ULICE PO PESMAMA ROLLING STONESA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Srećom pa nisu Beograđani


Bez obzira na način života Rolling Stones-i su ponos Dartforda: Mik Džeger
PHOTO:EPA/SOLUM STIAN LYSBERG NORWAY OUT

Engleski grad Dartford, u kojem su odrasli osnivači Rolling Stonesa Mik Džeger (Mick Jagger) i Kit Ričards (Keith Rićards), odlučio da nove ulice dobiju nazive po njihovim hitovima.

Trinaest ulica u novom stambenom kompleksu dobiće nazive Little Red Walk, Satisfaction street, Angie Mews, Babyon Close, Ulica Sympathy, Ruby Tuesday Drive… objavljeno je na sajtu BBC-ja.

Gradski oci prihvatili su i nazive Angie za nekadašnji kompleks štala preuređen u stanove i Babylon Close za slepu ulicu.

Dartford je već ranije odao priznanje Stonesima imenujući kulturni i muzički centar po Miku Džegeru, koji je 1962. osnovao grupu sa Ričardsom i Brajanom Džounsom (Brian Jones) i pijanistom Ijaniom Stjuartom (Ian Stewart).

Jedan od rukovodećih članova gradskog veća Džeremi Kajt (Jeremy Kite) misli da ulica Ruby Tuesday Drive zvuči kao fantastično mesto za život, kao i da će ljudi uživati u novim imenima ulica.

„Veoma smo ponosni na Rolling Stonese. To je delić istorije koji želimo da obeležimo”.

Novi nazivi ulica privući će i brojne turiste, smatra Kajt. „Mislim da će sada mnogo više ljudi dolaziti kako bi samo fotografisali nove nazive ulica. To nije samo zabava. Ova odluka će nas staviti na mapu i povezaće nas sa našim nasledstvom.”

S izborom imena složili su se i nadležni u pošti i hitnoj pomoći, mada je policija zabrinuta da bi table sa nazivima ulica mogle postati privlačne za kolekcionare sklone krađi suvenira.

Iako su životi Džegera i drugova poprilično burni, obeleženi narkoticima i brojnim drugim porocima, svesni značaja i veličina Rolling Stonesa, kao i koliko dobroga ova odluka može da donese za njihov grad, gradski oci se nisu obazirali na to.

Srećom pa Džeger i Ričards nisu iz Beograda.

Izvor: e -Novine

PASKALJEVIĆ SNIMA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

U italijanskom gradu Brindiziju nastavljeno je snimanje novog filma proslavljenog srpskog reditelja Gorana Paskaljevića Medeni mesec. Reč je o međunarodnoj koprodukciji u kojoj prvi put sarađuju srpski i albanski filmski stvaraoci, pošto su scenario zajednički napisali Goran Paskaljević i Genc Permeti, prenela je juče italijanska agencija ANSA, a zabeležio Tanjug. Film Medeni mesec priča je o imigrantima koji stižu u Italiju u potrazi za srećnijim životom, nastojeći da ostvare svoje snove.

Izvor: Građanski list

ODBRANA “PROSVETE”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Juče su apel za očuvanje ove izdavačke kuće potpisali mnogi srpski pisci

Građani potpisuju apel za spas „Prosvete” Foto B. Pedović

Pisci i čitaoci, poštovaoci knjige, okupili su se juče u velikom broju ispred knjižare „Geca Kon”, u Knez Mihailovoj broj 12, u Beogradu, da svojim potpisima podrže očuvanje ove institucije kulture u procesu tenderske prodaje i privatizacije, kao i održanje knjižare „Geca Kon”. Na ovaj način, juče je „Prosvetin” sindikat „Nezavisnost” obeležio 103 godine od osnivanja ove knjižare.

Apel su između ostalih potpisali Dragoslav Mihailović, Milan Komnenić, Dobrica Erić, Žarko Trebješanin, Radomir Smiljanić, Ivana Hadži Popović, Ivana Kuzmanović, Ljubica Arsić, Milovan Vitezović, Zoran Božović, Vladimir Jovićević Jov, a svoju podršku sindikatu „Nezavisnost” IP „Prosveta” dao je i Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost”.

Veliki broj Beograđana potpisao je apel, sa zahtevom da se stavi trajna zabrana na promenu namene knjižare „Geca Kon”, kao spomenika srpske kulture. Zahteva se i to da Agencija za privatizaciju obezbedi da budući kupac nastavi i proširi „Prosvetinu” izdavačku delatnost, objavljujući biblioteke koje su pokrenuli Geca Kon i IP „Prosveta”, kao i da najmanje trećinu budućih izdanja čine domaći pisci. Apel se sastoji i od molbe da na tenderu mogu da učestvuju samo izdavačke kuće koje imaju više izdanja od „Prosvete”, koju kupuju, kao i to da se na tenderu ne dozvoli učešće konzorcijumima, mogućem paravanu za nekog od tajkuna, kome je stalo samo do „Prosvetinog” poslovnog prostora.

- Treba sačuvati „Prosvetu”, kao vrhunsko ime naše kulture. Pre svega želim da se „Prosveta” odbrani od Zakona o privatizaciji. Najviše protiv nje radi taj zakon, ali i sami ljudi koji rade u „Prosveti”, zbog toga što godinama ne mogu da se dogovore - rekao je Dragoslav Mihailović.

