53. BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Književnik i akademik Dragoslav Mihailović otvoriće 20. oktobra 53. Međunarodni beogradski sajam knjiga, na kojem će se tokom sedam dana predstaviti više od 800 izlagača iz Srbije i sveta.

U ime Japana, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg sajma knjiga u Beogradu, zvanice će na svečanom otvaranju pozdraviti japanski pisac Nacuki Ikezava.

Na ovogodišnjem sajmu predstaviće se i izdavači iz Kanade, SAD, Irana, Rusije, Italije, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske, Švajcarske, Španije, Portugala, Austrije, Izraela, Brazila, Angole, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije, kao i izdavači iz Ukrajine i Danske koji prvi put gostuju na manifestaciji.

Ovogodišnji sajam knjiga posvećen je 200. godišnjici Visoke škole u Srbiji.

Pored izložbe “Put visokog školstva” u Hali XIV Beogradskog sajma biće postavljene i izložbe posvećene 50. godišnjici RTS-a i beogradskog pozorišta “Dadov”, ćirilici i drugim temama.

I ove godine biće priređen razgovor o kulturnoj politici Srbije u oblasti izdavaštva, a teme sajamskog foruma biće i “Univerzitetsko izdavaštvo i akademsko pisanje”, “Lektira”, “Privatne knjige - državni udžbenici” i “Elektronsko izdavaštvo i ekranska kultura”.

I ove godine biće dodeljena nagrada “Dositej Obradović” najboljem inostranom izdavaču za afirmaciju srpske književnosti, kao i tradicionalne sajamske nagrade najuspešnijim domaćim izdavačima.

Izvor: B 92/Beta

ČLANOVI POWERLIFTING KLUBA “KNJAŽEVAC” POTVRDILI PRIMAT NA DRŽAVNOM PRVENSTVU U BENČ PRESU

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

U subotu, 18.10.2008. godine na 13. državnom prvenstvu Srbije u benč presu, održanom u Beogradu, takmičari Powerlifting kluba Knjazevac, u možda, najjačoj konkurenciji do sada, uz ušešće oko 50 takmičara iz Srbije, nastupili su su sa osmočlanom ekipom i osvojili 5 medalja, od toga 4 zlatne, čime su potvrdili da su trenutno najbolji klub u državi u powerliftingu i benč presu.

Po kategorijama to izgleda ovako:

kat. 52 kg. Marija Vukić, prvo mesto - žene
kat. 60 kg. Zoltan Tot, prvo mesto
kat. 67,5 kg. Marjanović Milan, treće mesto
kat. 75 kg. Živković Vladica peto mesto
kat. 82,5 kg. Ilijić Dalibor prvo mesto, novi drzavni rekord Srbije - 200 kg.
kat. 90 kg. Mihajlović Aleksandar šesto mesto
kat. 110 kg. Stanković Aleksandar šesto mesto
kat. 125 + kg. Makera Aleksandar prvo mesto

POP MAŠINA Antologija 1972-1976 (Internut Music / Multimedia Records)

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Posle niza reizdanja, kompilacija i rekapitulacija objavljenih kod nas u poslednjih nekoliko godina, koje su pre bile uvreda nego počast autorima i izvođačima kojima su posvećene (Đorđe Marjanović, Korni Grupa, Indexi, Džentlmeni…), konačno smo dočekali izdanje uz koje s pravom može da stoji - Antologija

Kriminalno površan odnos prema pop (i ne samo pop) prošlosti u ovoj zemlji nije nikakvo iznenađenje, već redovna pojava. Štaviše, situacija u kojoj izgleda kao da svaki put moraju da se ponavljaju iste greške i da oni koji bi trebalo još nisu naučili kako se radi taj posao nagoni na zaključak da nikome zapravo nije preterano stalo da odnos prema nasleđu pop muzike pomeri korak dalje od nostalgičarskih reminiscencija. Osim posvećenim pojedincima, zahvaljujući kojima Antologija uopšte i postoji.

Pop Mašina je po mnogo čemu bila poseban, čak ekscesan i ekstreman slučaj na beogradskoj, pa i jugoslovenskoj rock sceni. U vreme kada je domaći rock izlazio iz adolescencije, a njegovi protagonisti se sve više okretali autorstvu i instrumentalističkim bravurama, ova grupa je na beskompromisnom underground stavu izgradila kultni status bez presedana.

Umesto potrage za društvenim i estradnim etabliranjem, koja je neke od tadašnjih perjanica rock scene redovno dovodila na festivalske bine Beogradskog proleća, Vašeg šlagera sezone ili Opatijskog festivala, ali i na svirke na radnim akcijama, Pop Mašina je gradila i okupljala sledbenike na masovnim okupljanjima tadašnjeg posthipijevskog rock plemena, na koncertima u novobeogradskoj Hali sportova i kod Hajdučke česme.

