MOĆ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Prema godišnjoj Power 100 listi Hollywood Reportera, najmoćnija žena u šou-biznisu je Oprah Winfrey.

Urednica Elizabeth Guider je istakla njen “beskrajni kulturni uticaj” i dodala da bi Oprah mogla biti “najuticajnija žena u Americi”.

List navodi da je studija grupe merilendskih ekonomista pokazala da je Oprah Baracku Obami donela više od milion glasova širom Amerike.

Šou Oprah emituje se 22 godine, a njena produkcijska kompanija Harpo Inc, koja pored emisije obuhvata časopis i online prodavnicu, postiže izuzetne poslovne rezultate.

Oprah Winfrey je prošle godine bila na šestom mestu ove liste.

Na drugom mestu nove liste nalazi se Anne Sweeney, predsednica Disney-ABC Television Groupa, koja je prošle godine bila prva, a na trećoj poziciji je Amy Pascal, šefica Sony Pictures Entertainment Motion Picture Groupa.

Zahvaljujući svojim filantropskim pregnućima, Angelina Jolie je zauzela 24. mesto; komičarka Tina Fey, koja se proslavila imitiranjem republikanske kandidatkinje za potpredsednika SAD Sare Palin, je 51, a 16-godišnja pop zvezda Miley Cyrus nalazi se na 100. mestu.

Prvih 10:

* Oprah Winfrey, Harpo Inc.
* Anne Sweeney, Disney-ABC Television Group, Disney Media Networks
* Amy Pascal, Sony Pictures Entertainment Motion Picture Group, Sony Pictures Entertainment
* Nancy Tellem, CBS Paramount Network Television Entertainment Group
* Stacey Snider, DreamWorks
* Bonnie Hammer, NBC Universal Cable Entertainment & Universal Cable Productions
* Judy McGrath, MTV Networks
* Mary Parent MGM Worldwide Motion Picture Group
* Dana Walden, 20th Century Fox Television
* Nina Tassler, CBS Entertainment

Izvor: Popboks

BITKA ZA TRAVOLTU

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

VELIKA audicija u Pozorištu na Terazijama okupila je u ponedeljak na sceni našeg jedinog muzičkog teatra stotinak kandidata, za čije učešće je osnovni kriterijum bio da budu mlađi od 25 godina. Jer, sprema se veliki spektakl i čuveni naslov: “Briljantin”, u režiji Mihaila Vukobratovića.

Kako je praksa uveliko potvrdila bar u ovoj kući, najbolje (i najdugovečnije) predstave nastaju u velikoj selekciji.

Taj put do sada je prvo prešao ansambl mjuzikla “Cigani lete u nebo”, potom predstava “Čikago”, “Kabare” i “Maratonci trče počasni krug”.

Ponedeljak je bio “eliminacioni” dan, a oni koji su položili ispit pred komisijom (Vojkan Borisavljević, Milan Nedeljković, Dragan Vujić i Mihailo Vukobratović), u naredna dva dana nadmetaće se u pevanju i koreografskom nastupu. Biraju se četiri glavne uloge, za koje je audicija i raspisana: Sendi, Deni, Rico i Keniki. Ali, kako saznajemo, najmanje desetak mladih ljudi dobiće poverenje i neki zadatak u ovom mjuziklu. Studenti svih naših akademija (FDU, novosadske i prištinske, BK, Akademije lepih umetnosti) prijavili su se za umetničko nadmetanje i dobili klavirske izvode po kojima su učili pesme za potencijalne uloge. Uz one koji prvi put, uopšte, staju na scenu (jedna od najmlađih izvesno je osamnaestogodišnja Milica Milosavljević, student druge godine BK, u klasi Ivana Bekjareva) na audiciju su se prijavila i neka javnosti već poznata imena: Borka Tomović, Viktor Savić, Nada Macanković i pevačica Katarina Sotirović!

Prve probe trebalo bi da počnu već sredinom januara, a za sada se zna da je koreografski deo posla poveren gostu iz Zagreba, Igoru Berberoviću, koji je isti naslov već radio na tamošnjoj sceni, a s članovima našeg Baleta održaće ovih dana radionicu u Pozorištu na Terazijama.

