PREMINUO RUSKI PATRIJARH ALEKSEJ II

Nebojša Đorđević    Vesti

Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II preminuo je jutros u 79. godini, izjavio je portparol moskovske patrijaršije Vladimir Vigilonski.

“Patrijarh Aleksej je preminuo. To se dogodilo jutros”, izjavio je Vigilonski, preneo je Itar-tas. Ruski patrijarh već duže vreme je imao srčane smetnje, navodi AFP. Patrijarh je umro u svojoj rezidenciji u Peredelkinu, nedaleko od Moskve, dodaje BBC. Datum i mesto sahrane Alekseja II biće utvrđeni sutra na sednici Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve, saopštila je danas Moskovska patrijaršija.

“Na sutrašnjem sastanku bi trebalo da bude imenovan i vladika koji će zamenjivati Alekseja do izbora novog patrijarha”, izjavio je portparol Patrijaršije Vladimir Vigiljanski. On je rekao da mu nije poznato da li je Aleksej Drugi izrazio neku želju u vezi sa mestom sahrane, ali nije isključio mogućnost da je patrijarh u nekom trenutku razgovarao sa nekim o tome.

Prema izveštajima medija, sahrana bi mogla da bude održana 7. decembra u Moskvi.

Smrt patrijarha oglašena je danas zvonjavom sa zvonika svih 600 moskovskih crkava. Zvona su zvonila u skladu s kanonima Ruske pravoslavne crkve, predviđenim za takve slučajeve.

Njegova svetost patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II (rođen 23. februara 1929.) je 15. moskovski patrijarh i duhovni vođa Ruske pravoslavne crkve.

Rođen je kao Aleksej Ridiger u porodici ruskih emigranata u tada nezavisnoj Estoniji. Njegov otac bio je pravoslavni sveštenik.

Aleksej II je obavljao svešteničke dužnosti u dve crkve u Estoniji, nakon što je ta zemlja postala deo Sovjetskog Saveza.

Diplomirao je na Lenjingradskoj duhovnoj bogosloviji 1949. godine. Đakon je postao 1950. godine, potom je diplomirao na Lenjingradskoj duhovnoj akademiji , a 1961. postavljen za episkopa Talina i Estonije. Zatim je 23. juna 1964. godine izabran za arhiepiskopa, a 25. februara 1968. za mitropolita.

Aleksej II je bio oženjen ali se razveo kako bi mogao da se zamonaši.

Od 1986. godine do njegovog izbora za patrijarha bio je mitropolit Novgoroda i Lenjingrada.

Nakon smrti patrijarha Pimena I 1990. godine, Aleksej je izabran za novog patrijarha Ruske pravoslavne crkve.

Patrijarh Aleksej se poslednji put u javnosti pojavio 2. decembra u Minhenu u hramu Svetog Nikolaja Ruske zagranične crkve, što se smatra činom pomirenja između ove dve podeljene struje u ruskom pravoslavlju.

Prijatelj srpskog naroda

Aleksej II je bio prijatelj srpskog naroda. Poslednji put je boravio u Beogradu za vreme NATO bombardovanja 20. aprila 1999. godine, kada je, zajedno s patrijarhom Pavlom, u crkvi svetog Save predvodio molitvu za mir, kojoj su prisustvovale hiljade ljudi. On se zalagao za to da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije, a ruska crkva je osudila jednostrano proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine.

Preminuli patrijarh je bio na čelu najveće Pravoslavne crkve na svetu i bio je duhovni vođa dve trećine ruske populacije koja broji 142 miliona ljudi.

BBC navodi da je patrijarh Aleksej pomogao podizanje ugleda Ruske pravoslavne crkve, nakon decenija represije pod komunizmom.

Međutim, njegovi odnosi sa Katoličkom crkvom ostali su “zamrznuti”. Patrijarh Aleksej je nekoliko puta odbio da se sastane sa bivšim poglavarom Rimokatoličke crkve papom Jovanom Pavlom II, kao i sa sadašnjim Benediktom XVI.

Pomen patrijarhu Alekseju II u Beogradu

U svim hramovima Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Srpske pravoslavne crkve sutra će u podne biti služen pomen patrijarhu moskovskom i cele Rusije Alekseju II.
S blagoslovom i u ime patrijarha srpskog Pavla, u beogradskoj Sabornoj crkvi pomen će služiti vikarni episkop hvostanski Atanasije. Vladika hvostanski će u nedelju služiti liturgiju u crkvi Svetog Marka, a zatim u 12 časova parastos patrijarhu Alekseju II u Ruskoj crkvi Svete Trojice.

Pretrpeo nekoliko moždanih udara

Aleksej II je pretrpeo nekoliko moždanih udara 2002. godine, prenosi RIA Novosti na svom sajtu. U aprilu 2007. mediji su javili da je Aleksej II bio smešten na jednu kliniku u Švajcarskoj zbog “veoma lošeg zdravstvenog stanja”. Ruska crkva je tada potvrdila da je patrijarh bio na lečenju ali je demantovala da je bio u kritičnom stanju.

Ko su mogući naslednici Alekseja II?

“Mitropolit Smoljensko-kalinjgradski Kiril Gundaev verovatno će naslediti Alekseja Drugog na tronu Ruske pravoslavne crkve”, rekao je Živica Tucić za RTS. Kiril Gundaev trenutno je zadužen za spoljne poslove moskovske patrijaršije. Kao moguće kandidate za patrijarha moskovskog i cele Rusije Tucić navodi i mitropolita Minskog Filareta i Kijevskog Vladimira.

Novi patrijarh bira se na crkveno-narodnom saboru i po pravilima izbor novog patrijarha obavlja se za jedan dan, javnim glasanjem, objasnio je Tucić.

Sinod SPC uputio saučešće

Sa blagoslovom i u ime njegove svetosti patrijarha Pavla, Sinod Srpske pravoslavne crkve uputio je danas telegram saučešća povodom smrti patrijarha Ruske pravoslavne crkve Alekseja II.

“Povodom iznenadnog i preranog upokojenja u Gospodu njegove svetosti Alekseja II, patrijarha moskovskog i sve Rusije, molimo Vas da, zajedno sa svima arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i vernima, primite naše iskreno saučešće”, navodi se u telegramu koji je, u ime Sinoda, potpisao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

“Molimo se Bogu za pokoj njegove plemenite duše, a svima vama da podari utehu u bolu za velikim jerarhom Crkve Hristove”, ističe se u telegramu saučešća.

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe je danas uputio telegram saučešća predsedniku Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu povodom smrti patrijarha Alekseja II.

Vatikan: Iznenađenje i tuga

Vatikan je danas izrazio svoje “iznenađenje” i “tugu” na vest o smrti ruskog patrijarha Alekseja Drugog i pozdravio njegov “lični angažman” u približavanju katolika i pravoslavaca.

Kardinal Valter Kasper, predsedavajući tela u Vatikanu koje je zaduženo za odnose sa pravoslavcima, rekao je da je “sa dubokom tugom” čuo o smrti Alekseja Drugog.

“Njegov lični angažman u razvoju odnosa sa katoličkom crkvom uprkos teškoćama i tenzijama koje su povremeno izbijale, nikad nije bio doveden u pitanje”, rekao je Kasper koji se više puta sastao sa patrijarhom moskovskim i sve Rusije. U saopštenju Pres službe Vatikana se naglašava da je Aleksej Drugi vodio crkvu “u vreme velike transformacije” i da je taj zadatak sprovodio sa “velikom odgovornošću i ljubavlju za rusku tradiciju”.

Vatikan je saopštio da će Sveta stolica uputiti zvanično saučešće Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Hakeri nekoliko sati blokirali sajt Moskovske patrijaršije

Nepoznati hakeri na nekoliko sati su blokirali sajt Moskovske patrijaršije, što je onemogućilo pravovremeno postavljanje zvaničnog saopštenja o smrti ruskog patrijarha Alekseja Drugog.

“Zvanični sajt Moskovske patrijaršije rpc.ru hteo je da postavi zvanično saopštenje o smrti Alekseja Drugog, ali je sajt bio na meti napada hakera i blokiran više od dva sata”, rekao je novinarima šef pres-službe Moskovske patrijaršije Vladimir Vigiljanski, preneo je Itar-tas.

Gorbačov i Putin šokirani smrću patrijarha

Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov rekao je za BBC da je šokiran smrću ruskog patrijarha Alekseja II.

“Duboko sam ga poštovao”, naglasio je Gorbačov.

Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da je smrt poglavara Ruske pravoslavne crkve “tragični događaj” i “veliki gubitak” za Rusiju.

Izvor: Blic Online / Tanjug / Foto Reuters

OPET MAIDENI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Peti put Iron Maiden dolazi u Beograd - ovog puta 10. februara u Beogradsku arenu.

To će biti prvi koncert u poslednjem delu njihove aktuelne turneje Somewhere Back in Time i taj datum je već upisan na njihovom sajtu.

Posle Beograda, bend će prvi put posle 17 godina posetiti Novi Zeland, pre toga nastupa u Dubaiju i Bangaloru, a turneja se završava u Južnoj Americi.

Maideni su u Srbiji poslednji put svirali 14. marta 2007.

Organizatori koncerta, Talent Box i produkcija Avalon, navode da će bend u punom sastavu sa ogromnom tehničkom ekipom, 12 tona scenske opeme i njihovim fanovima napuniti Boing 757 Ed Force One, kojim će upravljati kapetan Astraeus Airlnesa Bruce Dickinson.

Tako natovareni obleteće 80.000 kilometara oko planete i održati koncerte u 20 gradova u 13 država (što ukupno na ovoj turneji u 2008. i 2009. godini iznosi 38 država u kojima su svirali ispred više od 2.000.000 ljudi).

Izvor: Popboks

PUJ, PIKE NE VAŽI!

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Jovan Zivlak

Samo pet dana pošto su Jovan Zivlak i dr Nikola Strajnić članovi žirija za “Vitalovu” književnu nagradu javno podneli ostavku u znak protesta što se u toj firmi masovno otpuštaju radnici, obojica su se predomislila! Odlučili su da nastave tamo gde su stali.

Kako je u četvrtak saopšteno, na sastanku predstavnika poslovnog sistema “Invej”, čiji je vlasnik Predrag Ranković Peconi, “u čijem je vlasništvu od prošle godine i “Vital”, postignut je dogovor da “u interesu značajne nagrade i održavanja podsticajne uloge u srpskoj kulturi, žiri, ipak, nastavi sa radom”. U interesu, kako kažu “dobre kulturne namere koju zastupa poslovni sistem “Invej” odlučeno je da nagrada neće izostati ni ove godine”. Žiri nastavlja sa radom u skladu sa pravilnikom o nagradi, a imenovan je treći član Vladimir Gvozden.

Da podsetimo, 30. novembra Jovan Zivlak i Nikola Strajnik u otvorenom pismu su istakli: “Ne želeći da prejudiciramo sudbinu nagrade, ali povodom aktuelne situacije u “Vitalu” u kojoj je veliki broj radnika dobio otkaz, u atmosferi koja nimalo nije podsticajna, jer neosporno izaziva moralno kontradiktorna osećanja, ne samo kod članova žirija, smatramo da opšte okolnosti ne idu u prilog našem daljem angažovanju. Zbog toga zaključujemo da ne možemo da učestvujemo u daljem radu i podnosimo ostavku, želeći da “Vital” i “Invej” u skorijoj budućnosti stvore povoljnije uslove za delovanje ove nagrade.”

U izjavi za “Novosti” članovi žirija su zatim potvrdili da ovaj njihov potez treba shvatiti isključivo kao moralni čin, jer posao žiriranja postaje čista besmislica u danima kada stotine ljudi iz pomenute firme ostaju na ulici. Koliko je poznato, otpušteni za ovih nekoliko dana nisu vraćeni na posao što članovima žirija ipak nije smetalo da ostavke povuku. Ostala je zagonetka: šta se to sa njihovim “moralnim činom” za tako kratko vreme dogodilo?

ZAMOLJENI SMO!?
U izjavi za “Novosti” Jovan Zivlak je u četvrtak rekao da su Strajnić i on bili zamoljeni da nastave sa žiriranjem kako bi nagrada, ipak bila dodeljena. Predočeno im je da se za kratko vreme ne može formirati novi žiri, a oni su već dobili i pročitali određen broj knjiga. Nagrada “Zlatni suncokret” tako će biti dodeljena u uobičajenom terminu, polovinom februara, a dobitniku će pripasti novčani iznos od 5.000 evra a nagrađena knjiga biće objavljena u drugom izdanju.

SUTRA POČINJE FESTIVAL EVROPSKOG I NEZAVISNOG FILMA EURO -IN FILM 2008

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Festival evropskog i nezavisnog filma “Euro-In Film 2008″ počinje sutra u Art-bioskopu “Vojvodina” na Spensu a u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada (KCNS). Prva, uvodna filmska projekcija 11. izdanja ovog promotornog i promotivnog festivala evropske filmske kulture i umetnosti i svetskog profesionalnog nezavisnog filma, koji će Novosađani moći da prate sve do 28. decembra, zakazana je u 18.30 sati i posvećena Želimiru Žilniku i njegovim Ranim radovima. U 20 sati sledi projekcija skoro potpuno nepoznatog filma Happy End, snimanog u Novom Sadu daleke 1929. godine, potom film Lasta Milana Belegišanina, a onda i Snimanje u Palermu proslavljenog Vima Vendersa.

