MARKSIZAM I CRNA MAGIJA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

PROŠLE nedelje Svetislav Basara predstavio je do sada najpotpuniji izbor svojih priča pod imenom “Izgubljen u samoposluzi” u izdanju Grafičkog ateljea “Dereta”. Ovih dana stavio je tačku na novi roman koji će poslati u štampu za nekoliko dana.

* Kako će se zvati roman, o čemu je reč?

- “Dnevnik Marte Koen”. Roman će se tako zvati. A znam i podnaslov: “okultno u KPJ u periodu 1928-1988″. Temu otkriva podnaslov. To je, ukratko, mešavina fantastike, faktografije, istorijskih činjenica, marksizma i crne magije. Polovina likova su fiktivni, druga polovina su stvarne, uglavnom mrtve ličnosti, iz posleratnog perioda koje su zdušno stvarale ambijent u kome će izbiti poslednji rat. Pre nekoliko dana sam završio rukopis. Za nedelju dana knjiga izlazi iz štampe.

* Iz kog perioda su priče u zbirci “Izgubljen u samoposluzi”? Ima li neobjavljivanih?

- Petar Arbutina nije uvrstio neke koje ne bih ni ja. Znači gotovo sve moje priče od prve zbirke “Priče u nestajanju” do poslednje “Majmunoopisanije”. Ima i nekih koje su objavljivane po časopisima, ali ne i u knjizi, pa bi ovo bila njihova premijera.

* Kako vam se one sada čine?

- Ne znam. Nemam nameru da ih čitam. Najnovije su mi na vrh glave zbog ispravki, promena, čitanja, korekture. One stare ne mogu više da čitam. Valjda se nisu mnogo promenile. Videćemo da li su izdržale probu vremena.

* U Vašim pričama i romanima nestaje jasna granica između književne fikcije i realnosti, života i smrti, jave i sna. Da li čoveku našeg vremena garantujete jedino - iluziju?

- Nije problem što te granice nestaju u romanima i pričama. Problem je što nestaju u stvarnosti. Mada, ni to nije problem. Kad god zapadnem u pesimistička raspoloženja, kad god me narastajuća degeneracija i involucija navedu na crne misli, setim se šta je o našem dobu rekao Grigorije Dvojeslov. Vredi citirati: “Pri okončavanju noći i svanjivanju dana, pre izlaska sunca, mrak je na neki način izmešan sa svetlom. Potom potpuno iščezava noćni mrak i zavladava svetlo dana koji dolazi. Slično se i suton ovog sveta izmešao sa zorom budućeg te su neke od njegovih mračnih strana očigledne zbog mešanja sa duhovnim.” Preovlađujuća konfuzija je u stvari nagoveštaj skorog preobražaja.

* Da li je zlatno doba jedne poslastičarnice, koju pominjete u priči “Letnji solsticij” - vreme kada još uvek postoje gramofoni sa trubom, telefoni sa ručicom i spori automobili, zapravo zlatno doba čovečanstva koje je zauvek prošlo?

- Ma kakvo zlatno doba. To vreme između polovine šezdesetih i polovine osamdesetih bilo je samo predah. Potrajalo je to dvadeset godina. Nama se to čini dugo, ali u istoriji - to je samo trenutak. Ja nekako uvek više verujem u teška vremena. Nekako su mi stvarnija. Korisnija. Znate šta kažu bogoslovi: ako nemaš iskušenja, moli Boga da ti ih podari. Periodi koje nazivamo “mirnim”, “lepim”, bla, bla, bla, zapravo su rasadnici dekadencije.

* Objasnite nam stanovište da se decenijama ili čak vekovima u Srbiji odvijala akumulacija nestvarnosti i da je loše funkcionisala realnost.

- Hajde da se malo bavim advertajzingom. Odgovoriću na ovo pitanje jednom rečenicom iz romana: “Mitomanija i laž su sama srž našeg nacionalnog identiteta.” Mi smo kao oni vazda neodrasli provincijski momci koji u jesenjim danima zabavljaju društvo pripovedanjem svojih izmišljenih pustolovina. Da biste saznali više o akumulaciji nestvarnosti i lošem funkcionisanju realnosti, bolje je čitati tekstualne uratke apologeta lokalne izmišljotine zvane “nacionalni identitet”. Kažem “lokalne” jer nacionalni identitet donekle postoji tamo gde ljudi imaju identitet i integritet. Pogledajte političku scenu. Takav skup šarlatana i lažovčina gotovo da je nemoguć. Ovde je moguć. I zato, osim inercije i socijalne entropije, ovde ništa drugo nije moguće.

