ČETRNAEST GODINA OD SMRTI MILANA MLADENOVIĆA

Nebojša Đorđević    Muzika

Danas se navršava 14 godina od smrti kultnog gitariste, pevača i pesnika Milana Mladenovića, koji je predvodio “Ekatarinu veliku” (EKV), jedan od najcenjenijih rok bendova u Srbiji i nekadašnjoj SFRJ.

Mladenović je roden 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. U šestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, a 1970. godine u Beograd. U Beogradu je završio Jedanaestu gimnaziju u kojoj je krajem 70-tih, zajedno sa školskim drugom Dragomirom Mihailovićem-Gagijem, osnovao svoj prvi bend “Limunovo drvo”.
Godinu dana kasnije formirao je svoj prvi kultni bend “Šarlo Akrobata”, zajedno s Dušanom Kojićem-Kojom i bubnjarem Ivanom Vdovićem. “Šarlo akrobata” je bio jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog novog talasa, i sa pesmama “Niko kao ja”, “Ona se budi” i “Mali čovek” bio je predstavljen na znamenitoj kompilaciji “Paket aranžman” (1980), zajedno sa grupama “Električni orgazam” i “VIS Idoli”.
“Šarlo akrobata” je snimila i hvaljeni album “Bistriji il’ tuplji čovek biva kad”, ali nije opstala dugo i iz njega su se rodila dva uticajna rok sastava - Mladenovićeva “Katarina II” i Kojićeva “Discplina kičme”.

Tokom 1982. novom bendu su se priključili klavijaturista Margita Stefanović - Magi, a 1983. basista Bojan Pečar i bubnjar “Šarla akrobate” Ivica Vdović. U toj postavi 1984. godine “Katarina II” izdaje istoimeni, veoma zapaženi album, nakon čega Vdović i Mihajlović odlaze iz benda. Grupa menja ime u “Ekatarina Velika” i 1985. godine izdaje takođe istoimeni album, koji dobija povoljne kritike i skreće pažnju na bend, sa velikim hitovima “Oči boje meda” i “Modro i zeleno”.

Album iz 1986. godine, “S vetrom uz lice”, gde se nalazi možda najslavnija EKV pesma - “Ti si sav moj bol” lansira ovu grupu na sam vrh jugoslovenske rok scene, gde sa Mladenovićem na čelu ostaje sve do 1994. godine, izdavši seriju uspešnih albuma - “Ljubav” (1987), “Samo par godina za nas” (1989), “Dum dum” (1991) i “Neko nas posmatra” (1993).

Tokom rada sa “Ekatarinom Velikom”, Mladenović je sarađivao kao producent na albumima bendova “Gustaph y njegovi dobri duhovi” i “Fit”. Zajedno sa ostalim članovima benda, Mladenović se 1985. godine pojavio u filmu Gorana Markovića “Tajvanska kanasta”, a sledeće godine i u filmu Darka Bajića “Crna Marija” u kojem je igrao glavnu ulogu i za koji je napisao numeru “Bus Station”.

Krajem osamdesetih napisao je muziku za jednu pozorišnu predstavu, a 1992. godine s članovima grupa “Partibrejkers” i “Električni orgazam” formirao sastav “Rimtutituki”, čija je muzicka aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu, i sa kojim je snimio singl “Slušaj ‘vamo!”. Singl je izdao radio B92, a promovisan je koncertom na kamionu koji je kružio ulicama Beograda.

U leto 1994. godine Mladenović je otputovao u Brazil, gde je sa dugogodišnjim prijateljem Mitrom Subotićem - Subom i nekoliko brazilskih muzičara snimio album “Angel’s Breath”. U avgustu 1994. godine, posle nastupa “Ekaterine Velike” na Festivalu u Budvi, Mladenović je prebačen u bolnicu gde je ustanovljeno da ima rak pankreasa.
Milan Mladenović (36) je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Njegovom smrću “Ekaterina Velika” je prestala da postoji. Uključujući razdoblje kada se zvao “Katarina II”, taj bend je izdao sedam studijskih albuma, uz tri koncertna.

