PRVI TALAS VRUĆIH NASLOVA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura


Sajam knjiga

PROŠAO je u utorak prvi talas čitalaca, koji su se najviše zadržavali kraj najsvežijih izdanja knjiga koje su pravo iz štamparija stigle u sajamske hale. A, gotovo da nema izdavača koji nije izložio po nekoliko takvih „vrućih” naslova, sa prosečnim popustom od dvadeset do trideset odsto.

Na štandu Zavoda za udžbenike izuzetnu pažnju privlači Enciklopedija srpskog naroda (5.000 dinara), prvo enciklopedijsko izdanje posvećeno onome što se dešavalo u prošlosti našeg naroda, koju je pripremila ekipa od 292 autora. Knjiga sadrži 7.863 jedinice.

- Trudili smo se da imamo što više tematskih odrednica, koje će da pokažu istoriju Srpske pravoslavne crkve, obrazovanja, književnost, srpske dinastije, ali, isto tako, nismo zanemarili jedinice koje prate svaku od enciklopedija - kaže Radoš Ljušić, direktor Zavoda za udžbenike. - Naš cilj jeste da u jednom tomu pružimo svakome najosnovnije podatke o onome što ih zanima, a ako žele više da saznaju o tome moraće da potraže drugu literaturu sve dok se ne pojavi naša desetotomna Srpska enciklopedija.

Izuzetno zanimljivu knjigu, u raskošnoj opremi, koja svedoči o prve tri decenije 20. veka moderne umetnosti, „Boemi” (1.080 din.) Dona Franka objavio je „Službeni glasnik”. To je priča o pustolovima duha, ljudima koji su pomerili granice ukusa, kao što su Pikaso, Sezan, Šagal, Dali, Apoliner, Hemingvej, Aragon, Kokto, Prever, Stravinski… Isti izdavač ponudio je „Rečnik zaljubljenika vina” Beranra Pivoa (600 din.), „Vreme zmija” Dobrice Ćosića, zapisi u kojima poznati pisac žestoko ukazuje na ružne strane srpske političke, ideološke, kulturne i nacionalne svesti, izabrana dela u četiri knjige Sime Trojanovića (1862-1935), prvog i jednog od najvećih srpskih antropoliga. U utorak je predstavljeno kapitalno izdanje „Srpski pisci i slikari” Radovana Popovića (1.400 din.), u kojoj su veliki majstori pera predstavljeni sa malo poznate strane, kao slikari i vajari. Među njima su Ivo Andrić, Jovan Dučić, Rade Drainac, Oskar Davičo, Zmaj, Matija Bećković. Miodrag Pavlović, Vasko Popa, Miloš Crnjanski…

U „Istorija moderne umetnosti” H. H. Andersona (5.000 din.), u čije objavljivanje je mali izdavač „Orion art” uložio dosta truda i novca detaljno i sveobuhvatno daje prikaz razvoja moderne umetnosti. Svoje poklonike na štandu „Lagune” svakako će imati Larusova knjiga „Velike zagonetke čovečanstva”, koja otkriva mnoge skrivene strahove i tajne, svetski bestseler broj 1 „Kradljivica knjiga” (700) Markusa Zusaka, novi roman najpoznatije kupoholičarke Sofi Kinsele „Sećaš me se” (430), „Tionosova stena” (800) Amina Malufa, svojevremeno ovenčana „Gonkurovom” nagradom, „Slapovi spasenja” (750) Džozefa o Konora, „Kraljičina luda” Filipe Gregori (690), uzbudljiva povest o suparništvu dve sestre, ćerke Henrija sedmog.

Na štandu „Paideie” u prvom planu je tek izašli roman „Brida” (500) Paula Koelja, koji je odmah štampan u dva izdanja od po deset hiljada primeraka, što dovoljno govori o izuzetnoj popularnosti ovog brazilskog bestseler autora. Od najsvežijih izdanja ove kuće izdaju se i „U srcu zemlje” (400) Džona M. Kucija, „Knjiga o izmišljenim bićima” (400) Horhea L. Borhesa i „Poslednja predsednikova ljubav” (600) Andreja Kurkova.

Najnovija knjiga Kendnas Bušnel, autorke slavnog serijala „Seks i grad” , roman „Peta avenija” (700) stigla je u utorak na štand „Alnarija”, koji je među prvima u svetu ponudio čitaocima ovu pitku priču o njujorškoj eliti. Ljubitelji slavnog romana Margaret Mičel „Prohujalo sa vihorom” i istoimenog filma svakako će hteti da pročitaju šta je bilo „posle”, odnosno neku vrstu nastavka ovog klasičnog dela „Svi ljudi Reta Batlera” (519 dinara).