- Ovaj nov Vendersov film, kao što je poznato, premijerno je bio prikazan na Kanskom festivalu, a potom ga je slavni reditelj povukao iz distribucije i kompletno premontirao ubacivši nekoliko potpuno novih segmenata. Publika u Beogradu videla ga je pre nekoliko dana, a novu verziju u trajanju od 108 minuta prikazujemo premijerno i našim sugrađanima - rekao je juče na konferenciji za novinare urednik Filmskog programa u KCNS Đorđe Kaćanski.

On je tom prilikom istakao i da je mejnstrim glavni festivalski tok u okviru kojeg ćemo, uglavnom na projekcijama zakazanim za 20 sati, imati prilike da vidimo dobro uređen i osmišljen izbor najaktuelnijih i najatraktivnijih ovogodišnjih evropskih kinematografskih ostvarenja u sferi dugometražnog igranog filma i dokumentarnog filma. Manifestacija Dani italijanskog filma, koja se danas završava, zapravo je bila svojevrsni uvod u “Euro-In Film 2008″, a tokom nepunih mesec dana publiku, po rečima Kaćanskog, očekuje više od 130 raznovrsnih filmskih programskih sadržaja.

- Možemo reći i da se ove godine Festival evropskog i nezavisnog filma održava u znaku slova I budući da će publika, sem u italijanskim filmovima, moći da uživa i u indonežanskim i izraelskim filmovima, kao i u indijskim dečjim kinematografskim ostvarenjima, koji su svojevrstan poklon Indije deci Novog Sada i koje ćemo prikazivati pre podne - rekao je juče Kaćanski.

Među programskim segmentima manifestacije “Euro-In Film 2008″ svakako treba pomenuti retrospektivu filmova Rajnera Vernera Fasbindera, dominantne umetničke ličnosti novog nemačkog filma. Njemu u čast, u organizaciji Instituta “Gete”, biće priređena i izložba filmskih plakata. Biće, takođe, prikazana i najbolja ostvarenja s Festivala animiranog filma “Animanima 2008″, koji se održava u Čačku, studentski filmovi nastali tokom Filmskog kampa “Interakcija” na Zlatiboru, filmovi u okviru segmenta “Kratki filmovi zapadnog Balkana” i još mnogo toga. Po rečima Kaćanskog, očekuju nas i zanimljive promocije, poput dokumentarnog filma o pionirima niškog filma filmskog kritičara Dejana Dabića, promocija manifestacije “Newport Beach Film Festival” iz Kalifornije itd.

Kampino

U “Snimanju u Palermu”, novom Venderesovom filmu snimanom u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, Kampino, frontmen čuvene nemačke pank-rok grupe “Die Toten Hosen”, glumi Fina, svetski poznatog fotografa koji pronalazi novu ljubav i nov život uprkos tome što je meta upornog snajperiste. Fin vodi aktivan život, malo spava i ne ide nikud bez svojih vernih slušalica. S vremenom on napušta Diseldorf da bi mir pronašao u Palermu. Novu idilu koju tamo pronalazi iz korena narušava misteriozni ubica koji po svaku cenu želi da se osveti…

Ulaznice

Ulaznice za filmove glavnog, mejnstrim toka Festivala evropskog i nezavisnog filma “Euro-In Film 2008″ koštaće 200 dinara. Velik broj programa biće besplatan, a za jedan će biti potrebno izdvojiti 100 dinara. Kaćanski je istakao juče i da će oni koji nabave ulaznicu po ceni od 200 dinara - s njom moći da prate sve programske segmente predviđene za određeni dan.

Izvor: Građanski list S. Čamber

ZBIRKA POEZIJE “UŽIVAM U SNU”

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Poezija

Knjiga poezije velikog renesansnog umetnika Mikelanđela Buonarotija, u prevodu Milane Piletić, predstavljena je u Izdavačkoj kući “Paideia” u Beogradu. U dvojezičnom izdanju, na srpskom i italijanskom, zastupljeni su soneti, madrigali, kancone i fragmenti od kojih su neki nalik na haiku, burleske i groteske s obaveznom gorkom primesom, navela je prevodilac Milena Piletić, a prenosi Beta. Antologija nosi naziv Uživam u snu, u kamenu više, prema jednom Mikelanđelovom stihu, zato što je kamen za umetnika imao višestruko simboličko značenje.

Prema rečima Piletićeve, Mikelanđelova poezija nije u službi objašnjavanja njegove slikarske, vajarske i arhitektonske umetnosti, iako boje, oblici, strukture i konstrukcije u njoj postoje, kao što su očigledni i uticaji poezije Dantea i Petrarke. Mikelanđelova poezija se redovno pominje u istorijama književnosti, ali se po pravilu marginalizuje spram njegovih dela iz drugih umetnosti ili se suviše stavlja u njihovu službu, navela je Piletićeva.

Izvor: Građanski list /Beta