LED CEPELIN PONOVO U STUDIJU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Džimi Pejdž, Džon Pol Džouns i Džejson Bonam, članovi legendarnog rok sastava “Led Zeppelin” rade na novom materijalu, prenosi “BBC”.

Bonam je izjavio za jednu radio stanicu u Detroitu da je vrlo moguće da će se pesme na kojima trenutno rade, pojaviti na novom albumu ovog kultnog benda.

On je još rekao detroitskom radiju da je pitanje pravljenja novih pesama bilo postavljeno još nakon koncerta održanog prošlog decembra u Londonu, a koji je trebalo da bude jedino, a ujedno i poslednje okupljanje benda “Led Zeppelin”.

“Sve što znam je to da sam izuzetno zadovoljan što imam mogućnost da sviram sa njima i što radimo na novom materijalu”, kaže Bonam.

“Kada sam tamo (u studiju) ne postavljam nikakva pitanja. Kada me pozovu da dođem i sviram s njima, uživam u svakom trenutku”, kaže on.

“Kako god se sve ovo završilo, ova šansa da sviram sa tako velikim dvojcem je za mene fenomenalna stvar. To je moj život. To je moj san”, kaže Bonam.

Bonam je, ipak, naglasio da treba srediti još dosta stvari pre no što se ozbiljnije pristupi radu na novom albumu.

“Led Zeppelin” su posle 19 godina prvi put svirali u Londonu pred gotovo 20.000 fanova prošlog decembra.

Dvočasovni nastup počeo je sa “Good Times Bad Times”, pesmom koja otvara njihov prvi album.

Džejson Bonam, sin pokojnog bubnjara Džejsona, pridružio se prvobitnoj postavi benda, koju su činili Pejdž, Plant i Džouns.

Izvor: B92

DANI PIVA: JABUKA, PSIHOMODO, DARKWOODI, BEBE…

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Na 23. izdanju zrenjaninske turističko-privredne manifestacije Dani piva, koje će biti održano od 27. do 31. avgusta, nastupiće niz bendova iz Srbije i regiona.

Festival će sutra otvoriti Crvena Jabuka, a kao glavni događaj Dana piva organizatori najavljuju nastup zagrebačkog Psihomodo Popa, koji ove godine obeležava četvrt veka postojanja, u subotu, 27. avgusta.

Organizatori očekuju veliki broj posetilaca i na nastupima Del Arno Benda, Atomskog Skloništa, Darkwood Duba, Orthodox Celtsa, Kala, Nena Belana, Massima Savića i Nevernih Beba.

Izvor: Popboks

NEANDERTALCI NISU TAKO GLUPI KAO ŠTO IZGLEDAJU

Nebojša Đorđević    Nauka, Vesti

Teorije da su neandretalci nestali pred homo sapiensom zbog toga što su bili na nižem stupnju tehnološkog razvoja pale su u vodu. Najnovija istraživanja pokazala su kako su neandretalci koristili jednako sofisticirana oruđa kao i njihovi rivali pa će naučnici morati pronaći novi razlog zbog čega su nestali. “Kad govorimo o neandretalcima prvo pomislimo na glupost i nerazvijenost, no to nije slučaj, neandretalci su samo bili drukčiji”, zaključio je Metin Eren sa univerziteta Exeter.

Izvopr: The Independent/Fildžan

UMETNIČKA KOLONIJA U ZATVORU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti


SA JEDNE OD PREDHODNIH KOLONIJA

Na ekonomiji “Elan” Kazneno-popravnog zavoda u Somboru održava se Likovna kolonija “Elan 2008″ u kojoj postoji deo uređen u stilu pravog vojvođanskog salaša.

Ovogodišnja 13. manifestacija okupila je više od 30 umetnika iz Beograda, Nove Varoši, Valjeva, Kraljeva, Kragujevca, koji u hladovini i zelenilu uz Veliki Bački Kanal stvaraju slike koje će oplemeniti prostor somborskog zatvora.

Unutar same ekonomije vlada prava salaška atmosfera. U okolini su predeli koje je do sada obradilo više od 160 umetnika koji su Koloniji poklonili više od 600 radova i skulptura.

Umetnike i “Elan” povezala je još jedna zajednička nit - u ovoj zatvorskoj jedinici se proizvodi štafelaj i drugi neophodan pribor umetnicima.

Psiholog Petar Trbojević, nekadašnji upravnik, i posle penzionisanja nije prestao da se bavi organizacijom ove manifestacije: “Likovnu koloniju smo pokrenuli kako bi se za Kazneno-popravni zavod obezbedio fond slika, čija bi funkcija bila prevaspitanje zatvorenika. U praksi smo u našem Zavodu došli do zaključka da uređen prostor sa delima likovnih umetnika utiče na ponašanje osuđenika u pozirivnom smislu, jer boje su svetlost, a svetlost je energija, a energija utiče na ponašanje ljudi”, kaže Trbojević.

“Ove godine tema Kolonije je religija, a religija nas uči da u svakom mraku postoji trag svetlosti. To je najpotrebnije čoveku koji je sa puta krenuo stranputicom sa koje treba da se ponovo vrati na pravi put”, dodao je on.

