POSTAVIĆE PREDSTAVU “PLAVO”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Jedno od najznačajnijih imena savremenog baletnog izraza...

Sarajevo će krajem sedmice ugostiti slavnog koreografa i plesača iz Holandije Kita-Derika Randolfa (Keith-Derrick Randolph), koji će na scenu Narodnog pozorišta postaviti predstavu “Plavo”.

Rođeni Njujorčanin slovi za jedno od najznačajnijih imena savremenog baletnog izraza. Dugi niz godina bio je član evropske baletne grupe “Scapino”, a trenutno predaje na roterdamskoj plesnoj akademiji.

Prema riječima direktorice Sarajevskog baleta Edine Papo, njegovo gostovanje bit će veoma zanimljivo jer Narodno pozorište Sarajevo do sada nije imalo tako veliku koreografsku veličinu.

- Randolfa odlikuje apsolutni profesionalizam u radu i on tačno zna šta će tražiti od baletnih plesača. Radujem se njegovom dolasku i njegovo je autorsko pravo koga će izabrati da igra u predstavi. Nažalost, moram potcrtati da baletni ansambl NPS ima 24 člana od kojih je njih 19 spremno izaći na scenu, što je veoma malo - rekla nam je Papo.
Izvor: Dnevni Avaz A. Gr.

BOND, VIŠE NISAM BOND

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Dve nedelje nakon što je James Bond u novom filmu Quantum of Solace zbog marketinških ugovora ostaje bez omiljenog pića, objavljeno je da mu se oduzima i brend rečenica „My name is Bond…”

To je u dogovoru sa producentima odlučio režiser Marc Forster, koji je procenio da je replika zastarela i da samo može da smeta novom Bondovom imidžu.

„Nekoliko puta smo snimili scene sa ‘Bond, James Bond’, ali to nije izgledalo dobro, pa su se producenti složili da to isečemo”, prenosi Fosterove reči britanska štampa.

„Lepo je biti otvoren po pitanju promena, ali to uvek možemo da vratimo ako ustanovimo da smo pogrešili.”

Osim što je ostao bez votke martinija i omiljene rečenice, novog Bonda neće pratiti ni zanosna Miss Moneypenny, kao ni majstor Q.

Takođe, Quantum of Solace je sa 106 minuta najkraći film o Bondu ikada snimljen.

Izvor: Popboks

OSMO IZDANJE ROMANA “ČIZMAŠI”

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

U Udruženju književnika Srbije (UKS) u Beogradu predstavljeno je osmo, autorsko izdanje romana Čizmaši Dragoslava Mihailovića, koji je prvi put objavljen 1983. godine. Prisećajući se vremena kad je pisao roman Čizmaši, za koji je 1983. dobio Ninovu nagradu, akademik Dragoslav Mihailović je na promociji rekao da mu je to delo, u kojem opisuje život nižeg oficira stare jugoslovenske vojske Žike Kurjaka, “zadalo mnogo muka”, jer je vrlo malo znao o vojsci i ratovanju. “Hteo sam da napišem priču o siromašnom dečaku koji iz rudarskog naselja beži od svoje sudbine prijavljujući se u vojsku, ali sam neočekivano naišao na milje koji mi je bio nepoznat i koji sam morao da istražujem”, kaže Mihailović, a prenosi Beta.

Radnja romana prati sudbinu Kurjaka počev od tridesetih godina 20. veka, a ta izmišljena priča, blago obojena dijalektom naratora - glavnog junaka, isprepletana je s istorijom Srbije i Jugoslavije. “Sudbinu pisca odabrao sam pre oko 70 godina i veoma sam srećan zbog toga, jer literatura omogućava onome ko piše da bude ono što nikad neće biti. Nikad nisam bio ni bokser, ni žena, ni devojčica a ni artiljerijski kapetan, ali mi je književnost omogućila da proživim sve te živote”, primećuje Mihailović.

Predsednik UKS Srba Ignjatović ukazao je na značaj dokumentarnog, istorijskog sloja romana Čizmaši, ocenjujući da se iz njega može mnogo naučiti o problemima savremene Srbije. “Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja”, rekao je Ignjatović.

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. u Ćupriji. Dobitnik je desetak književnih nagrada, a njegova dela prevedena su na više jezika. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je i romana Kad su cvetale tikve (1968), Petrijin venac (1975), Gori Morava (1994), Zlotvori (1997) i Treće proleće (2002), zbirki pripovedaka, drama, eseja…

Izvor: Građanski list

NAGRADA ZA “AKT”

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

UGLEDNA „Andrićeva nagrada” za 2007. dodeljena je Ljiljani Dugalić za knjigu pripovedaka „Akt” u autorskom izdanju.

