POVRATAK CRNE GUJE

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Legendarna humoristička serija o životu “Edmunda Crne Guje” dobiće novi, peti nastavak koji će ovog puta biti smešten u šezdesete godine prošlog veka, najavio je jedan od pisaca scenarija Ričard Kertis.

Obraćajući se na skupu fanova Crne Guje, održanom povodom 25-godišnjice prikazivanja prve epizode popularne serije, Ričard Kertis, jedna od pisaca scenarija, rekao je da će i u narednoj sezoni naslovnu ulogu tumačiti britanski komičar Rouan Atkinson.

Nakon što je u prethodne četiri inkarnacije bio engleski princ iz doba Ratova ruža, plemić na dvoru kraljice Elizabete, batler princa od Velsa i kapetan britanske vojske u Prvom svetskom ratu, Crna Guja će se pojaviti kao sumnjivi preduzetnik u Londonu 60-ih godina prošlog veka.

Poslednja epizoda serijala emitovana je 1989. godine.

Kertis je za “Dejli telegraf” izjavio da je, zajedno sa koautorom serije Benom Eltonom, odlučio da se radnja nastavka odvija u 60-im godinama koje, po njemu, predstavljaju “period bogat istorijskim događajima”, kada je bilo svakojakih mutnih preduzetnika.

Scenarista je otkrio da će u seriji biti “rešena” i misterija ubistva američkog predsednika Džona Kenedija. Gledaoci serije će saznati da ga je slučajno usmrtio verni sluga Crne Guje, Boldrik, koga tumači Toni Robinson.

Izvor: B 92 / Beta

NOVA VAVILONSKA KULA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

FOTOTIPSKO izdanje avangardnog časopisa „Zenit” i monografije koja ga prati, čiji su autori Irina Subotić i Vida Golubović objavljeno je u izdanju Narodne biblioteke Srbije, beogradskog Instituta za književnost i umetnost i zagrebačkog SKD „Prosvjeta”. Luksuzno izdanje, štampano u tiražu od 1.000 primeraka, smešteno je u kutiji na kojoj je odštampana stilizovana fotografija Ljubomira Micića i Boška Tokina iz 1921. godine, kada je ovaj časopis pokrenut.

- „Zenit” je van sumnje najznačajniji avangardni časopis na prostoru međuratne Jugoslavije, pokrenut u Zagrebu 1921, a dve godine kasnije prelazi u Beograd i tu izlazi do 1926. godine. Njegov glavni urednik je Ljubomir Micić, koji je neposredno podelio i poneo, može se bez preterivanja reći, dramatična zbivanja i nepovoljan epilog ovog najautentičnijeg i najznačajnijeg avangardnog glasila na jugoslovenskom prostoru - podsetila je Vesna Matović, član organizacionog odbora za objavljivanje „Zenita”, u utorak na konferenciji za novinare.

Ideja za objavljivanje reprint izdanja „Zenita” potekla je od Branke Bulatović, bivšeg rukovodioca odeljenja periodike Narodne biblioteke Srbije i Miodraga Matickog, tadašnjeg direktora Instituta za književnost i umetnost. Kasnije je organizacioni odbor proširen i u njega su ušli Sreten Ugričić, Gojko Tešić, Saša Ilić i Vesna Matović. Oni su odlučili da reprint prati obimna monografija, koja sadrži potpuni Letopis časopisa, vrlo iscrpne biografije svih saradnika, praćene njihovim fotografijama ili slikama, kada su u pitanju likovni umetnici, kritičke prikaze o „Zenitu” sve do danas, uključujući i one koji se nalaze na sajtovima.

- Ovim izdanjem reprinta „Zenita” omogućen je celovit uvid u jedan od najradikalnijih časopisa neobične sudbine, koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj i evropskoj kulturi, od momenta kada je pokrenut pa sve do danas - rekla je istoričar umetnosti dr Irina Subotić. - Godinama i decenijama bio je više priznat i cenjen na strani, nego u sopstvenoj sredini, uprkos činjenici da je njegovu vrednost i njegovo postojanje uvek bilo moguće potvrditi u bilo kojem vremenu i prostoru. Svojim imanentnim programom „Zenit” je u osnovi internacionalan: težio je stvaranju jedne sasvim nove i ujedinjene Evrope, bez obzira na rasu, nacionalnost, jezik, idejne i ideološke orijentacije. U nizu ideja to je bio pokušaj gradnje nove Vavilonske kule, uprkos pomešanosti naroda.