* Menja li se nešto po tom pitanju?

- Ne. Stvari će biti sve gore i gore. Na scenu stupaju veštiji lažovi.

* Upozoravali ste da smo postali sumorno društvo, bez duhovitosti. Kako da je povratimo?

- E pa, mislim da to nije moguće. Smisao je kao benzin. Kad nestane benzina, auto stane. Onda treba uzeti neku kanticu i otići do najbliže pumpe. Tako se to radi. Ovde jok. Naši šoferi sede u zaustavljenom automobilu i razmišljaju da li da se učlane u Auto-moto savez Moskve ili u Uniju vozača Vašingtona. Pa kad odluče i kad ih prime u neki savez, onda očekuju da će neko iz auto-moto društva potegnuti iz Rusije ili Amerike da im donese benzin. Nema u takvom ambijentu duhovitosti. Gotovo. Završeno. End of story.

* Da li ste i dalje politički (stranački) aktivni?

- Ne. Politika me više uopšte ne interesuje. Čak ni na nivou kafanskih razgovora.

DEMOKRATE I KRIPTOBOLJŠEVICI

* Godinama ste upirali prst u srpsku politiku i predočavali njene razorne posledice. Ocenite sadašnje srpske političke vođe, koalicije i njihovu strategiju.

- Šta reći. Imamo koaliciju demokrata i kriptoboljševika. Ovde-onde u svim partijama naletimo na ponekog čestitog čoveka. Uglavnom su to lažovi, lopovi, neradnici i propalice.

Izvor: Večernje novosti Bane ĐORĐEVIĆ

SRBIJA NA SAJMU KNJIGA U BEČU

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Kultura

Na Sajmu knjiga u Beču, koji se održava od 20. do 23. novembra, Srbija će predstaviti više stotina novih izdanja savremene srpske i prevodne književnosti, a na manifestaciji će gostovati i ugledni srpski pisci, prevodioci i izdavači. Za 20. novembar predviđen je sastanak srpskih izdavača s kolegama iz regiona, kao i susreti čitalaca i novinara s književnicima Radoslavom Petkovićem, Svetislavom Basarom, Srđanom Valjarevićem i Draganom Velikićem, najavljeno je na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture.

Na srpskom štandu na Sajmu knjiga u Beču biće predstavljena i nova izdanja dela srpskih pisaca prevedena na nemački jezik, koje je objavio austrijski izdavač Lojze Vizer. U Beču će, kao i na prethodnim gostovanjima srpskih izdavača u Moskvi i Frankfurtu, biti predstavljena međunarodna edicija “Sto slovenskih romana”, u okviru koje će se objaviti i deset srpskih romana u prevodu na druge slovenske jezike.

Izvor: Građanski list

BORHESOVA KNJIGA O IZMIŠLJENIM BIĆIMA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Izdavačka kuća “Paideia” iz Beograda predstavila je početkom sedmice novo izdanje Knjige o izmišljenim bićima Horhea Luisa Borhesa, u prevodu Silvije Monros-Stojaković. “Borhes, rodonačelnik postmoderne proze, čitav je svet shvatio kao knjigu koja, govoreći o sebi, govori i o književnosti, kulturi, civilizaciji uopšte. Upravo se tako može shvatiti i njegova Knjiga o izmišljenim bićima”, rekla je Silvija Monros-Stojaković na promociji, a prenosi Beta.

Godine 1957. Borhes je objavio Priručnik fantastične zoologije, a deset godina kasnije izašla je Knjiga o izmišljenim bićima, u kojoj je prvobitni spisak mitoloških zveri, nemani i drugih fantastičnih bića proširen i dopunjen. Prema rečima prevodioca, čitalac tog dela u prilici je da neposredno obuhvati “tela i bića drevnih mitologija, pesničkih istina i drugih predanja što ih je Borhes kao istinski erudita popisao, ne mareći uvek za doslovnu tačnost sopstvenih navoda”.

- Borhes se u ovom delu poigrava sa stvarnošću, njenim sklopovima, ljudskim navikama… Kroz jednu umnu igrariju ponudio je ključ za drugačije iščitavanje već napisanog, tumačeći odrednice kao što su “zmaj”, “životinja koju je usnio Kafka”, “ptica feniks”, “himera”, “mandragora” i druge - rekla je Silvija Monros-Stojaković. Knjiga o izmišljenim bićima, navodi autor u predgovoru, “nije napisana za jednokratno čitanje”, upućujući tako čitaoca na to da se može “igrati” postojećim elementima i svaki put im dati neki drugi smisao.

