NJUTONOVA FOTOGRAFIJA ZA 662.500 DOLARA

Miroslav Mladenović    Vesti

Novi rekord u aukcijskoj kući Christie’s


Fotografija četiri nage i četiri odevene žene, koju je sačinio Helmut Njuton, prodata je za rekordnu svotu na aukciji kod Christie’s u Njujorku.

Snimak Sie Kommen (Naked and Dressed), Paris, 1981, našao je kupca za 662.500 dolara, čime je oborio prethodni rekord u ceni za neku Njutonovu fotografiju. Njegova dosadašnja najskuplja fotografija prodata je 2007. za 380.725 dolara.

Snimak Sie Kommen bio je deo kolekcije Constantiner, koja je sadržala i najveću zbirku fotografija holivudske dive Merilin Monro ikada ponuđenu na licitacijama. Iz te kolekcije je najviše uspeha imala jedna od poslednjih fotografija Merilin Monro koju je, pred njenu smrt, sačinio Bert Stern. Snimak The Last Sitting je prodat za oko 150.000 dolara. Fotografije iz kolekcije Constantiner, njih oko stotinu, prodate su na aukciji za ukupno 7,7 miliona dolara, saopšteno je iz Christie’s.

Leon i Mihaela Konstantiner počeli su početkom 1990-ih godina da kupuju fotografije ikona stila i otmenosti. U njihovoj zbrici nalazili su se i snimci Vilijama Klajna, Herba Rica i Irvinga Pena.

NOVI ALBUM GRUPE U2 U MARTU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Irska rok grupa “U2″ objaviće novi album “No Line On The Horizon” početkom marta, saopštila je njihova diskografska kuća.

Dvanaesti studijski album četvorice muzičara očekivan je krajem ove godine, ali je bend u septembru saopštio da nastavlja da još radi na njemu.

Bend je počeo rad na ovom projektu još pre nekoliko godina, sa američkim producentom Rikom Rubinom, poznatom po saradanji sa „Run DMC”, Džonijem Kešom, i bendovima „Beastie Boys” i „Red Hot Chili Peppers”.

Međutim, bend je te prve snimke stavio na stranu, i kako je prošloga meseca gitarista Edž (Edge) izjavio za magazin „Mojo”, na novom albumu neće biti materijala koji je nastao tokom saradnje sa Rubinom, već da su sve pesme napisane nakon toga.

Edž je dodao da će se, možda, u nekom trenutku vratiti da dorade i taj odloženi materijal.

Za potrebe ovoga albuma „U2″ su angažovali dugogodišnje saradnike Brajana Ina i Denija Lanoa, a pesme su snimane u Maroku, Njujorku, Londonu i Dablinu.

Na pitanje novinara magazina „Mojo”, kako će zvučati novi album , Edž je odgovorio: „Ploča je podeljena na dva dela. Prvu polovinu čine pesme koje su u celini nastale tokom sešnova sa Brajanom i Denijem. Drugu polovinu predstavlja materijal na kome smo neko vreme radili, i nastao je kroz uobičajeni proces pravljenja različitih verzija i njihovih inkarnacija”.

Ovo zvuči kao ‘U2′ album, ali ne zvuči kao bilo šta što smo do sada uradili, i ne zvuči kao bilo šta trenutno popularno”.

Kompanija Interskop rekords (Interscope Records) će “No Line On The Horizon” u svetu pustiti u prodaju 2. marta, a dan kasnije u Severnoj Americi.

Prethodni album “U2″, “How To Dismantle An Atomic Bomb” izdat krajem 2004, prodat je u svetu u devet miliona kopija, navela je diskografska kuća.
Za taj album dobili su nagradu Gremi u kategoriji album godine, kao i za “Joshua Tree” iz 1987.

Izvor: B 92

ISTORIJA, MARKSIZAM, CRNA MAGIJA

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Grafički atelje (GA) “Dereta” iz Beograda predstavio je prekjuče nov roman Svetislava Basare Dnevnik Marte Koen, u čijem se podnaslovu navodi da je reč o okultnoj pozadini komunističkog pokreta u Jugoslaviji od 1928. do 1988. godine. Partizanski komandanti, disidenti, spiritisti, Sigmund Frojd, iluzionisti i ezoteristi, pa čak i Josip Broz, opsednut strahom od tramvaja, samo su neki od likova te pikarske avanture kroz zaumno i kroz okultnu pozadinu komunističkog pokreta u Jugoslaviji, naveo je urednik u “Dereti” Petar V. Arbutina, a prenosi Beta.

