PRONAĐENI PRVI PISANI TRAGOVI STAROMAKEDONSKOG PISMA

Miroslav Mladenović    Kultura, Vesti

Staro makedonsko pismo Makedonski eksperti za paleolingvistiku saopštili su da su na teritoriji te države pronađeni prvi pisani tragovi staromakedonskog pisma.

Profesor Duško Aleksovski je kazao da je terakotni poklopac star 4.000 godine epohalno otkriće, prvo ovakvog tipa u svetskim okvirima.

“On rešava enigmu, što predstavlja boginja Bsefa. Do sada se pretpostavljalo da je to prvobitno ime boginje Veste, a sada imamo i direktni pokazatelj za to. Ovo je izvor praistorijske pismenosti i jezika na ovom tlu”, rekao je profesor Aleksovski.

Poklopac od gline je redak primerak artefakta na kome je ispisano ime ove božice, ali prema ekspertima najvažnije je to što je otkriće najstariji pisani trag staromakedonskog pisma.

Artefakt je pronađen u centralnom delu Makedonije, ali se tačna lokacija još ne otkriva.
Pretpostavlja se da se poklopac koristio za religiozne rituale posvećene Vesti, boginji ognjišta.

Autor: Tanjug | Foto:Edu.sg

RADE ŠERBEDŽIJA U CENTRU “SAVA”

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Popularni glumac Rade Šerbedžija održaće svoj već tradicionalni novogodišnji koncert večeras (20.30) u beogradskom Centru “Sava”, na kome će predstaviti nov album Imam pjesmu za tebe. Beogradska publika imaće priliku da uživa u ličkim, makedonskim i ciganskim pesmama i obradama pesama Arsena Dedića, koje se nalaze na ovom Šerbedžijinom albumu. On je, kako beleži Tanjug, nedavno obećao koncert u trajanju od dva sata, koji će biti “drugačiji od prethodnih nastupa, u odličnom akustičnom prostoru Centra ‘Sava’, u pratnji samo gitare i čela”.

Šerbedžija je opisao svoj novi studijski album kao “nostalgičan zvuk iz bivšeg života” nastao iz “druženja” s gitaristom Miroslavom Tadićem. Na koncertu će, možda, gostovati i Đorđe Balašević… Domaća publika imala je priliku nedavno da gleda Šerbedžiju u američkom filmu Karantin (reditelja i scenariste Džona Erika Doudla) uz Dženifer Karpenter i Stiva Harisa.

Izvor: Građanski list

PRVI “MEDAKOVIĆ” MOMI KAPORU

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Momo Kapor, poznati književnik iz Beograda, prvi je dobitnik nagrade “Dejan Medaković” novosadske Izdavačke kuće “Prometej”. Na nedavnom sastanku žirija za dodelu nagrade “Dejan Medaković”, održanom u prostorijama Vukove zadužbine, “posle uvida u ovogodišnju memoarsku produkciju u knjigama i periodici”, jednoglasno je odlučeno da se tek ustanovljena nagrada dodeli Momi Kaporu - za autobiografski spis Ispovesti, prvo i drugo prošireno izdanje iz 2008 (izdanje Srpske književne zadruge, Beograd).

U “Prometeju” objašnjavaju: “Kaporovo delo ide u red autentičnih svedočanstava o našem vremenu i mentalitetu, našim sudbinama i ljudima. Njegova rečenica zadovoljava najviše standarde beogradskog promišljanja i razgovora. Nagrada, koja se sastoji od zlatnika (…), diplome (rad Lasla Kapitanja), kao i jedne monografije i faksimila (u fragmentu) samog Dejana Medakovića, biće uručena 9. januara 2009. u 12 sati na svečanosti povodom Dana ‘Prometeja’ u Novom Sadu.” Odluku o nagradi doneo je žiri koji je radio u sastavu: Draško Ređep, predsednik, Jovan Ćirilov i Radovan Popović.

Izvor: Građanski list

PERI ZUPCU NAGRADA “STEVAN PEŠIĆ”

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Ovogodišnja, 14. po redu nagrada “Stevan Pešić” pripala je pesniku iz Novog Sada Peri Zupcu. Nagrada se dodeljuje za najbolju knjigu ili ukupno delo na srpskom jeziku, pisano u korespondenciji s delom Stefana Pešića, pesnika, esejiste, proznog i dramskog pisca, putopisca, pesnika za mlade, tako da je Zubac nagrađen kako za knjigu proze Kraljević i pesnik, tako i za celokupan pesnički opus. Nagradu, ustanovljenu 1995, dodeljuje Savet MZ “Kovilj” (budući da je Kovilj rodno mesto rano preminulog pisca) u saradnji s novosadskom Gradskom bibliotekom. Među dosadašnjim dobitnicima nagrade su: Jovica Aćin, Dragan Jovanović Danilov, Radivoj Šajtinac, Igor Marojević, Danilo Nikolić…