Rosana Držak slikarka iz Stapara kaže da “misija umetnika jeste da pokuša da taj trag svetlosti nađe svako u sebi”.

Izvor: (Tanjug/MONDO)

ОДЛАЗАК ПЕСНИКА

Nebojša Đorđević    Kultura, Poezija, Vesti

Изврсном писцу, песнику, приповедачу, романсијеру, Браниславу Драгојевићу Србија и српска књижевност тек треба да одају дужно поштовање

У Београду, где је и рођен (1933), прекјуче је, после дуге и тешке болести, преминуо Бранислав Драгојевић, један од најзначајнијих писаца српског језика. Префињени лиричар, рођени приповедач, чудесни романсијер, један је од оних наших великана лепе речи коме Србија и српска књижевност тек треба да одају дужно поштовање. Макар и закаснело за писца, али не и за дело, које језичком лепотом, и ретком чистотом реченице и израза, чува славу српског језика. Наслов последње Драгојевићеве објављене књиге, збирке поезије „Био сам ипак с вама” („Народна књига”, 2007), у овом часу, као да сугерише тиху жељу да и ми, мало више, будемо с њим, с његовим делом. С којим је он, без остатка, поистоветио сопствени живот. Зато то дело, уз све уметничке врлине, краси и она искреност која је својствена само великој литератури.

Био је Бранислав Драгојевић с нама и у дугим деценијама странствовања, срцем и душом, а и материјално кад је било најпотребније. Почетком шездесетих година одселио се у Француску, из ње у Латинску Америку, а последњих година наизменично је живео у Паризу и Београду. Страствени путник, пропутовао свет, боравио је и на местима која нису забележена на географским картама, и тим непосредним искуствима обогатио је своје дело.

Исписао је странице и странице у славу живота и човечности, разумео људе и њихову муку, помагао и праштао, волео животиње и биље, сву раскош и разноврсност света којима нас Бог даривао. Његова песма, и кад је лирска минијатура, носила је и причу, његове приповетке и романи очаравају поетском атмосфером. Тако је од књиге до књиге: „Докрао сам се мору” (песме, 1953), „Башта на Исланду” (роман, 1985, превод на француски 1991), „Смрт на Мартинику” (песме, 1989), „Зовини брежуљци” (1992. и 1997), „Венац за избеглицу Санча Емануела де Гуарија” (лирски записи, 1993), „Колиба у Вранићу” (лирски записи, 1995), „Пашјина самоћа” (лирски записи, 1995), „Последње путовање Ђурђе Рајс” (роман, 1996. француски превод 2005), „Кора хлеба” (песме, 1997), „Одмор у Елизији” (лирски записи, 1998), „Сам и његова риба” (роман, 1998), „Побуна тишине” (лирски записи, 2000), „Последње песме” (2000), „Изабране песме” (2001), „Балада о намаЛејла” (лирски записи, 2002), „Кад су срне бежале” (песме, 2004), „Био сам ипак с вама” (песме, 2007).

Иако прави мајстор лепе речи, Бранислав Драгојевић није привлачио примерену пажњу жирија за награде и критичара. Разуме се, част изузецима, попут, рецимо, Љиљане Шоп, која је међу првима указала на вредности његовог дела, одлична је, надахнута и аналитичка њена критика романа „Зовини брежуљци”. Драгојевићев опус, свакако, заслужује свестранији приступ, поменимо тек да је његов фантазмагорични роман „Последње путовање Ђурђе Рајс”, препун тајновите поетске атмосфере и метафоричких значења, у рангу најбољих мајстора латиноамеричке чудесне прозе.

Сваки сусрет с Драгојевићем био је доживљај посебне врсте. Изврстан козер, опчињавао је причом, увек до те мере необичном да би слушалац био убеђен да долази из снова, а она је истинита, доживљена, сведочио је. А свашта је Бане, како су га пријатељи звали, доживео и видео на својим бројним путовањима. Био је опчињен Мартиником, једноставношћу живота, отвореношћу и искреношћу људи. И остала му је неостварена жеља да се тамо врати. На својим путовањима увек је прво питао има ли ту кога из Србије, или Југославије у оно време. Тако је у Лапонији, и то у некој тамошњој сеоској забити, срео Београђанина који је деци предавао - лапонски. Кад му у једној егзотичној луци рекоше да има међу њима један Србин, господин Јовановић, и упутише га на канцеларије у бараци, и он првог човека за канцеларијским столом упита где може да пронађе господина Јовановића, овај, црнац, крупан и црн баш као угаљ, одговори: „Ај ем Јовановић!” Мора да је ту неки наш морнар нешто порадио… У Каракасу је упознао старији брачни пар финих предратних грађанских манира, госпођа је Београђанка, господин Рус, белогардејац. Деловали су као једно биће, и она је говорила српски са руским акцентом, а он руски са српским акцентом. Живели су у заустављеном времену, те тако, уз угодан разговор и чај из самовара, госпођа упита: „Је ли још онако леп наш млади краљ Пера”…

Бранислав Драгојевић је био и један од угледних аутора „Приче Политике”.

Извор: Политика Рада Саратлић