INTERVJU: DEPECHE MODE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Sastav “Depeche Mode” najavio je na pres konferenciji 6. oktobra u Berlinu datume predstojeće stadionske turneje, u okviru koje će nastupiti 20. maja 2009. u Beogradu, sa članom ovog popularnog benda, Endruom Flečerom za B92 razgovarao je Tomislav Grujić.

Depeche Mode su do sada, na neki način, zaobilazili Srbiju. Svirali ste u nekoliko susednih zemalja, ali u Srbiji nikada…

Nije bilo namerno. Zaista ne znam zašto nismo ranije svirali u Beogradu. U svakom slučaju, to nema veze sa Srbijom kao zemljom.

Kada se planira turneja, logika je da se ide od tačke A do tačke B, pa C, i tako dalje. Na prethodnoj turneji smo, recimo, prvi put svirali u Bukureštu i Sofiji. Znamo da na Balkanu i bivšoj Jugoslaviji imamo mnogo obožavalaca, ali iz nekog razloga smo taj prostor ranije uglavnom zaobilazili. Išli smo u Mađarsku, Poljsku, Rusiju, ali ne znam zašto nismo bili kod vas.

U svakom slučaju, radujemo se dolasku u Beograd, jer tu nikada nismo bili, znamo da ima zanimljivu istoriju i sigurno će biti dobro.

Da li se vaši koncerti razlikuju u zavisnosti od toga da li prvi put svirate u nekoj zemlji?

Ne baš. Svaka zemlja nam je ravnopravna i svaka svirka je podjednako važna kao i bilo koja druga. Nismo takav tip benda, ali ponekad se koncerti razlikuju i ponekad sviramo različite pesme. Nećemo uraditi ništa posebno samo zato što dolazimo u Beograd, ali sama činjenica da smo u tom gradu i da će publika, siguran sam, biti neverovatna, biće dovoljna da damo sve od sebe.

Posle toliko godina u muzičkom biznisu i posle toliko turneja, da li je nova serija koncerata samo posao koji treba da se obavi, ili vas to i dalje uzbuđuje, barem povremeno?

Pošto smo prvenstveno elektronska grupa, uvek nam je bilo važno da idemo na turneje i pokažemo publici da i takva muzika može biti dobra uživo. Snimanje i živi nastupi su dve polovine naše karijere i to je bilo tako od početka. Obe su nam podjednako važne i zato i imamo toliko ljubitelja širom sveta.

Poslednjih godina sve više izvođača svira sve više koncerata. Koliko kriza u muzičkoj industriji »tera« bendove da češće idu na turneje?

Živa muzika je popularnija nego ikada, zapravo muzika uopšte. Problem je sa snimljenom muzikom, čija prodaja je dramatično opala. To je priličan problem za mlade bendove, jer diskografske kuće smanjuju posao, ne potpisuju toliko puno novih izvođača, vrlo su konzervativne i igraju na sigurno. Ta depresija traje već više godina, ali u nekom trenutku muzička industrija će izaći iz krize, jer muzika zaista jeste toliko popularna i neprestano se menja. Recimo, naš novi album - o njemu sada treba da razmišljamo na potpuno drugačiji način nego što smo to činili na početku i u većem delu karijere. To je ranije uglavnom bila formula: snimiš album, radiš intervjue, objaviš album, ideš na turneju. Internet je sve promenio i sada ima toliko mnogo ideja, da treba dobro da se razmišlja koja je dobra, a koja nije. Sve je to veoma interesantno.

Kad smo već kod vašeg novog albuma, kako taj posao napreduje? Čuli smo deliće dve nove pesme i one zvuče prilično impresivno.

Martin nije pio alkohol 3 godine i njegov novi porok je “E-Bay”. Stalno kupuje stare sintisajzere i ritam mašine. Bukvalno svakog dana stiže nova sprava u studio i isprobavamo ih kako zvuče. Veoma je interesantno, kao u stara vremena…

Da li postoji neki album “Depeche Mode” koji biste želeli da prevaziđete, da li uopše razmišljate na taj način?

Ne posebno. Pokušavamo da mislimo na sadašnjost i da napravimo što bolju ploču. Ne govorimo sebi da treba da napravimo album koji će biti bolji od »Violator« ili nekog drugog. Dobro je što imamo mnogo fanova širom sveta i to nam pruža slobodu da snimamo ono što želimo, a ne ono što bi radio ili TV stanice želele da napravimo.

Muzika koju ste pravili 80-ih godina XX veka smatrana je u to vreme za, recimo, futurističku. Kako ti se čini to što su neki današnji bendovi njom inspirisani, a prati ih epitet »retro«?

