ŠIMPRAGA, MLAKIĆ I KOVAČ U UŽEM IZBORU ZA MEŠU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Čak trojica domaćih autora od ukupno pet u finalu prestižne nagrade za najbolji roman na području Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Crne Gore.

U sklopu 8. međunarodnih književnih susreta Cum grano salis, koji se od 4. do 7. rujna održavaju u Tuzli, tradicionalno će biti dodijeljena najznačajnija književna nagrada u regiji, koja nosi ime slavnog Tuzlanina Meše Selimovića.

Na presici održanoj u petak predsjednik žirija Mile Stojić obznanio je naslove 5 romana koji su ušli u igru za ovogodišnjeg Mešu. U finalu su se našla čak tri hrvatska - Grad u zrcalu Mirka Kovača, Tragom zmijske košuljice Josipa Mlakića i Anastasia Dalibora Šimprage, te Ludvig Davida Albaharija i Ruski prozor Dragana Velikića.

Stojić, dobitnik Goranovog vijenca 2007. godine, izjavio je da je žiri imao “težak, ali ugodan posao” te da smatra kako bi svi nominirani romani trebali dobiti prvu nagradu. Dodao je da na izbor pobjedničkog romana neće utjecati činjenica da su Mlakićev i Kovačev roman doživjeli dvostruku nominaciju - Mlakića su nominirali Hrvati i Srbi, dok je Kovač uz hrvatsku nominaciju pobrao i crnogorsku.

O pobjedniku će odlučivati žiri u sastavu Robert Hodel, Andrew Wachtel, Davor Beganović, Semezdin Mehmedinović i Mile Stojić, a ovogodišnja će nagrada, koja se sastoji od 7.000 KM (2.000 više no zadnjih godina) te statue Mastionica i pero akademskog kipara Pere Jelisića, autoru najboljeg romana iz regije u 2007. biti dodijeljena 6. rujna, na ceremoniji na kompleksu Panonskih jezera u Tuzli.

Dosadašnji dobitnici Meše:

2002. - Marinko Koščec, Netko drugi (Hrvatska)
2003. - Irfan Horozović, Shakespeare u Dar es Salaamu (BiH)
2004. - Ivica Đikić, Cirkus Columbia (Hrvatska)
2005. - Ognjen Spahić, Hansenova djeca (Crna Gora)
2006. - Sanja Domazet, Ko plače (Srbija)
2007. - Miljenko Jergović, Ruta Tannenbaum (Hrvatska)

Izvor: Booksa m.m. 20.08.2008.

VEČERAS POČINJU FILMSKI SUSRETI U NIŠU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti


Pred publiku bez selekcije


Na Letnjoj pozornici u niškoj Tvrđavi večeras počinje 43. festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, Filmski susreti, gde će tokom sedam večeri u zvaničnoj konkurenciji biti prikazano 12 filmova.

Zvanični program ovogodišnjih Filmskih susreta trajaće šest večeri, dok će sedmo, završno veče biti rezervisano za dodelu nagrada i dukumentarno-igrani film o nedavno preminulom kralju romske muzike Šabanu Bajramoviću. U zvaničnoj konkurenciji će se naći filmovi “Biro za izgubljene stvari”, u režiji Svetislava-Bate Prelića, “Miloš Branković” Nebojše Radosavljevića i “Princ od papira” Marka Kostića. Biće prikazani i “Četvrti čovek Dejana Zečevića, “Čitulja za Eskobara” Milorada Milinkovića,Ljubav i drugi zločini” Stefana Arsenijevića, “Čarlston za Ognjenku” Uroša Stojanovića, Nije kraj” Vinka Brešana, “Maša”Siniše Kovačevića, “Bledi mesecLjubiše Samardžića i “Peščanik” Sabolča Tolnaia. U konkurenciji će se naći i film “Na lepom plavom Dunavu” Darka Bajića, koji je odlučio da ga prijavi uprkos tome što ga je prethodno povukao, nezadovoljan ocenom Selekcione komisije da je “ovogodišnja filmska produkcija ispod proseka, kako po kvantitetu tako i po kvalitetu”.

Ministar na Festivalu

Ministar kulture Republike Srbije Nebojša Bradić, posetiće večeras Niš, gde će se sresti sa Milošem Simonovićem, gradonačelnikom Niša, sa kojim će razgovarati o pitanjima od značaja za razvoj kulture, saopšteno je iz Ministarstva. Sastanku će prisustvovati i Nađa Marković, zamenica gradonačelnika, i Miodrag Radović, gradski većnik zadužen za kulturu. Ministar će takođe prisustvovati ceremoniji svečanog otvaranja ovogodišnjih 43. filmskih susreta.
Ovogodišnji Savet festivala je odlučio, na predlog Selekcione komisije, da se prikaže svih 12 prijavljenih filmova, bez ikakve selekcije. U ovogodišnjoj filmskoj ponudi samo će Kovačevićeva “Maša” biti srpska i festivalska premijera, pošto su ostali filmovi već viđeni na festivalskim ili bioskopskim platnima.

