SVOME SINU KAO TESTAMENT

Miroslav Mladenović    Poezija

R. Kipling (1865 - 1936)

Ako možeš da sačuvaš glavu
kada je svi gube,
a opterećuju tebe.

Ako možeš da veruješ sebi
kada svi u tebe sumnjaju,
ali da im dozvoliš da sumnjaju.

Ako možeš da čekaš,
a da se ne umoriš od čekanja,

ili da slušaš laži,
a da u njima ne učestvuješ,

ili da te mrze,
a da ne daš razloga za mržnju,

a da ipak ne izgledaš suviše lepo,
niti govoriš suviše mudro.

Ako možeš da sanjaš,
a da snovi tobom ne zagospodare.

Ako možeš da misliš,
a da ti misli ne postanu cilj.

Ako si u stanju da možeš da se suočiš
sa trijumfom i propašću,
a da se prema njima ponašaš jednako.

Ako možeš da podneseš istinu
koju si izrekao,
Koju su hulje izopačile
da bi varale ljude,

Ili da gledaš stvari kojima si posvetio
život - polomljene

I pogneš se da ih popraviš
polupanim alatom.

Ako si u stanju da prikupiš
sve svoje pobede
i rizikuješ ih
u jednom krugu “krajcarica”

I izgubiš ih i pođeš ponovo
od svojih početaka
A u gubitku nikada ne izustiš ni reči

Ako si u stanju da prisiliš srce,
nerve i mišiće da ti služe dugo
pošto ih više ne bude

I nastave tako
kada u tebi ničeg nema
osim volje
koja im naređuje - Nastavite.

Ako možeš da govoriš sa masom
a da zadržiš čestitost,

Ili da hodaš sa kraljevima
a da ne izgubiš običnost.

Ako svi na tebe mogu da računaju
a ne obećavaš im previše.

Ako neoprostivi minut možeš
da ispuniš dugim bekstvom
od šestdeset sekundi

Tvoja je zemlja i sve na njoj
I još više - bićeš čovek sine moj !

CAR GALERIJE NIJE BIO ČUVAR STOKE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Romulijana kraj Zaječara bila je urbana sredina
GAMZIGRAD - U svetskim arheološkim krugovima do juče se smatralo da je vreme epohalnih otkrića za nama. Međutim, poslednja reč tehnike (geofizička i geomagnetska prospekcija, ili snimanje pod zemljom) dovodi do neočekivanih nalaza. Najnoviji se tiče Carske palate (na listi svetske baštine Uneska od 2007.), blizu Zaječara, gde su izvan zidina Galerijevog letnjikovca detektovani objekti koji su iznenadili stručnjake. Gabariti ovih objekata naučnike navode na pretpostavku da se tu nekada nalazio grad.

O rezultatima petogodišnjih istraživanja (snimanja terena i iskopavanja), razgovaramo sa Borom Dimitrijevićem, direktorom Narodnog muzeja Zaječar, dr Gertom fon Bilov iz Arheološkog instituta u Frankfurtu, i Hansom Diterom Paušom iz agencije „Sensys”, angažovane da pomoću svog instrumenta detektuje šta se nalazi pod zemljom.

- Nakon što je akademik Dragoslav Srejović pronašao natpis „Felix Romuliana”, portrete cara Galerija (trenutno na izložbi „Rim i varvari” u Bonu), Herkula i Jupitera, mozaike… čime je potvrđeno da je palatu podigao rimski imperator, usledila su iščitavanja starih spisa. U Laktancijevim je pronađeno da je Galerije rođen u omanjem selu, nedaleko od Serdike (današnje Sofije), i da je bio „čuvar stoke”. Po svoj prilici to nije tačno, ukazuju upravo detektovani objekti oko palate, a njih je čak trideset. Da je reč o mestu sa gradskim odlikama, govori nam i snimak vodovoda koji, izvesno, selo sebi ne bi moglo da priušti - ističe Dimitrijević.
O tome koji bi to grad mogao biti, Dimitrijević trag nalazi u beleškama kasnijeg rimskog hroničara Pseudo Aurelija, koji piše da je „u oblasti grada Akve (Prahovo), na mestu zvanom Romulijanum, rođen i sahranjen rimski imperator Galerije”, kao i da je mesto „dobilo ime po njegovoj majci Romuli”. Grupu objekata koju su arheolozi upravo pronašli, na zapadnoj strani palate, čine tri crkvice i jedna građevina duga više od 30 metara, a široka deset, sa nastavkom koji „sejalica” (kako arheolozi zovu mašinu pristiglu iz Nemačke) nije mogla da snimi.