Neki to rade na dobar način i ne smatraju ih za retro. Ako to rade pametno. Opet, neki drugi su očigledno retro, ali to važi i za bilo koju deceniju, zar ne? Neki veliki bendovi su preuzeli sjajne motive iz 1960-ih, ali su ih na neki način prikrili tako da su jedva prepoznatljivi.

Ali, sa druge strane, osamdesete važe za deceniju koja je najviše ismevana…

Ne slažem sa tim, mislm da je to bila sjajna decenija za pop muziku, pogotovo rane osamdesete. Svi bendovi su se trudili da budu razičiti i svi su zvučali razlčito. Mislim da je danas jedna od velikih grešaka to što se većina bendova trudi da izgleda i zvuči isto kao drugi.

Da, bila je to smešna decenija - frizure su bile odvratne, odeća koju smo nosili je bila grozna, ali bilo je dobro vreme za pop muziku. U jednom trenutku britanski bendovi su držali 8 od prvih 10 mesta na američkoj listi - “Human League” i ostali…

Osamdesete su ismevane zbog drugih razloga, ne muzičkih. Mi smo se uvek trudili da se držimo podalje od svega toga. Nema nas na kompilacijama iz 80-ih, to smo uvek odbijali. Važno nam je da nas smatraju za bend današnjice, a ne 80-ih. Protiv toga smo se uvek borili, ali ne zato što mislimo da su osamdesete glupe. Ima mnogo pozitivnih stvari u toj deceniji.

Šta je bilo ključno za “Depeche Mode” da prežive osamdesete? Bilo je grupa koje su u to vreme bile popularnije od vas, ali ste ih vi sve nadživeli.

Nismo bili u velikoj diskografskoj kući. »Mejdžori« vole da »muzu« umetnike i da ih vode u pogrešnom smeru. Mi smo imali diskografsku kuću “Mute” i Daijela Milera (Daniel Miller), koji su nam dozvolili da od pop grupe postanemo mnogo ozbiljniji bend, a i sama kompanija je postala veoma cenjena. Imali smo sreće u tom pogledu.

Na kraju, poruka za publiku u Srbiji…

Hvala svim obožavaocima u Srbiji, izvinjavamo se što nismo bili ranije, ali sada se radujemo dolasku u Beograd. Nadam se da i ćemo imati slobodan dan i malo obići grad. Vidimo se u maju…

Izvor: B 92 Tomislav Grujić

НОВА КЊИГА ЉУБОМИРА СИМОВИЋА

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Верне читаоце академика Љубомира Симовића обрадоваће вест да је у издавачкој кући “Просвета” представио књигу изабраних и нових песама “Гост из облака”.

Академик Предраг Палавестра и књижевни критичар Богдан А. Поповић су, говорећи о Симовићу, истакли његово изузетно место на српској књижевној сцени друге половине 20. века, као и омиљеност и популарност коју ужива код стручне јавности и обичних читалаца.

Палавестра је рекао да је, трагајући за податком колико је објављено наслова Симовићевих песама, био изненађен бројем библиографских јединица што је доказ да је један од најбољих песника данашњице.

“Он је носилац обнове српске поезије и мајстор језика”, оценио је Палавестра и додао да га подршка коју ужива “охрабрује да се упусти у састављање увек нових и свежих збирки”.

Поповић, који више деценија прати Симовићев поетски опус, рекао је да је он “од самих почетака следио начело да се до универзалних истина долази у националном духовном простору”.

Симовић је најавио да управо ради на својим одабраним делима у 12 томова које ће објавити “Београдска књига”.

Извор: РТС

BJORK SNIMILA DUET SA TOMOM JORKOM

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Islandska pevačica Bjork snimila je novi singl u duetu sa frontmenom “Rejdioheda” (Radiohead) Tomom Jorkom (Thom Yorke), piše muzički magazin “Nju mjuzikal ekspres” (NME).

Singl “Nattura” pojaviće se u prodaji u SAD 20. oktobra, a Jork u njemu peva prateće vokale, kazali su predstavnici za štampu islandske pevačice.

S druge strane, prema pisanju magazina “Bilbord” (Billboard), Jorkovi predstavnici za štampu još nisu potvrdili da je pevač “Rejdioheda” snimio singl sa Bjork.

Ako vest bude potvrđena, to neće biti prva saradnja dvoje pevača, koji su 2000. zajedno snimili pesmu “I’ve Seen It All” iz filma “Ples u tami”.

