DUŠANKA STOJANOVIĆ DOBILA NAGRADU “ZORAN RADMILOVIĆ”

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Glumica Beogradskog dramskog pozorišta (BDP) Dušanka Stojanović dobitnica je nagrade „Zoran Radmilović” na 17. pozorišnim danima koji se u spomen na ovog glumca održavaju u Zaječaru, njegovom rodnom gradu.

Kako je saopštio žiri, Stojanovićeva je nagrađena jednoglasnom odlukom za ulogu Esme Halilović u predstavi BDP-a “Ćeif”, autora Mirze Fehimovića i u režiji Egona Savina. Stručni žiri čine Božidar Đurović, Zoran Hristić i Dragan Nikolić, a ovoj glumici će nagrada biti uručena večeras u Zaječaru.

Većinom glasova, zaječarska publika je odlučila da njena nagrada pripadne ansamblu Dečjeg pozorišta Republike Srpske za predstavu „Životinjska farma”.

Izvor: Blic Online/Beta

OTKRIVENA NEOBIČNA VRSTA PERNATOG DINOSAURUSA

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

U Kini je otkriven neobičan fosil pernatog dinosaurusa, koji potiče iz ere pre pojave ptica, javio je BBC.

Epidexipteryx je bio veoma sličan pticama, sa svojim repom koji je imao četiri duga pera, koja su verovatno služila kao ukras.

Nema znakova da je ovo stvorenje, veličine goluba, imalo krila za let, kao drugi dinosaurusi koji sliče pticama.

Fosilne ostatke istražio je tim paleontologa na čelu sa Fučengom Zangom i Ksingom Ksuom, profesora kineske Akademije nauke.

Naučnici su pretpostavili da su pera ovog stvorenja služila kao ukras, tokom nekoliko miliona godina, nakon čega su evoluirala u krila.

U kineskoj pokrajini Laioning, poznatoj po brojnim nalazištima fosila, pronađene su mnoge vrste dinosaurusa sa perjem, uključujući i najstariju poznatu pticu Archaeopteryx, koja je živela pre oko 125 miliona godina, i Epidexipteryx, koja je obitavala na Zemlji nešto pre Archaeopteryxa.

Naučnici su zaključili da novootkriveni dinosaurus pripada “bizarnoj vrsti” scansoriopterygidae, što znači “podižuća krila”.

Takođe je ustanovljeno da Epidexipteryx poseduje “neočekivanu kombinaciju karakteristika”, koja je do sada viđena u nekoliko različitih grupa teropoda, dinosaurusa koji su hodali na stražnjim nogama i kasnije se razvili u ptice.

Smatra se da je Epidexipteryx imao paperjasto telo i dva neverovatno duga para pera umesto repa. Naučnici su ubeđeni da je ovo perje služilo kao ukras, što Epidexipteryxa čini najstarijom poznatom vrstom sa ovom osobinom, piše BBC.

Ipak, na njegovim udovima nema perja, što je svojstveno današnjim pticama.
“Iako poseduje mnogo karakteristika kao i ptice, Epidexipteryx pokazuje neke odlike potpuno nesvojstvene za bilo kog drugog teropoda”, rekao je Zang.
Nedostatak perja na udovima sugeriše da su se ukrasna pera pojavila pre onih koja su bila sposobna za let.

Izvor: Blic Online

ODABRANA DELA LJUBOMIRA SIMOVIĆA IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Beograd - Fototipsko izdanje časopisa Zenit sa monografijom Vidosave Golubovići Irine Subotić, u izdanju Narodne biblioteke Srbije, Srpskog kulturnog društva Prosvjeta iz Zagreba i Instituta za književnost i umetnost, i Odabrana dela Ljubomira Simovića, u izdanju Beogradske knjige, ovogodišnji su dobitnici nagrade 53. međunarodnog beogradskog sajma knjiga za izdavački pouhvat godine.

Nagrada za izdavača godine pripala je Geopoetici, za najbolju dečju knjigu ediciji „Ovako se živelo” Kreativnog centra, a za najbolju ediciju - jubilarnom, stotom Kolu Srpske književne zadruge. Ostale nagrade Beogradskog sajma knjiga pripale su - za najbolju sajamsku prezentaciju - Kreativnom centru, i za najlepšu knjigu - izdanju „Heraldika i Srbi” autora Dragomira M. Acovića, u izdanju Zavoda za udžbenike. Svečanost dodele nagrada i prijem u čast nagrađenih, koji je priredio gradonačelnik Dragan Đilas, održani su sinoć u Skupštini grada.

Izvor: Danas I. M.

