VELIKI DAN ZA KINESKU DEMOKRATIJU

Nebojša Đorđević    Muzika

Tri dana pred konačno pojavljivanje u prodavnicama, album Guns N’ Roses Chinese Democracy postavljen je na MySpace.

Od danas će na ovom popularnom servisu za druželjubive moći da se presluša i Electric Arguments, novi album dua The Fireman, koji čine Paul McCartney i Youth (Killing Joke).

Electric Arguments inače izlazi 24. novembra, a već se može poručiti preko Myspace Musica, za razliku od gotovo punoletnog novorođenčeta Gunsa, koje će od 23. premijerno moći da se nosi kući iz lanca prodavnica Best Buy.

Izvor: Popboks

OBELEŽEN DAN SANU

Nebojša Đorđević    Nauka


Sa svečanosti povodom proslave Dana SANU (Foto D. Ćirkov)

Srpska akademija nauka i umetnosti proslavila je juče 122 godine od osnivanja. Prisutnima su se obratili predsednik Akademije Nikola Hajdin, ministar kulture Nebojša Bradić i Miloš Nedeljković, državni sekretar u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja.

Akademik Hajdin je u svojoj besedi istakao značaj koji unapređenje nauke i tehnologije ima za razvoj društva, naglašavajući da je neophodno da i država i privrednici ulažu u naučni sektor. Predsednik SANU je rekao da Akademija mora da pokaže razumevanje za osnovno, srednje i visoko obrazovanje kako bi se nauka popularisala među mlađim generacijama. Akademik Hajdin je kazao i da bi naučnici u donošenju političkih odluka mogli imati savetodavnu ulogu, ali je naglasio da se prilikom toga moraju uzeti u obzir isključivo naučne, a ne neke druge naklonosti. On je inicirao stvaranje akademije mladih kao nezavisnog tela u okviru SANU. Konstantujući da Akademija u okviru svojih projekata ima preko 1.000 saradnika, Hajdin je ocenio da to nije ni izdaleka dovoljan uticaj onih koji predstavnjaju vrhunske naučnike, među kojima mnogi nisu članovi SANU. Njihov uticaj, napomenuo je Hajdin, mogao bi da se uveća ako bi se, poput nekih akademija iz evropskih država, organizovala akademija mladih, sa ciljem da se okupe mladi naučnici koji bi svojim radom podigli interes za nauku u sredinama u kojima rade i doprineli podmlađivanju Akademije.

Svečanost povodom proslave Dana Akademije muzičkim programom su upriličili Studijski hor Muzikološkog instituta SANU i solista Nenad Ristović, a dramski umetnici Ksenija Jovanović, Petar Kralj i Gojko Šantić čitali su odlomke dela Isidore Sekulić, Alekse Šantića i Skendera Kulenovića.

Akademija je osnovana 1886. godine donošenjem Osnovnog zakona Kraljevsko-srbske akademije. Kralj Milan Obrenović je za prvog predsednika imenovao Josifa Pančića. Srpska akademija nauka i umetnosti, koja to ime nosi od 1960. godine, danas broji 135 članova, 88 redovnih i 57 dopisnih.

Izvor: Politika S. K.

OD MONTEVERDIJA DO KUSTURICE

Nebojša Đorđević    Knjige, Muzika

KAPITALNO delo za sve posvećenike operskoj umetnosti - Leksikon opera, Gordana Dragovića, plod višegodišnjeg rada ekipe autora, objavljen je nedavno u izdanju Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Na oko devet stotina strana ovog luksuznog enciklopedijskog izdanja, koje uz Dragovića potpisuje još 12 autora - saradnika, eminentnih muzikologa, sabrano je tridesetak hiljada informacija u vezi sa 250 odabranih opera. Pored biografija 120 kompozitora - od Monteverdija do Isidore Žebeljan, uz originalni i prevedeni naziv operskog dela i oznaku žanra, ponuđeni su podaci o autoru libreta i njegovim izvorima, datumi i mesta na kojima je opera doživela koncertnu i scensku praizvedbu. Svi tekstovi sadrže i orkestarsku i pevačku podelu, navode o vremenu trajanja opere i sadržaju pojedinih činova. Zaključni komentari autora, koji sadrže muzikološko-teatrološku analizu svakog od obrađenih dela, uz izvod iz diskografije i bibliografske podatke, daju posebnu vrednost leksikonu.

