MCCARTNEY ĆE OBJAVITI DOSAD NEPOZNATU PESMU BEATLESA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

LONDON - Zagonetna, dosad nepoznata eksperimentalna snimka Beatlesa “Carnival of Light” mogla bi napokon ugledati svjetlo dana, rekao je Paul McCartney u razgovoru čiji su dijelovi objavljeni u ponedjeljak.

Taj eksperimentalni komad u trajanju od 14 minuta koji je stekao gotovo legendarni status među obožavateljima britanske skupine, snimljen je 1967. za festival elektronske glazbe, između dvaju snimanja pjesme “Penny Lane”.

No ostala trojica Beatlesa su se tada usprotivila objavi “Karnevala svjetla” koji su ocijenili odveć avangardnim i potpuno različitim u odnosu na druge melodije skupine.

Sir Paul je u razgovoru za BBC Radio 4 koji će se u cijelosti objaviti u četvrtak, rastumačio smisao te pjesme koje je bio pokretač.

Snimka je nastala po uzoru na avangardne skladatelje poput Johna Cagea i Karlheinza Stockhausena, kako navodi McCartney. U njoj se čuju zvuci crkvenih orgulja, distorzija na gitari, žuborenja vode i riječi koje izgovaraju McCartney i John Lennon, primjerice “Barcelona” i “kako si?”.

McCartney i danas posjeduje tu audiovrpcu. “Došlo je vrijeme da je sačuvamo za buduće naraštaje”, rekao je.

Izvor: Jutarnji hr / (Hina)

POVRATAK ČITANJU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Konkurs Ministarstva kulture za otkup knjiga do 20. novembra

Ministarstvo kulture će do 20. novembra raspisati konkurs za otkup knjiga objavljenih 2008, najavljeno je juče na redovnoj konferenciji za novinare. Otkup je, istakao je ministar Nebojša Bradić, instrument kulturne politike kojim se ukazuje na vrednosti za koje će se ministarstvo zalagati i istovremeno kontinuitet sa većprethodno dobro osmišljenom i započetom kulturnom politikom.

Obim sredstava za otkup nešto je što će sa takođe zadržati - 99.550.000 dinara utrošeno je za otkup izdanja iz prethodne godine, a 20 miliona za kapitalna izdanja utrošeno je delimično i biće u potpunosti realizovano do kraja ove godine. Planirani iznos za otkup za narednu godinu je 112 miliona dinara i 30.5 miliona dinara za kapitalna izdanja. Otkupljena izdanja promovisaće se širom Srbije u saradnji sa Ministarstvom za omladinu i sport i sa bibliotekama u okviru projekta Povratak čitanju.

Komisija za otkup formiraće se ovih dana i nju će činiti članovi nekih prethodnih komisija, ali i novi. Sprovešće se i analiza stanja u izdavaštvu i sačiniti registar izdavača. Oglas za konkurs biće objavljen u dnevnom listu Politika i na sajtovima ministrstva i NBS, najavio je Sreten Ugričić, direktor Narodne biblioteke Srbije. Zadržava se važeći model dvostepene selekcije, koji se pokazao kao efikasan i za biblioteke i za izdavače. Biblioteke će u skladu sa tim koliki je njihov fond biti raspoređene u kategorije prema velični budžeta kojim će raspolagati, pa će njih 177 biti podeljeno u četiri kategorija - do 200, 400, 600 i 800 hiljada dinara. Prihvaćen je i predlog da se na spisku biblioteka nađe i biblioteka manastira Hilandar. Očekuje se da bude prijavljeno do 4.000 naslova (ukupna produkcija novih naslova u Srbiji je 15.000). Prošle godine bilo ih je prijavljeno 3.000, a odobreno za otkup 900. Novina u proceduri otkupa je da se komisija ovlašćuje da selektuje od 50 do 100 naslova obaveznih za sve, čime se određena kulturna politika promoviše na još direktniji način, naglasio je Ugričić. On je dodao i da očekuje da će biblioteke spisak odabranih naslova dobiti u januaru, u februaru će biti potpisani ugovori sa izdavačima, a u martu će biti isplata sredstava.

Promocija domaćih pisaca, knjiga i izdavača, najavljeno je ovom prilikom, odigraće se na Sajmu knjiga u Beču, od 20. do 23. novembra. Među programima osmišljenim za tu manifestaciju je i predstavljanje novih izdanja ovdašnjih pisaca kod austrijskog izdavača Vizera, koji je prvi dobitnik nagrade „Dositej Obradović” Ministrstva kulture i Beogradskog sajma knjiga za promociju srpske književnosti u svetu. A, jedan program posvećen je nedavno preminulom pesniku i prevodicu Zlatku Krasnom. U decembru predstoje sajmovi u Sofiji i Puli.

