PARA BUŠI GDE KNJIGA NE MOŽE

Nebojša Đorđević    Kultura

U POSLEDNjIH nekoliko godina u širem centru Beograda ugašeno je najmanje 11 knjižara, a i preostalima se ne piše dobro. Najnoviji primer „istrebljenja” pisane reči na račun raznih prodavnica firmirane garderobe, butika, parfimerija i kafića je i jedna od najstarijih i najuglednijih „Pavle Bihali”, koja se upravo renovira, ali u koju svrhu pod strogim je velom tajne.

„Bihali” pripada „Nolitu”, izdavačkoj kući koja se od privatizacije „proslavila” prodajom svojih knjižara ili njihovim preimenovanjem u druge svrhe. Tako su njihove knjižare u Užicu, Aranđelovcu, Valjevu pretvorene u predstavništva mobilnog operatera VIP, a u čuvenoj knjižari na Terazijama od skora se baškari brendirana garderoba marke „Maks Mara”. Dobro upućeni kažu da će „Maks Mara” ispuniti oba nivoa knjižare „Bihali”, koja nosi ime po jednom od osnivača „Nolita” i to baš u ovoj godini kada bi ova nekada moćna izdavačka kuća trebalo da obeleži osam decenija.

U kratkom telefonskom razgovoru u četvrtak, Dragan Đurić, vlasnik „Nolita”, nam je rekao da se to neće dogoditi, da će knjige ostati na toj adresi, ali je slična i mnogo veća obećanja davao i ranije, da bi se ubrzo pokazalo da su bez pokrića. Kada je Veterinarski zavod, čiji je Đurić, takođe, vlasnik, pre tri godine kupio „Nolit” novi gazda je obećavao brda i doline.

- Knjižare će ostati knjižare, samo ćemo neke u kojima je slabiji promet pokušati da učinimo interesantnijim posetiocima. Prvo ćemo renovirati knjižare u Beogradu, a onda ostale. Planiramo da u General Ždanovoj naprivimo modernu kafe-knjižaru u dva nivoa što je svuda u svetu jako popularno - rekao je tada Đurić, za „Novosti”, i pohvalio se: „Naše mogućnosti su velike, tako da novi direktor neće imati finansijskih ograničenja. Ako mu bude trebalo milion evra, imaće ih”.

Na upriličenoj konferenciji za štampu, Đurić je izjavio da će ovu kuću za najduže dve godine preobraziti u „preduzeće koje će biti ponos i budući brend Srbije”, uz pomoć mladih stvaralaca najavio je obnovu nekada čuvenih edicija i kupovinu savremene štamparije u koju će uložiti milion evra.
Slatka obećanja pretvorila su se, međutim, u gorku stvarnost, knjižare ne samo što nisu obnovljene, nego su nestale. Čak i papirnice „Šumadije”, čiji je, takođe, vlasnik Dragan Đurić, pretvorene su u prodavnice obuće i garderobe. Pri tom „Nolit” je miljama daleko od „brenda Srbije”, a knjige izlaze samo zahvaljujući upornosti glavnog urednika. Dokle - ne zna se.

Tužnu sudbinu doživele su i mnoge druge beogradske knjižare, od kojih su neke bile institucije pisane reči. Tako je jedna od najlepših „Kultura”, u Ulici kralja Milana, ustupila mesto(prostor na dva nivoa) jednoj stranoj banci, u nekadašnjoj „Jugoslovenskoj knjizi” u palati Albaniji, umesto knjiga prodaju se najskuplji parfemi i ostala kozmetika. „Prosvetina” knjižara na Andrićevom vencu odavno je zaboravljena i, iz ko zna kojih razloga, zvrji prazna, dok je nekadašnja, takođe, „Prosvetina” knjižara na Terazijama pretvorena u butik. Nema više ni „Inoka” na Obilićevom vencu, dve knjižare „Narodne knjige”, u Brankovoj ulici i na Novom Beogradu, dve „Vertigove” knjižare, dok „Beopolis”, zbog dugog renoviranja Doma omladine, smešten u hodniku jedva diše na škrge, a u knjižari „Naučne knjige” prodaje se odeća marke „Mura”.

Jedna od lepših knjižara „Znak” na Terazijama, takođe, je morala da se iseli, jer je vlasnik tog prostora dobio znatno veću ponudu za zakup nego što je imao od izdavačke kuće „Čigoja”.

Posebnu priču predstavlja bivša knjižara „Filolog” u Knez Mihailovoj ulici, koju je od Filološkog fakulteta pre devet godina uzela u zakup „Narodna knjiga”. U ugovoru je precizno navedeno: „Zakupac nema prava da zakupljene prostorije daje drugima u podzakup, niti da menja namenu korišćenja prostorija”. Izdavač je, međutim, pre dve-tri godine taj ekskluzivni prostor od 36 kvadrata ustupio prodavnici robne marke „Tali Vejl”, gde se, uz simboličan broj knjiga, uredno poređanih na visokim policama, prodaju garderoba, donji veš, perlice, kaiševi, mašnice, trakice, šalovi… Zbog toga je, kako smo saznali, Filološki fakultet dao otkaz „Narodnoj knjizi”, ali je ostalo nerazrešeno ko iseljenje treba da izvrši: Republička direkcija za imovinu ili Fakultet.

- Koliko je uništeno knjižara u Beogradu, niko nema preciznu evidenciju, ali smo vodili statistiku na nivou Republike i ustanovili da je u poslednjih pet godina jedna trećina prodavnica knjiga zatvorena - kaže Aleksandar Drakulić, predsednik Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije. - Nažalost, sve okolnosti govore da će se ovaj trend nastaviti iz najmanje dva razloga. Najpre, zato što knjižare ne mogu da konkurišu moćnim firmama i tajkunima, koji jurišaju na najekskluzivinije prostore u Beogradu, ne pitajući za cenu. S druge strane, zbog uličnih sajmova i drugih oblika divlje prodaje knjiga, knjižarstvo je postalo nerentabilno i sve je više i onih najzagriženijih knjižara koji razmišljaju da promene profesiju.

Izvor: Večernje novosti D. Bt. - D. B. M

VATIKAN USTUPIO SKULPTURU GRČKOJ

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Vatikan ustupio Grčkoj deo mermerne skulpture, napravljene pre dve i po hiljade godina koja je krasila hram Partenon na atinskom Akropolju.

Hram Partenon na atinskom Akropolju originalno je bio ukrašen mermernim fragmentom, koji predstavlja glavu mladića.

Odluku Vatikana da pozajmi Grčkoj deo skulpture napravljene pre dve i po hiljade godina pohvalio je grčki ministar za kulturu Mihalis Lijapis.

“To je primer kako treba da se ponašaju i drugi posednici grčkog arheološkog blaga u svetu”, istakao je ministar.

Mnoge mermerne skulpture i predmeti sa Partenona nalaze se u nekoliko evropskih muzeja.

Među njima su i delovi friza koji se čuvaju u Britanskom muzeju u Londonu.

Grčka već decenijama vodi akciju za vraćanje ovog dela svoje kulturne baštine iz inostranstva.

Izvor: RTS

RASPRODAT KONCERT ŽAN MIŠEL ŽARA

Nebojša Đorđević    Vesti

Pred veliki spektakl u Areni

PHOTO:EPA/NACHO GALLEGO

Žan Mišel Žar održaće, u okviru turneje u čast 30-godišnjice nastanka čuvenog albuma Oxegene, koncert u Beogradskoj areni 8. novembra. Žan Mišel Žar dolazi u Beograd sa tri muzičara a na koncertu će koristiti preko 50 analognih sintisajzera, saopštili su organizatori.

Karte su dva dana pred koncert rasprodate a ostalo je još svega 50 mesta u ložama po ceni od 8.000 dinara.

Ulazi Arene otvaraju se u 18.30 časova, koncert počinje u 20.00 časova i trajaće 90 minuta.

Početak karijere Žan Mišel Žara obeležio je hit Oxegene koji je nastao 1970. a tek 1976. postao deo njegovog prvog albuma. Zatim nastaju prava muzička remek dela: Geometry of love, Aero, Aerozone, Chronology, Fishing junks at Sunset… U toku svoje karijere Žan Mišel Žar je održao velike koncertne spektakle, često sa milionskom publikom, i uz korišćenje velikih zgrada ili čak celih gradova kao pozornica. Na turneje je išao samo tri puta, prvi put po Kini 1981. i dva puta po Evropi tokom 90-ih.

Uklapajući svoja muzička remek dela u savršen spoj sa neverovatnim scenskim efektima, na svojim koncertima koje najčešće drži napolju, stapajući postojeću arhitekturu sa komplikovanim sistemima lasera, vatrometa i muzike, stvara jedan nadasve prepoznatljiv imidž i novi pravac kako u muzici tako i u koncertnom izvođenju. Svaki koncert je tematski uklapan sa važnim istorijskim događajima za određeni region pa će tako ostati upamćeni koncerti koje je održao: 1971. - AOR (u Parizu), 1989. - Destination Trocadero (u Parizu), 1994. - Jarre Unplugged (u Parizu), 1995. - Festa Italiana (u Torinu), 1995. - UNESCO 50th Anniversary (u Parizu), 1997. - Wetten, dass..? (u Beču), 1998. - Fifa World Player 97 (u pariskom Diznilendu), 1998. - France Festival (u Tokiju), 1998. - FNAC Paris (u Parizu) koje je sa oduševljenjem pratilo na stotine miliona ljudi.

Kao ambasador dobre volje UNESCO-a Žan Mišel Žar je u Sahari, u Maroku, održao koncert pod nazivom Water for Life 16. decembra 2006.

Izvor: e - novine

SNOVI

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

U Beogradu ponovo Džez festival!

Oduševljeno sam zaključio da smo izašli iz mraka, beznađa, očaja, da ponovo, kao nekad, možemo u sitnim satima da se vraćamo sa džem sešna, a da ne strepimo da će sa nekog splava zalutali metak da nam stane na put. Dakle, opet evo nama u pohode svetske elite.