- Postoje dela o kojima iz istorijske perspektive možete dati konačan sud; samim pregledom indeksa možete uočiti koji su to autori dali presudan doprinos operi određene epohe, kao što je recimo Doniceti sa svojih sedamdesetak opera, od kojih leksikon obrađuje sedam - objašnjava Dragović. - Međutim, upravo u želji da pokažem da opera nije muzej, uvrstio sam u leksikon stotinak opera dvadesetog veka, čiji su stubovi, poput Vernera, Britna, Pendereckog, takođe lako uočljivi.

U leksikon je uvršćeno dvadesetak opera autora koji potiču sa našeg podneblja: sve tri Konjovićeve - “Knez od Zete”, “Koštana” i “Otadžbina”, Rajičićeva “Simonida”, Hristićev “Suton” i Nastasijevićev “Đurađ Branković”… “Zora D.” Isidore Žebeljan zaključuje delo, a prethodi joj Kusturičino “Vreme Cigana”, što Dragović posmatra kao svojevrsni presedan.

- Učinili smo izuzetak, na neki način “stavili tačku na i” sa Kusturicom, ne bismo li podvukli činjenicu da je jedna od najvećih operskih kuća sveta, Bastija, naručila operu ne od kompozitora već od inscenatora, te da je ona doživela fantastičan uspeh kao čisti teatar inscenacije - kaže Dragović. - Pokazalo se da je to jedan od novih puteva u istraživanju operskog teatra. Od početka 20. veka pozorište postaje potpuno rediteljsko, a mi operu tretiramo sa aspekta opere kao teatra.

OPERSKI REDITELJ

GORDAN Dragović, koji je muzičku režiju završio u Austriji a opštu u Poljskoj, predavač je pri Operskom studiju FMU i osnivač Društva prijatelja kamerne opere iz kojeg se izrodio “Madlenijanum”, čiji je osnivač i bivši upravnik. Od četrdesetak predstava koje je potpisao, samo tri je režirao u našoj zemlji: Mocartovog “Direktora pozorišta” u Narodnom pozorištu, “Tajni brak” Čimaroze i balet “Nižinski - zlatna ptica” u zemunskoj operi i teatru.

IMENA OPERA
NEKE nazive opera nisam prevodio da ne bih bitno narušio u nas uvreženi, tradicionalni naslov, poput dela “Kavalerija Rustikana” ili “Fra djavolo” - kaže Dragović. - Negde je, ipak, nepažnjom prevodilaca, prevod bio sasvim neodgovarajući, poput uobičajenog “Carska nevesta” Rimskog-Korsakova, umesto pravilnog “Careva nevesta”.

Izvor: Večernjr novosti M. Mirković

PISAC SVETAČKOG LIKA

Nebojša Đorđević    Kultura

OD Pekićeve smrti proteklo je 16 godina. Kako vreme odmiče njegovo delo postaje sve prisutnije, a Pekić kao izuzetna književna figura iz vremenske divljine biva sve vidljivji u srpskoj književnosti. Ovo je istakao dr Petar Pijanović u sredu na naučnom skupu “Poetika Borislava Pekića: preplitanje žanrova”. Otvarajući skup za koji se prijavilo 45 učesnika iz zemlje i sveta, Nebojša Bradić, ministar kulture, rekao je:

- Borislav Pekić ni na koji način nije bio tipičan dramski pisac, u teatru je bio gospodin, veoma galantan i ljubazan. Umeo je da pedantno sedi u gledalištu, da dobro razume glumce i da im ne nameće svoju volju. Pekićevo lice je jedna od literarnih ikona 20. veka. U životu, bio je jedna od najtoplijih, najduhovitijih ličnosti koje sam upoznao.

Istakavši da je Pekić sa Kišom i Pavićem jedan od korifeja srpske postmoderne, Vesna Matić, direktor Instituta za književnost i umetnost, primetila je: “Pekić nije bio samo veliki pisac već i humanista, čovek visokih moranih principa angažovan u vremenima koja nisu bila laka”. Govoreći o književno-kritičkoj misli velikog pisca, akademik Predrag Palavestra je rekao da Pekić nije kritičar po vokaciji, ali da je umeo da
misli o književnosti i da svoje poglede kazuje jezikom kritike.
U predasima između titanskih poduhvata, ispisao je mnoštvo beleški i sećanja koji pripadaju žanru kritičke refleksije. Pekić je izoštrio srpsku kritičku misao, podstakao kritičku vatru koja se proširila na ostale umetnosti.

