RASKNJIŽJE, 11. - 17. 8. 2008.

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Područje Hrvatske je izuzetno zanimljivo ljubiteljima knjige iz ostalih ex YU rebublika. Šta je tamo novo u književnosti, odnosno šta se čita prenosimo novosti koje je objavio zagrebački književni klub Booksa:

Možda nije najbolje vrijeme za književna događanja, ali noviteta u knjižarama ima i više nego dovoljno. Provjerite!

Ako će se ovaj tjedan i odžati neka promocija, književna večer, čitanje ili festival morat ćete se poslužiti našim dnevnim servisnim informacijama (’Program u gradu’) jer trenutno za takvo što ne znamo. Ali zato znamo da je u knjižare stigao velik broj noviteta koje ćete možda poželjeti pročitati.

Noviteti:

Proza:

1. K - umijeće ljubavi, Hong Ying (V.B.Z.)
Kina 30-tih godina prošlog stoljeća i jedna tragična priča o rasulu do kojeg dolazi zbog sraza ideologija i stvarnosti.
2. Tišina, rastanak, Marica Bodrožić (Fraktura)
U ovom romanu njemačka spisateljica hrvatskog podrijetla Marica Bodrožić govori o djetinjstvu u Dalmatinskoj zagori, o odnosu djevojčice Jelene i njezina djeda te o odlasku iz rodnoga kraja i jezika u novu, nepoznatu zemlju i novi jezik.
3. U sfinginoj sjeni, Eda Vujević (Fraktura)
Novi roman splitske novinarke Ede Vujević govori o ratnim devedesetima kroz dramatičnu priču o fatalnoj ljubavi novinarke i fotoreportera splitskoga dnevnog lista.
4. Lea ide u Hollywood, Nina Mimica (Naklada Baobab)
Roman scenaristice i redateljice Nine Mimice za okosnicu radnje ima stvarne događaje sa i oko realizacije njezinog prvog cjelovečernjeg filma Mathilde, sve ostalo je fikcija.

Publicistika:

1. Očinstvo: konačna istina, Marcus Berkmann (Naklada Ljevak)
Žena vam je trudna, a vas polako hvata panika? Nabavite si ovaj uzbudljiv ’tiler’ koji prati radnju od trenutka začeća, preko trudnoće i poroda, do jedinstvene strave proslave prvog djetetovog rođendana. S dosta humora, valja reći.
2. Seks i osjećaji, Genevire Field (V.B.Z.)
Nešto i za one koje ne čekaju dijete. Dvadeset i osam spisateljica i novinarki u svojim pričama i esejima na zabavan, seksi i vrlo dirljiv način govori o ‘umjetnosti’ življenja samačkog života.
Top lista najzanimljivijih knjiga objavljenih ovo ljeto:

Proza:

1. Sloboština Barbie, Maša Kolanović
2. Baba Jaga je snijela jaje, Dubravka Ugrešić
3. Dr. Seks, T.C. Boyle
4. Lea ide u Hollywood, Nina Mimica
5. Casino Royale, Ian Fleming
6. Angus sanjar, Alexander McCall Smith
7. Laku noć, mili prinče, Pierre Charras
8. Tišina, rastanak, Marica Bodrožić
9. Patrola na cesti, Jurica Pavičić
10. Žena moga muža, Darja Doncova

Publicistika:

1. Knjiga općeg neznanja, John Lloyd, John Mitchinson
2. Žene u Titovoj sjeni, Miro Simčić
3. Kotrljajuća grmljavina - Putni dnevnik s turneje Boba Dylana, Sam Shepard
4. Isprika, Božidar Violić
5. Početni udarac, Dougie Brimson
6. Teorija neobrazovanosti - Zablude društva znanja, Konrad Paul Liessmann

7. Seks i osjećaji, Genevire Field
8. Mala crna knjiga stila, Nina Garcia
9. Očinstvo: konačna istina, Marcus Berkmann
10. Mržnja demokracije, Jacques Rancière

Poezija:

1. Lovac i božica, Milana Vuković Runjić
2. Samo moru virujen, Krste Juras
3. Autoportret s dušom, Divna Zečević
4. Fraktali, Vesna M. Kovačić
5. Cjelokupno djelo, Ljubo Wiesner
6. Zvijezda, Antun Milovan
7. Pregovaranja, Luko Paljetak
8. Vaga s anđelima, Jasna Melvinger
9. Mirno teku rijeke, Drago Britvić
10. Marko Tomaš i druge pjesme, Marko Tomaš

Izvor: Booksa

JELENA JANKOVIĆ ZVANIČNO PRVA NA WTA LISTI

Nebojša Đorđević    Sport, Vesti

Srpska teniserka Jelena Janković danas je i zvanično izbila na prvo mesto svetske WTA rang liste. Jankovićeva je na prvom mestu smenila zemljakinju Anu Ivanović.

