NOVI KOLOS SA RODOSA

Nebojša Đorđević    Vesti

Najavljen najveći umetnički projekt 21. veka

Možda neće opkoračiti luku kao njegov prethodnik, ali novi kolos sa Rodosa neće razočarati kada je reč o vrhunskoj osvetljenosti i vrtoglavoj visini, niti će izneveriti simbolizam koji je svojevremeno bio utkan u drevni spomenik.

Dvadeset tri veka nakon što su zanatlije iskovale legendarnu statuu od bronze i mermera koja je inspirisala armiju slikara, pesnika, pisaca i političara, novo svetsko čudo, izgrađeno u duhu originalnog kolosa, ponovo će biti rođeno na ovom egejskom ostrvu. Zahvaljujući finansijskoj pomoći jednog međunarodnog fonda i nemačkom umetniku Gertu Hofu, stanovnicima Rodosa konačno će se ispuniti višedecenijski san da ožive jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta.

„Biće to jedinstvena arhitektonska tvorevina. Želimo da napravimo delo univerzalnog značaja i privlačnosti,” kazao je gradonačelnik Rodosa Hacis Hacieftimiju, najavivši prošle nedelje u Dubaiju ono što će najverovatnije postati najveći umetnički projekat 21. veka.

Poput originala, koji je u slavu boga sunca Helija izradio Hares iz Lindosa 292. godine pre n.e., novi kolos će krasiti spoljašnji stubac u lučkoj oblasti Rodosa i biće vidljiv za brodove koji budu tuda prolazili. Ovo savremeno čudo će, kao i njegov antički imenjak, biti posvećeno miru i barem delimično izgrađeno od istopljenog oružja sa svih strana sveta. Za razliku od drevnog kolosa, koji je bio visok 37 metara (na postolju od osam metara) pre nego što je srušen u zemljotresu 226. godine pre n.e., novo revolucionarno umetničko delo biće više i veće, a tim dizajnera iz Kelna odlučan je u izbegavanju pravljena puke replike.

Ljubitelji kolosa su se tokom proteklih godina stalno sukobljavali sa moćnim lobijem grčkih arheologa. Predlog da se ponovo napravi legendarna statua povodom Olimpijskih igara u Atini 2004. izazvala je tako žustru polemiku da su protivnici izgradnje kolosa tvrdili da su glamurozni prizvuci tipa „mi-smo-veći-od-svih” ne samo uvredljivi već i da bacaju ljagu na kulturnu baštinu zemlje. „Monumentalna dela ne mogu da budu kopirana jer postoji rizik da prerastu u obične karikature,” ističe Hacieftimiu. Umesto toga, duh novog kolosa za 21. vek je zamišljen kao visokoinovativna svetlosna skulptura, umetničko delo koje će omogućiti posetiocima da ga fizički istražuju, ali i da uveče uživaju u svetlosnim pričama koje će biti „ispričane” pomoću svetlosnih efekata. „Reč je o haj-tek svetlosnoj skulpturi koja će biti visoka između 60 i 100 metara, tako da će ljudi moći da uđu u nju”, kaže dr Dimitris Kutulas, vođa projekta u Grčkoj. „Iako smo još uvek u fazi nacrta, plan Gerta Hofa je da to bude najveća svetlosna instalacija na svetu, struktura koju ljudsko oko još nije videlo.”

Izrada statue koštaće oko 200 miliona evra.

U slavu Helija
Istorija kolosa počinje 305. godine pre n.e. kada je Demetrios Poliorketes, naslednik Aleksandra Velikog, izvršio opsadu ostrva. Kada je Demetrios poražen, celokupno oružje ostavio je na Rodosu, koje su ostrvljani istopili i odlučili da svoj ponos izraze izgradnjom trijumfalne statue svog omiljenog boga Helija. Zadatak je poveren iskusnom Haresu iz Lindosa kome je za to trebalo 12 godina rada (304-292 pre n.e.). Kolos je svečano uzdignut 282. pre n.e. i stajao uspravno jedva 56 godina. Dugo je bilo uvreženo pogrešno verovanje da je kolos raširenih nogu stajao na ulazu u luku Mandraki. Nedavna istraživanja pokazala su da su moguće samo dve opcije: ili je kolos stajao uspravno na istočnom rtu Mandrakija ili je bio postavljen dublje u kopno. Ni u jednom slučaju nije mogao da opkoračuje luku, kako su ga umetnici prikazivali. Kolos je inspirisao i mnoge savremene umetnike, poput Francuza Ogista Bartoldija, autora čuvenog Kipa slobode u Njujorku.