Izvor: Večernje novosti V. Strugar

AKADEMIJA ZA POP PESMU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

BAJAGA I PRODAVNICA TAJNI (1989)

Upravo kad su svi mislili da je definitivno srušen mit o Bajagi, on se niotkuda pojavio sa sasvim neobičnim mozaikom pop pesama. Prodavnica tajni je visokoestetizovana ploča na kojoj se nalazi devet pesama, devet potencijalnih singlova, devet mogućih hitova

Duško Piljak, Ritam br. 1 (februar 1989)

Povodom 20 godina od Bajagine visokotiražne ploče Prodavnica tajni posežemo za recenzijom Ritma, a tu su i Bajagini današnji utisci…

Plavi safir

Posle turneje za Jahače magle, pre odlaska u Sovjetski Savez (na turneju u leto 1987) otišao sam na odmor u Tajland i Burmu. Dva i po meseca moja devojka, sadašnja supruga, Ema i ja zajedno bez obaveza.

Temu za Tišinu sam napravio na kasetofonu na nekoj plaži u Tajlandu. Imao sam prijatelja Tajlanđanina sa akustičnom gitarom. Uzeo sam je i na kasetofonu snimio temu. Dosta smo putovali, a ja sam slušao muziku i snimao razne radio programe jer se mešaju razne indijske radio stanice.

Odatle sam najviše uzeo konkretno za Neka svemir čuje nemir. Nikad nisam saznao od kog benda sam uzeo početak, zato sam napisao na albumu Neka svemir čuje nemir da je to indijska tradicionalna.

Safir je isto uticaj svega toga. Nisam imao neku konkretnu pesmu kao uzor. Orijent i Azija su muzički vrlo interesantno područje. Iz Evrope svi su naštimovani, ali kad prođeš Grčku i dođes do Turske već počnu četvrt-tonovi.

Sa tih putovanja skupljao sam razne neke diskove, ali nisam konkretno ništa koristio. Ali sam puno slušao tu muziku i Safir je furao na to. Imao je neke etno elemente, ali ne bih rekao da su naši, pre bih rekao da su azijski uticaji.

Stvarno nisam mislio da radim narodnjak. Možda su se narodnjaci posle na to nakačili, jer su pre toga dosta mekano radili snimke. Kod nas je Safir bio rok snimak sa tako, malo polutonovima i četvrt-tonovima.

Više tih narodnjačkih elemenata ima kod Vesele pesme koja možda podražava tradicionalne pesme, što bi se reklo, starogradsku muziku. Vesela pesma je na tu foru urađena. U stilu Beogradski mali pijac poplavila Sava.

Želeo sam da Plavi safir zvuči kako zvuči i tako je ljudi vole i danas. Mislim da je ne kapiraju kao narodnjak. Stanovao sam u Skenderbegovoj ulici na Dorćolu u jednom malom stanu i tu sam napisao Plavi safir i Godine prolaze.

Vesela pesma

Žile i ja smo uvek lepo sarađivali. Pre Pozitivne geografije imao je bend Mačori koji je snimao demo u mom iznajmljenom stanu u Kosovskoj. Žika je imao pesmu Darling You Never Know, a davno kao klinci 1975. ili 1976. godine svirali smo u bendu Ofi zajedno. Svirali smo Deep Purple i Santanu.

Sa Žikom se najduže znam od ljudi iz benda. Vesela tema je Žikina. Pesmu smo uradili na turneji u Goraždu. Nekoliko dana smo bili u prilično hladnom hotelu u brdima gde nije bilo grejanja, pa smo Žika i ja krenuli da pravimo tu stvar.

Sunce sija, dan je žut, a ja crn

Žika je napravio Život je nekad siv nekad žut, tog leta (1988) na moru. Imala je potpuno drugačiji tekst. Počinjala je Sunce sija, dan je žut, ja sam crn… Sećam se refrena, ali nije za novine.

Meni se dopala pesma Sunce sija, ali Žile nekako uvek to uradi onako u crticama i ne baš konkretno. Ja sam neko vreme to vrteo u glavi, naučio da sviram melodiju i kad smo krenuli za Novi Sad napisao Život je nekad siv nekad žut. Za deo sa trubama zaslužan je Habić, a Žika je hteo da bude malo „latino”.

Pokušao sam da napravim tekst za Žiku, namerno se pominje „Ne brini, Žiko, ti, kažu svi”. Hteo sam pesmu koja odgovara Žiki kakvog ga mi znamo, kao ličnost koja je čas gore, čas dole, kome je život nekad siv, nekad žut. Snimamo mi nešto i slušamo šta smo uradili. On kaže: „Ovo je super! Odlično! Veliki hit! Mada… malo je glasan bubanj…i tekst je glup… i ova gitara. Mada… super je ritam”.

Od kada tebe volim

Na albumu ima puno dobrih pesma pa možda zato nisu toliko puštali Od kada tebe volim, ali ona danas vrlo dobro prolazi na koncertima. Loki i ja smo je uradili zajedno. Kao i Ruski voz ima dosta dobru atmosferu. Znam da su našli neki ludački kondenzatorski mikrofon iz Danske i glas mi je dosta dobro zvučao.

Možda je sa bubnjevima i gitarama mogla biti neka hit balada, ali ja sam želeo da je napravim intimnu sa klavirom i akustarom.

Da nije bio Ruski voz, bio bi avion

Sa Jahačima magle imali smo više od 150 koncerata u Jugoslaviji i malo posle toga otišli smo na turneju u Sovjetski Savez (leto 1987). Žika i ja smo napisali Ruski voz u Gomelju u Ukrajini.

Grad je dosta izgledao depresivno. Interesantno je da se nalazi 80 kilometara od Čenrobila, a mi smo tu bili godina nakon eksplozije ili tako nešto. Pričali su nam da im, kad je roknuo Černobil, nisu ni javili. Bila je prvomajska parada i svi su bili izašli na ulice po onoj radijaciji. Posle tri dana vlasti su izašle da peru fasade šmrkovima i davali su nenormalan popust na votku. Rekli su ljudima da to nenormalno dobro ubija radijaciju!

Tekst sam pisao u vozu u formi pisma Emi. Kad smo došli u Gomelj ništa nisi mogao posle sedam uveče, jer ništa ne radi. Imali smo slobodno veče i došao sam kod Žike u hotelsku sobu. Neko je doneo pola flaše votke, mislim da je bila “Moskovskaja”. Žika je imao muziku, ja tekst, seli smo i dok smo popili votku napravili smo pesmu Ruski voz.

Svirali smo u Kišinjevu u Moldaviji, Simferopolju na Krimu, tadašnjem Lenjingradu, Moskvi i nekom selu Ivanovu 100 kilometara od Moskve. Najveći deo turneje smo proveli po vozovima, u kojima je bilo prilično dosadno jer su Rusi valjda namerno pravili pruge da im neprijatelj ne vidi gradove i stalno se ide kroz neke šume i livade. Potpuno isti pejzaž danima. U vozu je obično bila neka babuška - žena koja kuva i prodaje čaj i keks, ali i diže frku ako se puši u vozu. Zato si morao malo da ih podmitiš.

Ako nismo vozom, išli smo avionima koji su stvarno leteli kao komarci. Aeroflot je imao tada aviona kao sve ostale aviokompanije zajedno. Najnormalnije je bilo da se vozimo u avionu sa metalnim sedistima, a pored nas žena sa dve vezane ćurke jer ih ponela na pijacu u, recimo, Lenjingrad. Ljudi i žene sa kokoškama i jajima su ulazili u avion bukvalnu kao u bus.

U avionima je bilo zabranjeno pušenje. Naš bubnjar Vlajko je zapalio cigaretu na šta je stjuardesa poludela. Imali smo “rukovoditelja” iz ruskog Goskoncerta koji se zvao Miša Izraeljević Akerman. On me odveo u stranu i rekao: ‘Vidi, sad ću ja morati malo da se derem na tebe, ali ti ništa ne brini, a onda ćeš ti malo da se dereš na bubnjara’.

Prvo stujardesa upita: “Ko je rukovoditelj?” i izdere se na njega. Zvaće policiju da nas izbaci iz aviona. Miša dođe i kaže meni na ruskom kako će da nam otkaže turneju, pa se ja izderem na Vlajka da ću da ga izbacim iz benda. I tek onda je stjuadesa bila zadovoljna.

Najveći deo turneje smo ipak išli vozom, a tek nešto avionom. Otud Ruski voz, a ne, recimo, avion.

Noć, noć, noć - totalni je mrak

Bilo je neko ludačko vreme (oktobar 1988) kad smo snimali Ruski voz. To je akustična pesma sa jako tihom gitarom. Habić, koji ima super sluh, sve vreme je govorio: ‘Nešto mi ulazi, neki šum, ne znam šta!’ Napravili smo u jednom trenutku pauzu i krenuo sam da kupim viršle. Vidim kroz prozor dok sam silazio da ispred zgrade ima 50.000 ljudi koji se deru. Dešavala se Jogurt revolucija.

Snimali smo u studiju Radio Novog Sada pored pokrajinske vlade gde su bile demonstracije. Haos. Odustali smo od snimanja Ruskog voza, već smo snimili Verujem, ne verujem, pošto je pesma sa bubnjevima i nisu joj smetali ovi iz Jogurt revolucije. Ta pesma je jako brzo napisana. Onaj stih “totalni je mrak” uklapao se u atmosferu.

Sigurno svi ljudi osećaju neku vrstu sposobnosti da predvide događaje. Samo oni koji se bave umetnošću imaju sreće da nešto zabeleže, da li u muzici, filmu ili nečem trećem.

Godine 1988. dešavanja su bila toliko intenzivna da ih nije osetio samo neko potpuno operisan od osećanja. Atmosfera je bila toliko naelektrisana. Na prethodnom albumu imamo Rimljane - pesmu koja najavljuje sranje. To se posebno osećalo krajem 1988. godine. Zašto bi inače pisali takve pesme? Nijedna frka ne krene danas, nego se to polako priprema i diže se tenzija.

Epilog

Kada je izašao album sećam se da nismo bili dobri sa nekim urednikom TV Beograda, nismo im odradili neku svirku, a on nam je zabranio da se pojavljujemo na TV Beogradu iako nam je njihov PGP izdao album! Onda smo napravili dobar potez i otišli u Titograd da snimimo šou za TV Titograd. Oni su se iako bez prevelikog budžeta potrudili i napravili relativno pristojan šou. To se vrtelo i svi su ga preuzimali.

Na turneji (1989) smo bolje prošli tada od Bijelog Dugmeta. Imali su album Ćiribiribela gde su spojili Lijepu našu i Tamo daleko. To nije bila loša ideja, ali nisu mogli da je iznesu, takva je bila situacija. Pesma nije mogla da prođe.

Onda smo mi u principu bolje prošli na svojoj turneji, ne samo po pitanju posete nego i po atmosferi. Svirali smo Ljubljanu, Zagreb, Split… Lošeg vajba je bilo onako, ali ništa specijalno.

Koliko je atmosfera na koncertima bila dobra pokazuje živi album Neka svemir čuje nemir (1989). To je i bio razlog za njegovo objavljivanje. Prodavnica tajni se prodala u 360.000 primeraka, a Svemir u 100.000, ali smo više zaradili od ovog drugog. Izašao je u vreme Ante Markovića. Jeste bio je bedak, biće rata, ali mogao si kupiti marke u banci, bio je siguran kurs i svi su tada pravili lovu.

Nama je super bilo, bend je funkcionisao odlično. Jedini problem je bio što nam se ubrzo zemlja raspala. Strašno dobro nam je išlo tih godina, samo odjednom nije više bilo zemlje u kojoj smo svirali. To nam je totalno poremetilo karijeru i tek smo se šest-sedam godina posle toga oporavili.

Izvor: Popboks

BRITANCI TRAŽE NOVOG DVORSKOG PJESNIKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Andrew Motion nakon desetljeća obavljanja funkcije dvorskog pjesnika odlazi u mirovinu. Britanija traži novog stihoklepca.

Podanici Njezinog veličanstva, kraljice Viktorije, biraju novog ‘pjesničkog laureata’. Iako to nama ne znači mnogo, Britanci, kakvi već jesu, tradicionalno slabi na vlastitu tradiciju, izuzetno drže do ove titule, koju je posljednjih 10 godina držao ugledni pjesnik Andrew Motion /naslovna/.

Zadaci pjesnika ‘ovjenčanog slavom’ mnogobrojni su, no ipak im možemo naći zajednički nazivnik. Naime, on je, kako ga nazivaju antimonarhistički raspoloženi književnici, ‘kraljičin mali’, ili kraljičin ‘pjesnik-psić’. Dakle, malo pristojnije rečeno, on je svojevrsni prigodničarski pjesnik, nazdravičarskog tipa.

Tako je u svom laureatskom mandatu, koji traje od 1998., Motion napisao čitav niz pjesama i poema za kojekakve događaje od presudne važnosti za Krunu, uključujući i 100. rođendan pokojne kraljice majke, zatim kraljičin 80. rođendan, ali i rep pjesmu za 21. rođendan princa Williama. No, bilo je tu ipak i malo ozbiljnijih stvari, poput osnivanja Poetry Archivea, online kolekcija pjesnika koji čitaju svoju poeziju.

