“UTJEHA KAOSA” OBJAVLJENA ONLINE

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Dvije godina nakon što je izašla u tiskanom obliku, antologija suvremenog hrvatskog pjesništva dobila je i svoje web izdanje.

Na stranicama Zagrebačke slavističke škole ovih se dana pojavilo internetsko izdanje antologije Utjeha kaosa, izbora iz recentne pjesničke produkcije koja je u tiskanom obliku izašla 2006. godine.

U izboru Miroslava Mićanovića /naslovna/ Utjeha kaosa predstavlja 33 pjesme 33 suvremenih hrvatskih pjesnika iz zbirki objavljenih u razdoblju od 1995. do 2005. Reprezentativno društvo zastupljeno u Utjehi kaosa ide od najstarijeg Ivana Slamniga, do najmlađe Ivane Bodrožić Simić, a osim njih u knjizi su svoje mjesto našli i Danijel Dragojević, Arsen Dedić, Zvonimir Mrkonjić, Nikica Petrak, Boris Maruna, Mario Suško, Luko Paljetak, Ivan Rogić Nehajev, Slavko Jendričko, Vesna Biga, Milorad Stojević, Milko Valent, Branko Maleš, Gordana Benić, Igor Rončević, Sead Begović, Anka Žagar, Mile Stojić, Branko Čegec, Kemal Mujićić Artnam, Delimir Rešicki, Krešimir Bagić, Miloš Đurđević, Božica Zoko, Damir Šodan, Miroslav Kirin, Drago Glamuzina, Tomica Bajsić, Ivica Prtenjača, Tvrtko Vuković i Tatjana Gromača.

U predgovoru antologije izbornik Mićanović ističe kako će Utjeha kaosa izroniti “kao dobrodošla dosjetka, naslov za praćenje i čitanje novih knjiga hrvatskih pjesnika”, u što i mi iskreno vjerujemo. Više o antologiji koju u cijelosti možete pročitati ovdje, saznajte u intervju koji je Mićanović dao Jutarnjem listu.

Izvor: Booksa

OLIMPIJSKA KNJIŽEVNOST

Nebojša Đorđević    Kultura, Olimpijada 2008

Moderne Olimpijske igre necjelovite su u usporedbi s antičkima. Danas se možda natječe u sportovima kojih onda nije bilo, ali zato nema - poezije i retorike.

Točnosti radi, na početku modernog olimpijskog doba, od 1912. do 1948. godine, olimpijske nagrade dodjeljivale su se i u pet umjetničkih kategorija: arhitektura, književnost, slikarstvo, kiparstvo i glazba.

Međutim, poveznica književnosti i Olimpijskih igara u moderno doba datira barem od 1908. godine. Te je Igre u Londonu obilježio zlosretni talijanski maratonac Dorando Pietri. Uvjerljivo je vodio dva kilometra prije cilja kad je počeo osjećati posljedice golemog umora i dehidracije. Kad je ušao na Shepherd’s Bush stadion na kojemu je bilo 75 tisuća gledatelja, bio je toliko umoran (zapravo, toliko izvan sebe) da je krenuo u krivom smjeru. Kad su ga suci preusmjerili, pao je prvi put. Do cilja je pao još četiri puta, a svaki put su mu u ustajanju i nastavku utrke pomagali - suci (i jedan izvjestitelj Daily Maila).

Ciljem je prošao prvi, ispred Amerikanca Johnnyja Hayesa. Američki tim odmah se žalio na nedopuštenu pomoć koju je Pietri višekratno dobio u završnici utrke, žalba je usvojena i Pietri je diskvalificiran. Izvjestitelj Daily Maila koji mu je pomogao bio je nitko drugi nego Arthur Conan Doyle, otac Sherlocka Holmesa, dr. Watsona i profesora Moriartija. Taj je Doyle, možda potaknut grižnjom savjesti jer je Pietri i zbog njegovog neopreza ostao bez zlatne medalje, predložio kraljici Aleksandri da talijanskog atletičara nagradi posebnim srebrnim pokalom.

Literarno gledano, najzanimljivije su bile sljedeće Olimpijske igre, one u Stockholmu 1912. godine kada je na Igrama debitirala i književnost. Za književne je (baš kao i za ostale umjetničke) radove bio raspisan međunarodni natječaj, uvjet za sudjelovanje bio je tematska povezanost umjetničkog uratka sa sportom, a nepoznati pjesnički tandem Georeges Hohrod i M. Eschbach poslao je ‘Odu sportu’. Žiri je to ocijenio najboljim pristiglim radom i dvojac je postao nešto poput olimpijskog pobjednika u pjesništvu. U stvarnosti, nije se radilo o dvojcu nego o jednom koji je pod pseudonimima poslao svoju odu na natječaj. Zvao se Pierre de Fredy, baron de Coubertin, a do danas je ostao poznatiji kao utemeljitelj modernog olimpizma nego kao pjesnik.

Knjige je pisao (doduše ne i književnost) i britanski atletičar Philip John Baker. Nastupio je na igrama 1912. godine, zatim 1920. u Antwerpenu i 1924. u Parizu. Taj je Baker bio neobično moderan za svoje doba pa je nakon vjenčanja svojem rođenom prezimenu pridodao i suprugino i postao Philip John Noel Baker. Na igrama 1920. godine osvojio je srebrnu medalju na 1.500 metara. Ubrzo potom sve se više posvećivao razoružanju, počeo je pisati knjige o tome, o Ženevskoj konvenciji, zalagao se čovjek za mir u svijetu i do kraja života napisao više nego što mnogi pročitaju. Toliko se zalagao za mir u svijetu da je za to 1959. godine nagrađen Nobelovom nagradom, a do danas je ostao jedini čovjek koji je osvojio olimpijsku medalju i dobio Nobelovu nagradu.

Među literarno sklonim olimpijcima nikako ne treba zaboraviti ni čudesnog hrvača Aleksandra Kareljina. Taj je ruski kolos harao u najtežoj kategoriji, osvajao je olimpijska zlata u Seulu 1988. godine, zatim 1992. u Barceloni i Atlanti 1996. godine. Punih 13 godina bio je neporažen, jedan je od najdominantnijih sportaša uopće u povijesti sporta, a onda ga je senzacionalno u finalu Igara u Sidneyu pobjedio Amerikanac Rulon Gardner. Da će od Kareljina biti nešto moglo se naslutiti čim se rodio - težio je 6,8 kilograma (čestitke majci i iskreno divljenje na svemu što je morala pretrpiti noseći malenog Aleksandra). No, taj Kareljin iako je izgledao zastrašujuće zapravo je nježna duša. Ne samo da voli čitati poeziju, nego ju i piše, voli operu (posebno Musorgskoga) i - balet. Ni politika mu nije strana pa je tako već treći mandat zastupnik u Ruskoj Dumi i to kao zastupnik Putinove Ujedinjene Rusije i član Odbora za vanjsku politiku.

Izvor: Booksa Tihomir Ponoš

JELENA PRELETELA “PTIČJE GNEZDO”

Nebojša Đorđević    Olimpijada 2008, Vesti

Nebeska kraljica Ruskinja Jelena Isinbajeva postavila je novi svetski rekord u skoku s motkom, preletevši letvicu postavljenu na visinu od 5,05 metara!

Osim što je stigla do zlata na OI i oborila svoj svetski rekord za jedan centimetar, oborila je i svoj olimpijski rekord (4,91), postavljen pre četiri godine u Atini.

Isinbajeva je takmičenje počela tek od visine 4,70 metara (većina ostalih rivalki od 4,30) - iz prve je preskočila ovu „siću”, zatim pustila ostale rivalke da popadaju na 4,75 i 4,80, a zlato obezbedila sa preskočenih 4,85 metara iz prve. Ruskinja je potom ostala sama na stadionu i skakala protiv sebe - 4,95 je pregrmela iz trećeg pokušaja, dok nije digla letvicu na istorijskih 5,05 metara. Prvi put - ništa, drugi put - ništa, ali treći put „Ptičje gnezdo” je proključalo - Isinbajeva je poletela kao ptica i letela kao nijedna žena do tada, po 24. put oborivši svetski rekord.
Drugo mesto zauzela je Dženifer Stučinski (SAD) sa preskočenih 4,80, dok je bronzu osvojila Svetlana Feofanova (Rusija) sa preskočenih 4,75 metara.

Izvor: Alo sport V. Jovanović

СТРУЧНИ ОДБОР ПРЕДЛОЖИО СМЕНУ ЂУКИЋА

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti


Селектор „А” и олимпијске репрезентације Србије није добио подршку колега. - За новог селектора предложени Радомир Антић и Драгослав Степановић. - Извршни одбор ФСС највероватније сутра донеће одлуку ко ће водити наш национални тим у предстојећим квалификацијама за Светско првенство

Стручни одбор Фудбалског савеза Србије није подржао селектора „А” и олимпијске репрезентације Мирослава Ђукића, већ предлаже Извршном одбору да га смени и да уместо њега постави Радомира Антића или Драгослава Степановића. После скоро троипочасовног састанка, на коме су анализирали селекторов рад, Иван Чабриновић, Драгослав Степановић, Драгољуб Беквалац, Велимир Ђорђевић, Станислав Караси, Михаило Ивановић, Зоран Петровић, Недељко Костић и Никола Симић готово једногласно су закључили да због неуспеха на Олимпијади у Пекингу и пет пријатељских мечева без победе Мирослав Ђукић мора да буде смењен. Против је био само Михаило Ивановић.

- Саслушали смо селектора, а затим одлучили да не прихватимо његов извештај. Нисмо задовољни Ђукићевим излагањем. Гласали смо. Осморица су била против да Ђукић настави да обавља ову дужност, а само један за - рекао је Иван Чабриновић, председник Стручног одбора.

Извршном одбору биће предложена два кандидата за новог селектора.

- Управо тако. Предлажемо Радомира Антића и Драгослава Степановића, а на члановима ИО је да одаберу. Видећемо да ли ће прихватити наш предлог - нагласио је Чабриновић.

Председник Стручног одбора је разочаран извештајем селектора:

- Очекивао сам писмени извештај са анализом о досадашњеме раду. То је изостало, па је уместо тога било само дискусије, односно отворен разговор. Нисмо чули ни план и програм рада, анализу стања у коме се налази наш национални тима, као ни визију екипе за квалификације за Светско првенство. Оно што смо чули било је веома сиромашно. Сви смо се сложили да овакав извештај не прихватимо.

Чабриновић је на крају истакао да Стручни одбор не смењује селектора:

- Ми смо само предлагачи, а на ИО је да доносе одлуку, бира и смењује.

И Станислав Караси је незадовољан Ђукићевим извештајем:

- Штура и празна прича, без почетка и краја. Уместо стручних објашњења слушали смо о проблемима око недоласка играча. Ђукић је покушао да ову ситуацију пореди са оном од пре четири године, а то нема везе једно с другим. Немам утисак ни да он има визију о наредним сусретима, ко ће бити носиоци игре, како ћемо играти…

Очекује се да ИО ФСС највероватније на сутрашњем састанку прихвати предлог Стручног одбора и одлучи ко ће водити наш национални тим у квалификацијама за Светско првенство 2010. у Јужној Африци, које за Србију почињу већ 6. септембра. Делегација ФСС данас путује у Беч на преговоре са Радомиром Антићем.

Поред оцене о раду Мирослава Ђукића, синоћ је било речи и о раду инструкторске службе које је оквалификовано као добро. За селектора дечака рођених 1990. и 1991. предложен је Милан Ђуричић, а 1993. и 1994. Бранко Вукашиновић, као и да се са Душаном Шуљагићем настави сарадња.