Borhes je rođen 1899. u Buenos Ajresu, u Argentini. Odrastao je u prigradskoj četvrti Palermo, u kući s velikom bibliotekom. Posle završetka Prvog svetskog rata, porodica Borhes provodi tri godine u Barseloni, Madridu… U Španiji Borhes postaje član književne avangarde. Njegova prva pesma napisana je u stilu Volta Vitmana. Godine 1921, vraća se u Buenos Ajres, gde donosi doktrinu ultraizma i započinje karijeru pišući pesme i eseje.

Iste godine Borhes postaje urednik literarnog dodatka u novinama Crítica. U njima se pojavljuju delovi priča objavljeni kasnije u Univerzalnoj istoriji beščašća. Narednih godina radi kao literarni saradnik za kuću “Emecé Editores” i piše kolumne za El Hogar, koji izlazi od 1936. do 1939. godine. Borhesov otac umire 1938, što je za njega bio veliki udarac. Na Novu godinu 1939, Borhes u nesreći teško povređuje glavu. Tokom lečenja umalo nije umro od otrovanja krvi.

Oporavljajući se od nesreće, počinje da piše stilom po kojem je postao poznat i pojavljuje se njegova prva kolekcija kratkih priča Vrt razgranatih staza, 1941. Knjiga uključuje priču El Sur, delo u koje su uklopljeni neki autobiografski elementi, kao, recimo, njegova nesreća. Godine 1937. počinje da radi u ogranku Opštinske biblioteke Buenos Ajresa kao prvi asistent. Po dolasku Huana Perona na vlast, 1946. godine, Borhes biva otpušten. U nemogućnosti da se izdržava kao pisac, Borhes započinje karijeru predavača.

Bez obzira na određen nivo političkog progonstva, postaje javna ličnost, dobivši položaje predsednika Argentinskog društva pisaca i profesora engleske i američke književnosti u Argentinskom udruženju engleske kulture. Njegova kratka priča Emma Zunz postaje film, 1954. godine. U to vreme Borhes počinje i s pisanjem scenarija. Godine 1955, nova, protivperonistička vojna vlada postavlja ga na čelno mesto Nacionalne biblioteke. Do tog je vremena već potpuno oslepeo…

Sledećih je godina dobio Nacionalnu nagradu za književnost i prvi u nizu počasnih univerzitetskih doktorata. Već tada nije mogao ni čitati ni pisati, tako da se oslanjao na majku, koja počinje da radi s njim kao sekretarica. Godine 1961, s Beketom deli nagradu Formentor Prize. Beket je bio poznat na engleskom govornom području, gde je Borhes u to vreme bio nepreveden. Borhesovi radovi prvi put su prevedeni na engleski 1962. godine…

Uz pripovetke, Borhes je pisao i poeziju, eseje, scenarija i književne kritike, uređivao je antologije i prevodio s engleskog, francuskog i nemačkog na španski. Slepilo je snažno uticalo na njegov kasniji rad. Živeo je veći deo 20. veka, tako da je na njega najviše uticao modernistički stil pisanja, a posebno simbolizam. Mešao je stvarne činjenice s fikcijom. Umro je od raka jetre u Ženevi 1986. “Paideia” je dosad objavila Borhesova dela Peščana knjiga, Alef, Maštarije, Univerzalna istorija beščašća, Atlas i Nova istraživanja.

Izvor: Građanski list

RAŠA POPOV

Nebojša Đorđević    Kultura

Učitelj i zabavljač, jedan od simbola nebrojenih detinjstava, o Dilenu i Tvenu, Sviftu i Bet Dejvis… O lakejima i zvezdama; o usamljenosti, ljubavi i istini…

Omiljeni album/pesma?

Melani, Džoan Baez i Bob Dilen. Volim taj setni zvuk balade. Ne shvatam kako je to moglo da ispadne iz mode. Ne mogu da dođem do svojih omiljenih melodija. Moda služi zakržljavanju duše.

Film?

Mostovi okruga Medison. Istinski ljubavnici su usamljeni u svetu i prirodi. To je žalostan film, kao što je i svaka prava ljubav žalosna.

Knjiga?

Doživljaji Haklberi Fina i Putovanja Samjuela Gulivera, naročito u zemlju Huinhma (Konja) i Jahua. Haklberi Fin je dečak koji vodi svoj i Džimov splav do slobode… A u Guliveru Svift javlja: Da bi došao do slobode, čovek (Jahu) bi morao da se najpre oslobodi svoje prljave prirode.