Proboj do liderske pozicije na WTA listi 23-godišnjoj Jankovićevoj donelo je majsko osvajanje titule na turniru u Rimu, kao i finala na prošlogodišnjim takmičenjima u Torontu i Pekingu, a ove sezone i u Majamiju.

Jankovićeva je, takođe, igrala i šest polufinala, uključujući i ona na Otvorenom prvenstvu Australije i Rolan Garosu. Ivanovićeva je na prvom mestu WTA liste provela devet nedelja. Jankovićeva je 18. teniserka koja je došla do prvog mesta na svetskoj rang listi teniserki.
“Ostvarila sam dečji san. Doći do prvog mesta u svetu je veliki uspeh, kojeg, međutim, još nisam svesna ni ja, ni trener, ni ljudi oko mene. Jednostavno ne mogu da poverujem i stvarno sam presrećna zbog toga”, rekla je najbolja teniserka planete.

1. (2) Jelena Janković (Srbija) 3.725
2. (1) Ana Ivanović (Srbija) 3.613
3. (3) Svetlana Kuznjecova (Rusija) 3.505
4. (5) Serena Vilijams (SAD) 3.251
5. (4) Marija Šarapova (Rusija) 3.131
6. (7) Dinara Safina (Rusija) 2.892
7. (6) Elena Dementijeva (Rusija) 2.842
8. (8) Venus Vilijams (SAD) 2.496
9. (9) Agnješka Radvanska (Poljska) 2.076
10. (10) Ana Čakvetadze (Rusija) 2.041

Izvor: Beta

КАРАКАШЕВИЋ ЗАДОВОЉАН ЖРЕБОМ

Nebojša Đorđević    Olimpijada 2008, Vesti

Пекинг, 11. августа - Једини српски предстваник на олимпијском стонотениском турниру у Пекингу Александар Каракашевић на старту такмичења у синглу имаће мало лакши посао, јер чека противнике из предтакмичења, док га у другој рунди чека искусни Јерген Персон, светски шампион из 1991. године.

У предтакмичењу Цем Зенг (Турска), иначе саиграч Слободана Грујића у Фенербахчеу, за пролаз у коло где га чека Каракашевић, мораће да игра против Нигеријца Мандеја Меротохуна. Цем је 116. на светској ранг листи, док је Меротохун - 249.

- Кинез је ту велики фаворит. Добро га знам, био је код нас на проби. Не верујем да Нигеријац може да га угрози. Ретко их виђамо по турнирима. Кинез с турским пасошем је левак, веома брз, али мислим да Каракашевић неће имати никаквих проблема против Цена. Једино што је то прво коло увек тешко, - рекао је селектор Зоран Калинић.

У случају да победи првог ривала на турниру Каракашевић наилази на легенду - Јергена Персона, коме су ово шесте олимпијске игре и учествовао је на свим турнирима од кад је стони тенис на Играма. Квалификовао се за такмичење на основу рејтинга и то је за децималу био боље пласиран у односу на Белгијанца Жан-Мишела Сејва. Швеђанин је најавио повлачење и чак се посветио тренерском раду у Катару, али га је то што су Игре у Пекингу убедило да се предомисли.

- Што се ривала тиче без проблема би требало да пребродим прво коло. Једино што је то почетак такмичења и зато све има другу димензију. За пласман међу 16 нисам могао да бирам бољег противника. Жреб је био одличан. Персон ми је ривал по мери, играли смо заједно и добро га знам, - објаснио је Александар Каракашевић коме су ово треће Игре у каријери.

Победника меча Каракашевић - Персон чека девети носилац Чеунг Јук из Хонгконга.

- Последњи пут сам га победио у немачкој лиги тако да је добро што баш на њега идем. Ма, није могло боље, -добро је расположен Каракашевић.

Извор: Политика М. Николић

Pekinška patka: OD RAJA DO PAKLA

Nebojša Đorđević    Olimpijada 2008, Vesti

KAKO čoveku udovoljiti? Prvo su se svi žalili na nesnosnu vrućinu i vlagu, pa kudili sunce koje se ne vidi ali prži, a onda, kada je pala kiša, svi je proklinju. A najviše teniseri. U nedelju je tenisko carstvo u Olimpijskom centru bilo uspavano, budilo se samo s vremena na vreme, ali igre nije bilo. Kiša je padala čitavog dana, od one dosadne sitne do pljuska koji je terao sve pod krov.

