UHAPŠEN KANYE WEST

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Američki reper Kanye West uhapšen je danas na losanđeleskom aerodromu zbog sumnje da je počinio akt vandalizma. Uhapšen je i muzičarev telohranitelj; prema prvim informacijama koje je preneo portparol aerodroma, došlo je do sukoba muzičara i njegovog pratioca sa jednim fotografom, u kom je stradao aparat vredan 10.000 dolara, javio je AP. Nije poznato koliko će ovaj nemili događaj omesti Westa u njegovim intenzivnim muzičkim aktivnostima.

Izvor: Popboks

KLJUČ ZA PRAISTORIJU

Mirjana Stanojevi?    Nauka, Vesti

POSLE skoro 60 godina nastavljači akademika Milutina Garašanina popeli su se na jedini preživeli greben od oko 100 kvadratnih metara preistorije na lokalitetu Bubanj pored Niša. To je jedno od tri nalazišta u Evropi iz mlađeg kamenog doba, pored Krivodola i Salkuce.

Posle četiri nedelje istraživanja pronađeno je na desetine arheoloških ostataka (tegovi-pršljenci, keramika, oruđe, oružje od oklesanog kamena, bogata ornamentika na posudama) koji potiču od četvrtog milenijuma pre nove ere pa sve do naše ere! Na grebenu je preživela i autentična zemunica iz tzv. starčevske grupe (6000-5400. g. p. n . e.).

- Iako je od čitavog lokaliteta ostalo, kako procenjujemo, svega 3,7 odsto, i taj greben predstavlja neprocenjiv vremeplov, a nama istraživačima ključ za definisanje i rekonstruisanje čitavih milenijuma u jugoistočnoj Evropi - podvlači prof. dr Milorad Stojić, rukovodilac istrživanja na kome su angažovani Arheološki institut Beograd, Narodni muzej Niš, Institut za fiziku Beograd i Univerzitet Kembridž. - Samo je jedan kulturološki sloj oko 3,5 metra debljine i pokazuje kako se živelo u vreme poljoprivrednih zajednica, kada je preovladavala metalurgija. Sa prefinjenom dijagnostikom na Institutu za fiziku, dobićemo kompletnu analizu, starinu pronađenih predmeta.

Lokalitet Bubanj - Novo Selo prvi put je ispitivan 1934. godine, kada je istraživač Adam Ošić Slavenić objavio
svoje rezultate u austrijskoj periodici. Od 1954. do 1958. godine akademik Garašanin došao je do revolucinarnih otkrića iz mlađeg kamenog doba, srednjeg neolita. Lokalitet je, međutim, nemilosrdno rasturen, i to prvo izgradnjom pruge, a potom i puta za Leskovac. Hektari istorije srpske, ali i svetske arheologije od neprocenjivog značaja nepovratno su izgubljeni, a šteta za nauku načinjena je trajno. Istraživači, međutim, ne odustaju da arheološke ostatke sačuvaju, ali i da naredne godine prošire ispitivanja na lokalitetu Hum u neposrednoj blizini Bubnja, čije je podnožje trenutno zatrpano divljim deponijama.

BLAGO U RASTINJU
DA bi uopšte došli do grebena angažovana je čitava mašinerija radnika koja je u kamionima odnosila rastinje i drveće oko grebena. Ocenjujući lokalitet kao „najvredniji u jugoistočnoj Ervropi”, direktor Narodnog muzeja u Nišu Tatjana Filipović-Trajković ističe da je Ministarstvo kulture odobrilo istraživanja i naredne godine, ocenjujući projekat u celini kao najbolji.

NOVAC
INICIJALNA sredstva od 800.000 dinara uložio je grad Niš, dok Institut za fiziku učestvuje sa čak tri miliona dinara. Gradonačelnik Niša Miloš Simonović obećao je veću podršku naredne godine. Prof. dr Milorad Stojić podseća da jedna probna analiza u referentnoj laboratoriji na Kembridžu košta oko 300 funti.

Izvor: Večernje novosti S . Babović

SRPSKI ŠARL BODLER

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti


U STOTOM „plavom kolu” Srpske književne zadruge objavljena je i u četvrtak predstavljena nova pesnička knjiga „Đavolov drug”, Novice Tadića (1949), jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pesnika, ovenčanog brojnim književnim priznanjima, među kojima je „Meša Selimović” za knjigu godine, za zbirku „Neznan” (2006).
Podsećajući da se Tadić prvom zbirkom „Prisustva” oglasio pre tri i po decenije, a da je posle druge, „Smrt u stolici”, kritika u njemu prepoznala nov, drugačiji i originalni pesnički glas, dr Duško Babić je rekao:
- U gotovo svim svojim knjigama Tadić se predano bavi teškom temom zla. On gleda na svet kao na izokrenuto, posrnulo mesto u kome je čovek osuđen da živi nedostojnim, bednim životom. Ispod takvih pesničkih prizora krije se traganje za dobrotom što se može videti iz prvog ciklusa „Povratnici” i poslednjeg „Teško meni” u kome su izuzetne molitve, koje podsećaju na Venclovića. U traženju svetskog pesnika koji je po svojim temama i pevanju sličan našem pesniku, došao sam do zaključka da je to autor „Cveća zla”, pa se usuđujem da kažem da je Novica Tadić - srpski Bodler. Ova knjiga biće ulaznica velikog pesnika u srpske čitanke.

Po prirodi skroman i škrt na rečima, Novica Tadić je kratko istakao da se njegove pesme, iako moderne i savremene, uklapaju u srpsku poeziju i tradiciju i u tom smislu pomenuo Đuru Jakšića i Momčila Nastasijevića.

Izvor: Večernje Novosti

ORKESTAR NA POČETKU

Mirjana Stanojevi?    Pozorište, Vesti

NOVA sezona Pozorišta na Terazijama počeće raspevano - 5. oktobra Orkestrom” Žana Anuja, u režiji Saše Gabrića. Ovog puta, radnja komedije posvećene članicama ženskog orkestra koje u pauzi nastupaju u bašti jednog hotela, po zamisli reditelja, dešava se u pozorištu… Predstava će okupiti prvu postavu našeg muzičkog teatra (Ljiljana Stjepanović, Mina Lazarević, Jelena Jovičić, Ivana Knežević, Maja Noveljić-Romčević i Milica Pavlović) dok je jedini muški predstavnik kuće u ženskom timu Janoš Tot, u ulozi dirigenta.

- Naša kuća i dalje ostaje pozorište mjuzikla i muzičkih predstava - naglašava umetnički direktor Željko Jovanović. - Inače, „Maratonaci” će se neuobičajeno naći 15. septembra na ovogodišnjim „Mokranjčevim danima”. Sasvim razumljivo, budići da je ovo najznačajniji muzički festival posvećen domaćem stvaralaštvu, a u našem mjuziklu čuje se originalna muzika Irene Popović, Zorana Hristića i Marka Grubića. Takođe, posle velikog uspeha predstave (po tekstu Dušana Kovačevića režirao Kokan Mladenović), planiramo da na scenu postavimo još neki domaći mjuzikl.

U planovima Pozorišta na Terazijama je i nova predstava na kabaretskoj sceni, koja od prošle godine nosi ime tragično preminulog prvaka kuće Milenka Zablaćanskog. Sledeća kalendarska godina počeće sa još jednim (stranim) mjuziklom, a kraj sezone rezervisan je za muzičku melodramu „La strada”, inspirisanu poznatim Felinijevim filmom. A o naslovu koji podiže zavesu na Terazijama, Ljiljana Stjepanović kaže:
- U ovoj postavci Anujeve komedije mi nećemo biti orkestar nego glumice koje pevaju! Izbor muzike je fantastičan, čuće se soul i džez. Gabrić je, uz režiju, adaptirao i osavremenio tekst. A naš kolega, Janoš Tot, već se pokazao sjajan u svojoj ulozi.

