NAVRŠAVAJU SE DVADESET GODINA OD SMRTI DRAMSKOG UMETNIKA PAVLA VUISIĆA

Nebojša Đorđević    Film, Vesti

Glumački osobenjak

Na Novom groblju u Beogradu sutra će biti održan dvadesetogodišnji pomen glumcu Pavlu Vuisiću (1926-1988). Prijatelji i poštovaoci poznatog glumca okupiće se u 12 časova na tom groblju, na parceli kod grobnice broj šest. Pavle Vuisić rođen je 10. jula 1926. godine u Beogradu, gde je i preminuo 1. oktobra 1988. godine. Studirao je pravo i sve do ranih pedesetih bavio se novinarstvom na Radio Beogradu. Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, a istovremeno je statirao na filmu („Čudotvorni mač” 1950) i bezuspešno pokušavao da se upiše na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku karijeru počeo je epizodnom ulogom u „Šolaji” 1955. godine Vojislava Nanovića, a ubrzo posle toga dobio je i glavnu ulogu u njegovom filmu „Tri koraka u prazno” (1955). Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga dede u „Događaju” Vatroslava Mimice iz 1969. godine donela Oktobarsku nagradu Beograda i „Cara Konstantina” u Nišu. Za uloge u filmovima „Povratak otpisanih” , „Hajka” i „Beštije” nagrađen je „Zlatnom arenom” u Puli. To priznanje, kao i nagradu „Car Konstantin” dobio je i za ulogu u ostvarenju „Leptirov oblak”.

Dobitnik je i brojnih drugih nagrada za glumačko stvaralaštvo. Vuisić je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom znao da nadogradi i najlošije scenarijske podloške. Bio je svojevrsni osobenjak, slobodno vreme je provodio na Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst onako kako je napisan, nije prihvatao neprofesionalnost i gubljenje vremena. Ostvario je zapažene uloge u više od sto filmova, među kojima su „Buđenje pacova”, „Salaš u Malom Ritu”, „Horoskop” i „Život je lep” „Bitka na Neretvi” „Majstor i Margarita”. Igrao je i u filmovima „Čuvar plaže u zimskom periodu”, „Pas koji je voleo vozove”, „Poseban tretman” i „Suton”, „Petrijin venac”, „Ko to tamo peva” i „Maratonci trče počasni krug”, „Majstori, majstori” i „Sjećaš li se Doli Bel” Emira Kusturice. Glumio je i u više televizijskih serija, među kojima su „Servisna stanica”, „Više od igre” i „Kamiondžije”, koje su mu donele veliku popularnost. Glumačka nagrada za životno delo, koja se dodeljuje na „Filmskim susretima” u Nišu, nosi njegovo ime od 1994. godine.

Ivor: Glas javnosti

STING PONOVO U SRBIJI 2009.

Mirjana Stanojevi?    Muzika, Vesti

Britanski muzičar Sting, koji je sa svojom grupom “The Police” nastupio ovog leta na beogradskom Ušću, održaće solistički koncert 8. februara 2009. godine u Beogradskoj areni - kao gost Gitar art festivala.

Stingu, to jest Gordonu Metjuu Tomasu Samneru (Gordon Matthew Thomas Sumner), to će biti treći koncert u Srbiji u poslednje dve godine.

Prvi put je pevao 2006. godine na Petrovaradinu u Novom Sadu, i taj nastup mu je bio solistički.

Pored Stinga, na desetom Gitar art festivalu u Beogradskoj areni, nastupiće i italijanski kompozitor filmske muzike Enio Morikone (Ennio Morricone).

FILM ZDRAVKA VELIMIROVIĆA NAGRAĐEN U PORTUGALIJI

Nebojša Đorđević    Film, Vesti


BEOGRAD - Na upravo završenom prvom međunarodnom festivalu turističkog filma u Portugaliji, “Art&Tur”, film Zdravka Velimirovića “Darovi domu svetih ratnika” dobio je nagradu u kategoriji religioznog dokumentarnog filma.

Kako je Tanjugu izjavila Ranka Velimirović iz Libra Filma koji je producent tog dokumentarca, na festivalu u portugalskom gradu Barselošu u 11 kategorija bilo je prikazano 155 ostvarenja iz 26 država. Festival je organizovan u nameri da okupi najbolja filmska ostvarenja na temu turizma, promovišući prirodne lepote, ali i kulturni, verski i sportski turizam, gastronomiju…

Naš poznati reditelj dugometražnih ostvarenja i autor velikog broja dokumentaraca, nagrađeni film je snimio još 2004, godinu dana pre nego što je preminuo.