Iako u krizi zbog poznatih finansijskih nedaća koje su zadeseile „Plato”, ova kuća se potrudila da objavi nekoliko zanimljivih naslova, među kojima su „Leksikon savremene kulture” i svih pet romana slavnog Umberta Eka: „Tajanstveni plamen kraljice Loane”, „Ime ruže”, „Fukoovo klatno”, „Ostrvo dana pređašnjeg” i „Baudolino”.

Izvor: Večenje novosti D. Bt. - D. B. M.

ZORANOV BRK NA DVA DELA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


ZAJEČAR - Glumačke bravure Ljubomira Bandovića, u komadu „Ćeif”, i Aleksandre Janković, u predstavi „Nemreš pobjeć od nedjelje”, tokom druge i treće večeri pozorišne manifestacije „Dani Zorana Radmilovića” bile su više nego ubedljive, tako da stručni žiri nije imao mnogo problema da im dodeli „Zoranov brk”, nagradu koja se tradicionalno dodeljuje za najboljeg glumca večeri.

Komad Mirze Fehimovića „Ćeif”, u režiji Egona Savina, koju su gledaocima dočarali akteri Beogradskog dramskog pozorišta, ostavio je, bukvalno, publiku bez daha. Priču, smeštenu u posleratno Sarajevo, viđeno kroz prizmu običnih ljudi, maestralno je vodio Bandović, u ulozi hendikepiranog čoveka, vezanog za invalidska kolica.

- Veliki izazov - kratko je prokomentarisao svoj nastup Bandović. - Morao sam da se uživim u ulogu hendikepiranog čoveka i da savladam drugo narečje. Međutim, kada imate zahtevnog reditelja, i glumcu je daleko lakše da se izbori sa izazovima.

Zaječarcima su, potom, predstavu po delu hrvatske spisateljice Tene Štivičić „Nemreš pobjeć od nedjelje”, u režiji Maje Šimić, predstavili glumci beogradskog Ateljea 212, predvođeni maestralnom Aleksandrom Janković, koju je sa lakoćom pratio Svetozar Cvetković.

VEČNO PITANJE

Tena Štivičić je komad „Nemreš pobjeć od nedjelje”, koji se bavi večnim pitanjem - odnosom između muškarca i žene, napisala kada je imala samo 21 godinu, ali je duboko pronikla u taj čudan i zanosan odnos koji je vekovima provocirao ljude. Hrvatska spisateljica ga je, bez sumnje, postavila u jednu novu ravan, u kojoj će se svako, makar na trenutak, prepoznati.

Izvor: Novosti Lj. Trifunović

VEČERAS OTVARANJE 14. JESENJEG LIKOVNOG SALONA U KNJAŽEVCU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U Velikoj galeriji knjaževačkog Doma kulture, 22. oktobra u 19h, biće po 14. put otvorena manifestacija Jesenji likovni salon. Ove godine u ovom prostoru biće izloženi radovi dva slikara - dede i unuka, Sime Žikića, nekadašnjeg knjaževačkog prote i njegovog unuka, doktora slikarskih tehnika, Vladimira Manića.

Istoričar umetnosti, Milena Micić je o ovom događaju i pomenutim slikarima u katalogu izložbe zapisala sledeće: „14. jesenji likovni salon na najlepši način nas upućuje na izuzetne stvaraoce Knjaževca. Razlog što će se deda i unuk „sresti” posle mnogo godina je istoimena izložba. Četrdeset je godina prošlo od poslednje posete Vladimira Manića našem gradu u koji ovoga puta dolazi kao svetski afirmisan slikar, a skoro dvadeset od kako se na ovaj način grad prisetio knjaževačkog prote i slikara Sime Žikića. Životi ove dvojice stvaralaca sudbinski su vezani za slikarstvo, živopis i Knjaževac.”

Sima Žikić (1878 -1964) je rođen u Zaječaru, slikarstvo i duhovno obrazovanje stekao je u Rusiji. Od 1921. godine bio je sveštenik u Knjaževcu, a predavao je veronauku i crtanje u gimnaziji ovog grada. Svoje slike izlagao je na više izložbi u Knjaževcu. Njegova specijalnost je mrtva priroda.

Njegov unuk, Vladimir Manić, slikar poetskog realizma, koga u svetu palete svetu  zovu, čovek - jabuka, prepoznatljiv po motivu jabuke i drugog voća, kako o njegovom radu kažu drugi umetnici, koristi ikonopisačko obrazovanje da postavi sliku i kompoziciju, da minucioznim potezima materijalizuje, voće, cveće i druge srodne motive, sve to uz jake kontrasti, a po ugledu na holandske slikare iz 17 veka.

Završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu. Još kao student se bavio restauracijom fresaka. Kao restaurator u nacionalnom muzeju u Stokholmu, predavao je na univerzitetu u Upsali. Radio je i u Nemačkoj i Francuskoj, da bi magistrirao konzervaciju i restauraciju zidnog skikarstva na Akademiji u Firenci. Doktorirao je na starim slikarskim tehnikama, a kao jedan od najvećih poznavalac tih oblasti, predaje na vodećim svetskim univerzitetima. Član je tia američkog instituta Smitsonijan. Njegov rad je vrednovan io nagrađivan širom sveta. Izlagao je na više od sto samostalnih i grupnih izložbi. Živi i radi u SAD i na Kosmaju.

DEPECHE MODE NA UŠĆU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Muzički spektal u organizaciji Tuborg Green, State of Exit i Live Nation

Kompanija Carlsberg Srbija, vlasnik brenda Tuborg Green, i producentska kuća State of Exit, u saradnji sa agencijom Live Nation, najavili su nedavno veliki jednodnevni muzički festival - Tuborg Green Fest 2009.

Festival će iduće godine biti organizovan treći put u Srbiji, a zakazan je za 20. maj na beogradskom Ušću. Glavna atrakcija trećeg izdanja TGF biće Depeche Mode, jedna od najznačajnijih rok grupa u svetu. U okviru TGF, koncert Depeche Mode biće, takođe, održan u Bugarskoj (Sofija) i Hrvatskoj (Zagreb).

Tuborg Green Fest je jednodnevni muzički festival koji se većdve godine za redom održava u Srbiji, a od prošle godine je dobio regionalni karakter. U Evropi je dovoljno spomenuti Roskilde festival u Danskoj ili Exit festival u Srbiji, ali ono što čini TGF jedinstvenim brendom jeste njegova organizacija. Zabava je počela u Moskvi 2005, na prvom TGF, kada je publika bila oduševljena nastupom bendova Foo Fighters i Garbage. Od tada festival neprestano menja destinacije u ovom delu Evrope, i iz godine u godinu potvrđuje status jednog od najznačajnijih muzičkih dešavanja. Prošle godine, Rusi su imali priliku da uživaju u nastupu bendova Metallica i Linkin Park, a skoro 85.000 fanova slušalo je nastup sastava Red Hot Chili Peppers u Srbiji (Inđija).

Zahvaljujući uspehu festivala, u 2008. zabava se udvostručila. Nakon nastupa Fet Boj Slima i Underworld u Rusiji, Franz Ferdinand, Cypress Hill i Raveonettes u Srbiji, Whitesnake i Def Leppard u Bugarskoj, održala su se još dva TGF. Početkom septembra, bendovi Panic at the Disco i Three Doors Down nastupili su u Kazahstanu, a u oktobru svoj nastup u Hrvatskoj imao je bend Kaiser Chiefs uz nastupe poznatih regionalinh muzičara.

Depeche Mode je najtraženiji bend u Srbiji prema nekim ovdašnjim anketama. Sastav Depeche Mode osnovan je 1980. u Engleskoj, u jeku novog talasa i novog romantizma. Članovi osnivači bili su Vins Klark, Endru Flečer i Martin Gor - koji su i ranije nastupali zajedno pod različitim imenima, a po dolasku pevača Dejvida Gana, uzimaju naziv Depeche Mode (po francuskom modnom časopisu). Do danas su objavili 11 zvaničnih studijskih albuma, a procenjuje se da su do 2006. prodali više od 72 miliona ploča širom sveta. Prvi album „Speak and Spell” pojavljuje se 1981. u izdanju kuće Mute Records. Ubrzo po objavljivanju albuma Klark napušta bend, a ulogu glavnog autora pesama preuzima Martin Gor. „A Broken Frame”, njihov drugi album izlazi 1982, a godinu dana kasnije i „Construction Time Again”, koji im donosi veću popularnost i turneju po Americi. Prvih pet godina Depeche Mode je dokumentovano kompilacijom singlova „The Singles 81-85″. Posle uspeha video spota za singl „ A Question of Time” iz 1986. počinje njihovo dugogodišnje prijateljstvo i poslovna saradnja sa režiserom i fotografom Antonom Korbijnom, koji je režirao 20 njihovih spotova.