Motion je 25.11.2008., otpravljen u povijest i to, kako tradicija nalaže, sa 650 boca najboljeg sherryja, kojeg je obećao podijeliti s kolegama iz domaćeg PEN-a. Iako, sve ovo zvuči pomalo smiješno, Britanci ovu titulu smatraju golemom počasti, stoga mi ne možemo zamisliti jagmu koja će nastati upražnjavanjem mjesta laureata.

Također, pjesnički laureat, osim goleme materijalne koristi, ulazi i u neku vrstu otočkog Panteona, ili bolje rečeno Parnasa, s obzirom na besmrtnike koji su kroz povijest obavljali ovu funkciju. Naime, titulu je 1668. ustanovio Charles II., prvi laureat je bio kasni metafizičar John Dryden, a imena koja su slijedila impresivnija su jedno od drugog, s velikanima poput Wordswortha i Tennysona itd. Spomenimo i da je Motionov prethodnik od 1984. pa do svoje smrti 1998. bio omiljeni britanski pisac Ted Hughes, kod nas poznatiji kao muž Sylvije Plath.

Određenu ulogu u biranju novog kraljevskog pjesnika imat će i britanska javnost, što je prvi put u povijesti da se monarhija odlučila za ovako demokratičan pristup. Kladioničari već trljaju ruke, postavljaju se koeficijenti, raspravlja se o favoritima, koji pjesnik je u formi, a koji nije. Utrka za britanskog Petrarcu samo što nije počela!

Izvor: Booksa N.S.

INTERNET ZA JAČANJE KULTURNIH VEZA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

OTVORENA REGIONALNA KONFERENCIJA POSVEĆENA PORTALIMA ZA KULTURU

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić ističe značaj Interneta kao novog medija za “prevladavanje nerazumevanja između različitih kultura i za doprinos decentralizaciji kulture”.

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić otvorio je regionalnu konferenciju posvećenu portalima za kulturu, naglasivši njihov značaj za “prevladavanje nerazumevanja između različitih kultura i za doprinos decentralizaciji kulture”.

“Portali i internet sajtovi predstavljaju sredstva bržeg i bogatijeg interkulturalnog dijaloga koji zastupa Ministarsvo kulture, a koji omogućava da se ponovo sagleda aktuelno nerazumevanje kultura, nacija, religija i običaja svakodnevnog života”, istakao je Bradić u beogradskom “Gete Institutu”.

Bradić naglašava da je Srbija mnogo učinila na zaštiti kulturnih identiteta manjinskih zajednica, ali i da treba još mnogo toga učiniti na razvijanju razumevanja prema svim kulturnim identitetima.

Ministar je ocenio da su “portali, kao internet platforme kulturološko-edukativnog karaktera, način prezentacije svih oblika stvaralaštva”.

Decentralizacija kulture

Portali na pojednak način tretiraju projekte velikih urbanih sredina i one koji nastaju na periferiji i time doprinose “prevazilaženju postojeće kulturne hijerarhije i podstiču proces decentralizacije kulture”.

“Budućnost portala leži u negovanju različitosti kultura i otvorenosti za nove kreativne impulse, a svakako će biti značajni za podsticanje interkulturalnog dijaloga, učvršćivanje kulturnih veza i omogućavanje boljeg kulturnog razumevanja”, naglasio je Bradić i ukazao da “kulturne razlike i nedostatak dijaloga uvek mogući faktori nove regionalne krize”.

Ističući da je Internet relativno novi medij koji sve više utiče na javnost, Bradić je naglasio potrebu njegovog zakonskog regulisanja, s obzirom na to da kod nas još to nije dovoljno urađeno.

Bradić je podsetio da je Zakonom o javnom informisanju Internet definisan kao javno glasilo i najavio da će donošenje novog zakona o informisanju, na čemu Ministarstvo kulture radi, uneti “važne i podsticajne promene u toj oblasti”.

Direktorka “Si kalt” portala za kulturu jugoistočne Evrope Vesna Milosavljević je najavila da će tokom dvodnevne konferencije, na kojoj će učestvovati članovi mreže iz svih zemalja bivše Jugoslavije, biti prikazane aktivnosti od 2006. godine od kada se ta mreža razvija.

Biće reči i o potencijalima i preprekama portala kao mostova ka inovativnoj saradnji u regionu, o mogućnostima njihovog finansiranja, kao i o šansama i izazovima kulture u digitalnoj eri.

Izvor: RTS