Singl “Nattura” dobio je naziv po neprofitnoj organizaciji posvećenoj životnoj sredini na Islandu za koju je Bjork u junu održala dobrotvorni koncert.

Izvor: B 92

ŽAK LUSIJE TRIO NA 40. BEMUSU

Nebojša Đorđević    Muzika

BEOGRAD - Legendarni džez pijanista Žak Lusije nastupiće sa svojim triom sutra uveče u Centru Sava u okviru 40.Bemusa.

Pored toga što je poznat širom sveta po svojim džez adaptacijama Bahovih dela koje izvodi u brojnim, maštovitim varijantama, Lusije je komponovao više od stotinu partitura za balet, film i televiziju.

Na svom prvom gostovanju u Beogradu proslavljeni trio: Lusije,klavir, Andre Arpino, perkusije i Benua Dinoje de Segonjak, bas, izvešće “Preludijum br.1, C dur” iz Dobro temperovanog klavira, “Pastoralu c-mol”, Ariju iz Svite D-dur i Branderbuški koncert br.5, D-dur” Johana Sebastijana Baha.

Naša publika uživaće i u muzici Antonija Vivaldija jer su na koncertnom programu “Godišnja doba op.8, Koncert br.2, g-mol Leto, “Gimnopedija br.1″ Erika Satija i “Bolero” Morisa Ravela.

Lusije od 1959. godine u svom radu kombinuje interesovanja za džez i ljubav prema muzici Baha. Pored Baha, i drugi kompozitori poput Vivaldija, Ravela, Satija, Debisija i Šumana inspirisali su ga da kreira svoje pionirske improvizacije.

Njegov stil karakteriše originalan pristup harmonskom jeziku u kome kombinuje raznovrsne uticaje iz džeza i klasične muzike a nesvakidašnji virtuozitet omogućio mu je da izgradi izuzetnu karijeru muzičkog eksperimentatora i sjajnog interpretatora.

Prvi album “Lusije svira Baha” objavljen je 1996. godine, odmah zatim izdat je drugi “Vivaldijeva Godišnja doba” a 1999.godine objavljen je Ravelov “Bolero”, kao plod inspiracije muzikom svojih sunarodnika impresionista.

Beogradski koncert realizovan je u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom i Sava centrom.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

SUTRA 135 GODINA OD ROĐENJA NADEŽDE PETROVIĆ

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Sutra se navršava 135 godina od rođenja Nadežde Petrović, najznačajnije srpske slikarke s kraja 19. i početka 20. veka, ali i velikog rodoljuba koja je, iako je imala mogućnost izbora, deleći sudbinu svoga naroda, kao dobrovoljna bolničarka, 1915. godine umrla od tifusa u valjevskoj bolnici.

Petrovićeva je uvela srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Zahvaljujući njenom duhu koji je, iz male Srbije, stremio modernom svetu, ali i srećnim okolnostima da se, početkom 20. veka, školovala i posećivala likovne centre Evrope, njeno slikarstvo išlo je najvećim delom, ukorak sa evropskim ekspresionizmom.

Slikarstvo je studirala u Minhenu, znanja sticala i u Parizu, a prvu samostalnu izložbu je priredila 1900. u Beogradu. Za manje od 15 godina uradila je mnogo, oko 290 slika -ulja, tempera i samo nekoliko akvarela i na stotine crteža. Sačuvano je oko 200 njenih dela koja nose snažan, originalan izraz i izvanredno bogatstvo boja.

Kritičari su ocenili da su pojedine slike: “Resnik”, “Autoportret”, “Notr Dam”, “Bulonjska šuma”, ravne radovima vrhunskih evropskih majstora tog vremena. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i sa piscem Branislavom Nušićem saosnivač “Kola srpskih sestara” .

Rođena je 12. oktobra 1873. godine u Čačku, u porodici u kojoj su dve sestre postale slikarke, jedna muzičar, a najmlađi brat Rastko pisac. Sa porodicom se 1884. godine preselila u Beograd gde je završila Višu žensku školu i položila ispit za nastavnicu crtanja u srednjim školama. U isto vreme je bila i učenica u ateljeu Đorđa Krstića.

Od 1898. godine školovala se u Minhenu u ateljeu Slovenca Antona Ažbea, a već 1900. godine imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu. Sledeće godine započela je rad u ateljeu Julijusa Ekstera u Minhenu. Od 1904. godine u domovini se angažovala na osnivanju Prve umetničke izložbe, osnivanju Društva srpskih umetnika - Lada i prve umetničke kolonije u Sićevu, 1905. godine.

Izvor: Blic Online