“POKRAJINA 2″ NAJBOLJI FILM

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Film Pokrajina br. 2 reditelja Vinka Mederndorfera dobitnik je šest nagrada na ovogodišnjem Festivalu slovenačkog filma u Portorožu. Film je na 11. festivalu slovenačkog filma dobio nagradu za film u celini, režiju, epizodnu žensku ulogu, scenografiju, fotografiju i muziku. Filmski kritičari koji su pratili festival rekli su da film kroz žanrovsku obradu prikazuje “jednu od najtamnijih epizoda slovenačke istorije - posleratna ubistva”. Nagradu publike je na Festivalu slovenačkog filma dobio film Prelaz režisera Borisa Palčiča, u kojem, kako na kraju beleži Beta, u jednoj od glavnih uloga nastupa beogradski glumac Svetozar Cvetković (na slici).

Izvor: “Građanski list”

ZABRANJENI FILMOVI ISTOČNE NEMAČKE U SPENSU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

CENZURA - Pet zabranjenih filmova bivše Istočne Nemačke biće prikazani u bioskopu „Vojvodina” na Spensu, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, a u saradnji sa „Gete Institutom”. Ciklus „Sve je pod kontrolom” večeras otvara film „Berlin iza ugla”, a filmovi će biti prikazivani do 1. novembra. Cena ulaznice je 100 dinara.
Od pronalaska kinematografije filmovi su se iskorišćavali i u političke svrhe. Vrlo brzo političari su shvatili manipulativne mogućnosti bioskopa i njegov kritički potencijal. Prva cenzura bila je uperena protiv slobodnijeg predstavljanja telesnog i scena nasilja, ali i onog što je politički bilo nepoželjno.

Da su filmovi, u kojima se otvoreno kritikovala istorijska stvarnost i svakodnevica realsocijalizma, odnosno socijalistička birokratija, zabranjivani, to je poznato. No, cenzura je pogađala i filmove koji se nisu izričito bavili političkim temama. Tako su male priče iz svakodnevnog života u filmu „Berlin iza ugla”, čija su tema neprilagođeni mladi, ili „Jadup i Bel”, u kome jednog funkcionera sustiže prošlost, jednako završavali u bunkeru. Ovaj ciklus je dokaz da se cenzura okreće protiv filmova različitih žanrova i sadržaja.

Izvor: 24 časa

U RIKVERC

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

S.O.S. SPASITE NAŠE DUŠE - Slobodan Šijan

Kad je Aleksa Simić, ponosni veteran iz Prvog svetskog rata, iz inata tražio da kupi onih pet autobuskih karata u Ko to tamo peva, niko nije slutio da će mu jednom zatrebati. Šijan ih je sačuvao za crne dane

Scenario: Miloš M. Radović
Uloge: Lazar Ristovski, Neda Arnerić, Vuk Kostić, Katarina Radivojević, Bogdan Diklić, Boro Stjepanović, Slavko Štimac, Predrag Ejdus, Dragan Bjelogrlić, Ljubomir Bandović, Branko Vidaković, Miodrag Krivokapić, Dragoljub Ljubičić, Nenad Gvozdenović, Dejan Matić
Žanr: drama, komedija
Trajanje: 111 min.
Proizvodnja: Srbija, 2007.
Zvanični web: Ćuli Film

Kupljene iz čistog kaprica, u filmu u kom se iz likova moglo izvući džebane za još tri ratne, antiratne i kakve hoćeš priče, da onako svetski ne zaginuše od prve bombe, bez pozorišne grimase, bez i jedne poruke sem one koja se da iskopati iz pretumbanih kofera, ovih pet karata su relikvije, antikviteti, svedoci jednog legendarnog putovanja. Slobodan Šijan ih je budzašto podelio grupi pokemona iz kinder jaja s uputstvom za sklapanje, u svom novom filmu S.O.S. Spasite naše duše.

Aleksa Simić je možda srljao pravo u propast, al’ je to činio sa stilom, otvorenog buđelara. Nalik njemu, i ostali putnici Miškovog autobusa imali su sitne kaprice, neke svoje bubice u glavi, a slepi putnici velike tragedije iz S.O.S. nemaju čak ni karaktere.

Nije problem što se Šijan vraća starim idejama kako bi se bavio novim okolnostima. Kad se vraćamo, vraćamo se s razlogom, jer smo nešto propustili, jer su se stvari promenile, jer smo promenili mišljenje. Vraćati se na isto mesto samo da bi se ponovo, u nekakvoj karikiranoj verziji, sumiralo ono što smo već rekli, nema puno smisla.

Grupa kandidata za nagradu Najplemenitiji podvig godine koji početkom 90-ih putuju u odmaralište na granici između Srbije i Hrvatske, nesvesni sukoba koji se uveliko sprema, nastupaju kao kakvo kabuki pozorište koje izvodi pantomimu po sižeu žive i žilave priče iz Ko to tamo peva. Kao grupni junak, oni funkcionišu samo u horskim scenama, jer tada deluju kao nažvrljana i ne baš lucidna karikatura.