Krajem osamdesetih godina 20. veka u Beogradu, kako Dnevnik Marte Koen beleži, umire izvesna Marta Koen, čiji bi život ostao u senci socijalističkog malograđanstva da se na njenoj sahrani ne pojavljuje krem tadašnjeg partijskog i državnog rukovodstva. Novinar dnevnog lista Borba Pavlović pokušava da otkrije ko je zaista misteriozna gospođa, ali i da izbegne da ta priča postane njegova prečica do azila za umobolne. Prema rečima Petra Arbutine, svet apsurda Basarine proze s prezirom prema običnoj ljudskoj i istorijskoj logici “obrušava se na tu epizodu, šireći njen uticaj u svim poznatim i nepoznatim pravcima, otkrivajući lica i naličja života i teško dostupne istine”.

- Knjiga je, ukratko, mešavina fantastike, faktografije, istorijskih činjenica, marksizma i crne magije. Polovina likova su fiktivni, druga polovina su stvarne, uglavnom mrtve ličnosti iz posleratnog perioda koje su zdušno stvarale ambijent u kome će izbiti poslednji rat - rekao je u susret objavljivanju romana Dnevnik Marte Koen njegov autor Svetislav Basara, književnik koji je dobio Ninovu nagradu za najbolji roman u 2006. godini za knjigu Uspon i pad Parkinsonove bolesti, takođe u izdanju “Derete”.

Svetislav Basara rođen je 21. decembra 1953. u Bajinoj Bašti. Autor je više od dvadesetak književnih radova - romana, zbirki pripovedaka i eseja. Dobitnik je više srpskih nagrada za književnost, a njegov roman Fama o biciklistima smatra se jednim od najboljih romana druge polovine 20. veka u srpskoj književnosti. Objavio je knjige: Napuklo ogledalo, Peking By Night, Kinesko pismo, Fama o biciklistima, Bumerang, Džon B. Malkovič, Kratkodnevica, Loony Tunes, Mongolski bedeker, Na gralovom tragu, Na ivici, najlepše priče, Srce zemlje, Sveta mast, Ukleta zemlja, Uspon i pad Parkinsonove bolesti. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik.

Dim s istorijskih zgarišta

“Deretin” sajt ovako najavljuje “Dnevnik Marte Koen”: “Dim s istorijskih zgarišta ideologija, bivših utopija ‘po meri čoveka’, očigledno nije posledica potrošenosti, već uzrok novog pogleda na ‘konačne’ istorijske istine. Krajem 80-ih godina 20. veka u Beogradu umire izvesna Marta Koen, i sve bi ostalo kao slika bulevarski prepoznatljive stvarnosti, u psihološkom okviru socijalističkog malograđanstva, da se na sahrani ne pojavljuje krem tadašnjeg partijskog i državnog rukovodstva. Ko je zaista misteriozna gospođa? Ko je monah Nikodim koji je optužen za podmetanje požara u Martinom stanu? Da li novinar ‘Borbe’ može od svega toga da napravi novinsku priču koja u isto vreme neće biti i priča njegovog života - prečica do azila za umobolne… Previše pitanja na početku priče o arhivolšebnici, umetnici i kabalistkinji, poslednjoj dami ‘bell epoque’ i prvosveštenici boljševizma.”

Izvor: Građanski list

HRVATSKI PISCI U BEOGRADU

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Važno je da počnemo da percipiramo ove susrete kao uobičajenu razmenu iskustava, mi smo ovde kod kuće, i vi ćete doći kod nas, istakao je Slobodan Šnajder

Sa susreta u Srpskom književnom društvu (Foto S. Marković)Hrvatski pisci Slobodan Šnajder, Dorta Jagić, Đermano Senjanović Ćićo i Marinko Koščec, u sredu 17. decembra uveče, bili su gosti Srpskog književnog društva, u Beogradu, u Francuskoj 7.

Prema rečima Ljiljane Šop, predsednice SKD-a, saradnja sa stvaraocima iz okruženja jedna je od najvažnijih aktivnosti ovog književnog društva. Ljiljana Šop podsetila je na to da su na istom mestu nedavno gostovali i bosansko-hercegovački pisci, autori „Panorame savremene priče BiH”, koju je priredio Dragoslav Dedović, a objavila je beogradska „Prosveta”. Zatim je ponovila ono što je rekla i na predstavljanju te knjige: da je svojevrsna i viša pravda što su sada i pisci iz Hrvatske posetili Francusku 7 i što će na ovom mestu čitati svoju poeziju i prozu.

– Upravo sa ove adrese, tokom devedesetih, mogle su se čuti nacionalističke tirade, govor mržnje, teror kulture. Srećom, u isto vreme, postojao je i glas razuma, otpor bezumlju i priznanje vlastitih grešaka, rekla je Ljiljana Šop, izražavajući i nezadovoljstvo zbog nedovoljnog interesovanja Beograđana za ovaj kulturni događaj.

