi!

Bio je urednik prve TV emisije koja se bavila popularnom muzikom - Koncert za mladi ludi svet, u kojoj su nastali prvi muzički spotovi domaćih rok grupa! “Imao je autoritet zahvaljujući šahovskoj biografiji, mogao je da radi stvari koje drugi nisu mogli, prepoznao je šta je falilo tom vremenu i toj zemlji”, kaže Popović. Karaklajić je bio državni šampion u šahu i selektor muške i ženske šahovske reprezentacije. Poslednjih godina objavljivao je kolumne o šahu u listu Danas. “Otišao je Blistavi um Srbije. Bez njega ni rokenrol ni šah ne bi bili ono što jesu”, jedan je od komentara koje možete pročitati na sajtu lista Danas. Konačno, Popović najbolje sve objašnjava: “Domaćeg rokenrola ne bi bilo da na početku nije bio Nikola Karaklajić. Uveo je rokenrol u naš medijski zavičaj”.

Mijatović: Beograde, stidi se!

Na beogradskom Novom groblju ispratili smo Nikolu Karaklajića, svetski poznatog i priznatog šahovskog poslenika, čoveka koji je najzaslužniji za popularisanje tzv. bit muzike na prostorima bivše domovine i koji je udario temelj domaćem rokenrolu. Ne bih dalje o njegovim zaslugama, već o sramnom ispraćaju jednog od najznačajnijih kulturnih poslenika u našem glavnom gradu - govori za “Građanski list” Bogomir Mijatović, urednik Muzičke redakcije TV Vojvodina. - Drage kolege iz Radio Beograda, da li se tako ispraća čovek koji je, uz Radivoja Markovića, Dragu Jonaš, Predraga Kneževića, bio razlog što je Radio Beograd bio najbolji radio u nekadašnjoj Jugoslaviji?! Zar nije zaslužio da mu organizujete komemoraciju, ako niste prihvatili da ga sahranite, jer dragi Nikola nije imao poroda?! Sramno je da se na ispraćaju nije pojavio direktor Radija kom je Nikola posvetio čitav život i proslavio ga i van naših nekadašnjih granica. Gospodine Tijaniću, ako niko iz vašeg menadžmenta ne zna ko je Karaklajić, vi sigurno znate. Niste se udostojili da ga ispratite, mada je njegova zasluga za kuću na čijem ste čelu mnogo veća od vaše. Da li je moguće da niste poslali TV ekipu da snimi sam čin ispraćaja?! Vrhunac bruke je da se niko od kolega iz Radio Beograda nije setio da bi bilo lepo da neko od Nikolinih saradnika kaže koju reč pre nego su ga spustili u večni dom. Velika bruka je i to što na Nikolin ispraćaj nisu došli mnogi beogradski muzičari kojima je upravo on pružio prvu šansu i zbog kojih je imao grdnih problema s “radijskim Čvorovićima”. Beograde, stidi se!

Izvor: Građanski list

OSAMNAEST ROMANA U UŽEM IZBORU ZA NINOVU NAGRADU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U užem izboru za Ninovu književnu nagradu, koja će biti dodeljena 22. januara, našlo se 18 romana objavljenih u protekloj godini, navedeno je u novom broju časopisa Nin. U užem izboru našli su se romani: Mango Ljubice Arsić, Hamam Balkanija Vladislava Bajca, Moja poslednja glavobolja Barne Laure, Nevidljivi Aleksandra Gatalice, Esherove petlje Zorana Živkovića, Staljinova sablja Ivana Ivanjija i Top je bio vreo Vladimira Kecmanovića.

U uži izbor za Ninovu nagradu ušli su i romani: AP Radeta Kuzmanovića, Nekršteni ljudi Slobodana Mandića, Svi životi Zaharija Neuzinskog Aleksandra Marčićeva, Savršeno sećanje na smrt Radoslava Petkovića, Tesla, portret među maskama Vladimira Pištala i Od Ognjene do blage Marije Jovana Radulovića. Među romanima na spisku za dodelu nagrade jesu i: Princ i serbski spisatelj Milisava Savića, Sara Petra Sarića, So zemlje Rodoljuba Stepanovića, Var Saše Stojanovića i Vrteška Nenada Teofilovića.

Žiri za dodelu nagrade, koji čine Milan Vlajčić, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić i Slobodan Vladušić, saopštio je da broj romana koji su ušli u uži izbor nije definitivan, jer se na čitanju nalazi još desetak knjiga. “U obzir će ući i oni romani koji u redakciju Nina pristignu do 31. decembra, a definitivni broj romana koji će ući u uži izbor biće objavljen 9. januara 2009″, saopštio je žiri. Dobitnik nagrade biće saopšten 22. januara, a nagrada će biti uručena 29. januara.

Izvor: Građanski list