NAGRADA FILMU “ČARLSTON ZA OGNJENKU” U POLJSKOJ

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

VARŠAVA - Film režisera Uroša Stojanovića „Čarlston za Ognjenku” osvojio je sinoć nagradu na 24. Međunarodnom filmskom festivalu u Varšavi u specijalnoj takmičarskoj sekciji „Slobodni duh”. Ta sekcija, jedna od tri takmičarske na festivalu, promoviše novatorske, buntovničke i nezavisne filmove.

U glavnoj takmičarskoj sekciji „Varšavski konkurs”, srpsku kinematografiju predstavljali su film „Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića i „Četvrti čovek” režisera Dejana Zečevića. Varšavski gran pri u toj sekciji osvojila je rusko-nemačka drama „Dan u Jurijevu” režisera Kirila Serebrenjikova.

U drugoj po rangu takmičarskoj sekciji debitantskih i drugih filmova, međunarodni žiri odlučio se za dansko ostvarenje „Idi s mirom Džamile” režisera Omara Šargavija, priču o verskim sukobima i netolerancije u velikim gradovima u Danskoj.

Varšavski festival jedan je od dva u Poljskoj na kome nagrade dodeljuje udruženje filmskih kritčara FIPRESCI, a ona je ove godine pripala mađarskom režiseru Atili Gigoru za film „Istražitelj”. Ove godine na filmskom festivalu u Varšavi od 10. do 19. oktobra prikazano je više od 150 igranih i 80 dokumentarnih filmova. Filmovi su bili razvrstani u tri takmičarske sekcije i još dve van konkurencije - „Majstorski dodiri”, za nove filmove priznatih autora i „Otkrića” rezervisanu za autorske vizije savremenog sveta.

Festival, koji je i ove godine pratilo veliko interesovanje Varšavljana, završava se sutra, dan nakon svečane dodele nagrada.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

KOGA POMAŽE FILMSKI CENTAR SRBIJE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Filmski centar Srbije (FCS) objavio je rezultate dva konkursa - za finansiranje razvoja filmskog scenarija i za sufinansiranje manjinskih koprodukcija.

Novac za koprodukcije sa stranim partnerima dobiće sedam producentskih kuća: Luks film za Metastaze Branka Šmita (3,6 miliona dinara), A+D film za Golu kožu Adisa Bakra (4,9), Art & Popcorn za Univerzalnu ljubav (3,9), Baš čelik za Kenjca Antonija Nujića (3,9), Salamander za 32 Saše Hajdukovića (2,7), Fabrika snova za Snovi se vraćaju kući Mladena Mitrovića (1,5) i Dakar za Velik je svet, a Spas je iza ćoška Stefana Komandareva (3,1 milion dinara).

Upravni odbor FCS-a je to odlučio na osnovu predloga komisije čiji su članovi bili Želimir Žilnik, Sabolč Tolnai i Goran Radovanović.

Komisija je navela da su u fokusu podržanih projekata „sudbine pojedinca u dramatičnom vremenu i okruženju u našem regionu, često uz odraze bliske, traumatične prošlosti”.

Na konkurs za razvoj scenarija stiglo je 90 radova, a komisija u sastavu Milena Marković, Biljana Maksić i Bogdan Tirnanić odabrala je pet sinopsisa, čiji će autori dobiti po 325.000 dinara.

To su Vladislava Vojnović (Drugi krug), Srđan Anđelić i Miodrag Ćertić (VistaVision), Vuk Ršumović (Ničije dete), Danilo Bećković (Monte Zombie) i Saša Radojević (Želja).

Izvor: Popboks

VORHOLOV RAD “LOBANJE” PRODAT ZA 5,6 MILIONA EVRA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Jedan rad umetnika pop-arta Endija Vorhola prodat je za više od pet miliona evra na aukciji kod Sotbija.

Rad “Lobanje”, nastao 1976, našao je kupca za 5,61 milion evra, što je ispod procena uoči prodaje, rekla je predsednica Sotbijevog ogranka za Evropu Čejen Vestfal. Prema njenim rečima, prodaja tog Vorholovog dela ipak ilustruje interesovanje kupaca za “radove visokog kvaliteta” uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.

Izvor: Blic Online/Beta

STO NAJMOĆNJIH U SVETU UMETNOSTI 2008.