Uz “Ti si sav moj bol”, “Oči boje meda” i “Modro i zeleno”, drugi veliki hitovi “Ekaterine velike” su “Aut” (1984), “Tattoo” (1985), “Budi sam na ulici” (1986), “Kao da je bilo nekad” (1986)”, “Novac u rukama” (1986), “Zemlja” (1987), “Pored mene” (1987), “Ljubav” (1987), “Krug” (1989), “Par godina za nas” (1989) i “Dum dum” (1991).

U novembru 2006. godine pesma “Par godina za nas” je izglasana za najbolju jugoslovensku pesmu svih vremena u anketi slušalaca radija B92. Mladenović je u jednom intervjuu 1992. godine rekao da je “Par godina za nas” najbolja pesma koju je “Ekaterina Velika” napravila.

Posle Milana Mladenovića preminulo je još dvoje članova ovog benda. Bojan Pečar umro je u Londonu od srčanog udara 13. oktobra 1998. u 37. godini, a Margita Stefanović 18. septembra 2002. godine u Beogradu u 43. godini.

Mnogi muzičari smatraju da je “Ekaterina Velika” jedan od najznačajnijih bendova na prostoru bivše Jugoslavije i na jugoslovenskoj rok sceni uopšte.

Izvor: Blic online

MARQUEZ CRNO NA BIJELO

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Službena biografija najpoznatijeg Kolumbijca i nobelovca govori o balansiranju života između celebrityja i kanonske književnosti.

Premda je Nobela za književnost dobio još 1982. godine, Gabriel Garcia Marquez uvijek je iznova aktualan - njegov roman Sto godina samoće spada među najprodavanija djela u povijesti, Ljubav u doba kolere prošle je godine doživjela ekranizaciju, a ovog je tjedna objavljena i Marquezova prva autorizirana biografija na gotovo 700 tvrdoukorićenih stranica, jednostavnog naslova Gabriel Garcia Marquez - Život, u izdanju kuće Bloomsbury.

Ukoštac s opsežnom biografijom ponajboljeg kolumbijskog pisca i njegove latinoameričke verzije ‘američkog sna’ o putovanju od siromaštva do planetarne popularnosti uhvatio se Gerald Martin, britanski profesor sa Sveučilišta Pittsburgh te autor brojnih tekstova o latinskoj Americi, između ostalog za Cambridge History of Latin America.

Iako je sam Marquez već objavio memoare Živjeti da bi se pripovijedalo prodane u milijunskoj nakladi, Život donosi i drugu strane priče, točnije gotovo 300 strana priče, jer je autor Martin za potrebe knjige ispitao upravo toliki broj Marquezovih prijatelja, suradnika, pisaca i članova obitelji kako bi proniknuo u samu Gabinu srž.

Svoj doprinos projektu dali su, između ostalih, brojni pisci kao što su Carlos Fuentes i Mario Vargas Llosa, ali i neki politički vođe, točnije kubanski diktator i Marquezov prijatelj Fidel Castro. Knjiga je ujedno i rezime brojnih intrervjua s 80-godišnjim piscem te Martinovih dva desetljeća proučavanja Gabina miljea, koji je iznjedrio tzv. magični realizam i Macondo (Marquezovu inačicu izmišljene zemlje poput Faulknerove Yoknapatawphe) te inspirirao nove nade kolumbijske književne scene poput Jorgea Franca, Evelia Rosera i Maria Mendoze, pripadnike tzv. ‘McCondo’ generacije.

Na prijevod će malo trebati pričekati, ako ništa drugo onda zbog tih 700 stranica.

Izvor: Booksa hr

KUNG FU SPEKTAKL U SAVA CENTRU

Nebojša Đorđević    Vesti


Monasi iz Šaolina u četvrtak u Beogradu

Monasi iz Šaolina zajedno sa kalari borcima iz Indije izvešće sutra uveče u Centru Sava u Beogradu kung fu spektakl pod nazivom Sveta planina .