TROJA BALKANA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

ONO što je Troja za Bliski istok, Knosos za Grčku to je Vinča za srednje podunavlje - ističe akademik Nikola Tasić najavljujući izložbu „Vinča preistorijska metropola” u Galeriji SANU, a povodom jednog veka arholoških iskopavanja na ovom jedinstvenom lokalitetu.

Na izložbi koja se otvara u petak u 19 časova publika će već u prvom, ulaznom delu Galerije u specijalno izrađenim vitrinama za ovu priliku videti najreprezentativnije arheološke nalaze. U užem delu Galerije slede tri segmenta. Prvi predstavlja istraživanja Vinče koje je vršio Miloje Vasić (1986-1956), prvi srpski školovani arheolog, od 1908. do 1934. godine. Drugi se tiče istraživanja posle Drugog svetskog rata, a treći segment predstavlja svakodnevni život dalekih predaka, zanatstvo i trgovinu.

Vinča je zapravo bila centar takozvanog „vinčanskog komonvelta”, kruga koji je na severu sezao do južne mađarske, na jugu do Kosova i Makedonije, do Transilvanije… Tu se dolazilo da se trguje, „dogovaraju” ratovi. Atraktivno aranžirana izložba zapravo se završava u sali gde se održavaju koncerti, fototapetom enormnih dimenzija razvučenih preko zidova galerije, te posetilac ima utisak da se nalazi na samom lokalitetu i to u vreme Vasićevog istraživanja Vinče.

Nenad Tasić, koji rukovodi arheološkim istraživanjima na Vinči od 1998. kaže da u poslednjoj dekadi nije bilo problema sa finansiranjem arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu. On, međutim, ističe da je lokalitet ugrožen i da zabrinjava stanje u kom se lokalitet danas nalazi. Svake godine surva se po nekoliko kubika kulturnih slojeva, seljaci oru deo nalazišta i tako ga uništavaju, a papirologija je toliko zamršena da je arheolozi ne mogu rešiti. Vinča, kulturno blago Evrope i sveta, ne može da čeka, pa i ova izložba, sem slavljeničkog karaktera ima za svrhu da ukaže na taj urgentni problem.

REKONSTRUKCIJA KUĆE

ZAVRŠNICA ovog „arheološkog spektakla”, projekta Filozofskog fakulteta, Narodnog i Muzeja grada Beograda i SANU biće rekonstrukcija jedne preistorijske kuće iz Vinče i to one na kojoj upravo traju radovi arheologa kojima rukovodi dr Nenad Tasić, koji je i jedan od autora izložbe. U autorskom timu su bili još dr Dubravka Nikolić, šef arheološke zbirke Filozofskog fakulteta, Steva Đurićić, konzervator u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta, mr Jasna Vuković, asistent na Odeljenju za arheologiju, i Milorad Ignjatović, kustos Muzeja grada Beograda.

Izvor: Večernje novosti S. POPOVIĆ,

MARIJA BRANKOVIĆ I MERKUR U ANDROMEDI

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Sinoć, 23.10.2008. godine, od 19 časova, u okviru Pete jesenje škole Astronomskog udruženja «Andromeda» u biblioteci Knjaževačke gimnazije, uz veliko interesovanje članova, đaka i građanstva, održano je drugo predavanje na temu Planete i tela Sunčevog sistema. Marija Branković, učenica IV/1 razreda ove škole, na popularan način je predstavila prvu planetu od Sunca - Merkur.

To je bio povod za kratak razgovor sa njom.

Marija, da li tvoje predavanje o planeti koja je najbliža Suncu ima neku bližu odrednicu?

Ne, večeras je tema bila Merkur, odnosno, odrednice koje ga definišu su fizička svojstva, hemijska svojstva, magnetosfera, svojstva unutrašnjosti.

Od kada si član AU «Andromeda»?

Već dve godine, sam i zvanično član ovog udruženja, a i pre tog sam bila prisutna od jednog takmičenja «Nikola Tesla».

Da li je teško držati predavanje iz ove oblasti?

Nije teško, ali sam, ipak imala tremu, najviše od mojih drugova iz razreda.

Astronomija se izučava kao poseban predmet?

Mi, gimnazijalci, matematičkog smera, njene pojave izučavamo u okviru predmeta, fizika, ali se ta materija posebno vrednuje, tako da dobijamo ocene iz predmeta, astronomija.

Koje je tvoje opredeljenje za dalje školovanje? Možda Astronomija?

Astronomija, ne. To je moj hobi. Izabraću biologiju, možda medicinu ili farmaciju. U svakom slučaju, astronomija ima posebno mesto u mom interesoovanju i možda neću prekidati kontakt sa njom, na način kao i do sada.

Nakon interesantnog predavanja, članovi Andromede su izašli u dvorište gimnazije, gde su postavili teleskope za posmatranje noćnog neba i imali dosta sreće - jasno se video Jupiter.