- Pretpostavljam da je reč o hramu na osnovu izuzetno debelih zidova koji se na snimku lepo vide, a poznato je da su i Galerije i Romula, njegova majka, po kojoj je dao naziv palati, bili pagani, znači da su poštovali razna božanstva i podizali im hramove - kaže Dimitrijević.

Dosadašnja ispitivanja pomoću najnovije tehnologije arheolozima omogućavaju da vide šta se pod zemljom nalazi, ali ne i da prepoznaju namenu objekata.

Fizičar Hans Diter Pauš objašnjava da „sejalica” radi pomoću magnetskih talasa koje šalje pod zemlju, da je preko Dži-Pi-Esa povezana sa satelitom, što mu omogućuje da ono što usnimi ubrzo vidi na ekranu kompjutera. Instrument je dva metra širok, ima šest polja (detektora), a vuče ga džip. Veoma je skup (oko 60.000 evra) i još nije u masovnoj upotrebi u arheologiji.

Dr Gerta fon Bilov, pak, napominje da ova sprava štedi i novac i vreme, jer istraživanje ubrzava čak osam puta. Upravo zahvaljujući njenom zalaganju, pre pet godina je i potpisan prvi međudržavni ugovor koji je doneo najnovija otkrića.

S nemačke strane, projekat finansira Rimsko-germanska komisija, institucija sa tradicijom dugom 180 godina.

Troškovi investicija na Feliks Romulijani

Prošle godine Feliks Romulijana imala je 32.000 posetilaca, a ove 42.000. Biće ih znatno više kada se započeti poslovi okončaju. Reč je o sledećim investicijama:

1.Rekonstrukciju galerije, opremanje Narodnog muzeja Zaječar, kao i obnovu Radul-begovog konaka, finansira Ministarstvo kulture sa više od 5.000.000 dinara.

2.Vizitorski centar plaća Ministarstvo ekonomije. Centar će se sastojati iz tri celine: prijemne, sa terasom, prodavnicama, atrijumom…, naučnog punkta za koji se očekuje donacija japanske vlade od 50.000 evra; i konaka za arheologe i VIP goste.

3.Konzervacija Carske palate koju radi Republički zavod za zaštitu spomenika namiriće se iz nacionalnog programa, sa 5.000.000 dinara.

4.Sanaciji kule broj 20 i izgradnji kafeterije i galerije Ministarstvo ekonomije je namenilo 6.000.000 dinara.

5.Moderne toalete finansira Ministarstvo ekonomije sumom od 5.000.000 dinara.

6.Konzervaciju mozaika „Dionis” i „Lavirint”, koji će eksluzivno biti izloženi u Narodnom muzeju od 20. decembra, kao i obučavanje arheologa za ovaj vid zaštite, obezbeđuje Ministarstvo za kulturna dobra italijanske vlade.

7.Čišćenje lokaliteta finansirala je Nacionalna služba za zapošljavanje.

Izvor: Blic Online Milena Marjanović

KONKURS ZA PROMOCIJU SRPSKE KULTURE U NJUJORKU

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Konkursi, Kultura, Vesti

“Ico” galerija iz Njujorka raspisala je konkurs za učešće na izložbi koja bi na proleće sledeće godine trebalo da okupi tri savremena srpska umetnika.

Ova izložba nudi jedinstvenu priliku da se domaći autori predstave u jednom od najuticajnijih kutaka umetničkog sveta, a ujedno im i otvara mogućnost za prodaju svojih radova na trenutno najelitnijem svetskom umetničkom tržištu. Dela naših umetnika koja će biti izložena u ovoj galeriji biće praćena reklamom na celoj stranici istaknutog „Art in America” magazina, kao i izložbenim katalogom u punom koloru koji će biti distribuiran svim klijentima i pokroviteljima „Ico” galerije. Zainteresovani umetnici iz Srbije više informacija mogu da dobiju od Ane Karličić na imejl akarlicic@icogallery.com , a internet adresa Ico galerije je www.IcoGallery.com.

Izvor: Blic Online N.Ž.