Milovan Vitezović primetio je duhovito da je negde pročitao kako u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu ima više knjižara nego u celoj Hrvatskoj, pa sada neko hoće da napravi ravnotežu.

- Svi ćemo mi potpisati ovaj apel, ali nisam siguran da to vredi. Država bi trebalo da integriše Zavod za udžbenike i „Prosvetu”, kao svoja dva preduzeća. Na taj način sačuvala bi se knjiga - dodao je Vitezović.

Ivana Hadži Popović podržava očuvanje „Prosvete” najpre zbog nasleđa i više od jednog veka tradicije „Gece Kona”, i kaže da bi bila sramota kada bi se dogodilo da izdavačka kuća od nacionalnog značaja, kakva je „Prosveta”, u toku privatizacije promeni svoju delatnost.

Branislav Čanak izrazio je divljenje onim zaposlenima u „Prosveti” koji, i pored toga što nisu primili plate pet meseci, ne štite samo svoja radnička prava već se zalažu i za očuvanje nacionalnih vrednosti.

- Stalno govorimo o ulasku u Evropu, međutim, svakodnevno kroz Beograd, i kroz Knez Mihailovu, prolaze Evropljani, koji su svedoci da se u Srbiji uništava ono što već odavno jeste Evropa - smatra Čanak.

Milan Komnenić podsetio je na ono što se dogodilo sa privatizacijom Nolita i BIGZ-a, kao i na to u kakvom su sada stanju Srpska književna zadruga i „Prosveta”.

- U ovoj zemlji niko ne mari za kulturu, a svaki narod počiva na sopstvenoj tradiciji i kulturi. Ako i „Prosveta” ode na „doboš” i pripadne nekom iz ne-kulture, loše nam se piše - dodao je Komnenić.

Izvor: Politika M. Vulićević

NOVI e - BOOK NA NAŠEM SAJTU

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Poezija, Vesti

Urednici domena www.kul-tim.net postavili su još jedan e - book. Reč je o knjizi Hic, Rhodus, hic, salta Nebojše Đorđevića, o kojoj jedan od recenzenata, Miroslav Todorović kaže:

«Tematsko motivski lukovi pesničkog rukopisa autorovog povezuju drevno i ovovremeno, opštecivilizacijsko i lično u integralne pesme uverljivog tona, naglašenog esencijalnog i egzistencijalnog naboja. Simboli ovozemaljskog udesa ljudskih tvorevina (Atlantida, Troja, Kartagina…) u ovoj poeziji uz metaforičke, asocijativne i semantičke vertikale obezbeđuju svojevrsnu mitsku koloritnost i svevremensku univerzalnost. A sa svakim raščitavanjem ova poezija nam razotkriva ezoterične sfere smisaonih i asocijativnih plodotvornosti sa suptilnim metafizičkim isplamsajima i strujanjima.

U svetlosti ovog rukopisa je i tema ljubavi. Uverljivo je opevana, između sočenja pesnikovog sa civilizacijskim i vlastitog iskušenja da je lirski ovaploti od vapaja do drhtaja… «

Nebojša Đorđević
ASONET ZA ATLANTIDU

Sebični, bez ljubavii isceljeni strahom,
nekog drugog uma, dodirom što mrvi
i lobanja praznih zasipljenih prahom

ugledasmo duše združene nad morem,
okean u tački, luku na pučini,
polja davnih dana i dobro nad gorem:
moćnu Atlantidu kako svtlost čini:

prikazom bez lika, čežnjom u daljinu
netaknuta kopljem novog sagrešenja,
mostova beznađa, nestalih značenja
što nestvarnim lukom zatvara praznimu.

Bez obala ćuti, mrak je zaodene,
dok oseku vreba nepojamne mene
večna plima struji, dira u tišinu,

da sakrije ono što otkriti ne sme:
neizmerne vode, potpune i bezsne:
tek poneki zračak probija dubinu.

S obzirom na činjenicu da čitaoci pozitivno reaguju na elektronsku formu knjiga, naročito pesničkih, mentori ovog medija najavljuju još dobre poezije.

HAUSTOR SE OKUPLJA?

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

BEOGRAD - Pred koncert 17. decembra u Sava centru, Darko Rundek kaže da će to biti prilika za rekapitulaciju dosadašnjeg rada „Kargo orkestra”, a najavljuje i mogućnost okupljanja „Haustora” za 30-godišnjicu benda.

Rundek za svoju beogradsku promotersku agenciju „Long Plej” kaže da će na koncertu objaviti detalje o daljoj sudbini Karga, da će taj nastup biti sniman TV kamerama pa je moguće izdavanje DVD-ja, te da naredne godine snima novi album.

U ranijim intervjuima Rundek je pominjao mogućnost da ponovo zasvira sa „Haustorom”, a na pitanje da li je do izgledno 2009, on kaže:

“Haustor” ako bude želeo i mogao, izabraće 2009. ili 2010. godinu kao svoj 30. rođendan, a kako će ga proslaviti - intimno ili javno - još nije odlučeno. Niko ne može sa sigurnošću tvrditi koje godine smo bendu nadenuli to ime. Prvi album je izašao 1981. godine”, javlja sajt „Popboks”.

Inače, sve ulaznice za koncert 17. decembra su rasprodate.

Izvor: Radio televizija Vojvodine