Reč je o dugometražnom dokumentarnom filmu koji traje 64 minuta, a za temu ima tri svetinje Hrišćanstva: ruku Svetog Jovana Krstitelja, česticu časnog krsta i Bogorodicu filerimog. Film govori o njihovom hiljadugodišnjem putovanju od Jerusalima, preko Rodosa, Malte, Petrograda, Beograda do Cetinja, gde se sada nalaze.

Velimirovićev film “Darovi domu svetih ratnika” nagrađen je i prošle godine na Međunarodnom festivalu religioznog filma u Italiji priznanjem “Premio Italia”.

Izvor: Radio televizija Vojvodine

FALL OUT BOY - NOKIJINE ŽRTVE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Pete Wentz, lider američkog sastava Fall Out Boy, protestvovao je zbog toga što se u spotu pesme I Don’t Care mogu videti kadrovi sa Nokijinim telefonima u prvom planu.

Wentz je na svom blogu napisao da “verzija spota na kom smo radili dan i noć nije ona koja se emituje”, kao i da bend nije znao za dodatke koji su završili u spotu.

Singl I Don’t Care je prvi sa predstojećeg petog albuma Fall Out Boy Folie a Deux, koji je najavljen za 4. novembar.

Izvor: Popboks

MOĆ I SJAJ VIZANTIJE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Slikarstvo, Vesti

KRAJEM oktobra - 25. idućeg meseca, otvara se najveća izložba vizantijske umetnosti u Velikoj Britaniji u poslednjih pola veka. Izložba se realizuje u saradnji Kraljevske akademije iz Londona i Muzeja Benaki iz Atine, i trajaće do kraja marta iduće godine.

Na izložbi u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu biće izloženo oko 300 eksponata, među kojima i pet iz beogradskog Muzeja primenjene umetnosti. Četiri su iz kolekcija ove kuće kulture, a jedan eksponat je u vlasništvu Pećke patrijaršije.

Na postavci “Vizantija 330-1453″ biće izložene i dragocenosti iz crkve svetog Marka u Veneciji, kao i retki eksponati iz zbirki vizantijske umetnosti iz nekoliko zemalja - pre svega iz Rusije, Ukrajine i Egipta, ali i iz američkih kolekcija. Na ovom studijskom predstavljanju kulture vizantijskog komonvelta učestvuje
više od 80 kulturnih institucija
sa najreprezentativnijim materijalom, a u toj elitnoj reprezentaciji je i beogradski Muzej primenjene umetnosti.

Iz kolekcija MPU publika će u Londonu videti ikonu sv. Dimitrija, koja je izrađena na Svetoj gori, na prelasku 14. u 15. vek, i predstavnik je umetnosti “Moravske škole”. Izvanredno slikana, na intimistički način, ova ikona je često oduševljavala publiku na inostranim izložbama. Među eksponatima iz MPU je i kameja u jaspisu Hrista Pantokratora okovana srebrom, iz 13. veka, čiji se pandan - Bogorodica Odigitrija, čuva u Hilandaru. Kameja Hrista Pantokratora u zelenom jaspisu na srebrnom okovu iz 17. veka ima i pozlatu i plavi i zeleni emajl, aplikacije od sedefa i staklene paste. Posebna je atrakcija vizantijski paradni mač s kraja 14. veka iskovan u Carigradu ili Solunu, sa gravurama i aplikacijama od zlata, dug više od jednog metra. Mač je vrhunsko delo primenjene umetnosti i spada u veoma retke predmete iz tog perioda, kako zbog svoje starosti, tako i zbog izvanredne očuvanosti. Ručna kadionica iz 14. veka nađena je u Janjevu, i livena je u bronzi. Ručka je još jedno vrhunsko delo primenjene umetnosti, a služila je prilikom dugih, pre svega svetogorskih noćnih službi.

Zvono vlastelina Rodopa, koje će posetioci izložbe u Londonu videti, spada u raritete, jer su Turci tokom 17. veka uništili većinu crkvenih zvona, pretapajući ih u topove i druga oružja.

Izložba u londonskoj Kraljevskoj akademiji sledi hronološke tokove umetnosti moćnog i dugovečnog vizantijskog carstva, obuhvatajući i dugi istorijat odnosa umetnika i njihovih mecena. Vizantinci su se smatrali predstavnicima vrhunske civilizacije svoga doba. To će se i prepoznati kroz umetnost punu intelektualne, emocionalne i duhovne energije.

Izvor: Večernje novosti Savo Popović
Oceni: