MILENI DRAVIĆ NAGRADA U MOSTARU

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Filmska revija “Dani filma”, koju organizuje filmsko pozorišno-filmsko udruženje “Oktavijan”, biće održana od 25. do 29. oktobra u Mostaru, uz predstavljanje kandidata za Oskara iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.

“Dane filma” otvoriće pobednik pulskog festivala, film Arsena Ostojića “Ničiji sin”, a dobitnici novouvedene životne nagrade za glumce biće Milena Dravić iz Srbije i Mustafa Nadarević iz Hrvatske.

Dravićevoj i Nadareviću će biti posvećen i poseban program s retrospektivom njihovih filmova, pa će tako moći da se pogledaju ostvarenja “Gospoda Glembajevi”, “Gluvi barut” i “Nije lako sa muškarcima”.

U glavnom programu biće emitovani filmovi; “Četvrti čovek” Dejana Zečevića iz Srbije, “Moram spavat’ anđele” Dejana Aćimovića iz Hrvatske, “Turneja” Gorana Markovića iz Srbije, “Iza stakla” Zrinka Ogreste iz Hrvatske, “Snijeg” Aide Begić iz BiH i “Pijetlov doručak” iz Slovenije.

Pored glavnog programa revije, u Mostaru će se prikazivati i dečji i dokumentarni filmovi.

Izvor: B 92

HARISON FORD NAJBOLJI FILMSKI PREDSEDNIK

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Holivudski glumac Harison Ford proglašen je za najboljeg filmskog predsednika u izboru američkih gledalaca.

Ford, koji u ulozi američkog predsednika “muški” izlazi na kraj sa grupom otmičara aviona u filmu “Vazduhoplov jedan” (1997), našao se na vrhu liste filmskih predsednika SAD koje bi gledaoci najradije videli na čelu države.

Za Forda je glasalo 24 odsto ispitanika, dok je drugoplasirani Morgan Frimen, koji je bio u ulozi predsednika koji mora da spase čovečanstvo od udara komete u filmu “Duboki udar” (1998), dobio 16 odsto glasova.

“Izgleda da svi žele glavnokomandujućeg koji će doći i preuzeti komande”, kazao je Skot Robson, urednik onlajn časopisa Muvifon koji je objavio rezultate istraživanja u kome je učestvovalo više od 1,1 milion ljubitelja filma.

“Naši čitaoci su glasali srcem u trenutku kada privreda srlja u propast, ali u idealnom svetu bilo bi sjajno imati predsednika koji može da nalupa šamare”, dodao je on.

Frimen je jedan od retkih Afroamerikanaca koji su tumačili lik američkog predsednika na filmu što pokazuje da je Holivud bio daleko ispred istorijskog pokušaja Baraka Obame da osvoji Belu kuću.

Majkl Daglas, koji je 1995. glumio predsednika udovca koji traga za ljubavlju u “Američkom predsedniku”, zauzeo je treće mesto sa 15 odsto glasova, a Bil Pulman koji je morao da se odupre najezdi marsovaca u filmu “Dan nezavisnosti” (1996) četvrto mesto sa 12 odsto glasova.

Lista 10 najboljih filmskih predsednika:

1. Harison Ford - “Vazduhoplov jedan” (1997)
2. Morgan Frimen - “Duboki udar” (1998)
3. Majkl Daglas - “Američki predsednik (1995)
4. Bil Pulman - “Dan nezavisnosti” (1996)
5. Kevin Klajn - “Dejv” (1993)
6. Denis Kvejd - “Američki snovi” (2006)
7. Brus Grinvud - “Nacionalno blago: knjiga tajni” (2003)
8. Džejms Kromvel - “Svi naši strahovi” (2002)
9. Džek Nikolson - “Mars napada” (1996)
10. Džef Bridžis - “Kandidat” (2000)

Izvor: B 92

PREDAVANJE O KONZERVACIJI MOZAIKA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U okviru projekta konzervacije mozaika iz Narodnog muzeja u Zaječaru u Narodnom muzeju će, u periodu od 27. 10. do 07. 11. 2008. godine, biti održan niz teorijskih predavanja.

Tokom prve nedelje predavanja će u sali kod biblioteke Narodnog muzeja u Beogradu (ulaz sa Trga Republike) držati prof. Simona Rinaldi, a ovaj pri ciklus predavanja će se baviti Materijalima korišćenim u izradi mozaika i tehnikama izrade mozaika.

Predavanja će tokom prve nedelje počinjati u 10 časova, a svako od njih će biti podeljeno u dva bloka od po 2.30 minuta.

Raspored predavanja:

ponedeljak 27. 10. 2008. - Tipologija mozaika i materijali korišćeni u njihovoj izradi

utorak 28. 10. 2008. - Tehnike umetanja i izrade tesera

sreda 29. 10. 2008. - Istorijski podaci o rimskim mozaicima

četvrtak 30. 10. 2008. - Srednjevekovni mozaici

petak 31. 10. 2008. - Renesansni i moderni mozaici i trehnike restauracije mozaika

Izvor: Arte

DŽEZ FESTIVAL U INĐIJI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

U Inđiji je u toku drugi Džez festival, organizovan u saradnji sa Beogradskim džez festivalom, na kom će pored naših bendova gostovati i grupe iz Amerike i Nemačke.

Prema oceni državne sekretarke u Ministarstvu kulture Srbije Nadice Momirov, “džez stvara dobru komunikaciju između različitih kultura i geografski udaljenih delova sveta, podstiče i motiviše zbližavanje”.

“Za nas koji smo iskusili gorki ukus izolacije to je posebno važno. Radujemo se povratku vremena koje prepoznaje misionarski značaj džez muzike”, rekla je ona, otvarajući sinoć manifestaciju u Kulturnom centru Inđije.

Prvi koncert održao je elektro-džez čelista i kompozitor Dejn Leong, sa svojim ”Milk end džejd” bendom.

Gosti festivala u Inđiji su četiri grupe iz Amerike, Nemačke i bend Vasila Hadžimanova iz Srbije.

Kako je objavilo Ministarstvo kulture, ovaj festival prati desetak akreditovanih novinara iz Amerike, Francuske i Rusije.

Izvor: RTS

TONA TESTOSTERONA U ŽIRIJIMA NAGRADA

Nebojša Đorđević    Vesti

O tome zašto književne nagrade nikad ne dobivaju najčitaniji romani i kakvi ljudi odlučuju o izvrsnosti knjiga, govori članica žirija ovogodišnjeg Bookera.

Nakon što se nedavno autor Mjerenja svijeta, Nijemac Daniel Kehlmann, negativno izjasnio o književnim nagradama, posebice Deutscher Buchpreisu, o temi je u The Independentu javno progovorila i jedna od članica žirija za ovogodišnjeg Bookera, Louise Doughty. Dok se Kehlmann osvrnuo na medijski cirkus na koji se tjera pisce kroz objave širih i užih izbora, Doughtyjeva se jasno požalila na previše ‘muških akademika’ među članovima žirija.

Prema Doughtyjevoj, koja je i sama književnica, takvi se ‘mužjaci’ često brinu više o tome što će njihov izbor reći o njihovoj karijeri i hoće li impresionirati kolege nego o stvarnom potencijalu pisaca. Tipičnim smatra odabir djela i autora koji su opskurni i ‘teški’ za čitanje, te očito pretendiraju na svrštavanje u tzv. pisce višeg ranga, a tu nema mjesta za ono što bismo nazvali čitkim djelima. Kao primjere navela je nekomercijalnog i teškog Johna Banvillea, dobitnik Bookera 2005. za roman More, koji je daleko ‘podobniji’ za visokoprofilne nagrade od megapopularnih britanskih pisaca poput Sebastiana Faulksa, Marka Haddona (za njega nam je i jasno zašto nikad ništa nije dobio :-)) i Roberta Harrisa, koji nikad nisu osvojili Bookera. Doughtyjeva se prisjetila i debate s prošlogodišnjeg književnog festivala u Cheltenhamu, kad su njeni muški kolege u žiriju, mahom iz akademskog miljea, odbili glasati za Grahama Greena, autora klasika Mirni Amerikanac, jer je jednostavno ‘prečitak’.

I dok neki njeni kolege iz prijašnjih žirija odbacuju optužbe i prozivaju je zbog šovinizma, ona je ustrajna te ističe da prema današnjim kriterijima ni Charles Dickens ni Jane Austen ne bi osvajali književne nagrade, a Indijac Aravind Adiga, ovogodišnji pobjednik Bookera za roman Bijeli tigar, može zahvaliti činjenici da je u žiriju sjedilo manje profesora emeritusa nego obično.

Izvor: Booksa hr