PRONAĐENA MUMIJA U PARKU MAČU PIKČU

Mirjana Stanojevi?    Nauka

Peruanski arheolozi pronašli su jednu mumiju Inka i 25 ceremonijalnih predmeta u okviru parka Maču Pikču, javljaju svetske agencije.

Arheolozi su u petak rekli da još nije poznat pol i starost mumije, a pronađeni predmeti biće istraženi u laboratoriji u obližnjem gradu Kusku, drevnoj prestonici Inka.
U grobnici su pronađeni zlatni broševi, keramički tanjiri i posuđe dekorisano u paru kao muškarac i žena, što predstavlja koncept andskog dualizma.

Mumija je pronađena oko 20 kilometara od citadele Inka u Maču Pikču, na mestu koje se zove Torontoj, gde se nekada nalazila tržnica.

Izvor: Blic Online /Beta

SMANJUJE SE VELIKO PLATNO

Nebojša Đorđević    Kultura

Darko Bajić, Slobodan Šijan i Stefan Arsenijević

TAPKAROŠI, kokice, žagor, komentari „znalaca”, samo su nostalgična sećanja generacija odraslih u bioskopu. Čarolija bioskopskog mraka, poslednje decenije, pretvorila se u Srbiji u sumrak bioskopskih sala. Nije kritično samo u prestonici, koja na svojih skoro dva miliona stanovnika ima samo 16 bioskopa, već i u svim ostalim mestima i gradovima. „Srpska Atina” odnedavno nema nijedan!

Odlukom rukovodstva „Zvezda filma”, u Novom Sadu, vrata bioskopa „Arena” i „Jadran” su od 20. novembra zaključana. Na inicijativu uprave grada, u sale bioskopa „Arena” je krajem prošle nedelje pušteno grejanje, ali su i dalje zatvorene. Oproštajnom projekcijom filma „Zrno utehe”, na kojoj se okupilo pedesetak filmofila, spuštena je zavesa na tradiciju dugu pola veka.

- Svi računi su blokirani, a najveća distributerska kuća „Tak” je obustavila isporuku filmova jer nemamo čime da ih platimo - objašnjava direktor „Zvezda filma” Boris Gigov.

Sa svoje dve sale i kapacitetom od 742 mesta, „Arena” je šezdesetih godina bila jedan od najlepših bioskopa u Evropi. Sedamdesetih i osamdesetih godina projekcije je godišnje pratilo oko dva miliona gledalaca.
U Kragujevcu trenutno postoje tri bioskopa, ali radi samo jedan - „Šumadija”. Bioskop „Radnički dom” izdat je privatniku i pretvoren je u kafić, dok je „Pionir” zatvoren pre tri godine zbog urušavanja plafona. I Kragujevčanima je Emir Kusturica najavio gradnju bioskopa u renoviranim fabričkim halama u krugu „Zastave” (prostoru koji je grad kupio prošle godine). Ugovor o tome još nije potpisan.

Jedini bioskop u Somboru - „Narodni”, letos je privatizovan, ali se vlasnik obavezao da ne menja delatnost. Po rečima Steve Vasiljevića, direktora preduzeća AD „Ekran”, u čijem se sastavu nalazi bioskop, finansijske podrške nema, već se sami finansiraju. Priprema se rekonstrukcija, pa će kada ona bude završena, broj sedišta sa 181 pasti na svega 51 mesto. Biće manji, ali udobniji. Inače, ovde se prikazuju vikend-predstave.

Umesto nekadašnje stare, dotrajale sale sa 713 mesta, danas se užički bioskop može pohvaliti savremenom opremom i komforom za gledaoce i sa dve sale (velikom sa 170 i malom sa 70 mesta). Podsećanja radi, Užičani su prvi posle Beograđana bili u prilici da uživaju u „pokretnim slikama”. Nemi film su prvi put odgledali pre 101 godinu, a 1930. je održana premijera tonskog ostvarenja.

Samo jedan privatni bioskop „LM”, u podrumu zgrade Doma sindikata, trenutno radi u Šapcu. U ovom zdanju postojala je još jedna veća bioskopska sala, ali se plafon pre više godina urušio. „Čačak film” je svojevremeno imao dva biskopa, koja su privatizovana sredinom septembra. Po rečima Miladina Vukosavljevića, direktora „Čačak filma”, privatizacija je označila spas za bioskope u gradu na Moravi, pa je jedini preostali bioskop u Čačku - „Sutjeska”, posle duže pauze, počeo da prikazuje filmove.