U društvenoj klimi tog vremena, u kojoj je rock muzika i dalje bila posmatrana kao pomalo problematična razbibriga koja potencijalno podriva svest socijalističke omladine, mesto Pop Mašine najlakše ćete shvatiti ako zamislite njihovu muziku kao soundtrack za scene demoliranja Robne kuće na Terazijama u tada bunkerisanom filmu Mlad i zdrav kao ruža. Ako je ikada neki domaći bend pre punka nosio u sebi klicu nečeg što bi se moglo zvati pobuna, bila je to Pop Mašina.

Antologija teško može da „vrati stvari na svoje mesto”. Vreme Pop Mašine je neumitno prošlo, muzika na ovom izdanju današnjem slušaocu može zvučati arhaično, dokumentarni materijal u bogato opremljenoj knjižici govori jezikom koji ponekad deluje čak smešno, ali to nije problem Pop Mašine.

Nasleđe ove grupe je izgubljena, ali nezaobilazna karika između Grlom u jagode i Dečka koji obećava, nešto bez čega muzika koju i dalje volimo da zovemo rock u ovoj zemlji nikada ne bi bila ista. Pitajte Koju.

Izvor: Popboks Tomislav Grujić

ЧУДЕСНИ СВЕТ ГЛУМЕ

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Сто година од рођења Љубише Јовановића

Уз име Љубише Јовановића (1.10.1908 - 15.7. 1971), великана српског позоришта, стоји његово вредно, обимно и значајно дело, на које треба подсећати зарад младих генерација које нису могле да га упознају у време његовог стварања. Сведочанства о његовом делу су сачувана, треба их истицати и не треба дозволити да их прекрије тама заборава.

Већ од ране младости, у родном граду Шапцу, Јовановић осваја сцену Позоришног одсека Шабачке гимназије, под управом професора Жике Поповића, где је његов таленат брзо запажен и у којем је остварио тридесетак улога. Када га је у улози Фадинара у Лабишовом „Флорентинском шеширу” видео чувени глумац Добрица Милутиновић, узвикнуо је: „Младићу, ти си глумац!. Од тог тренутка за Јовановића више није било дилеме и одмах по завршетку Учитељске школе 1927, долази у Београд и волонтира у Народном позоришту и у Академском позоришту. Тада није слутио да ће на престоничкој сцени суверено владати као глумац годинама и да ће освојити и друга београдска позоришта. Још мање да ће се винути у највиши врх српског глумишта.

Почео је са малим улогама

Године 1928. одлази на једногодишње студије глуме у Праг код Ане Суханкове и у Берлин код Макса Рајнхарта. По повратку, 1929. постаје хонорарни члан Народног позоришта и игра мале али запажене улоге. Такође наступа и у приватном позоришту Мике Ристића „Боров парк”. Запажа га Милутин Чекић, један од најобразованијих српских редитеља свог времена и једно време управник Хрватског народног казалишта у Загребу, и ангажује у редовно чланство овог театра. Загребачки ангажман био је снажна прекретница на Јовановићевом глумачком путу. Остао је пуних десет година, од 1929. до 1940. и остварио преко 160 улога у разноврсном репертоару. Почео је са малим улогама, али се полако и сигурно пробијао у сами врх глумачке елите и остварио преко 50 великих и значајних улога у комадима Нушића, Војиновића, Цанкара, Шекспира, Игоа, Ростана, Достојевског и других драматичара.

У Загребу се Јовановић оженио младом играчицом Миром Баум Сањином, Јеврејком, и убрзо са њом морао да напусти Загреб и пређе 1940. у Београд где је постао члан Народног позоришта а убрзо и првак. Играо је и у сатиричном позоришту „Кишобранци” са чије сцене су одјекивале смеле речи против немачког окупатора. Тек што је стигао а већ је са супругом Сањином, Јеврејком, морао 1941. да побегне од фашиста, прво у Љубљану, а одмах затим у Сплит где су Јевреји закратко још могли да живе. Падом Италије 1943, са Сањином бежи од немачких фашиста на слободну територију где обоје постају чланови Казалишта народног ослобођења и баве се искључиво уметношћу. Одлази и на Вис и у Бари, где даје приредбе за наше рањенике.

По ослобођењу Београда Јовановић започиње на сцени Народног позоришта најплоднију етапу свог уметничког стваралаштва током које је остварио врхунске улоге међу којима и више антологијских. Сањина га напушта, постаје прва играчица и незаборавна Биљана у Христићевој „Охридској легенди”. Професор је у Драмском студију позоришта. Истовремено је и велики заговорник настанка новог београдског Позоришта Атељеа 212, чији је творац Бојан Ступица, и игра повремено као гост. Године 1961. прелази у Југословенско драмско позориште у којем остаје до свог животног краја, до 1971, остваривши шеснаест великих, значајних и незаборавних улога из разноврсног репертоара. Његова друга супруга постаје Соња Хлебш, 1951.