Nove, ali značajne kao onomad kada je svirao sedamdesetogodišnji Telonijus Monk (Art Bleki ga predstavio kao „velikog ljubavnika”) što je usred koncerta zadremao za klavirom; kada je Majls Dejvis (inače rasista, kako je to onda neverovatno zvučalo) ceo koncert proveo leđima okrenut publici; kada je Oskar Piterson svirao tako da se nije ni primetilo kada mu se pridružio basista, a potom i bubnjar („Čoveče, pa on jede klavir”, kako reče moj drug Pavle); kada je Karlhajnc Miklinc (nisam hteo da slušam Austrijance, pa me je većpomenutri Pavle sa šanka oterao u salu) muzicirao istovremeno na dva saksofona; kada je…

Pomislio sam da je došlo vreme da se obnovi i BROF (Beogradski rok festival) koji je trajao samo dve godine, ali doveo iz cele tadašnje Jugoslavije sve što je išta značilo (sem Dugmeta, jer Bregovićje vazda voleo da bude poseban pa napravio sopstveni „brof” sa gostima Iron Maiden), ali ništa zato. Svi ostali su bili tu. Čorba, Valjak, Haustor, Aerodrom, Jagode, Mašina, Bumerang, Buldožer… Gotovo da su debitovali Piloti na startu velike karijere Kikija Lesandrića.

Onda sam uključio TV pa se zaneo još više. Nisam mogao da verujem. U Beogradu svira Atomsko sklonište. Bruno Langer kao nekad (doduše ofarbao se u belo i dosta popravio) praši po gitari, a Sklonište zvuči, čini mi se, bolje nego ikada.

Samo što je završio „Vaginalnu manipulaciju”, reklame. Stvarnost. Od toga se živi. Više nego ikad silikonska JK peva „Baš je dobro biti ja”.

Izvor: Danas Mika Damjak

CRTANI ROMANI ŠOU 11. PUT

Nebojša Đorđević    Kultura, Strip, Vesti

Ovogodišnji međunarodni festival stripa Crtani romani šou održat će se od 14. do 16. studenog u prostorijama Studentskog centra u Zagrebu.

I ove će godine zagrebački SC otvoriti svoja vrata brojnim strip zaljubljenicima koji će se, unutar tri dana, moći družiti sa velikanima hrvatskog stripa, jednim slovencem i jednim američkim koloristom. Gosti ovogodišnjeg sajma autori su koji su, svaki na svoj način, obilježili pojedine faze u razvoju strip umjetnosti u Hrvata. Jedan od njih je Ivica Bednjanec, čije ste radove mnogi mogli upoznati kroz ‘Modru Lastu’, ako već niste imali priliku u rukama držati ‘Nježni sport’, ‘Omoškolce’ ili strip o Barunu Trenku. Kao hommage Bednjancu u nakladi udruge CRŠ bit će objavljen novi album njegovih radova, a hoće li ugledati svjetlo dana do početka CRŠ-a, ovisit će o božjoj providnosti i milosti tiskara.

Od stare garde prostorima SC-a proparadirati će još i Jules Radulović (Afričke pustolovine, Kroz minula stoljeća, Partizani), i Žarko Beker (Pavel Biri, Neven i Bobo, Špiljko) od kojih ćete iz prve ruke moći čuti kako izgleda rad na tržišno nezahvalnom mediju (barem na ovim prostorima) u vrijeme hardcore socijalizma.

Predstavnik nove generacije hrvatskih strip autora ove je godine Esad T. Ribić (intervju s njime možete pročitati u zadnjem broju Kvadrata), jedan od mnogih našijenaca koji su u potrazi za kruhom svagdanjim posao našli kod američkih izdavača - Loki, Sub Mariner, Silver Surfer: Reqium, samo su neki od naslova ovog zagrebačkog autora čije je radove stripu nesklona publika mogla upoznati na naslovnicama Algoritmovih izdanja sage o Milesu Vorkosiganu i knjiga Georga R. Martina.

Strance ove godine predstavljaju Miki Muster, pionir slovenskoga stripa i animiranih filmova i Matt Hollingsworth, kako se to poslovično kaže - jedan od najboljih svjetskih kolorista, koji će na CRŠ-u održati predavanje naziva: ‘Digitalno koloriranje u vizualnim medijima’.

Najavljeni program (kojeg možete vidjeti ovdje) obećava dobru zabavu, druženje i nove spoznaje (za one čudake koje takve stvari zanimaju). No, valja napomenuti kako se ovogodišnji CRŠ preklapa sa završnim danima Interlibera što može dovesti do određenih konflikata budući da nam zakoni fizike još uvijek ne dopuštaju da budemo na dva mjesta u isto vrijeme.

U svakom slučaju pred nama je zanimljiv tjedan, a ako ste do sad, inflaciji unatoč, uspjeli uštedjeti koju kunu, vrlo je vjerojatno da će vam je oba festivala s lakoćom oteti.

Izvor Booksa hr Matko Vladanović