SRPKINJA IZ MELBURNA OSVAJA HOLIVUD I MUZIČKE TOP LISTE

Nebojša Đorđević    Dijaspora, Film, Muzika, Sport


Mlada pevačica i glumica Holi Valans, čije je pravo ime Holi Rejčel Vukadinović, najzapaženiju ulogu imala je u popularnoj seriji „Prison Break”, a nedavno je snimila film „Taken” sa Lijamom Nisonom…

Mlada pevačica i glumica Holi Valans, rođena u Melburnu, trenutno gradi filmsku karijeru u Holivudu, a do sada je imala nekoliko hitova koji su harali muzičkim top-listama. Ćerka je nekadašnjeg manekena i muzičara Rajka Vukadinovića, a majka joj je Engleskinja Rejčel.

USPEH - Pravo ime dvadesetpetogodišnje umetnice je Holi Rejčel Vukadinović, ali je uzela Holi Valans kako bi se lakše probila u svetu šou-biznisa.
S obzirom na to da su joj se oba roditelja bavila manekenstvom, a otac Rajko je i pijanista, nije čudna odluka da uđe u te vode. Ljubav prema sceni i televiziji možda je nasledila i od rođaka, čuvenog britanskog komičara Benija Hila.

Njena pevačka karijera počela je 2002. godine ogromnim hitom „Kiss, kiss” koji je bio obrada kompozicije turskog pevača Tarkana, neretko obrađivanog i od domaćih izvođača.

S tom pesmom probila se na vrh australijske i britanske top-liste, a posle tog su se ređali hitovi poput „Down boy”, „Naughty girl” i „State of mind”.

Uporedo je počela da gradi i filmsku karijeru u rodnoj Australiji, te se pojavljivala u mnogim popularnim sapunicama i serijama, od kojih je najpoznatija „Susedi”.

Kada se očekivao nastavak do tada uspešne muzičke karijere, Holi je imala svađu sa tadašnjim menadžerom, a epilog te rasprave zatražen je na sudu. Na kraju ga je ona isplatila sa 300.000 dolara, što je mnogo bolje pošto je menadžer Skot Majklson tražio čak 15 miliona.

Prema njenim rečima, tada je ostala bez para i medijama je davala veoma ogorčene izjave o muzičkoj industriji.

- Mislim da svi pate u muzičkoj industriji, ne samo ja. Svoj novac sam zarađivala na nastupima i reklamama, dok od tiraža ništa nisam dobijala - objasnila je tad Holi.

Nakon toga se preselila u Los Anđeles i počela da juri slavu na Holivudskom bulevaru. Imala je brojne epizodne uloge u poznatim serijama poput „CSI:Miami”, „CSI:NY” i „Entourage”. Ipak, najzapaženiju ulogu imala je u popularnoj „Prison Break” u kojem je igrala Niku Volek.

Nedavno je snimila film „Taken” sa Liamom Nisonom, a kako sama ističe, tek treba da se dokaže kao glumica.

Izvor: 24 sata D Farkaš

BROJ 1 NEMAČKE KLASIČNE MUZIKE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Ona je svetska zvezda. Nemica Ane Sofi Muter (45) iza sebe ima tridesetogodišnju profesionalnu karijeru. Ona je ne samo virtuoz na violini, već umetnica sa vrlo oštrim rasuđivanjem i socijalnim angažmanom.

Sa 13 godina otkrio ju je Herbert fon Karajan i sa njim je svirala violinski koncert u G-duru. Bio je to početak dugogodišnjeg prijateljstva i profesionalne saradnje. Fon Karajan se nalazio na čelu Festivala u Salcburgu, Državne opere u Beču i Berlinske filharmonije i bio je sasvim sigurno najmoćniji čovek na muzičkoj sceni u Evropi. Mogao je da odlučuje o sudbini i uspehu nekog muzičara. Mlada umetnica snimila je sa njim Betovenov koncert za violinu. Taj koncert je bio kamen temeljac za njenu svetsku karijeru koju je ostvarila sredinom osamdesetih.

Osim Betovena, poznate su i njene izvedbe Johana Sebastijana Baha i Mocarta. Slavna umetnica objašnjava svoju fascinaciju Mocartom: “Ne postoji kompozitor koji je toliko stvarao za violinu; takođe je malo onih koji su bili sjani violinisti. Mocart će u mom životu uvek biti omiljeni kompozitor”.

