DEČAK KOJI UME DA ODSVIRA TIŠINU

Mirjana Stanojevi?    Muzika

U umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” održan je koncert gudačkog kamernog orkestar “Amoroso” iz Leskovca. Pored brojnih solista publici se na violini predstavio i Iseni Ćanija dvanaestogodišnji dečak iz Bujanovca.

Kamerni orkestar “Amoroso” iz Leskovca izveo je dela Mocarta, Baha, Vivaldija pod dirigentskom palicom Radeta Pejčića.

Solista na violini Iseni Ćanija publici se predstavio svirjući Vivaldijev koncert u a- molu, uz sjajnu pratnju orkestra “Amoroso”, koji već šest godina neguje i podražava mlade talente.

Dečka za koga ljubitelji muzike kažu da ume da “Odsvira tišinu” publika je vraćala na bis.

Iseni Ćanija sa nepunih sedam godina upisao je nižu muzičku školu u rodnom Bujanovcu u klasi profesora Marije Besarabić.

Sa punih 12 godina postaje učenik prvog razreda srednje muzičke škole “Stanislav Binički” u Leskovcu, na odseku violine u klasi profesora Bobana Stojilkovića.

Isenija bio nagrađivan od strane najeminentnijih domaćih i stranih stručnjaka. Ovih dana se sprema za takmičenje gudača u Haskovu u Bugarskoj.

Učesnik je nekoliko violinskih seminara kod vrhunskih pedagoga za koje je novac obezbedila ambasada Norveške u Beogradu, a u čijoj je rezidenciji nastupao na raznim prijemima.

Koncert u umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” kamernog orkestar “Amoroso” iz Leskovca, održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije

ŠTA ZNA DETE KO JE ŠEKSPIR

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura

DOK su pre tri decenije gimnazijalci raspravljali o zapletu u romanu “Ana Karenjina”, recitovali devojkama Šantićevu “Eminu” ili delove iz “Romea i Julije”, današnji srednjoškolci svoje drugarice “oduševljavaju” najnovijim modelima mobilnih telefona, skuterima, brendiranom garderobom… Nekada devojke nisu ni želele društvo mladića koji nije pročitao bar Andrićevu “Na Drini ćupriju”, a sada teško da bi polovina školaraca znala da odgovori na pitanje ko je naš jedini nobelovac.

Izgleda neverovatno, ali samo četiri odsto mladih u Srbiji deo svog vremena posveti čitanju, a gotovo 40 odsto srednjoškolaca nikada nije bilo u biblioteci! Privlačniji su im televizijske serije, Internet, igrice, mobilni telefoni…

Kada je reč o školskoj lektiri, stručnjaci tvrde da učenici srednjih škola i gimnazija malo čitaju, i to najčešće samo radi ocene (od 407 ispitanih učenika prvog razreda srednje škole, iz pet srpskih gimnazija, svih sedam knjiga sa spiska školske lektire pročitala su svega tri). Vrlo često događa se i da se društvo iz odeljenja podeli ko će koje književno delo da pročita tokom školske godine. Što znači, po jedna knjiga za dva polugodišta, jedan čita i ostalima prepričava, pa tako u krug i “svi budu spremni za čas”.

Problemi sa lektirom javljaju se već u osnovnoj školi, tvrde nastavnici. Deca tada počinju sa zabušavanjima, od gledanja ekranizovanih dela na di-vi-dijevima, pa do toga da im određene knjige prepričavaju sami roditelji. Većina ispitanih učenika kaže da bi knjige predviđene nastavnim planom promenili drugim naslovima, a slobodno vreme posvetili zanimljivijim sadržajima.

Ljubiša Antonijević, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, tvrdi da deca danas čitaju samo “laku” literaturu i da su u stanju da se po deset puta “bave” “Harijem Poterom”.
- To vam govorim iz ličnog iskustva.

Moj petnaestogodišnji sin je pomenutog “Potera” pročitao milion puta, ali zato Ćorovićevu “Istoriju Srba” nije ni otvorio. Rezultati svih istraživanja sprovedenih u školama su porazni. Dovoljno je samo u nekoliko školskih biblioteka proveriti koliki je fond knjiga, a koliko se dela nedeljno iznajmi, i da sve bude apsolutno jasno. Školarci ne čitaju ni obaveznu lektiru, a kamoli nešto više.