Tokom turneje 1987/88, snimljen je dokumentarni film, a objavljen je i živi album „101″ (sto prvi koncert po redu i poslednji na turneji). Bend je ubrzo po objavljivanju ovog živog albuma u Milanu snimio pesmu „Personal Jesus”, koja je postala jedna od njihovih najprepoznatljivijih numera. Februara 1990. singl „Enjoy the Silence” dospeva do pozicije broj osam na američkim i do šestog mesta na britanskim listama i tako postaje jedan od najuspešnijih njihovih singlova do današnjih dana. Ova pesma našla se na albumu „Violator”. Sastav menja muzički izraz na albumu „Songs of Faith and Devotion” iz 1993. predstavljajući tvrđi zvuk mnogo bliži rok orijentaciji. Album je dospeo do mesta broj jedan na listama u Americi i Britaniji. Drugi živi album u karijeri izlazi u decembru 1993. pod naslovom „Songs of Faith and Devotion Live”.

Usledile su brojne trzavice u bendu - promene članova, Ganovo skidanje sa narkotika… Godine 1996, po povratku Gana sa lečenja, Depeche Mode se ponovo okuplja i ulazi u studio sa producentom Timom Simenonom. Sledeće godine objavljuju izuzeto popularni album „Ultra”, koji ih još jednom dovodi na prvo mesto lista. Druga kompilacija singlova pod nazivom „The Singles 86-98″ izašla je 1998. sa bonus pesmom „Only When I Lose Myself”. Godine 2001. Depeche Mode je izdao album „Exciter”, koji nije imao naročito dobru prođu kod kritike i publike. Avgusta 2004. izdavačka kuća Mute objavljuje „Devotional” DVD sa snimljenim filmom sa svetske turneje iz 1993. i kompilaciju remiksa pod nazivom „Remixes 81-04″. Jedanaesti studijski album - „Playing the Angel” pojavio se 2005. Avgusta 2007, tokom promocije drugog solo albuma Dejvida Gana,”Hourglass”, najavljen je povratak Depeche Mode u studio početkom 2008, gde je trebalo da rade na svom povratničkom 12. om albumu. Izlazak albuma se očekuje na proleće sledeće godine.

Izvor: Danas K.R.

TRADICIJA I FUTURIZAM

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Za 24. Beogradski džez festival dvorane Doma omladine, Doma sindikata i Kolarca biće širom otvorene od 24. do 27. oktobra, kada će se beogradskoj publici predstaviti i nova imena džez muzike i stari znalci.

Koncipiran i kao tradicionalan i kao futuristički, 24. Beogradski džez festival nudi ljubiteljima džeza sveže emotivne pejzaže, nove susrete sa nekim dragim licima i puno premijernih druženja. Jon Fadis, Markos Vale, Bireli Lagren i Rabih Abu-Halil su istinski predvodnici bebapa, bosanove, manuš svinga i svetske muzike. Kristijan Skot, Dana Leong, Stefano di Batista i Jaron Herman odabrani su da uvedu džez u novo doba. Zuco 103, Rambo Amadeus i The Bad Plus vraćaju džez na podijume za igru, drsko razbijajući granice džeza, roka i pop muzike. Mlada lica novog Big benda RTS čuvaju stari plamen i raspiruju novu vatru. Baš kao i Patriša Barber, koja inspiraciju džez emocijom Kola Portera koristi da ispita nove muzičke horizonte. Festival će i započeti obeležavanjem 60 godina postojanja Big benda, i tom prilikom sa njima će nastupiti prva liga američkog džez zvuka, a kao posebno iznenađenje najavljen je i nastup američkog ambasadora u Beogradu, koji će umesto klasičnih govora dobrodošlice, izvesti muzičku temu iz filma „More Better Blues”.

„Naš novi susret sa džezom obeležiće - striktno emocije! Truba Jona Fadisa da razigra zvezde sa ‘West End Blues’. Latinska romantika, pločnici Pariza i njujorška vreva u tonovima alt saksofona Stefana di Batiste. Boje zemnog bluza u glasu Patriše Barber. Birelijeve žice koje igraju po Đangovim ‘Oblacima’. Alternativni rok u nadrealističkoj nadgradnji The Bad Plus”, kažu organizatori Festivala.

Prvi put u novijoj istoriji festivala noćni program nije „prateći”, već su učesnici ponoćnih koncerata umetnici koji se od onih koji nastupaju u ranijim terminima razlikuju samo po karakteru džez emocije - koja je u njihovom slučaju primerenija klupskoj atmosferi, plesu i više uključuje elemente savremene popularne kulture. Cena karata je vrlo pristupačna, i kreće se od 400 do 1.000 dinara, dok je cena kompleta 2,900 dinara.

Izvor: Danas D. Jovićević