Savremena i rok muzika

Poznata violinistkinja takođe je oduševljena i sasvim drugačijom muzikom. Od početka karijere zanimala ju je savremena muzika. Vitold Lutoslavski i Volfgang Rim komponovali su za nju i posvećivali joj svoja dela. Sofia Gubaidulina, jedna od najpoznatijih savremenih kompozitora, posvetila joj je violinski koncert “In tempus prezens”.

Ane Sofi Muter u slobodno vreme sluša i drugačiju muziku: “Naravno, odrasla sam uz rok muziku, ja sam beznadežni obožavalac Roling Stounsa. Verujem da ceo život ostajemo zavisni od muzike koja je obeležila naše tinejdžerske dane. To su kod mene bili Roling Stounsi, volim i Fila Kolinsa, išla sam na njegove koncerte. Moram da priznam da sam u velikoj histeriji putovala na koncerte Eltona Džona”

Uprkos prepunom koncertnom programu ova umetnica radi sa mladima. Osnovala je Ane Sofi Muter fondaciju. Ove godine dobila je nagradu Ernst fon Simens.

Izvor: Deutsche welle Bjorn Vol

“LAGUNA” OBJAVILA “JEVANĐELJE PO PILATU” ERIKA EMANUELA ŠMITA

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Romanom Jevanđelje po Pilatu, koji se u Srbiji upravo pojavio u izdanju “Lagune”, proslavljeni francuski književnik Erik Emanuel Šmit, kako je primećeno, priključio se armiji ljudi od pera koji se već dva milenijuma bave životom i stradanjem utemeljivača hrišćanstva - Isusa Hrista. Od zvanično priznate četvorice jevanđelista, preko autora gnostičkih jevanđelja, svetih otaca, pa sve do 20. veka kad je Hristov život postao tema romana, filmova (…), stalno se traži novi ugao iz kog bi se opisalo, pre svega, njegovo stradanje, i Šmit se dosetio da odabere za naratore prologa samoga mesiju Isusa, a zatim prefekta Judeje Pontija Pilata i njegovu ženu.

Hristova priča je iskazana jednostavnim jezikom sina drvodelje, a počinje njegovim sećanjem na period koji je prethodio času kad je uhapšen. Zatim naraciju nastavlja Pilat, pred koga je izveden Hrist da mu se sudi i koji ga osuđuje na smrt na krstu, da bi tri dana posle njegove smrti morao povesti novu istragu da bi otkrio kako je nestalo telo “nazaretskog čarobnjaka”. Ideja pisca je bila da kroz Pilatovu priču pokaže kako je neka neutralna ličnost iz vremena vladavine imperatora Oktavijana Avgusta mogla da posmatra događaje očima Mesijinih savremenika.

Izuzetno obrazovan, Šmit se posvetio pisanju i najpoznatiji je kao dramski pisac. Mnogi njegovi komadi višestruko su nagrađivani. Dobitnik je nagrade Francuske akademije za celokupno pozorišno stvaralaštvo. Njegova Trilogija nevidljivog, koja obuhvata novele Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, Gospodin Ibrahim i cvetovi iz Kurana i Milarepa, prevedena je na mnoge svetske jezike, a pre nekoliko godina objavljena je na srpskom u izdanju “Lagune”. Sve tri novele su dramatizovane i izvode se širom sveta, a prema njima su snimljeni i filmovi.

Piscu koga opsedaju pitanja vere, traganja za istinom i za samospoznajom bliska je i tema početaka hrišćanstva - a tako je i nastao roman Jedvanđelje po Pilatu, koji je pobrao pohvale kritičara. Oni ističu da se radi o “dubokoumnoj knjizi koja će oduševiti sve one kojima je pravo na slobodno mišljenje važnije od svega ostalog”. Kritičar Monda je napisao, a prenosi takođe Tanjug, da Šmit neosporno ima dara, da je do tančina istražio Bibliju i ne plaši se da iznese veoma smele teorije.