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Britanski konceptualni umetnik Dejmijen Herst odnosno kompanija “Sajens”, koja stoji iza njegove produkcije, marketinga i publiciteta, na prvom su mestu liste sto najmoćnijih ličnosti i institucija u svetu umetnosti koju svake godine pravi magazin “Artrivju”. Herst je time, kako prenosi SEEcult.org, ponovio uspeh iz 2005. godine, dok je prošle godine, kada je najmoćnija ličnost bio francuski milijarder Fransoa Pino, vlasnik aukcijske kuće “Kristi”, bio na šestom mestu. U godini koja je počela novim aukcijskim rekordima, a završila globalnom finansijskom krizom, Herst je zasenio mnoge postavši prvi umetnik koji je ponudio svoja dela na prodaju direktno na aukciji (u septembru u “Sotbiju” u Londonu) i prikupio čak 111 miliona funti za dva dana.

Da finansijska kriza utiče i na moć u svetu savremene umetnosti pokazuje slučaj UBS i “Dojče” banke, dugogodišnjih ključnih sponzora umetnosti, koji su sada ostali van liste, a prošle godine bili su na 62. i 63. mestu. Kao još jedan znak finansijski problematičnih vremena pokazuje se i pomeranje tržišta ka kvalitetu, pa je zapažen rast moći etabliranih umetnika. Tako se Lusijan Frojd prvi put našao ove godine na listi sto najmoćnijih na 66. mestu nakon što je postigao najvišu cenu datu na aukciji za rad nekog živog umetnika. Džasper Džouns, koji je veteran na listi, popeo se među prvih deset nakon velike retrospektive u muzeju umetnosti “Metropoliten” u Njujorku.

Na drugom mestu, odmah iza Hersta, jeste galerista Lari Gagosijan, vlasnik istoimene američke galerije, koji je zadržao prošlogodišnju poziciju. Među najmoćnijih deset, i to na trećem mestu, našla se nedavno imenovana pomoćnica direktora Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku Keti Halbriš, koja je i najbolje pozicionirana žena među ukupno trideset i dve na listi na kojoj tradicionalno dominiraju muškarci. Na četvrtom mestu je direktor “Tejt Moderna” Nikolas Serota, koji je prošle godine bio treći, a na petom galerista Ivan Virt.

Među onima koji su ostvarili velik pomak na listi je umetnik Takaši Murakami, koji postaje, slično Herstu, svojevrsni superbrend sam za sebe. On je sada na 28. mestu, a bio je gotovo pri dnu prošle godine. Sada prodaje sopstvene brendirane proizvode, putuje širom SAD i privlači rekordnu pažnju posetilaca galerija i muzeja. Na listi najmoćnijih na 63. mestu našao se i britanski tajanstveni strit umetnik Benksi, čiji su popularnost i pojavljivanje u umetničkom svetu sve veći, pa je prošlog leta galerija “Tejt” prvi put imala izložbu ulične umetnosti. Aktuelna umetnička i finansijska moć s novih tržišta dovela je do toga da se među debitantima na listi nađe i ruski milijarder, vlasnik fudbalskog kluba “Čelsi” i kolekcionar Roman Abramovič, koji je s Darijom Zukovom na 54. mestu.

Sedma godišnja lista sto najmoćnijih objavljena je u novembarskom broju časopisa “Artrivju”, koji je u prodaji od 16. oktobra. Lista je sačinjena u konsultaciji s globalnom mrežom urednika i pozvanih članova internacionalnog panela, među kojima je i profesor Greg Lin, dobitnik Zlatnog lava na ovogodišnjem Bijenalu arhitekture u Veneciji. Odlučivalo se na osnovu četiri kriterijuma: opšti uticaj u umetničkoj produkciji, internacionalna “težina”, relevantnost na tržistu umetnosti i doprinos svetu umetnosti u proteklih 12 meseci.

Izvor: Građanski list

PET GODINA OD ČKALJINE SMRTI

Mirjana Stanojevi?    Film, Kultura, Vesti

U ponedeljak, 20. oktobra navršiće se pet godina od smrti Miodraga Petrovića Čkalje (1924-2003), legende srpskog glumišta i majstora komedije, koji je bio popularan i voljen širom nekadašnje Jugoslavije. Starije generacije pričaju da su ulice bivale prazne kada bi se prikazivale serije u kojima igra Čkalja, naročito one koje su u prvim godinama Televizije Beograd radili Radivoje - Lola Đukić i Novak Novak.

U bogatom umetničkom opusu ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu. U svesti najšire publike ostao je upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija tandema Đukić-Novak. Prva je bila još 1959. godine - “Servisna stanica”, u kojoj je igrao lik kuvara Jordana. Usledili su “Muzej voštanih figura”, “Sačulatac”, “Ljudi i papagaji”

Nezaboravne uloge ostvario je i u serijama drugih autora - “Ljubav na seoski način”, “Kamiondžije”, “Vruć vetar”, “Bolji život”. Bio je oličenje i pojam smeha bez obzira na konkretnu rolu i dugo neprevaziđena zvezda malih ekrana, beleži Tanjug.

Izvor: Građanski list/Tanjug