- Kupci su obećali da će čačanski bioskop opstati, a „Sutjeska” će postati najmoderniji bioskop u Srbiji, računajući i Beograd - kazao nam je Vukosavljević.

I Kraljevčani mogu da se pohvale jednim od najmodernijih bioskopa na Balkanu. U Multimedijalnom centaru „Kvart”, bioskopska sala raspolaže sa 248 luksuznih sedišta i opremljena je najmodernijom projekcionom „kinoton” tehnikom, „dolbi suraund JBL” zvučnim sistemom, kao i kvalitetnom scenskom rasvetom, a u foajeu je i kafić.

Subotica ima dva bioskopa. „Lifka”, čiji je osnivač lokalna samouprava, ima 56 sedišta i tri puta nedeljno prikazuje filmove, i to utorkom, četvrtkom i subotom. Reč je uglavnom o evropskoj produkciji. Bioskop „Korzo” je nedavno privatizovan, a filmske predstave ovde prikazuju se svake večeri.

U svim opštinama u Pomoravskom okrugu u okviru lokalnih kulturnih ustanova postoje i bioskopske sale, koje kubure sa lošim tehničkim uslovima, ali i malim brojem posetilaca. Početkom oktobra obnovljen je rad bioskopa u Rekovcu. Bioskop „Zvezda” u Boru (sada deo opštinskog Centra za kulturu), doskora se, uz prikazivanje filmova, izdržavao i izdavanjem poslovnog prostora. U Zaječaru radi bioskop „Timok”, koji se isključivo bavi prikazivanjem filmova, ali dodatno zarađuje iznajmljivanjem bioskopske sale za žurke, rođendane i razna veselja.

Grad Sremska Mitrovica nema bioskop. Bioskopska sala je prodata najpre jednom privatniku koji je ubrzo preprodaje drugom koji objekat koristi za kafanu. Pri centrima za kulturu i domovima kulture, po jednu bioskopsku salu imaju Stara Pazova, Ruma, Šid, Pećinci i Inđija.

U koncertnoj dvorani Doma kulture „Oslobođenje” u Novom Pazaru skoro svakodnevno se prikazuju razni filmovi koje, uprkos reklamama i obaveštenjima da je „sala zagrejana” gleda vrlo mali broj ljudi, često jedva po dvadesetak. Najstariji bioskop u Smederevu, čuvena sala „Svetlost”, posle skoro pola veka rada zbog gubitka koji pravi, moraće da se prilagodi ovom vremenu i potraži spas u novim sadržajima. Filmovi, najčešće nova ostvarenja, često se vrte i za pet ljudi.

- Piraterija, nedostatak zakona o kinematografiji, publika koja je odviknuta od bioskopa, učinili su da ovaj posao nema nikavu perspektivu - kaže za naš list Dragan Gergulov, direktor Radničkog univerziteta u Smederevu.

Od 2006. godine u Vršcu postoje dve bioskopske sale - „Sinema klub”, koji posluje u okviru Kulturnog centra „Vršac”, i Kongresno-muzička dvorana centra „Milenijum”. „Sinema klub” je ove godine radio samo do jula meseca zbog obaveza prema drugim projektima, ali i zbog veoma male posećenosti. Kapacitet od 70 mesta poslednji put bio je popunjen kada se prikazivao domaći film „Mi nismo anđeli 3″. U Kongresno-muzičkoj dvorani uglavnom se prikazuju domaći filmovi, četiri puta mesečno, za oko 40 gledalaca (od 540 mesta).

KAO DA NESTAJU PREKO NOĆI

SRPSKI filmovi su oduvek bili najgledaniji u domaćim bioskopima. Kako su se dvorane jedna za drugom zatvarale, od milion ili pola miliona gledalaca, filmovi domaćih autora koji postižu velike uspehe na međunarodnim festivalima, poslednjih godina beleže tek desetine hiljada gledalaca.

Po mišljenju mladog režisera Stefana Arsenijevića, koji je sa kratkim filmom „(A)Torzija”, osvojio brojna priznanja, do najboljeg evropskog kratkog filma i nominacije za „Oskara”, gledanost opada pre svega zbog nedostatka pristojnih bioskopskih sala.