Izvor: “Građanski list”

ŽIVI KULT IRSKOG CIGANINA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Prvi metri auto-puta ka Beogradu poklopili su se sa početnim rifom numere “Rocker” kultnog irskog benda “Tin Lizi”, dok je mini-bus sa zagriženim hard-rok pobornicima iz Novog Sada grabio ka odredištu njihovog premijernog, a dugoočekivanog koncerta na ovim prostorima. Kišna noć, puna nepoznanica i skrivenih opasnosti samo je doprinela opštem utisku blage misterije, jer niko od putnika ustvari nije tačno znao kako slavni bend danas zvuči uživo, s obzirom da već 22 godine u sastavu nema svoje najjače oružje, osnivača, frontmena i glavnog autora Fila Linota.
Solidno popunjena sala Doma sindikata vrlo brzo je izgubila odlike staromodnog pozorišnog ambijenta, kada je zvuk sirene za vazdušni napad (omiljena poštapalica britanskih muzičara, u znak sećanja na nemačko bombardovanje Ostrva u Drugom svetskom ratu) označio početak zabave, stopivši se sa vrelim uvodom u jedan od tri najveća hita benda “Jailbreak”. Publika svih uzrasta, od osedelih bradonja, koji gaje svedočanstva na najslavnije dane rokenrol pokreta, do najmlađih, golobradih ali dugokosih retro-metalaca u dubokim patikama, namah je poskakala sa sedišta i prišla bliže privučena jedinstvenom magijom ostataka snažnog muzičkog i poetskog kulta koji, bilo je očigledno, i dalje živi. Duh irskog Ciganina lebdeo je sve vreme nad auditorijumom, neraskidivo upleten u niti fine propovedničke, pomalo filozofske i povremeno romantične ljubavne poezije, kao i u gruvajuće rifove i melodije, dobro poznate svima koji su na bilo koji način došli u dodir sa klasičnom rok muzikom.

Na sceni se, za to vreme, odvijala prava mala revija zaslužnih velikana rokenrola, na čijem je čelu bio Skot Goram, jedini preostali član iz postave koja je na vrhuncu slave, kasnih sedamdesetih, naprosto harala svetom. Kalifornijski gitarista se odlično uklopio sa drugim dobro poznatim likom, plavokosim virtuozom DŽonom Sajksom, koji je veću slavu stekao u sastavu “Whitesnake”, ali je i u “Tin Lizi” odradio zapaženu rolu. Budući da je bio jedan od članova koji je poslednjoj postavi pre Linotove smrti davao posebnu pokretačku snagu i nove sviračke smernice, Sajks je i pokrenuo ideju nastavka priče bez centralne kultne ličnosti koju je, mora se priznati, zamenuo sasvim pristojno i veoma dostojanstveno. Vokalom veoma nalik na Linotovu promuklu boemiju, novi vođa uspešno vraća sećanje na najslavnije dane, a opšti utisak je da bolja zamena jednostavno i nije moguća.

Treća “muzejska” ličnost ujedno je i najslavniji muzičar današnje postave, velika bubnjarska zvezda Tomi Oldridž, poznat po saradnji sa brojnim likovima sa samog vrha, između ostalih i sa Ozijem Ozbornom i Tedom Nadžentom, pa mu je, po zaslugama, pripala i jedina solo tačka na beogradskom koncertu. Desetominutno smisleno i gotovo džezersko poigravanje sa ritmovima i komponentama bubnjeva koje je, poput slavnog DŽona Bonema iz “Led Cepelin” nekada, svirao čak i golim rukama, pokazali su da je čovek sa neverovatno gabaritnom afro-frizurom, bez sumnje, pravi majstor.

Nezahvalnu ulogu da Linota odmeni na matičnom instrumentu pripala je mladom basisti Frančesku Dikozmiju, kojem, u odnosu na ostatak postave, ipak nedostaje malo više kilometara u nogama i shodne im scenske patine. Zvučna slika, međutim, nije ni jednog momenta bila ispod očekivanog standarda, mada je Sajksov vokal mogao biti i glasniji, što je i jedina zamerka na subotnji koncert, uz činjenicu da publika nije čula jedinu pesmu koju baš svako zna napamet, ujedno i najveći hit i znak prepoznavanja benda “Whiskey in the Jar”. Šteta, mada ne prevelika, pogotovo nakon briljantno izvedenog ostatka bogatog kataloga, u kome su bili i drugi zaista sjajni biseri, poput “Waithing for an Alibi”, “Don’t Believe a NJord”, “Dancing in the Moonlight” i “The Boys are Back in Town”.