U obrazloženju žirija (prof. dr Miroslav Egerić, predsednik, prof. dr Milivoj Nenin i prof. dr Dušica Potić) navodi se da je duže, diskretno prisustvo Ljiljane Dugalić na našoj književnoj sceni obeleženo kontinuiranim kvalitetom. Knjiga pripovedaka „Akt” ukršta svakodnevni život i detalje stvarnosti s diskretnim lirizmom i iznijansiranim poniranjem u čovekove unutrašnje prostore, oblikujući duboke sfere intimnih svetova.

- Vest da sam ovogodišnji dobitnik nagrade koja nosi ime našeg nobelovca Ive Andrića zatiče me u trenutku kada pred očima još uvek imam tu stamenu kamenu brojanicu, koja se razvija sa jedne na drugu stranu Drine, a čiju je lepotu, uzvišenost i viševekovno, bolno svedočanstvo istorije naroda kojem pripadamo, pa i naroda sa kojima delimo ovaj prostor, širom sveta proneo tihi Ivo Andrić - izjavila je u ponedeljak za „Novosti” Ljiljana Dugalić.

- Sada se čini da moj boravak u Višegradu poslednje nedelje avgusta meseca ove godine nikako nije bio slučajan, a trenuci u kojima sam pokušavala da razumem koji je to treptaj senke sa unutrašnje strane jednog od 11 lukova višegradskog mosta, zaiskrio u oku slavnog Andrića, čineći od njegovog dela posebno sazvežđe u svetskoj književnosti, deluje još nedokučivije i tajanstvenije. Velika je tajna stvaranje umetničkog dela, još je veća tajna, čini mi se, uspostavljanje te veze između onih koji su bili, i nas koji smo sada, i jedni i drugu tu, povezani u duhovnoj vertikali koja obavezuje samo nas, samo nas…

Ovu nagradu, inače, tradicionalno dodeljuje Zadužbina Ive Andrića.

Izvor: Večernje novosti D. Bt.

45. MEĐUNARODNI SUSRET PISACA

Mirjana Stanojevi?    Knjige, Vesti

Na međunarodoj kulturnoj manifestaciji, “Beogradski susret pisaca” koja će biti održana od 24. do 29. septembra, učestvovaće preko 60 gostiju iz Srbije i inostranstva. Cilj susreta je stecište književnika “jedinstvenog govornog područja”.

Program 45. međunarodnog susreta pisaca sastoji se od razgovora o knjigama srpske književnosti, a objavljene su u inostranstvu, knjigama pisaca - gostiju koje su objavljene na srpskom jeziku, kao i nastupima gostiju na međunarodnoj pesničkoj večeri.

Naglasak je na književnim večerima pisaca iz bivših jugoslovenskih republika jer je želja organizatora da Beogradski susreti budu stecište književnika “jedinstvenog govornog područja”.

Tokom susreta pisci će obići više gradova nego prethodnih godina.

U Mrčajevcima će u okviru susreta pisaca biti uručene nagrade “Povelja Morave” koje su dobili Zorica Arsić Mandarić kao srpski pesnik, a inostrani lauret je ruski pesnik Vjačeslav Kuprijanov čije su knjige prevedene na srpski.

Među stranim gostima je broj veoma poznatih imena kao što je čuveni bugarski pesnik Lubomir Lučev, zatim Kuprijanov, makedonski akadmeik Mateja Matevski, rumunski pisac Razvan Vonku, Amerikanac Džejms Skali.

Skali je na osnovu prošlogodišnje posete Srbiji napisao putopis “Zapisi lutalice”, štampan u našoj zemlji, koji će biti promovisan na predstavljanju knjiga gostiju iz inostranstva.

Književnik Dragan Dragojlović, koji je bivši ministar vera, ambasador u Australiji, upravnik Andrićeve zadužbine i predsednik Odbora UKS za međunarodnu saradnju, naglasio je da je cilj organizatora susreta da ih depolitizuju u intersu književnosti i književnika.

“Na književnim večerima pojedinih zemalja čitaće se tekstovi u originalu i prevodu, a na plenarnoj sednici biće simultani prevod na engleski da bi izlaganja mogli odmah da prate svi stranci”, dodao je Dragan Dragojlović.

Izvor: RTS