NOVI ČLANOVI
U SEZONU sa novim znanjem i posebnim zadovoljstvom ulaze i druga dva člana kuće: posle Milice Pavlović i Miroljuba Turajlije, ovog leta stipendisti plesne škole „ Jacobžs Pillonj” bili su Milan Gromilić i Nemanja Naumoski. Usavršavali su se u Njujorku, a izuzetna profesionalna prilika im je ukazana zahvaljujući saradnji sa brodvejskim koreografom Četom Vokerom, koji je prošle godine pred beogradsku publiku izneo svoju verziju čuvenog „Kabarea”.

Izvor: Večernje Novosti V.V. S.

NOĆ NA GALICIJI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Snimljena zadnja klapa filma „Kao rani mraz”

ZADNjA klapa filma „Kao rani mraz” pala je rano jutros. Reditelj debitant Đorđe Balašević, uz pomoć regionalne glumačke i tehničke ekipe, ali i cele porodice, uspešno je završio snimanje filma koji je nastao po motivima čuvene pesme „Priča o Vasi Ladačkom”. Poslednja scena filma (Noć na Galiciji), ali i samog snimanja urađena je na Fruškoj gori, mestu gde je smeštena čuvena „Rankovićeva vila”.

Kako je najavila Olivera Balašević, producent filma, premijeru možemo očekivati oko Nove godine. Ona je i otklonila sve dileme rekavši da će film sigurno biti prikazan prvo u Novom Sadu. Ranije se pominjao Sava centar kao mesto gde će Balašević održati koncert i gde će isto veče film biti premijerno prikazan.

- Nema dileme. Prvo prikazivanje će biti u Novom Sadu, gde je genetski i idejno film i nastao, a na kraju i gde je sniman - rekla je Olivera za „Novosti”. - Upravo u Vojvodini smo imali veliku podršku u ljudima, institucijma,firmama, a pošto smo slikali Vojvođane i Vojvodinu red je da nam prvo oni odobre da li može film dalje da putuje, a očekujem da će ga videti i publika u svetu. Na kraju, moje pravo i obaveza su da pronađem način da delo, koje promoviše region i državu, bude prikazano na najvažnijim evropskim i svetskim festivalima.
Montaža bi, prema najavama, trebalo da traje oko šest nedelja. Film će montirati Snežana Marković. Takođe je vrlo zahtevna i sama postprodukcija.

- Moramo da uradimo kolor korekciju na nekim mestima, dok će najviše novca i vremena oduzeti jedna digitalna korekcija - objasnila je Olivera. - Glavni junak Emil Šrac (igra ga Radoje Čupić) jedini vidi „ribu štukovna”, svog najboljeg prijatelja, a ideja je da ta riba ima ljudske oči, pa sada mora to da se uradi digitalno.
Olivera je pojasnila da je ekipa imala sreću da film snima hronološki, po redu, kao što je napisano i u scenariju:
- Tako je bilo najbezbednije i najkomfornije - rekla je Olivera. - Tako smo prvu scenu filma snimali na početku, dok je završna scena snimana na samom kraju, na Fruškoj gori. U filmu je to rusko selo, gde se jedan od trojice junaka posle bitke na Galiciji leči od rana zadobijenih na frontu.

KOZACI
EKIPA je uz pomoć Rusko-srpskog udruženja uspela da dobije kostime iz Sankt Peterburga. Originalne kozačke uniforme su bile neophodne za scenu svadbe koja se dešava u Rusiji, gde se glavni junak ženi ruskom kneginjom. Autentične uniforme je filmska ekipa uspela da dobije i zahvljujući Olegu Jevgenjeviču Buldakovu, savetniku ruskog ambasadora i atešeu za kulturna pitanja.

- Čini mi se kao da smo se našli u pravoj bajci, i zbog prirode, ali i zbog samog filma koji govori i o dubokim vezama između ruskog i srpskog naroda - kaže Buldakov. - Očekujem dobar film koji će zablistati i u Evropi, a očekujemo ga i na Moskovskom filmskom festivalu.

Izvor: Večernje novosti: D Stojanović