Ali, najlepši momenti bili su, i ostali, skriveni u dubini aranžmanske strukture ovih pesama, u razmeni sviračke i umetničke energije među gitaristima kroz takozvane gitarske terce. Retko lepo i još ređe viđano slaganje zvukova u središtu dubokolirskih melodija su “Tin Lizi” praktično i izmislili (uz “Wishbone Ash” i “Allman Brothers Band”, da ne grešimo dušu), a kako i ne bi kad su kroz slavnu irsku postavu protutnjali i još neki zaista cenjeni gitaristi, na primer Geri Mur i Brajan Robertson (”Motorhead”).

Znajući sve činjenice o burnim temperamentima ovih umetnika i istoriji benda koji je, kao malo ko ikada pre, uspeo da ujedini obe strane zaraćenog irskog ostrva, katoličku i protestantsku, što jedino i uvek uspeva samo umetnosti, publika je iz Doma sindikata otišla prezadovoljana i svesna činjenice da prave vrednosti uvek imaju određenu težinu, čak i kada, nesrećnom sudbinom, ostanu bez jednog od svojih ključnih sastojaka.

Izvor: Dnevnik online Zlatomir Gajić

PISMO SAŠE TODOROVIĆA, NOVINARA RTV “VG - 4″ KNJAŽEVAC

Nebojša Đorđević    Vesti

Šestoro radnika: 3 novinara, 1 kamerman, 1 montažer i 1 realizator tužili su RTV “VG-4″Knjaževac (nekadašnji JIP”Knjaževac”) za neisplaćene 4 zarade. Tužbe su stigle u petak, a mi smo već u ponedeljak,15.09. “ekspresno” dobili Rešenja o plaćenom odsustvu (60% od plate) do 15.11.( valjda je zakonski 45 radnih dana).
Na sastancima gazda najavljuje da ni nema nameru da nas vraća na posao, dok je uredniku RTV dao da mešetari i pravi spisak za “odstrel”. Tako su ovih dana još troje otišli na plaćeno, a spisak sadrži imena 16 “podobnih”.

Opštinsko veće je prestalo da uplaćuje novac za informisanje Goranu Vesiću i njegovoj televiziji, a idu lokalni,vanredni izbori 9.novembra.

Šta je siptomatično… i urednik RTV, kao i dva novinara u redakciji su kadar DSS-a (koleginica je i kandidat za odbornika!?)...strašno!!!

S druge strane, kontradiktorni zakoni su zaustavili privatizaciju i uneli pravu pometnju… neko i dalje ima čast i privilegiju da je na budžetu, a neko ima “čast” da bude šikaniran, kao moje kolege i ja!

Pokrenuli smo maksimalnu kampanju i nadamo se raskidu kupoprodajnog Ugovora (g-din Goran Vesić je dobro poznat ljudima iz Agencije za privatizaciju, a od 24.09.agonija Građevinskog preduzeća “Kazimir Veljković”iz Kragujevca je rešena raskidom Ugovora o prodaji).

Početkom oktobra očekujemo dolazak redovne kontrole iz pomenute Agencije, a o celokupnoj situaciji u RTV”VG-4″ smo informisali i Ministarstvo kulture, RRA, UNS, NUNS, ANEM i Narodnu kancelariju predsednika Republike.
Očigledno da je država zatajila prilikom privatizacije medija, jer je dozvolila šusterima, sodadžijama (svaka čast njima, ali neka se bave svojim poslom) i građevincima(naš slučaj) da kupuju medije i prave još veći haos u medijskoj sferi Srbije, a i sam predsednik Republike je nedavno izjavio da nije pristalica privatizacije “po svaku cenu”, jer ima i loših primera!?

Kolegama koje očekuje privatizacija želim da pametno lobiraju i ne dozvole da ih “kupi” neko sličan našem vlasniku ili jednostavno sačekati nove zakonske okvire u predlogu medijskih zakona i sve privatizacije poništiti,pa po novim pravilima, “Jovo nanovo!”

Umesto da se priča o novoj programskoj šemi, novim emisijama i projektima,većina kolega u Srbiji se,slično nama, “bije s mrtvima”… a novinari samo žele više poštovanja i redovnu platu, dakle, ništa više od onoga što im sleduje!

“Nada poslednja umire…”
pozdrav,
Saša Todorović,novinar RTV”VG-4″Knjaževac
(trenutno na “prinudnom odmoru”).