- Pero Zubac je posebna pojava u srpskoj poetici. Njega ne možete smestiti, ako govorimo o nekoj književnoj desnici i levici, ni u desnicu ni u levicu. Desnicom bi nazvao onu vrstu pesničkih i književnih rukopisa koji sebe, pre svega, vraćaju tradiciji i amblemima naše tradicionalne kulture bez namere da na jedan nov i drugačiji način idu u istraživanje modusa književnosti i njenih tematskih opsega. Takođe, ne pripada ni onoj drugoj, ekstremnoj struji koja se bazira na istraživačkoj formi, novih modusa književnosti i novih sadržaja i značenja. Pera je poseban i na izvestan način ličan - ističe Jovan Zivlak, član žirija za dodelu nagrade, pored Franje Petrinovića i Milice Mićić-Dimovske.

Zubac je objavio više od 40 knjiga poezije, 14 antologija pesništva… Pesme su mu prevođene na pedesetak svetskih jezika. Njegovu najpoznatiju poemu Mostarske kiše objavio je 1988. u tiražu od 20 miliona primeraka moskovski časopis Rabotnica, a objavljena je i na italijanskom, u Bariju 2001. Bio je glavni urednik lista Indeks, te glavni i odgovorni urednik novosadskog časopisa Polja, urednik zagrebačkog Poleta (…), te saradnik brojnih jugoslovenskih revija, časopisa i listova. Za književni rad nagrađen je velikim brojem značajnih nagrada.

Sećanja

- Voleo bih da nagrada “Stevan Pešić” ne postoji, jer bi to značilo da je živ, ali sam istovremeno veoma počastvovan što sam je dobio. Bio je moj prijatelj. Iste godine objavili smo prve pesničke knjige. Knjiga “Kraljević i pesnik” korespondira s delom Stevana Pešića. To je moje jedino prozno delo. Kad sam napisao tekst za pozorišnu predstavu za decu i dao je Stevanu na čitanje, on mi je onda napisao pismo s listom 17 primedaba i pohvala. To pismo mi je najdraže od svih Stevanovih pisama - priseća se nagrađeni pesnik.

Izvor: Građanski list

FREDDY KRUEGER BIRA NOBELA?

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Velike kadrovske promjene u ŠAZU! Akademik Horace Engdahl prisiljen napustiti predsjedničku fotelju zbog ‘euro-šovinizma’.

Horace Engdahl, koji je posljednjih 10 godina bio na čelu Švedske Akademije, a samim time i Predsjednik odbora za dodjelu Nobelove nagrade za književnost, najavio je da odlazi iz svoje fotelje. Engdahl, za kojeg su svi mislili da je tipični švedski akademik, čovjek savršene biogafije, krut i nepristran, izazvao je nezapamćenu kontroverzu kada je nedavno (30. rujna), izjavio da nije puka koincidencija što je većina laureata iz Europe. ‘Naravno da ima moćne i kvalitetne literature u svim velikim kulturama, ali ne možemo pobjeći od činjenice da je Europa ipak centar literarnog svijeta. Amerika je preizolirana, previše inzularna. Amerikanci ne prevode dovoljno i ne sudjeluju dovoljno u velikom dijalogu kultura. Ta ignorancija čini njihovu književnost prilično ograničenom’, rekao je tada Engdahl izazvavši velike kritike u Americi, pa i u Evropi.

Ubrzo (1. listopada) se pokušao ispraviti, odnosno opravdati u intervjuu Guardianu, rekavši da nacionalnost autora nema veze s osvajanjem Nobelove nagrade. No, šteta je već bila počinjena i nadureni Amerikanci su s našiljenim perima samo čekali tko će dobiti Nobela, a još kada je objavljeno da će to biti Le Clézio, pisac iz zemlje čiju kulturu Amerikanci smatraju mrtvom ili bar zastarjelom posljednjih 50 godina, to im je došlo, kako se to zna reći, na volej. Zbog silnih pritisaka Engdahl je odlučio odstupiti 1. lipnja sljedeće godine. And now for something completely different!: donosimo ekskluzivnu vijest da će ultrakontroverznog Engdahla na predsjedničkoj fotelji naslijediti akademik Peter Englund. Nije li to onaj glumac koji je utjelovio strašnog djecoubojicu iz snovitih 80-ih, Freddya Kruegera?

Nakon površnih konzultacija s Wikipedijom došli smo do saznanja da Kruegera zapravo nije glumio Peter nego Robert Englund. Ili, besmrtnim riječima Nike Kovača (nije u rodu s Mirkom ili Danielom Kovačem, koliko znamo): I moj brat Robert također! Očito je - u google kulturi nije nikakav problem oguglati na zdrav razum i postati površan. I smrtnicima i akademicima podjednako.

Ako me ne budete slušali, zovem buraza’ - Englund švedskim akademicima.

Izvor: Booksa. hr