DIGITALNA BAŠTINA

Upravnik Sreten Ugričić je istakao da je ovo izdanje objavljeno na zaprepašćenje svih Srba i elitističkih naroda, a da je Narodna biblioteka Srbije napravila elektronsku verziju, koja je nedavno uvrštena u svetsku digitalnu baštinu. Knjiga je štampana u punom koloru na 530 strana i opremljena je ilustracijama iz časopisa, kao i fotografijama aktera tog doba. Neke od fotografija objavljene su prvi put.

Izvor: Večernje novosti D.B.M

DŽEZERSKI ŠARM

Nebojša Đorđević    Vesti

LOS ANĐELES - Slavni muzički fotograf Vilijam Klakston umro je u Los Anđelesu, dan pre svog 81. rođendana. Autor bezbrojnih omota ploča, kao i kultnih fotografija umetnika kao što su Bob Dilan, Frenk Sinatra i drugi, umro je od srca, saopštio je njegov sin Kristofer. Klakstonove fotografije redovno su objavljivane u časopisima „Lajf”, „Pari mač” i „Vog”.

Radio je sa Djukom Elingtonom, Čarlijem Parkerom, Kauntom Bejzijem, Telonijusom Monkom, Četom Bejkerom, Džoni Mičel, Tomom Džonsom, Stivom Mekvinom, Marlen Ditrih, Rebekomde Mornej...

Fotografijom je počeo da se bavi 1952. godine, dok je studirao na kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu. Bio je jedan od osnivača organizacije „Recording academy”, koja dodeljuje nagrade Gremi. Objavio je 13 knjiga, među kojima i čuvenu „Jazz life”, sa slikama džez umetnika šezdesetih godina prošlog veka. Režirao je i film „Basic black”, koji se smatra prvim modnim spotom i nalazi se u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Za muzičke fotografije dobio je međunarodno priznanje „Lucie” 2003. godine.

Izvor: na dlanu com

ORHAN PAMUK: TURSKA OGRANIČAVA SLOBODU GOVORA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Turski pisac Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine, optužio je Tursku da ograničava slobodu govora jer krivično goni osobe optužene za blaćenje turskog identiteta, Republike i državnih organa ili institucija.

“Turska država nažalost nastavlja da kažnjava pisce i zabranjuje knjige”, navodi se u tekstu koji je podeljen uoči Pamukovog govora na ceremoniji otvaranja Sajma knjiga u Frankfurtu.

Turska je ovogodišnji počasni gost sajma na kome će prisustvovati i predsednik Turske Abdulah Gul.

“Na osnovu člana 301 turskog krivičnog zakona, kojim pokušavaju da zastraše pisce poput mene, izvode stotine književnika i novinara pred sudove”, istakao je nobelovac.

Autor knjiga “Sneg”, “Zovem se Crveno” i “Istanbul”, imao je problema sa turskim vlastima 2006. godine zbog izjave o masakru nad Jermenima.

Tekst o kojem je Pamuk govorio u Frankfurtu omogućava Turskoj da krivično goni osobe optužene za navodno “blaćenje turskog identiteta, Republike i državnih organa ili institucija”.

Književnik se požalio i da je u Turskoj zabranjen pristup besplatnom sajtu sa video sadržajem i drugim turskim i stranim sajtovima iz političkih razloga.

Izvor: RTS

OTVOREN 37. FEDRAS

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Ministar prosvete Žarko Obradović otvorio je u Malom Crniću 37. festival dramskih amatera sela Srbije - Fedras. Obradović je rekao da je Fedras potvrda da takozvana visoka kultura ne mora da bude privilegija velikih sredina, što se potvrđuje na primeru Federasa i Malog Crnića.

Skoro četiri decenije Malo Crniće, kao središte seoskog dramskog mozaika, neiscrpna je motivacija za stvaraoce i to ne samo glumce, već i slikare, pisce, aforističare, po čemu zauzima značajno mesto na kulturnoj mapi Srbije, rekao je Obradović.

U zvaničnoj konkurenciji je osam predstava, od kojih dve iz Vojvodine i jedna sa Kosova i Metohije.

U žiriju festivala su Vladimir Ris iz Novog Sad, Miodrag Dinulović iz Kruševca i Zoran Đonlić iz Bogatića.

Otvorene su i tri izložbe, održaće se promocija nekoliko knjiga i okrugli sto na temu “Kako vratiti autentičnost i motivisanost seoskim pozorištima”.

Pokrovitelji festivala su Ministarstvo kulture, Savez amatera Srbije i Centar za kulturu opštine Malo Crniće.

Poklonio nagradu

Pesniku iz Požarevca Siniši Ristiću u okviru obeležavanja Dana opštine Malo Crniće i otvaranja FEDRAS-a, uručena je književna nagrada “Srboljub Mitić”.

Ristić se novčanog dela nagrade odrekao u korist porodice poginulog pesnika Mitića, koja je vrlo lošeg socijalnog stanja.

Izvor: RTS