ХОДАЧ ПО ВАЗДУХУ ЗАПАЛИО ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН У ПЕКИНГУ

Nebojša Đorđević    Olimpijada 2008, Vesti

Осмог минута осмог минута осмог сата осмог месеца осме године “летећи” гимнастичар Ли Нин упалио је олимпијски пламен

Двадесет девете летње олимпијске игре савременог доба су и званично отворене. Још пре седам година, када је на заседању у Москви Међународни олимпијски комитет част и обавезу да буде домаћин највећег светског догађаја 2008. доделио Пекингу, очекивало се да ће Кинези да направе чудо невиђено и заиста су успели у томе.

И ове Игре ће, као и све претходне, изнедрити своје јунаке и несрећнике. Имаће, несумњиво шта да се запамти са олимпијских борилишта, али свечано отварање какво су приредили Кинези нико неће заборавити.

Народ који је своју цивилизацију имао још у време када су се Стари Грци надметали за славу на Олимпијским играма и непрекинуту је развија до дана данашњег нашао је ствараоце дорасле тешком задатку да задиве свет и у ово доба када је готово немогуће запањити човечанство.

С нестрпљењем се чекао осми секунд осмог минута осмог сата увече осмог дана осмог месеца осме године. Осмица је у Кини срећан број и домаћин 29. олимпијских игара савременог доба није желео да ризикује да га прати неки малер.

Пет минута пре него што ће да куцне тај тренутак „Птичје гнездо” је потонуло у мркли мрак све док се на ободу стадиона није „прошетао” пламен праћен звуцима бубњева, који су наговештавали да следи нешто свечано. Почасни плотун је то најавио, светлост је окупала олимпијску арену, а тишину је отерало пљескање гледалаца.

После саопштења да је на стадиону и председник Кине Ху поново се угасило светло, добошари су на игралишту лупали светлећим палицама, а онда је пажњу свих привукао древни кинески изум - ватромет. Небо над Пекингом је засијало!

Када су се очи већ заситиле тог ефекта на стадиону је подигнута кинеска застава уз звуке државне химне. На терену је изникао Кинески зид, ту је оживео и Пут свиле, којим су у давна времена каравани спајали Далеки исток и западну Европу. Све је било јасно, монументално и усклађено до савршенства. Шлаг тог дела програма била је песма америчке певачице Саре Брајтон с једним познатим кинеским певачем.

После још једног ватромета уследио је дефиле учесника. По обичају, на челу свечане поворке била је застава Грчке, постојбине олимпијских игара, а за њом и остале - укупно 205.

Појавило се и знамење Србије. Први пут после 1912. када се наша земља у Стокхолму први пут појавила на олимпијским играма. У међувремену су наши спортисти учествовали као представници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, па Југославије, а у Атини 2004. као СЦГ. Наш стегоноша је била Јасна Шекарић, прослављени стрелац, која је на највећој светској смотри спорта већ пуних 20 година.

На крају параде су, такође по обичају, корачали олимпијци земље домаћина. Стадион се проломио од аплауза када се појавила река кинеских спортиста, која је текла безмало пола сата.

Потом су пригодне говоре одржали председник Организационог комитета Љу Ћи, председник Међународног олимпијског комитета Жак Рог и на крају председник Кине Ху Ђинтао, који је и објавио да су 29. олимпијске игре отворене.

Онда је осморо славних кинеских спортиста изнело олимпијску заставу, која се убрзо залепршала поред кинеске. Тај свечани тренутак је праћен олимпијском химном коју је певао дечји хор.

Стонотенисерка Џан Инин је положила заклетву у име свих олимпијаца да ће се часно надметати. То исто је свечано обећао у име судија Ван Инин (гимнастика).

А онда је уследио одговор на главно питање, које је просто лебдело у ваздуху: како ће бити запаљен олимпијски пламен? До тог тренутка уопште није могло ни да се наслути где је олимпијски горионик.

Коначно се појавио и он испод крова на централној трибини. Потом се појавио и олимпијски пламен, који су чувени кинески шампиони предавали из руке у руку. А онда је олимпијска бакља предата гимнастичару Ли Нину. Троструки олимпијски победник је као да хода по воздуху невидљивим стазама обишао стадион по крову остављајући утисак да трчи, а да за њим јуре сви гледаоци на стадиону. И када се нашао пред гориоником извео је најсвечанији ритуал савременог доба - запалио је олимпијски пламен.

Уследили су аплаузи. Аплаудирали су најмоћнији људи света: амерички председник Буш, руски председник владе Путин… Међу гостима је био и наш председник Борис Тадић.

Извор: Политика Живко Баљкас