Извор: Политика Ђ. Смиљанић

PROHUJALO SA VIHOROM

Nebojša Đorđević    Film

ČETRDESET i tri godine traju Filmski susreti u Nišu i stameno vrednuju najbolja glumačka ostvarenja u domaćoj kinematografiji. Iz tog nesumnjivog uspeha, višedecenijske tradicije stoje mnogi poznati i anonimni ljudi: organizatori, stvaraoci, filmski radnici, kulturni i javni poslenici. Zahvaljujući njihovom entuzijazmu, glumačka smotra je postala značajna tekovina Niša i srpske kulture.

A, da nije bilo Letnje pozornice ne bi bilo ni Filmskih susreta. Zato svaka priča o festivalu počinje pričom o Letnjoj pozornici u Tvrđavi, na kojoj se od 1966. godine održavaju glumačka susretanja.

Niška Tvrđava je podignuta u sedamnaestom veku i sve do 1951. godine korišćena je u vojne (odbrambene) svrhe, kao utvrđenje - kasarna. Tek početkom pedesetih godina kapije Tvrđave otvaraju se i za civile. Drevno zdanje je počelo da se preuređuje i već 1952, odmah iza glavnog ulaza, podignuta je improvizovana pozornica na kojoj su priređivane razne letnje kulturne manifestacije.

Sredinom avgusta 1959. godine “Slavica film” je promovisala letnji bioskop pod otvorenim nebom premijerom domaćeg igranog filma “Gospođa ministarka” Žorža Skrigina. Posle deceniju rada, u kabini pozornice montiran je najsavremeniji “tod A-O” sistem za reprodukciju slike i zvuka. Na žalost i festivalsku bruku, na ovom kinotečkom projektoru i dan-danas se prikazuju filmovi, dok i posle pola veka od početka gradnje pozornica još nije završena, tj. nema garderobu, tuševe, prostorije za smeštaj rekvizita - iako je elaborat za dovršavanje uredno predao arhitekta Grigorije Samojlov - još davne 1966. godine, u vreme osnivanja Filmskih susreta.

Sredinom šezdesetih godina bioskopi u Nišu, uostalom kao i sve kino dvorane u tadašnjoj Jugoslaviji,
doživljavaju pun medijski bum. Na čelu Preduzeća za prikazivanje filmova “Slavica” (današnji “Nišfilm”), nalazi se preduzimljivi direktor i radnik u kulturi Stanko Tasić.

- Početkom proleća 1966. godine, tadašnji direktor niškog preduzeća za prikazivanje filmova, neumorni i preduzimljivi gospodin Stanko Tasić došao je u “Morava film”, gde sam tada radio marketing, sa molbom da mu se pomogne da organizuje reprizu pulskog festivala, odnosno “Malu Pulu”. Predložio sam da se umesto jedne “Male Pule” u Nišu organizuje festival posvećen stvaralaštvu glumaca i da to postane tradicija - svedoči Kosta Carina.

U Puli je 1966. godine održana Skupština Udruženja samostalnih filmskih glumaca Jugoslavije, na kojoj je za predsednika izabran Voja Mirić.

- Pošto je u Nišu i Beogradu već razgovarano o formiranju festivala, trebalo je samo da se dogovorimo o formi i nameni. Došli smo ipak na ideju da to budu Filmski susreti glumaca u jugoslovenskom igranom filmu, gde bi samo glumcima dodeljivali nagrade. Stanko Tasić je ideju odmah prihvatio. Trebalo je zaokruženi projekat, na neki način, obznaniti i ozakoniti. Sazvali smo Upravni odbor Udruženja samostalnih filmskih glumaca i doneli odluku da niška “Slavica” i Udruženje budu osnivači Filmskih susreta - govori o vremenima prohujalim s vihorom jedan od rodonačelnika ove smotre Voja Mirić.

BIOSKOP
LETNJA pozornica u niškoj Tvrđavi ima 2.755 sedišta. Za vreme Filmskih susreta instalira se, okvirno, još 600 sedišta, tribina. Dakle, svake večeri filmove na festivalu posmatra oko 3.350 gledalaca, a ako se tome dodaju i sedišta u prolazu između partera, to nišku Letnju pozornicu čini jednim od najvećih bioskopa u ovom delu sveta.

Izvor: Večernje novosti Branislav Miltojević