Svoje neposredno iskustvo o početku projekta „Srbija u Srbiji” preneli su novinarima na kraju direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, direktor Srpskog narodnog pozorišta Milivoje Mlađenovići direktor Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić. Osim zajedničkog utiska da su gostovanja ovih republičkih institucija kulture po gradovima Srbije bila uspešna, njihovi predstavnici složili su se i o nepohodnosti ovakvih projekta, jer, kako je rekao Savić, poreski obveznici od kojih žive budžetske institucije nisu samo u Beogradu. Zajednički stav je bio i da se mora insistirati na kvalitetu i da se ne sme podlegnuti niskom ukusu. Najzad, Savićje, podsetivši da je u Nišu šezdesetih godina postojala operska scena i da opera i balet i danas treba da postoje u ovom gradu, istakao i da je neophodno ujednačenje uslova u institucijama kulture po gradovima Srbije sa onima koji postoje u najvećim nacionalnim kulturnim ustanovama upravo da se ne bi gubilo na kvalitetu.

Izvor: Danas I. Matijević

REDOVI ZA MARČELOV POTPIS

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Muzika, Vesti

Popularni beogradski hiphoper Marčelo (Marko Šelić) izazvao je veliko interesovanje romanom Zajedno sami na 31. sajmu knjiga i učila “Interliber” u Zagrebu, gde su njegovi mnogobrojni mladi obožavaoci strpljivo čekali u dugim redovima kako bi dobili potpisani primerak te knjige, u izdanju novosadske Izdavačke kuće “Vega medija”. Gotovo trećina celokupnog tiraža četvrtog izdanja knjige Zajedno sami, koju za hrvatsko tržište distribuira kuća “Algoritam”, rasprodat je prekjuče za svega dva sata, saopštila je glavna urednica “Vega medije” Tatjana Vehovec, a prenosi SEEcult.org.

Centralno izlagačko mesto sajma “Interliber”, na kojem je na 600 kvadratnih metara pozicioniran jedan od najvećih hrvatskih izdavača i distributera “Algoritam”, bio je zaposednut mladim ljudima koji su strpljivo čekali u redu da kupe primerak, a Marčelo je strpljivo potpisivao svaku knjigu, odgovarao na razna pitanja i pozirao za privatne foto-albume. Roman Zajedno sami uskoro će se naći i na tržištu Bosne i Hercegovine, a promocija i susret autora s čitaocima najavljeni su za 12. i 13. decembar.

Izvor: Građanski list

APLAUZI NA PREMIJERI “FIGARA”

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu preksinoć je premijerno izvedena dramsko-muzička predstava Figarova ženidba i razvod u režiji Slobodana Unkovskog. Mnogobrojna publika pokazala je dugim aplauzom zadovoljstvo ovim neobičnim scenskim delom, a, pored izvođača i muzičara na poklanjanje su izašli i reditelj, scenograf Miodrag Tabački i kostimograf Angelina Atlagić.

Poznati makedonski umetnik spojio je satiričnu komediju iz 18. veka - Bomaršeovu Figarovu ženidbu, istoimenu Mocartovu operu i komad Edena fon Horvata iz prve polovine 20. veka Figaro se razvodi, u kojem se pojavljuju isti likovi gospodara i slugu, ali u drugačijim društveno-političkim okolnostima. Tako složen projekat na temu ljubavi, revolucije i emigracije, kako dalje beleži Tanjug, izveo je veliki glumački i operski ansambl, a predstava je trajala nešto više od tri i po sata, uz jednu kratku pauzu.

Glavne likove grofa i grofice Almaviva, sobara Figara i sobarice Suzane igrali su u dvorskim ljubavnim peripetijama Boris Komnenić, Dušanka Stojanović, Miloš Đorđević i Nada Šargin, u drami izbeglištva Vojislav Brajović, Olga Odanović, Igor Đorđević i Nataša Ninković, dok su arije tih likova pevali Predrag Milanović, Sofija Pižurica, Vladimir Andrić i Dubravka Arsić.

Tri priče ne teku odvojeno, već se vreme i prostor prepliću i sudaraju, pa se povremeno na sceni nađu tri Figara ili neka druga tri lika iz različitih svetova, čudeći se jedni drugima, ali povremeno i prepoznajući nešto zajedničko. Slobodan Unkovski je ovaj originalni koncept obrazložio ambicijom da, govoreći o ljubavi i politici, na suptilan način predstavi stanje duha, teskobu koja se provlači kroz doba velikih promena i preloma.