TV emisija?

Tok-šou Dika Kavetsa sa Bet Dejvis. Nikad nisam čuo toliko inteligentne i iskrene odgovore kao tada.

Sajt?

Svi sajtovi o vladavini i pogibiji meksičkog cara Maksimilijana. Tragičan lik carevića Austro-Ugarske koji je imao kraj Trsta dvorac Miramar, a letnjikovac na Lokrumu… a otišao u Ameriku da caruje. Zazidali su ga u ćeliju, pa ga streljali.

Postoji li neki projekat u kom biste voleli da ste učestvovali, a niste?

Smederevska tvrđava. Da je prikažem u deset priča deci. Isto tako sam priželjkivao u Grčkoj da snimim za odrasle na TV neverovatne manastire povrh stenja u Meteorama. A u jednom „projektu” sam učestvovao sa Tanetom Ibrajterom: snimanje ovčarskih pasa na pašnjaku u Mokrinu… ali mi je ekonomista TV rekao da moram štedeti jer je kriza na pomolu, te da ostanem samo dan i po na poslu. U to vreme lakeji su harčili neverovatne paruštine. Ja sam štedeo. Voleo bih da smo snimali bar tri dana. Snimili bismo i štenad i pastirsku kuću sa hlebom na stolu i svetim Jovanom na zidu.

Hobi?

Skupljam „zlatne knjige” svoga detinjstva. Geca Kon ih je izdao 109 za 11 i po godina. Imam ih zasad 56. Povremeno čitam te dečje proze…

Sportista?

Naravno Jelena Janković i Ana Ivanović. Teško mi je kad igraju međusobno. Kad uspevaju, plačem od radosti i težine toga podviga.

Putovanje?

Uvek bih išao u Grčku. Za deset godina sam pročitao deset grčkih originala, knjiga. A onda sam od starosti počeo zaboravljati grčki. Voleo bih da ostanem nekoliko meseci u Grčkoj da progovorim grčki. Ali od 1994, kad sam bio gost Društva veterinara Grčke na njihovom godišnjem skupu u Solunu, Grčke nisam video.

Za koga navijate? Kako?

Navijam za državni tim Srbije, vatreno, a za klubove Zvezdu i Vojvodinu hladno. Navijam i za mokrinskog Deliju. Moj pokojni otac Petar je bio „tehniko” tog kluba kad je od 1931. do 1941. bio slavni „Banatski Urugvaj”. Dolaskom nomenklature on je bio istisnut iz sporta. Godine 1923. na vašarištu kraj Mokrina on i njegovi drugovi 16-godišnjaci osnovali su Deliju. Ime klubu je dao Milan Tešin, potonji sudija iz Subotice.

Pet istorijskih ličnosti koje biste pozvali na večeru?

Maršale Žukova, Malinovskog i Tolbuhina. Vojvodu Mišića i Vasu Stajića. Stajić je bio tajni aktivista ujedinjenja Srba 1913. Robovao je po kazni za tu aktivnost. Rodio se u mom rodnom selu Mokrinu.

Šta biste probali, a niste?

Tokajac i najbolja francuska vina. Od njih znam samo božole. Pio sam ga u Londonu. Specijalno sam se vozio na renesansni trg Šeperds Market, u tamošnji francuski restoran.

U koga ili u šta verujete?

U svevišnju silu koja je u zvezdama, a i stvorila ih je.

Šta je prava žena?

Kosmičko biće nastanjeno na zemlji.

Ko je genije?

Sluga istine.

Izvor: Popboks

ИЗЛОЖБА РАДОВА СА КОНКУРСА ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У КЊАЖЕВЦУ - “ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ ЛЕДЕНОГ ДОБА”

Nebojša Đorđević    Vesti

Изложба радова пристиглих на конкурс Завичајног музеја Књажевац „Животињски свет леденог доба” биће отворена у Галерији музеја, у Карађорђевој 15 од 18.11.2008. до 24.11.2008. године. Велики број учесника из региона и изузетна разноврсност радова наметнули су одлуку челника ове установе да се, поред, већ реализоване доделе награда са ауторима изложбе из Природњачког музеја Београд, организује и изложбу радова са конкурса уз пратећи каталог.

На овај начин Завичајни музеј Књажевац захваљује свим учесницима на учешћу у наградном конкурсу, а посебно родитељима, васпитачима и наставницима за помоћ у настојању да се подстакне дечја машта и креативност.