Z. Miladinović

O KNJIŽEVNOSTI SUDE ČITAOCI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Granice slobode u javnom govoru

Neprihvatljivi zahtevi za zabranu knjiga: Prof. dr Ljubiša Rajić

Iako se polemika nakon povlačenja knjige “Dragulj Medine” o uvredi verskog osećanja pripadnika islamskih verskih zajednica sa jedne, i granicama javnog govora i načina tretmana književnog dela, sa druge strane, uveliko rasplamsala, u srpskoj javnosti se mogu čuti samo stavovi pojedinih intelektualaca. Esnafska udruženja su tiha, a zvaničnici iz Ministarstva za kulturu i medije, u čijoj je nadležnosti sektor izdavaštva, smatraju se nenadležnim. Jedan od onih koji je u razgovoru za list Danas osudio preterano reagovanje islamskih zajednica, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Ljubiša Rajić, smatra da ministarstva u ovakvom slučaju i ne treba da se oglašavaju, jer kako kaže, nije reč o problemu budžeta ili nečemu sličnom, već o književnosti.

“Najbolje bi bilo da sledeći korak bude pokretanje javne diskusije u vidu organizacije skupa kompetentnih ljudi: stručnjaka iz oblasti književnosti, stručnjaka iz oblasti prava i predstavnika verske zajednice, koji će objasniti u čemu nalaze problem i do kojih granica mogu ići”, smatra Rajić. Prema njegovim rečima, bitno je da se u državi ovakvo ponašanje ne tretira kao prihvatljivo, jer se u budućnosti možemo sresti i sa sličnim zahtevima drugih udruženja ili zajednica.

Književnost i zabrane

Među primerima vrhunske umetnosti koja bi po istom osnovu mogla biti zabranjena, Ljubiša Rajić navodi film “Žitije Brajanovo” Letećeg cirkusa Monti Pajtona, kao i mnoge primere skandinavske književnosti koje on poseduje u svojoj privatnoj biblioteci. Kao primer navodi i spis Arnulfa Everlanda sa predavanja “Hrišćanstvo: 10. pošast ove zemlje”. To je inače bio i književnik protiv koga je u Norveškoj 1933. godine poslednji put vođen proces. On je pred sudom oslobođen, jer je ustanovljeno da je reč o književnom izrazu.
“Islamska zajednica je periferna po uticaju koji ima u društvu, ali posledice ovoga bi mogle da budu da sutra Srpska pravoslavna crkva, koja već danas funkcioniše kao državna crkva, propisuje šta sve može ući u umetnost. Ako bismo išli tom linijom da udruženja građana ili verske zajednice određuju šta pisci smeju da pišu, otvaramo mogućnost da se granice slobode izražavanja kroz književni izraz podvrgavaju proizvoljnim tumačenjima”, ističe profesor Rajić. Zanimljivo je, dodaje on, da se niko nije oglasio povodom štampanja “Protokola sionskih mudraca”, koji predstavlja najobičniji antisemitski falsifikat. Rajić upozorava i da ukoliko u jednoj državi postoji cenzura, ona mora biti strogo definisana pravilima, a najbliže tome u Srbiji je postojanje Krivičnog zakonika, prema kome može biti zabranjeno samo ono što se proglasi krivičnim delom.

Među nedavnim reakcijama čelnika islamskih zajednica moglo se čuti da, iako nisu saglasni oko načina na koji treba reagovati u ovakvim situacijama, saglasni su u oceni da je reč o svetogrđu. Reis Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić prekjuče je povodom polemike oko “Dragulja Medine” na konferenciji za novinare, između ostalog, rekao i da bi najbolje bilo da su pre štampanja spornog izdanja konsultovani stručnjaci.