Izvor: Građanski list

FELIX ROMULIANA

Vladimir S. Putnik    Kultura, Nauka

Desetak kilometara, od Boljevca prema Zaječaru, sa desne strane autoputa Paraćin Zaječar, na prostranom platou u blizini Gamzigrada, okružena uzbudljivim planinama istočne Srbije nalazi se Feliks Romulijana (Felix Romuliana), carska palata rimskog iperatora Gaja Valerija Galerija Maksimijana, podignuta u 3. i 4. veku naše ere.

Galerije je rođen u ovoj oblasti, u drugoj polovini 3. veka i jedan je od šesnaestorice imperatora Rimskog carstva koji je rođen na tlu današnje Srbije. Na tronu rimskih imperatora Galerije je nasledio Dioklecijana, 305. godine n.e. a zidanje palate je započeo krajem trećeg veka i gradio je sve do svoje smrti. Nije dočekao da se u nju useli, odnosno povuče, zbog prerane smrti na teritoriji Bugarske, u današnjoj Sofiji. Telo mu je prenešeno u carsku palatu i sahranjen je u grobnicu pored majke, Romule, po kojoj je palatu i nazvao. Na brdu Magura, jedan kilometar istočno od palate nalazi se sakralni kompleks sa ostacima dva mauzoleja i dva tuluma, gde su Galerije i njegova majka sahranjeni. Rano preminuli Galerije, sa svojom majkom, je u religioznom obredu (apoteoza) uzdignut među bogove i to je poslednja apoteoza u istoriji čovečanstva, jer je dve godine nakon tog čina car Konstantin Veliki proglasio Hrišćanstvo za zvaničnu religiju carstva.

Za carsku palatu kod Gamzigrada znalo se još u 19. veku. Nemački baron Fon Herder je obilazio Srbiju tražeći rudnike i primetio je ovo mesto. Kasnije je i Feliks Kanic došao do Gamzigrada i carske palate, mislivši da je to KASTRUM, rimsko vojno utvrđenje, pošto su Rimljani na desnoj obali Dunava gradili sistem vojnih utvrđenja kako bi se branili od upada Varvara preko Dunava. Od 1953. godine naši arheolozi su pokrenuli istraživanja i nakon samo mesec dana iskopavanja otkriveni su mozaici koji su ukazivali da ovo nije vojno utvrđenje, već nešto mnogo značajnije. Tek 1984. godine, kada je iskopan fragment arhivolte, na kojem se nalazio natpis FELIX ROMULIANA, dokazano je da je ovaj objekat carska palata. Fragment je otkrio arheolog dr Dragoslav Srejović.

Sa spoljnom fortifikacijom, sistemom kula i odbrambenim zidovima, carska palata zauzima 6,5 ha površine zemljišta, a unutrašnji prostor je na 4,5 hektara.

Feliks Romulijana se može porediti sa Dioklecijanovom palatom u Splitu (Hrvatska), po svom kulturno-istorijskom značaju, ali je neuporedivo očuvanije i bogatije arheološko nalazište!

Carska palata je najočuvaniji primer Rimske dvorske arhitekture, a grad su činili: carska palata, mali hram, veliki hram, terme, horeum… Objekti su bogato ukrašeni freskama, štukarom, podnim mozaicima sa figuralnim i geometrijskim motivima, vestibulama, ukrasima od zelenog i crvenog porfira i mnogo drugog, od velike istorijske i umetničke vrednosti. Pronađeni delovi skulptura, poput glava Jupitera, Herkula, Galerija i drugi, izrađeni od belog mermera, svedoče o vrednosti umetnosti kasnoantičkog doba.

Feliks Romulijana je 2007. godine uvrštena u Listu svetske kulturne baštine i ovaj arheološki lokalitet i predivnu građevinu poslednjih godina poseti do 45.000 turista, iz Srbije i inostranstva. Po rečima Saše Marjanovića, vodiča i Bore Dimitrijevića direktora kompleksa, to je značajan pomak, jer su do 2002. godine u proseku imali oko 17.000 posetilaca. Lokalitet je otvoren za posete, od 08,oo do 17,oo časova (od 01.aprila do 30. novembra), a posete, organizovane, mogu se ugovoriti u bilo koje vreme preko Narodnog muzeja Zaječar, a broj telefona za kontakte je: 019/ 422-930. Veoma ljubazni i gostoljubivi, direktor lokaliteta, Bora i turistički vodič Saša, će sve zainteresovane podrobno informisati o svemu što ih zanima i biće to čas istorije iz umetnosti i kulture čovečanstva, kojeg ne nalazimo u udžbenicima za osnovne i srednje škole. Istorijsko i kulturno nasleđe, kojim je teritorija Srbije prebogata, vredi videti i upoznati! Nećete se pokajati.

Ave, Romulijana, vidimo se ponovo!

Fotografije: Autor