U ponedeljak je granulo sunce, pa je narod pohrlio da gleda princeze i prinčeve belog sporta. Mada je u potpuno belom bio samo naš Janko Tipsarević, ostali su pustili mašti (čitaj kreatorima) na volju.
Centralni teren je sjajan i bajan, liči na cvet koji je raširio litice koje “gledaju” visoko u nebo. I zato vara utisak, tek kada se uđe u ovo zdanje, vidi se koliki je to prostor. Mnogi, koji su procenjivali da na tribine može da stane oko 5.000 duša, nisu mogli da poveruju, a zatim su se uverili svojim očima, da je kapacitet 17.500 sedećih mesta.

Čitav, taj olimpijski teniski centar deluje impozantno tek kada se uđe unutra, a pored centralnog terena, oni sa brojevima 1 i 2 spadaju u vrhunska ostvarenja.

Međutim, kada se krene dalje od četiri do devet, da ne poverujete. Zar je moguće da su Kinezi tu “pali na ispitu”. Zamislite pored tri grandiozna objekta, “parkirali” su se praktično tereni za trening. Nisu oni loši, daleko od toga, ali nemaju tribine a ograđeni su nekim platnom. Kako smo ovde u Pekingu navikli na raskoš, zametalo nam je, a zamislite onda kako je teniserima koji uvek dobijaju šta požele.

I tako, na terenima koji liče na one u Košutnjačkoj šumi, igrali su i asovi poput Nalbandijana (teren broj 5), Južnija, Robreda, Cibulkove (4), Stepaneka, Lodre, Kifera, Rohusa (7), Nieminena, Vavrinke, Johansona (8)…

NaŠi su bili privilegovani, tako da je Đoković igrao na “Central kortu”, baš kao i Jelena Janković, dok je Tipsarević najzad pobedio Ferera i to na terenu broj 2. Koji je lepo skockan i koji je odjekivao od srpskih glasova. Jer, za Janka su navijali Đoković, Zimonjić, Karakašević, Kalinić, Jahović, Predrag Manojlović, naravno i novinari koji su bili i najglasniji.

Pa ko onda kaže da “sedma sila” više ne postoji…

Izvor : Večernje novosti Jovan Sekulić

NE PRIZIVAM JUGOSLAVIJU

Mirjana Stanojevi?    Film, Vesti

ČUVENI glumac nekadašnje Jugoslavije, ali i svih država koje su nastale na njenom pepelu, sve traženiji u Holivudu, Rade Šerbedžija ovih dana snima u Vojvodini, pored Tise. U debitantskom ostvarenju Đorđa Balaševića, “Kao rani mraz”, Šerbedžija će igrati ulogu starog Vase Ladačkog, junaka čuvene pesme koji će uskoro oživeti i na filmskom platnu.

- Đorđe kaže da igram sredovečnog Vasu, valjda da se ne pomisli da sam i ja star kada igram ulogu straca, koji se vraća posle celog života i pređenog puta. To je jako lepa priča, revizija njegove poznate pesme. Vasa se jednog dana vraća kući, gde se Mala Vidra udala, jer je mislila da je umro… Ima tu nečega kao u “Sjaju u travi”, opisuje se jedna bol prve, prave ljubavi koja je ostala platonska, nikada ostvarena.

* Da li vam prija filmski povratak u Vojvodinu i promena tempa od brzog Holivuda do mira u ravnici i Tisi?

- Divno je. Sve ovo me seća na ravnicu u kojoj sam odrastao, Vinkovce i Slavoniju. U Subotici sam osamdesetih mnogo vremena provodio radio sam u KPGT-u sa Ljubišom Ristićem. Ceo taj deo Vojvodine mi znači. Ravnica ima neku fantastičnu energiju, koja ne može da vas ostavi ravnodušnim.

* Da li tog duha ravnice ima i u scenariju?
- Naravno. Aposolutno je divan scenario. Đorđe ga je lepo napisao, gotovo da je ceo rediteljski posao uradio na papiru, jer je sve što glumcu treba stavio u didaskalije, nikada nisam video preciznije upute glumcima kako da odigraju svoj karakter.

* Koliko je zahtevna vaša uloga?

- Nimalo. Nikada lakšu ulogu nisam igrao, jer je Vasa Ladački jedan od mojih omiljenih junaka, to je jedna od meni omiljenih pesama, a Đorđe je, svojim šarmom i poetikom, jedan od meni najdražih kantautora i pesnika. Možda je čak i najoriginalniji kod nas. Zatim, kafana mi nije strana, ceo život, priča, ljubavna, takođe mi je bliska… Tako da ne treba mnogo da glumim, a posedujem i lice, oprostite ako sam neskroman, kojim sam zaslužio da odigram Vasu.