Gojko Božović, član Srpskog PEN centra i urednik izdavačke kuće Arhipelag, međutim, smatra da izdavači treba da imaju pre svega kompetentne urednike, a u oblasti stručnih poblikacija saradnike iz stručne i naučne oblasti, koji svoju kompetenciju temelje isključivo na osnovu svojih naučnih dostignuća, a ne na osnovu pripadnosti bilo kom autoritetu. “Što se književnosti tiče, o njoj mogu da sude samo čitaoci, književni kritičari i istoričari. Ne vidim razloga da ijedan izdavač sa kompetentnim urednicima traži savete od bilo koga drugog”, kaže Božović u izjavi za Danas. Sećajući se nekadašnje prakse da su sva književna dela nekada bila prvo pokazivana članovima komiteta jedine, Komunističke partije, on kaže da bi u jednom demokratskom društvu bilo u najmanju ruku neprijatno da se obnavljaju elementi prošlog vremena.

Izvor: Danas B. D. Belčević

OTKRIVEN PODZEMNI KOMPLEKS HRAMOVA KOJI SU IZGRADILE MAJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Meksički arheolozi otkrili su lavirint kamenih hramova u podzemnim pećinama za koji su Maje verovale da su pripremile za život posle smrti, a u nekima su čak pronašli i ljudske kosti. Arheolozi kažu da su Maje verovale kako je pronađeni podzemni kompleks pećina ispunjen vodom koja vodi u suve komore, uključujući i podzemnu cestu koja se prostire na 100 metara, bila put u mistični podzemni svet, poznat kao Xibalba.

Iskopavnja iz posljednjih pet mjeseci u pećinama Yucatana otkrila su rezbarije u kamenju te lončiće i tanjire ostavljene mrtvima.

Izvor: Reuters.

GODI MI DA ME ČITAOCI PREPOZNAJU NA ULICI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Dragoslav Mihailović, laureat nagrade „Stefan Prvovenčani”

„Obradovala me nagrada ‘Stefan Prvovenčani’, ona znači da me ljudi nisu zaboravili, znači da su moje knjige nekome bile važne”, izjavio je za „Blic” akademik Dragoslav Mihailović, koji je u okviru Raških duhovnih svečanosti primio nagradu „Stefan Prvovenčani” za celokupan književni opus i za dubok trag koji je ostavio u srpskoj kulturi. Mihailoviću je medalju uručio prošlogodišnji dobitnik nagrade Danko Popović.

Da li je roman „Kad su cvetale tikve” vaše životno delo?

- Nije. Mislim da je moja najbolja knjiga „Petrijin venac”, ali podaci kažu da su „Tikve” objavljene u više primeraka i više izdanja, te je ta knjiga popularnija kod čitalaca.

Roman „Kad su cvetale tikve” objavljen je do sada u 27 izdanja, a „Petrijin venac” u deset izdanja. Da li neka od te dve knjige kod vas ima posebno mesto?

- Volim obe knjige, čak neskromno mislim da između tih mojih dvadesetak knjiga nema loših i slabih. Uvek sam se trudio da uradim to najbolje što sam mogao. Čini mi se da sam uspevao u tome.

Kako gledate na protekli XX vek i na to da ste bili zatočenik na Golom otoku?

- Dvadeseti vek je vek totalitarizma, ali totalitarizam i dalje vlada svetom. Vlada veliko nerazumevanje i traju ratni sukobi. To me ne ispunjava optimizmom. Situacija u našoj zemlji nije najbolja. Valjda ćemo preživeti.

Da li želite da Srbija uskoro bude u Evropskoj uniji?

- Ne pratim te stvari. To su neke parole koje ne znače mnogo. Smatram da bi za Srbiju bilo dobro da bude tretirana onako kako se tretiraju ozbiljne zemlje, a da li će se to desito, zaista ne znam.

Jednom ste izjavili da ste napisali knjige zbog kojih možete da šetate belom linijom od Palate Albanije do Slavije. Godi li vam takav status među čitaocima?

- Istina je to. Mogu tako da šetam. Prepoznaju me čitaoci.

Imate li kontakte sa čitaocima?

- Da, i volim da se srećem sa ljudima i da razgovaram. Volim da kontaktiram sa mladima, sa srednjoškolcima posebno. Slušam od profesora i od srednjoškolaca da im je moj roman „Kad su cvetale tikve” omiljena lektira i to me raduje.
Da se ponovo rodite, da li bi ponovo pisali romane?

- Da, opet bih bio književnik. Ja sam odlučio da budem književnik kada sam imao osam godina. Sada punim 78, dakle sedam decenija sam pisac.

Da li će uskoro izaći neka vaša nova knjiga?

- Neće. Imam neke pripovetke, ali knjiga još nije formirana - videćemo šta će biti od toga.

Na uručenju nagrade ste rekli da vam je drago da nagradu primate upravo u gradu Raškoj, zašto?

- Zato što je Raška dala mnoge značajne pisce: Milisava Savića, Milicu Novković, Slobodana Rakitića…

Izvor: “Blic online” Enes Halilović