Manastir Šaolin, rodno mesto zen budizma, nalazi se u podnožju planine Song Šan, koja je sa 72 manastira vekovima bila mesto susretanja filozofa, osnivača religija i mudraca. Monasi šaolinskog kung fua, uz pomoć meditacije i neverovatne telesne spremnosti, sposobni su da prevladaju zakone fizike, a već nekoliko godina svoju veštinu demonstriraju i pred beogradskom publikom.

Na početku nove predstave, biće prikazani snimci Svete planine što će biti uvod u vežbe monaha na sceni. Publika će videti impresivne demonstracije sedmogodišnjeg manastirskog učenika, ali i najstarijeg majstora, koji će pokazati da unutrašnja snaga dolazi iz unutrašnjeg mira. Predstavu je do sada videlo više od tri miliona gledalaca širom sveta.

Izvor: RTV Pink

REKORDNA POSEĆENOST IZLOŽBE „SLIKE SA ILIJADE”

Nebojša Đorđević    Slikarstvo

Kustos veliku posećenost izložbe objašnjava činjenicom da umetnost Bosilja nije trenutna. Iako su dela stvarana pre više od četrdeset godina, umetnost Ilije Bašičevića Bosilja ne zastareva što je dokaz vrednosti ovog klasika svetske umetnosti.

Slike poznatog šidskog slikara u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić videlo je duplo više posetilaca nego bilo koju izložbu koju je do sada organizovao Paviljon.Prosečna posećenost izložbi u „Cvijeti” je oko četiri do pet hiljada, a Bosiljevu izložbu posetilo je oko 10000 ljudi”, rekla je viši kustos UP Cvijeta Zuzorić, Natalija Cerović.

Kustos veliku posećenost izložbe objašnjava činjenicom da umetnost Bosilja nije trenutna. Iako su dela stvarana pre više od četrdeset godina, umetnost Ilije Bašičevića Bosilja ne zastareva što je dokaz vrednosti ovog klasika svetske umetnosti.

Iako su Bosiljev život i rad bili teški i neubičajeni, danas oni imaju spoje poštovaoce ne samo u Srbiji već i u sveta. Otuda se sledeća Bosiljeva izložba održava u januaru 2009. u Americi.

Ilija Bašičević Bosilj, Šumanovićev zemljak i vršnjak, otac Dimitrija Bašičevića Mangelosa, rođen je u Šidu 1895.godine. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62 godine kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio 1957, a od 1958. počeo da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti i ostavio opus od preko 2000 dela. Za života izlagao na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji St. Etienne 2006. godine održana je njegova prva američka izložba. Tokom 2007/08. u više navrata izlagan sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea. Londonski časopis Raw Art Magazine januara 2007. uvrstio ga je među 50 klasika art brut umetnosti. Njegove slike deo su poznatih muzejskih i privatnih kolekcija (Collection de l´Art Brut u Lozani, Muzej A.Jakovsky u Nici, kolekcija Karlo Pontija, Rockefellera-a i dr.). Umro je u Šidu 1972. godine.

Izvor: E - novine

MOGWAI U ZAGREBU

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Škotska post-rock grupa Mogwai nastupiće 13. novembra (četvrtak) u zagrebačkom klubu Aquarius.

Biće to njihovo drugo gostovanje u glavnom gradu Hrvatske; ovoga puta predgrupa će im biti zemljaci The Twilight Sad.

Mogwai će u Aquariusu promovisati ovogodišnji album The Hawk Is Howling.

Pre četiri godine, grupa je nastupila u prepunom klubu Močvara.

Vrata Aquariusa biće otvorena u 20 h; početak koncerta najavljen je za 21 h.

Karte u pretprodaji koštaju 140 kuna (oko 1600 dinara), a na dan koncerta na blagajni kluba biće za 30 kuna skuplje.

Ulaznice se mogu rezervisati na mochvara@urk.hr.

Izvor: Popboks