Sedam svetskih čuda

O svetskim čudima prvi je pisao istoričar Herodot oko 450 godine pre n.e., a lista sedam čuda antičkog sveta prvi put je pomenuta u epigramu feničanskog pisca Antipatrosa iz Sidona oko 120 godine pre n.e., autora putopis po istočnom Mediteranu svoga vremena. Osim Kolosa na listi čuda nalaze se Viseće bašte Vavilona, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Svetionik na Farosu blizu Aleksandrije i Keopsova (Velika) piramida u Gizi, jedino čudo koje je preživelo do današnjih dana.

Izvor: Blic Online Miona Kovačević

LE KLEZIO: INTERNET BI MOŽDA SPREČIO DRUGI SVETSKI RAT

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, francuski pisac Žan-Mari Gistav Le Klezio smatra da je internet tako moćno sredstvo u rukama javnosti da bi, da je ranije postojao, možda sprečio pojavu Hitlera na svetskoj sceni i izbijanje Drugog svetskog rata.

Obraćajući se novinarima u Stokholmu, gde će mu u sredu biti svečano uručena Nobelova nagrada, francuski pisac je rekao da širenje informacije putem vebsajtova i blogova predstavlja novo sredstvo u sprečavanju sukoba. U predavanju na Švedskoj akademiji, 68-godišnji književnik je čak izneo tvrdnju da bi ranije uvođenje informatičke tehnologije verovatno sprečilo izbijanje Drugog svetskog rata.
“Ko zna, da je internet postojao u to doba, možda Hitlerova kriminalna zavera ne bi uspela - poruga kojoj bi bila izvrgnuta možda bi je sprečila da izađe na svetlost dana”, rekao je Le Klezio.

On je, međutim, naveo da pristup kompjuterima i dalje predstavlja luksuz u mnogim zemljama u razvoju i da je iskorenjivanje gladi i nepismenosti glavni prioritet čovečanstva.

“Pismenost i borba protiv gladi su usko povezani. Jedno se ne može postići bez drugog. I jedno i drugo od nas zahtevaju hitnu akciju”, istakao je on.

Izvor: Blic Online/Tanjug

“ONLINE!!!” JE HIT

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

zipmusic.net

Prvi BESPLATNI međunarodni Internet Only album dostupan na hrvatskom tržištu od ponedjeljka 01. prosinca 2008. na domeni Zip music www.zipmusic.net u prvih je tjedan dana streamalo i downloadalo više od 5 000 Internet korisnika.

Sjajan rezultat obzirom na stanje u domaćoj diskografiji, tendenciju pada prodaje CD-ova i na činjenicu da se radi o albumu objavljenom samo na Internetu preskačući dominantnu CD formu.

Poklon album “Online!!!” u mjesecu darivanja izdavačka kuća DOP Records i distributeri Domena Dea objavili su u test fazi novog Internet izdavača Zip music, a za tu su prigodu dobili ekskluzivno pravo objave materijala inozemnih izvođača iz Velike Britanije (Soprano), Francuske (Bogart &Addictives), Italije (Dead Elephant), regionalnih (Alfapop, Psycho-Path, Damir Avdić, Vuneny), domaćih (Svadbas, Lollobrigida, Dječaci, Viva Glorio, BOG, Nipple People, Florijan, The Orange Strips, Bebe Na Vole, Nikola T. feat Glas Koji Se Ne Čuje, …)

Interaktivnoj prirodi projekta doprinosi i činjenica da svaku pjesmu publika ocjenjuje školskim ocjenama od 1 do 5. Nakon prvih tjedan dana najbolje ocjenjeni su: Alfapop, Pink Studio, Nipple People, Viva Glorio, Svadbas, Soprano, Bebe Na Vole, Damir Avdić, Bogart & Addictives, BOG, itd…

Album skuplja izvođače prvenstveno po kvalitativnom principu skrećući pozornost na njihove pjesme dosad objavljene na regularnim studijskim albumima ili ekskluzivnim najavama skorašnjih izdanja.Svaka od pjesama je već bila ili je tek namijenjena za radio i internet airplay kao potencijalni singl. Radio postajama i web portalima preporučam singl izbor:

Dirty Tricks - SOPRANO, Broj - NIPPLE PEOPLE, Sati - ALFAPOP, Instro Intro - NIKOLA T. predstavlja GLAS KOJI SE NE ČUJE, I Hrvati - BOG.