Teško da bi bilo ko od školaraca znao ko je, na primer Stanislav Vinaver.  Za njih su, tvrde stručnjaci, jedini pisci Marko Vidojković, Anabela Basalo… Umesto Homera, Gogolja, Molijera ili Njegoša, čitaju “Kupoholičarku”, “Sponzorušu”, “Ženu s greškom”…

Predsednik Društva za srpski jezik i koordinator istraživanja šta i koliko čitaju srednjoškolci dr Veljko Brborić ističe da čitanje lektire i uopšte knjiga doprinosi razvoju govora i kulture, ali i da su nastavni planovi sa trenutnim spiskom lektire stari gotovo dve decenije…

ANDRIĆ TEK PETI

NAJČITANIJI pisci, prema odgovorima gimnazijalaca, jesu Paulo Koeljo, Den Braun, Agata Kristi, Tolkin, a Ivo Andrić je na petom mestu. Slede Trejsi Ševalije, Džoan K. Rouling, Fjodor Dostojevski, Džudi Blum…

Među najpopularnijim knjigama su “Alhemičar”, “Da Vinčijev kod”, “Hari Poter”, “Sofijin svet”, “Vruće pantalone”, “Sponzoruše”, “Slika Dorijana Greja”, “Buđenje”, “Lovac u žitu”...

ANKETIRANO 1.649 ĐAKA

DO podataka navedenih u tekstu došlo se u istraživanju “Šta čitaju srednjoškolci”, koje su realizovali Društvo za srpski jezik i književnost Srbije i nastavnik metodike beogradskog Filološkog fakulteta dr Veljko Brborić. Anketa je sprovedena među 1.649 učenika, od prvog do četvrtog razreda, Zemunske i Požarevačke gimnazije, kao i gimnazija “Sveti Sava” u Beogradu, “Isidora Sekulić” u Novom Sadu i “Bora Stanković” u Nišu.

Izvor: Većenje novosti Jelena Skenderija

NOVA HAIKU ZBIRKA SLOBODANKE STANKOVIĆ - ILIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Ove (2008.) godine navršava se 80 godina od pojave i širenja haiku poezije u Srbiji (računajući od objavljivanja prvih prevoda stare japanske poezije od strane Miloša Crnjanskog).

Povodom pomenutog jubileja, Slobodanka Stanković-Ilić, pesnik iz Knjaževca, sačinila je dvojezičnu (srpsko-englesku) haiku zbirku pod nazivom „Prirodu u lice gledam”/I look into the face of nature/ sa unutrašnjom podelom prema godišnjim dobima i sa motivima vezanim za Staru planinu i Boku Kotorsku.

Zbirka je izašla u izdanju Književnog kluba „Branko Miljković”, iz Knjaževca, a na koricama se nalaze odgovarajuće ilustracije (tuš - ptičije pero) člana kluba, Tamare Žikić.

Na nedavno završenom 53. Sajmu knjiga u Beogradu (čiji je specijalni gost bio Japan), poetesa je ovu knjigu izložila na štandu srpsko-japanskog društva „Beograd-Tokio”, a organizatori iz pomenutog društva su zbirku i i u druge (promotivne, prodajne i sl.) sajamske sadržaje.

Takođe je zbirka izložena u Haiku-arhivu Haiku udruženja Srbije i Crne Gore (čiji je autor član), a prosleđena je i Muzeju haiku literature u Tokiju.

UTVRĐENA AUTENTIČNOST VAN GOGOVIH PORTRETA

Mirjana Stanojevi?    Poezija, Slikarstvo, Vesti

Van Gogov muzej u Amsterdamu saopštio je da je utvrđena autentičnost dvaju portreta tog holandskog majstora koja je ranije dovedena u pitanje. Na jednom portretu su prikazani lice i torzo žene sa šeširom, a na drugom žena s rukavicama koja ruke drži na kolenima. Budući da su takve teme bile česte na slikama 19. veka i da su imale malo toga zajedničkog s ostalim radovima Vinsenta van Goga, stručnjaci su posumnjali u njihovu autentičnost, izjavila je predstavnica muzeja Natali Bos, a prenosi Beta.

Ipak, analiziranjem materijalnih i istorijskih dokaza utvrđeno je da je Van Gog ta dva portreta naslikao najverovatnije na proleće 1886. dok je učio kod slikara Fernana Kormona u Parizu. Hemijske analize su pokazale da je boja identična onoj na drugim Van Gogovim slikama iz tog perioda i da su ramovi slika napravljeni u njegovo vreme.

Izvor: Građanski list

NOVI ROMAN ĐERĐA KONRADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Roman „Odlazak od kuće i povratak kući” prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom svetu koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata.

Đerđ Konrad, jedan od najznačajnijih mađarskih i savremenih evropskih pisaca, gost je druge regionalne konferencije Srpskog PEN centra u Beogradu. Juče je predstavljen Konradov novi, autobiografski, roman „Odlazak od kuće i povratak kući”, u prevodu Arpada Vicka, i u izdanju „Arhipelaga”. Inače, Arpad Vicko je na srpski preveo dvanaest knjiga eseja i romana Đerđa Konrada.

Prema rečima Gojka Božovića, direktora i glavnog urednika „Arhipelaga”, ovaj novi Konradov roman deo je buduće autobiografske tetralogije koja nastaje iz piščeve potrebe da ispriča svoju uzbudljivu životnu priču, protkanu istorijskom dramom.

- Roman „Odlazak od kuće i povratak kući” prikazuje detinjstvo u sređenom, građanskom, svetu, koji nestaje sa početkom Drugog svetskog rata. To je i svojevrsni bildungsroman, roman o odrastanju, jer vremenom junak stiče svest o tome da u svetu ništa nije izvesno, niti sigurno, pa ni postojanje roditeljskog doma. Roditelji bivaju odvedeni u Aušvic, a dečak nastavlja da se skriva u Budimpešti. Đerđ Konrad poseduje neporecivu sposobnost da male i svakodnevne događaje ispuni jakim simboličkim smislom. U svojoj stalnoj potrebi da spozna stvarnost, Konrad prikazuje ideološku smenu, sa zrelošću posmatrajući svoj život i obnavljajući detinji pogled na svet - primetio je Gojko Božović, dodajući da se romani i eseji Đerđa Konrada tiču svih nas, jer govore o temama čiji smo svedoci i savremenici.

- Knjige Đerđa Konrada počivaju na snažnoj esejističkoj osnovi, u njima je postojan susret sa pitanjima ideologija, politike i društva. To su priče koje su u 20. veku menjale život ljudi Istočne Evrope - naglasio je Božović.

U razgovoru sa novinarima Đerđ Konrad je napomenuo da je, pišući ovaj deo svoje autobiografije, imao nameru da oživi prošlost i da rekonstruiše stvarnost na što tačniji način.

- Takva priča obično počinje detinjstvom, u onom trenutku kada bivamo svesni sebe. Pošto je Gestapo 1944. godine odveo moje roditelje, morao sam da se suočim sa mogućnostima i nemogućnostima opstanka. Uzbudljivo je preživeti u razdoblju kada je smrt sasvim izvesna. To je kao kada u kartanju imate pre šansu da dobijete lošu kartu - rekao je Konrad, sećajući se tog strašnog dana kada je sa sestrom i dva brata od tetke u poslednjem trenutku napustio rodni grad i pobegao u Budimpeštu.

- Čovek odrasta onda kada se suočava sa mogućnošću smrti i kada postaje odgovoran ne samo za svoj, već i za živote svojih bližnjih - primetio je.

Đerđ Konrad setio se i svog povratka u rodni grad Berećoujfal, koji, kako kaže, uvek nosi u srcu, i suočenja sa činjenicom da se stari, građanski način života više nikada neće vratiti. Razdoblje od 1947. do 1989. godine Konrad spominje kao vreme u kojem je sloboda pojedinca bila ugrožena. Iako poseže za događajima iz svoje prošlosti, Konrad smatra da je sve što se dešava u čoveku razlog za pisanje. Dodaje da će sledeći deo njegove autobiografije početi letom 1999. godine.

- Mislim da će ovaj projekat trajati sve dok i ja budem trajao - rekao je Đerđ Konrad.

Izvor: Politika M. Vulićević