- Siguran sam da ljudi ne žele da gledaju film na lošim kopijama, ali ako u bioskopu nemaju kvalitetnu sliku i ton, onda se ipak opredele za pirate - kaže Arsenijević. - Bioskopi su neophodan uslov za opstanak domaće kinematografije. Mislim da je filmska umetnost, pre svega briga o bioskopima, nepravedno zanemarenim od države i da bi se njenim angažovanjem situacija brzo popravila.
Sličnog je mišljenja i naš kultni režiser Slobodan Šijan, koji procenjuje da bi, pre svega, grad trebalo da vodi više računa o bioskopima, kao što brinu o pozorištima.

- Bilo bi nemoguće da neko kupi zgradu pozorišta, jer bi se svi pobunili, kako u bioskopima rade anonimni ljudi, to se radi maltene preko noći - misli Šijan. - Ne treba ništa novo da izmišljamo, dovoljno je da uzmemo neke od evropskih modela, kao, recimo, u Norveškoj. Tamo postoji čitava mreža bioskopa po zemlji, koji su nekada bili kao kod nas domovi kulture. Taj novac se zatim sliva u državnu kasu i finansira se domaća kinematografija. Jedan od svetlih bioskopa je bioskop u Boru i „Balkan” u Beogradu, koji je zahvaljujući Darku Bajiću pretvoren u oazu domaćeg i autorskog filma. Potrebno je samo da država, a pre svega grad, stanu iza takvih entuzijasta.

Jedan od entuzijasta Darko Bajić kaže da su u ovom trenutku jedino gledaoci svesni koliko je bioskop „Balkan” uspeo za samo nekoliko meseci da promoviše srpski, filmove iz regiona i evropski film. Nada se da će i grad, kao i Ministarstvo kulture, uvideti značaj bioskopa kao institucije za domaću kinematografiju i uskoro i finansijski podržati ovakve projekte.

- Trenutno Banjaluka ima više bioskopa po stanovniku nego Beograd, što je nedopustivo - rekao je Dinko Tucaković, umetnički direktor Muzeja kinoteke. - Prodaja „Beograd filma” bila je samo kulminacija propadanja bioskopske mreže, tako da su gledaoci upućeni jedino na sineplekse, dok u samom centru grada ne postoje dve-tri pristojne dvorane, uključujući i Muzej kinoteke. (B. NIKOVIĆ)

DESET SUŠNIH GODINA

POSLEDNJA bioskopska predstava u vranjskom bioskopu „Sloboda” održana je pre više od deset godina. Sala u Domu kulture zatvorena je još pre toga, pa je Vranjancima najbliži bioskop u Vladičinom Hanu. Od tada je bilo nekoliko inicijativa da Vranje ponovo dobije bioskop, ali su se sve neuspešno završile. Tako da grad od 60.000 stanovnika nema nijedan bioskop.IZ STEČAJA U DISKOTEKU

U JEDINOM aktivnom bioskopu u Nišu, „Domu Vojske Srbije”, projekcije filmova povremeno se otkazuju, jer ne dođe više od petoro gledalaca. Poslednjih godina zatvorena su tri bioskopa. „Vilingrad” i „Park”, koji su u sastavu „Nišfilma”, zatvoreni su pre dve godine zbog stečaja, a sala nekadašnjeg bioskopa „Čegar” pretvorena je u diskoteku. U toku su pregovori sa Emirom Kusturicom o izgradnji multimedijalnog centra, koji bi zauzimao površinu od 4.000 kvadratnih metara.

PAO PLAFON

LOZNIČANI svake nedelje u Centra za kulturu „Vuk Karadžić”, na programu imaju po dve projekcije dva filma. Gledalaca je sve manje, pa bioskop, praktično, egzistira zahvaljujući budžetu ove ustanove. Simbol Gornjeg Milanovca, bioskop „La Sinema” već godinama ne prima publiku, zbog opasnosti da će se na nju, umesto filmskih utisaka, srušiti - plafoni! U pozorišnoj, odnosno bioskopskoj sali Doma kulture, bivšeg Doma Vojske, ove godine je održana samo jedna predstava igranog filma. Uz mnogo pozorišnih.

Izvor: Večernje novosti Ekipa dopisnika „Novosti”