Великан српског театра

У српском глумишту ретко је који глумац као Љубиша Јовановић имао тако обиман глумачки опус, тако разноврстан глумачки дијапазон и учестали интензитет играња, а истовремено и обиље задивљујућих глумачких остварења у најзначајнијим делимадомаћег и страног репертоара, класичног и савременог. Од Стерије, Јакшића, Његоша, Нушића, Цанкара, Крлеже и Андрића, до Хинга, Матковића и других, а у страном репертоару од Софокла, Молијера, Шекспира, Ростана, Игоа, Гетеа, Бихнера, Острвског, Гогоља, Достојевског, до Шоа, Озборна, О Кејсија, и др.

Јовановићев глумачки опус обухвата невероватно велики број насловних и главних улога, али и улога креација које је он први пут представио српском глумишту, што је од посебног значаја. Било је и епизодних улога које су досегле глумачки врх и прославиле га готово истоветно као и главне. Тешко би било тврдити да ли је био успешнији, сугестивнији, величанственији у трагичним и драмским ликовима хероја, или у оним комичним, карактерним, малим јунацима који су дизали публику на ноге и од којих су се од смеха тресле позоришне дворане.

И данас из тог времена живе његови јунаци: Едип, Отело, Сирано, Несрећковић, Дантон, Оргон, Фалстаф, Мефисто, Џек Бојл, Филипе, Глембај, Станоје Главаш, Јеврем Прокић, Зрињски и многи други.

У приватном животу Јовановић је био оличење људске доброте и честитости због које је био веома омиљен међу колегама. Чврсто се држао своје уметности којој је служио до последњег даха.

Љубиша Јовановић је примио највеће награде и одликовања као што су Савезна награда, Седмојулска, Октобарска и бројне глумачке, Стеријина награда и друге. Доживео је и велику ретроспективну изложбу свог глумачког стварања што је такође својеврсна награда. Отварање изложбе у Југословенском драмском позоришту увеличали су највећи уметници из Загреба, Љубљане, Скопља, Новог Сада и Београда. Ретроспективи се радовао и исказао узбудљиве речи на отварању, не знајући да је последњи пут пред гледаоцима, јер је убрзо отишао у вечност.

После смрти изишла је обимна монографија из пера његове сестре Милене Николић, дугогодишњег директора и оснивача Музеја позоришне уметности Србије.

Позориште у Јовановићевом родном граду Шапцу и Позоришни фестивал добили су његово име 1981. Изненада, 26.12. 2003, након успостављања демократске власти у Србији, овом великану српског глумишта укинуто је име са Позоришта а фестивал укинут. Због такве одлуке челника града Шапца, стизали су протести глумачке асоцијације и зналаца Јовановићевог дела и узорног живота, али насиље над мртвим горостасом српског глумишта није обустављено и правда није успостављена!

Иако биста Љубише Јовановића стоји у запећку Шабачког позоришта, а његово име укинуто са позоришта и фестивала, стваралаштво Љубише Јовановића остаје трајно у свим временима. Његова глумачка остварења су оцењена а памте се и данас. Целокупна глумачка уметност Љубише Јовановића уздиже овог великана у врх српског глумишта, његово стваралаштво је трајна вредност српске уметности и културе а његова звезда остаје да сија вечним сјајем у глумачком сазвежђу Ориона.

Извор: Политика Ксенија Шукуљевић-Марковић

КОНКУРС ЗАВИЧАЈНОГ МУЗЕЈА У КЊАЖЕВЦУ

Nebojša Đorđević    Konkursi, Obaveštenja

Завичајни музеј у Књажевцу расписао је конкурс за најзанимљивији рад на тему „Животињски свет леденог доба”. Конкурс је отворен од 20.10. до 05.11.2008. године. Право учешћа на конкурсу имају деца од 3 до 18 година и то самостално или кроз групни рад у својим вртићима, основним и средњим школама.

Конкурс обухвата све видове ликовног и визуелног стваралаштва, као и литерарне радове. Радове са личним подацима (име и презиме, број, година, вртић/школа, контакт телефон) доставити на адресу Завичајни музеј Књажевац, Карађорђева 15, са назнаком за конкурс „Животињски свет леденог доба”.

Резултати конкурса биће објављени након жирирања, а додела награда биће организована пре затварања истоимене изложбе. Награде је обезбедио Природњачки музеј из Београда и Државна лутрија Србије.

Контакт особа: Иван Арсић, контакт телефон 731- 407, e-mail:muzejknjazevac@nadlanu.com