Odlomci poezije, proze i dramskog stvaralaštva, kojima su se predstavili gosti iz Hrvatske, u velikoj meri pokazuju kritičku intelektualnost, ne samo u domenu promišljanja političke i društvene stvarnosti, već i jednu duboku istorijsku i opšteljudsku dimenziju. Književno veče prisne atmosfere proteklo je u ironijskom i u duhu humorističkih zapažanja. Počelo je višeznačnim razmišljanjem o stvarnosti, u poeziji Dorte Jagić (1974), a nastavljeno čitanjem humorističkih tekstova Đermana Senjanovića (1949), objavljivanih u „Feral Tribjunu” i „Slobodnoj Dalmaciji”. Senjanović je svoje utiske o komplikovanim porodičnim, pritvorno-političkim, i tranzicijskim vremenima, često poentirao duhovitom pričom o teškom životu nekih svojih prijateljica, koje su skapavale od posla po privatnim firmama, pa su prerano napustile ovaj svet, i bile „sahranjene po našim lipim običajima”.

Marinko Koščec (1967) u svojim romanima na groteskan i karikaturalan način govori o svemu što se dešava u Hrvatskoj, razotkriva slabosti tranzicionog vremena, iz političke, ekonomske i porodične sfere.

Veliko interesovanje prisutnih pobudio je dramski tekst Slobodana Šnajdera (1948) o Josipu Brozu Titu, samo jedan od nekoliko koji čami u fioci. Međutim, istovremenaburlesknost i ozbiljnost, kao i tragikomičnost teksta, baš kao što je takva bila i istorijska stvarnost Brozovog vremena, nagoveštava pravi pozorišni hit.

– Ne znam da li bi u Srbiji bilo uobičajeno se da neki dramski tekst Dušana Kovačevića godinama ignoriše. Ovo što sam napisao o Titu ne zanima nikoga, kažu da je to prošlost koja jeste prošla. Ipak, imao sam nameru da ovaj komad posvetim generacijama koje dolaze posle nas, za generaciju moje kćeri. Mnogo sam pročitao pišući ga, i toliko više znam o čoveku koji je odredio naše živote. U ovom komadu nema ničega čega ne bi bilo i u zbilji, rekao je Šnajder.

Upravljajući razgovor ka onome na šta je ukazala Ljiljana Šop, Šnajder je napomenuo da se i u Hrvatskoj okolnosti menjaju, da je sve više ljudi koji podržavaju pisce koji su 90-ih govorili protiv nacionalizma, rata i mržnje.

– U to vreme, slobodna misao putovala je teško, primetio je Šnajder, pozdravljajući posebno Vesnu Roganović, sada urednicu Kulturnog dodataka „Politike”, koja je u vreme ratnih sukoba omogućila da se u beogradskoj „Borbi” pročitaju Šnajderovi tekstovi.

U Hrvatskoj napreduje svest o tome da podrška politici nije delotvorna, da se istorija ne može menjati, kao što je to činio ratni predsednik hrvatskog udruženja književnika, sa petnaestak istomišljenika. Važno je da počnemo da percipiramo ove susrete kao uobičajenu razmenu iskustava, mi smo ovde kod kuće, i vi ćete doći kod nas, istakao je Slobodan Šnajder.

M. Vulićević - Politika

“TROPSKA OLUJA” NAJGORI FILM

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Guardian je objavio listu najgorih filmova u 2008, na kojoj je prvo mesto zauzeo film Tropska oluja Bena Stilera, a “dobro” su se plasirali i filmovi Bekmambetova, Šajamalana… Za Tropsku oluju navodi se da je “uvreda za žanr komedije” i da se u njoj posebno ističe veliki promašaj Roberta Daunija Džuniora, koji “nije shvatio da nije dovoljno namazati se imalinom i imitirati crnački govor da bi se ispao smešan”.

Potom slede filmovi: dokumentarac Where In The World Is Osama Bin Laden? Morgana Sparloka (Gledanje ovog filma je kao da vas od glave do pete liže Toni Parsons); Tražen Timura Bekmambetova (Istinski mizogin film); Kako ukrasti mladu Pola Veilanda (Neromantična nesmešna romantična komedija); The Love Guru Marka Šnabela (Majk Mejers je nekada postizao da ljudi gledajući njegove filmove umiru od smeha, a sada bi radije da se eutanaziraju samo da ne bi morali da gledaju ovo do kraja); Pretnja M. Najta Šajamalana (Očajna priča, užasna gluma…); Cashback Šona Elisa (Neoprostivo plitak film); Mama mia (Kao kad bi hrpa netalentovanih pijandura organizovala country igranku u nekom mediteranskom odmaralištu)…

Izvor: Građanski list