* Pesma je obeležila jedan period u životima ljudi koji su nekada bili u istoj državi. Da li imate utisak da i danas Vasa Ladački ima fanove u bivšim jugoslovenskim republikama?

- Kao što već mnogi filmovi povezuju, emotivno, te prostore, i Vasa će dodatno doprineti da se sve još malo poveže. Njegova popularnost sigurno nije opala, baš suprotno. Mislim da je dobro da dolazi do povezivanja i trenutka kada će narodi početi da žive kao dobre komšije koje se poznaju
i slični su po mentalitetu, istoriji, pesmama. Valjda ćemo uspeti da isplivamo i zaboravimo sve primitivizme koje smo morali da preživljavamo ranjavajući jedni druge.
To vreme povezivanja polako dolazi i mislim da je “Kao rani mraz” upravo na toj liniji svojom emotivnošću, a i autor filma Đorđe Balašević je svojim stavom u zlim vremenima pokazao dobrotu i ljubav prema svim narodima sa ovih prostora. Upravo je on probijao granice i ostao hrabar, makar i po cenu da izgubi deo obožavalaca.

* Prvi put zajedno radite. Kako je došlo do saradnje?

- Đole je pre godinu i po dana došao na moj koncert u “Dom sindikata” sa scenariom u ruci. Izašao je ne scenu i ponudio mi ulogu na sceni, pred publikom, tu smo otpevali pesmu i dogovor je bio sklopljen.

* Kakav je Balašević reditelj?

- Radio sam sa mnogim sjajnim rediteljima, a Balšević, iako snima prvi film, ne može se nazvati početnikom, jer “ima oko”. Način na koji posmatra scenu i likove, osećaj za ritam, realnost, već ga svrstavaju u reditelje. Đole je mudar čovek i iskusan, nije samo u pesmama, uvek ga je zanimalo sve. Piše romane, pesme, glumi, peva…

* Sve to pomalo podeseća na vas, zar ne?

- Ima neke srodnosti u našim dušama, ali nemamo talenta za slikanje, ni jedan ni drugi.

* Radili ste na slovenačkom, makedonskom, hrvatskom, srpskom, grčkom i engleskom… Koliko je naporno povezivati jednu rasparčanu zemlju?

- Voleo sam sve različitosti i narode te zemlje, pripadao sam tom prostoru i kada je bio jedinstven i kada se raspao, i nikada mi nije bilo teško da glumim na svim tim, meni bliskim, jezicima, bez obzira i na neke različitosti. Svi koji su imali izrazitu jugoslovensku orijentaciju, ne u političkom smislu već emotivnom, povezivali su se bez obzira na događaje. Danas je ponovo došlo vreme da se takve emocije prepoznaju u svim sredinama i sada sam veoma prisutan na svim tim prostorima. Ne prizivam Jugoslaviju, ne treba je ponovo praviti, ali treba povezivati ljudE koji su slični i koji se u suštini najbolje razumeju.

SLIKANjE

- KADA dođem na Balkan, najviše mi smeta što me stalno presereću i hoće da se slikaju. Sada svi imaju te male aparate i samo “škljocaju”, neverovatno. Već je opasno da idem sam negde, jer na slikanje izgubim mnogo vremena. U Americi nema toliko slikanja, ljudi priđu, kažu da im se sviđa neka uloga, pozdrave se, i nije toliko naporno.

BEKETOV VLADIMIR

- JEDNOM me zvao Džon Torturo da igram u pozorištu, ali nisam prihvatio ulogu, tako da do sada nisam igrao. On mi je predložio da radimo “Čekajući Godoa” na of-Brodveju, ali nisam hteo, jer mi je reditelj ponudio ulogu Poca. Iako je to fantastična uloga - odbio sam. Samo bih prihvatio da igram Vladimira. Ispostavilo se da je predstava bila loša, jer Vladimira mora da igra Sloven, nije Beket bez razloga dao to ime. Bilo bi dodatno interesantno, jer bih sa svojim akcentom obogatio predstavu. Nažalost, moja pozorišna karijera u America, bar zasada, neslavno je prošla.
FILM
- TREND je u Americi da tinejdžeri od 14 do 17 godini više ne žele da gledaju filmove sa megazvezdama. Sociološki je to veoma interesantno, ali se niko ozbiljnije nije bavio tim pitanjem. Oni ne žele više da veruju u tu ikonografiju, hoće nešto drugo, nepoznato, što je mnogo bliže njima. Mladi ljudi hoće neki drugi film.
Izvor: Večernje novosti D.Stojanović