Ali, na svaki solo iskorak koji bi povukao priču iz te zamrznute karikature, junaci šepaju, nesposobni da izvedu išta osim digresivnog skeča. Pa tako, kad god ga ostave nasamo, Lazar Ristovski ispoljava fobiju od buba koja jednostavno nema veze ni sa čim osim da ovog junaka kao dramaturšku belešku spajalicom prikači za hrpu nabacane građe koja se tokom filma rasipa i razvlači oko mesta predviđenog za gradnju.

Ceo S.O.S. deluje kao priprema za nešto što treba da počne, a to je rat. Pripreme za rat koje teku dok se takmičari muvaju po motelu nisu smele da prerastu u pripreme za priču, pripreme za poentu i pripreme za film. A tako je ispalo.

Umesto prerastanja iz crne komedije u tragediju, kada se junaci konačno osveste i nađu na nišanu već dobro zahuktalog sukoba, film prerasta u nekakvu poentu i poruku o kolektivnom slepilu i neodgovornom ponašanju, ali bez dramskog efekta, budući da se do poente nije došlo, već se ubijalo vreme.

Nejasno je na šta se tačno odnosi naslov filma S.O.S. Spasite naše duše. Buđenje junaka na kraju filma i promene koje neki od njih trpe rezultat su istovara karikatura u realističku ratnu priču koji samo proizvodi utisak da je film mogao da se završi tamo gde je i počeo.

Izvor: Popboks Kristina Đuković

KLEOPATRA ZETA JONES

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

Velška glumica Catherina Zeta Jones sprema se za lik čuvene egipatske vladarke u mjuziklu Stevena Soderbergha.

Pregovori su u toku, a priča će biti smeštena u Ameriku 20-ih godina, objavio je Hollywood Reporter.

Isti izvor piše i da se pregovori vode sa Hughom Jackmanom.

Radni naslov je Cleo, i to će biti prvi Soderberghov mjuzikl.

Zeta Jones je za ulogu Velme u mjuziklu Chicago (2002) nagrađena Oskarom.

Najpoznatiji film koji je za temu imao odnos između Cezara i Kleopatre bio je Cleopattra iz 1963, u kom su glavne uloge tumačili Elizabeth Taylor, Rex Harrison i Richard Burton.

Film Cleopatra je osvojio četiri Oskara.

Izvor: Popboks

NAJVEĆE INTERESOVANJE ZA NOVOG DŽEJMSA BONDA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti


Loreal Paris Cinemania od 29. oktobra do 5. novembra u Sava centru

Premijerom novog filma Ridlija Skota „Krug laži” sa Leonardom Dikaprijem i Raselom Krouom, 29. oktobra u Sava centru u 20 sati, počinje Loreal Paris Cinemanina, u organizaciji distributerske kuće Tuck, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u Planetarijumu na Kalemegdanu.

Ovaj prostor izabran je u skladu sa motom ovogodišnje Cinemanie i njenog pokrovitelja Loreala - „Blistajte poput zvezda”. Do 5. novembra, poslednjeg dana tokom koga će se premijerno prikazivati samo novi film o Džejmsu Bondu - „Zrno utehe“, na programu je 17 premijernih i veliki broj repriznih filmova. Reprizni filmovi prikazivaće se u Maloj sali SC, ali i u Velikoj u podnevnim i ranim popodnevnim terminima. Cinemania sa danom zakašnjenja počinje i u Novom Sadu i traje do 6. novembra.

Ivan Mićić, selektor programa, saopštio je da je po podacima do juče, odnosno, iz vikenda pred početak Cinemanie, prodaja bolja nego prošle i pretpošle godine u to vreme. Najprodavanije su karte upravo za novi film o agentu 007, potom za „Ljubav u Barseloni”, novi film Vudija Alena sa glumačkim divama - Skarlet Johanson i Penelope Kruz, pored kojih je Havijer Bardem, i za „Pravedno ubistvo” gde zajedno igraju holivudske legende - De Niro i Paćino. Za filmove koji se prikazuju od 22.30 najviše je zainteresovanih za novog Hel Boja i za „Shine A Light”, Skorsezeov dokumentarac o Stounsima. Cene karata za premijerne filmove su 250, a za reprizne 150 dinara.

Publika koja dođe u SC, zahvaljujući stilistima, šminkerima i dermatolozima Loreala, biće u prilici da isproba proizvode ove kuće na sebi i da ako to poželi na trenutak zablista poput holivudskih zvezda, a biće tu i kviz „Otkrijte zagonetnu ličnost” u kome je moguće osvojiti Lorealove poklon pakete.

Izvor: Danas I. Matijević