Izvor: Jutarnji hr Foto:Barbara Slade

NAKON 50 GODINA PRONAĐENA LJUBAVNA PISMA OSCARA WILDEA

Nebojša Đorđević    Vesti


Kolekcija pisama i rukopisa Oscara Wildea za koju se vjerovalo da je izgubljena, pronađena je nakon 50 godina, tvrde akademici.

Devet rukopisa i četiri pisma koji bacaju svjetlo na život i djelo proslavljenog pisca, dramaturga, mudraca i samoprozvanog “gospodara jezika”, donirani su knjižnici The Morgan u New Yorku.

Među pronađenim stranicama je i najznačajnije otkriće, najjstarije pismo poslano velikoj Wildeovoj ljubavi lordu Alferdu Douglasu zvanom Boise čime su dokumentirani počeci njihove homoseksualne veze početkom 1890.

U jednom pismu s kraja 1892. godine, Wilde je izrazio slatku žudnju da bude s Douglasom te rekao kako se nada da mu se svidjela rođendanska čestitka koju je poslao ljubavniku za 22. rođendan.

- Najdraži Bosie, zaista mi je drago da si bolje i da ti se sviđa čestitka. Oxford je neudoban po zimi. Uskoro odlazim u Pariz. Strašno bih želio otići s tobom negdje gdje je vruće, užasno sam zaposlen u gradu - napisao je Wilde.

Douglas je uništio mnoga pisma koja mu je slao Wilde, a ona sačuvana nalaze se u knjižnici Clark na sveučilištu UCLA u SAD-u, tako da je ovo otkriće novih pisama uistinu značajno.

Sačuvana pisma pripadala su Boisevu ocu čiji je bijes zbog sinove veze s Wildeom doveo do najokrutnijega kaznenog suđenja toga doba koje je rezultiralo Wildeovom osudom zbog optužbi da je počinio djela “velike pokvarenosti”.

Izvor: Večernji hr I.Vi

ČETIRI BOŽIĆA DRUGU NEDELJU NA PRVOM MESTU

Nebojša Đorđević    Film

Romantična komedija „Četiri Božića” u režiji Seta Gordona sa Vinsom Vonom i Riz Viterspun, koja će u beogradske bioskope stići 17. decembra (u distirbuciji kuće Tuck), drugu nedelju je na prvom mestu liste najgledanijih filmova u Severnoj Americi, sa 18.18 (ukupno 70.8) milona dolara zarade.

Na drugom mestu je vampirsko ostvarenje „Sumrak” sa 13.2 (ukupno 138.6) miliona, dok je Diznijev animirani „Bolt” sada treći sa 9.7 miliona dolara. „Australija” Baza Lurmana sa Nikol Kidman je na četvrtom mestu sa (ukupno) 30.9 miliona dolara, a Tuck ga najavljuje za 8. januar 2009. Adaptacija bestselera Stefani Mejer, „Sumrak” u režiji Katrin Hardvik, Tuck će u ovdašnje bioskope uvesti 14. januara sledeće godine.

Jedina dva noviteta, koja su se plasirala među deset najgledanijih su nastavak „Punisher: War Zone” na osmom mestu sa četiri miliona dolara i muzički „Cadillac Records”, o legendarnoj bluz kući Chess Records, koji je deveti sa 3.5 miliona dolara. Za „Cadillac” ovo je zapravo dobar rezultat jer je film debitovao u četiri puta manjem broju dvorana nego „Punisher”. Kada je rečo debitantima, pomenimo da je „Frost/Nixon”, uprkos tome što se prikazivao u samo tri bioskopa, zaradio 180.147 dolara - zapanjujućih 60.049 dolara u proseku po jednoj dvorani.

Izvor: Danas V.T.