Spontatno i duhovito, akademik Svetozar Koljević je govoreći na temu “Pekić i engleska kultura” podsetio na reportaže koje je punih 15 godina Pekić pisao za Bi-Bi-Si. U tim reportažama čiji je glavni junak bio izvesni Živorad, autor je uočavao velike kulturne razlike između engleske i srpske sredine, podjednako ironičan prema obema stranama. Bio je svetac, koji je voleo svoju zemlju koliko i istinu o njoj, istakao je Koljević.

Naučni skup se nastavlja u četvrtak u Institutu za književnost i umetnost.

VELIKI PRIJATELJI

ENGELA Rihter iz Halea analizirala je koliko su studentske demonstracije 1968. ostavile traga u “Hodočašću Arsenija Njegovana”. Ala Tatarenko iz Lavova napravila zanimljivu paralelu između Pekićevog “Novog Jerusalima” i Kišove “Grobnice za Borisa Davidoviča” ukazjući na neke sličnosti u ovim delima čiji su autori inače bili veliki prijatelji.

Izvor: Večernje novosti

NOVI FILMOVI U BIOSKOPIMA

Mirjana Stanojevi?    Film

Krug laži pod budnim okom ananas ekspresa za ljubav u Barseloni

Svake godine, nakon Sinemanije, bioskopi u Srbiji, kolikogod da ih ima, budu obogaćeni novim celuloidnim hitovima ovdašnjih distributera. Taramount film, Tuck i Cinears danas će pustiti četiri takva ostvarenja, koji su izazvali pažnju na ovogodišnjoj Sinemaniji.

Taramount kreće sa dramom D. J. Karuza „Pod budnim okom” (izvršnu produkciju potpisuje Stiven Spilberg), sa Šajom LaBufom, Mišel Monahan i Bilijem Bobom Torntonom u glavnim ulogama. Džeri Šou (LaBuf) i Rejčel Holoman (Mišel Monahan) su dva stranca povezana misterioznim pozivima ženske osobe koju ne poznaju. Preteći njihovim životima i porodicama, nepoznati glas stavlja Džerija i Rejčel u seriju neverovatnih i opasnih situacija koristeći tehnologiju koja je u svakodnevnoj upotrebi, kako bi ih pratila i kontrolisala svaki njihov pokret. Kako se situacija pogoršava, ovo dvoje običnih ljudi postaju najpoznatiji begunci u zemlji, koji moraju da rade zajedno da bi shvatili šta im se zaista događa. Boreći se za svoje živote, postaju pioni nevidljivog neprijatelja koji izgleda ima neograničenu moć da manipuliše svakim trenutkom njihovih života.

Tuck, pak, kreće sa trilerom Ridlija Skota „Krug laži” i akcionom komedijom „Ananas Ekspres”. U filmu Ridlija Skota glavne uloge podelili su Leonardo Dikaprio i Rasel Krou, a priča je smeštena u svetu visoke špijunaže, i govori o moći koja se ne meri prema naoružanju ili tehnologiji, već prema količini vitalnih informacija koje neko može da prikupi i kontroliše. Reč je, dakle, o tajnim službama i modernom ratovanju. U „Ananas Ekspresu” glavne uloge tumače Set Rogen i Džejms Franko. Lenji preprodavac marihuane Dejl Denton (Rogen) ima samo jedan razlog da poseti svog jednako lenjog dilera Soula Silvera (Franko): da kupi marihuanu, tačnije, retku novu vrstu pod imenom „Ananas Ekspres”. Ali…

Cinears kreće sa najgledanijim filmom na Sinemaniji - „Ljubav u Barseloni”, novim ostvarenjem Vudija Alena. Osim reditelja, popularnost ovom filmu i u biskopima obezbediće imena glumačkih zvezda Holivuda ali i Evrope, preciznije Španije - Rebeke Hol, Skarlet Johanson, Penelope Kruz i Hvaijera Bardema. Priča se odvija u Barseloni u koju dve prijateljice, Viki i Kristina, odlaze na odmor. Viki je veoma osetljiva tradicionalna devojka koja bi uskoro trebalo da se uda, dok je Kristina emocionalno i seksualno avanturistički raspoložena. Zaplet počinje kada upoznaju harizmatičnog slikara Huana Antonia, kojim obe devojke, svaka na svoj način, bivaju opčinjene. Ono što ne znaju, to je da slikar i dalje ima odnose sa svojom ćudljivom i temperamentom bivšom suprugom Marijom Elenom.

Izvor: Danas I. M.