BOR I KECEL POBRATIMI

Brana Filipović    Vesti

BOR - Delegacija madjarskog grada Kecela boraveći u Boru predstavila je najbolja vina iz svog kraja i prihvatila inicijativu domaćina za bratimljenjem.

-Kecel i Bor već su potpisali protokol o privrednoj saradnji. Ugovorena je i prodaja madjarskih vina sa više naših privatnih firmi. Sradnja će biti nastavljena i u oblasti sporta i kulture. Bor je višenacionalni grad u kojem žive i Madjari. Neki od njih su u vreme Drugog svetskog rata bili na prinudnom radu u Borskim rudnicima bakra.Prijateljstvo je iskovano u najtežim vremenima i jedino preostaje da produbimo privredne kontakte - kazao je novinarima Branislav Rankić, predsednik Opštine Bor.

Hasilo Ferenc, gradonačelnik Kecela rekao je da je oduševljen prijemom i da visoko ceni brigu domaćina na čuvanju spomenika i spomen-obeležja madjarskim Jeverejima u Boru.

Bor se bratimo sa šest gradova u svetu. Za sada,sem povelje o bratimljenju, jedino nije uspostavljena razmena delegacija i čvršća saradnja sa gradom Kitve iz Zambije. Najviše je učinjeo, prvenstveno na polju kulture, sa pobratimima u Krezou,Francuska i Hmeljnickim u Ukrajini.

STARTOVAO ZALET

Anđelina Petrović    Kultura, Vesti

ZAJEČAR - Otvaranjem izložbe kolaža u Radul-begovom konaku autorke Vesne Pešić iz Niša sinoć je počeo festival alternativne kulture ZALET. Do kraja festivale održaće se brojni koncerti, izložbe, performansi… Ne treba propustiti projekciju filmova “Važna je ideja” koja je zakazana za večeras u Zadužbini “Nikola Pašić”. Džez koncert biće održan na Vanjinom jazu u petak uveče, dok je za subotu rezervisan nastup grupa Wiccaman i Shazalakayoo u diskoteci Bella. Dva koncerta će se održati u nedelju u Zadužbini, dok je za finiš najavljen performans “Teški hor” ispred Radul-begovog konaka, u ponedeljak u 19 časova.

ŽENE U TITOVOJ SJENI

Nebojša Đorđević    Knjige

Izdavač/Distributer: V.B.Z. Godina izdanja 2008. Autor: Miro Simčić Cijena 69,00 Broj stranica 28 Uvez: meki
Fama o Josipu Brozu kao “socijalističkom caru” i velikom ženskaru, pojavom knjige novinara Mire Simčića ‘Žene u Titovoj sjeni’ ozbiljno je dovedena u pitanje.

“Žensko pitanje” bilo je važna sastavnica prijeratnih ideala jugoslavenskih revolucionara, pa je ono i u socijalizmu dobilo zaslužen tretman. S površine gledano, Josip Broz imao je pet “velikih ljubavi” i bio je sve samo ne osamljen čovjek.

Zaronimo li dublje, otkrivamo šokantnu istinu: Tito je, unatoč svom nedvojbenom šarmu kod žena, uglavnom bio nesretan i osamljen muškarac, bilo zbog nekoliko naprasnih smrti svojih partnerica, bilo zbog najdugovjekijega braka, naravno s Jovankom (Budisavljević) Broz, koji se, kad je već bio star i onemoćao muškarac, pretvorio u pravi pakao zbog njezine neskrivene vlastohlepljivosti i psihičkog rastrojstva.

Osim tematiziranja Titovih partnerica, Simčić nas upoznaje i s dosad nepoznatim detaljima političkih i inih intriga koje su se iz dana u dan vrtoglavo smjenjivale na dvoru Brozovih, na Dedinju, te nam portretira galeriju likova koji su obilježili jugoslavensku socijalističku epohu, prije svih Ivana Stevu Krajačića koji je bio Jovankin “mentor” i “osoba iz sjene” koja je gotovo sudbinski utjecala na ondašnju jugoslavensku politiku, ali, čini se, i na stvaranje hrvatske države.

Izvor: Booksa.hr

BOK SAŠA!

Nebojša Đorđević    Vesti

Saša Meršinjak nije stigao objaviti zbirku Snježni leopard, neće više održavati niti Jutra poezije, visiti na zagrebačkim ulicama i trgovima, ići na cugu sa znancima i prijateljima…

Hrvatski pjesnik i prozni pisac Saša Meršinjak umro je jučer u Zagrebu u 59. godini života nakon duge i teške bolesti, priopćila je sinoć udruga Jutro poezije na čijem je čelu bio 17 godina.

Saša Meršinjak (19. rujna 1949. g., Niš), studirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, bio je slobodni umjetnik, pisao je pjesme i prozu, eseje, novinske članke te filmske i likovne kritike.

Uređivao je Polet i Studentski list, a od 1991. godine predsjednik je zagrebačke udruge Jutro poezije i voditelj istoimene tribine koja slovi kao najstariji pjesnički klub u svijetu, utemeljen u Zagrebu 1962.

Kao pripovjedač, Meršinjak je najčešće svrstavan među hrvatske fantastičare, koji se javljaju na prijelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine. U pripovijestima i novinskoj kratkoj priči tematizirao je odnos politike i vlastoljublja, fenomene totalitarnog sustava i slobode kao autonomne vrijednosti svakog pojedinca.

Objavio je dva romana: Predstave na granici (1978) i Ispovjednik (1978) te zbirke pripovijesti Akrobat (1974), Lude gljive (1998) i Gordijski čvor (2002). Za života su mu izašle dvije zbirke poezije: Šahovska polja spavača (1979) i U ruhu gurua (1994), a u rukopisu je ostao Snježni leopard.

Kao voditelj Jutra poezije utemeljio je nagrade za poeziju Josip Sever i Ružica Orešković za mlade pjesnike te pokrenuo izdavaštvo, tiskajući u biblioteci Jutro poezije knjige i afirmiranim i neafirmiranim pjesnicima. Udruga je dodjeljivala zaslužnim osobama i počasne diplome za promociju hrvatske poezije u svijetu.

Izvor: H - Alter

GTERILSKA BORBA ZA SPAS GRAFIKE

Nebojša Đorđević    Vesti

Grupa „Liht Blau” zalaže se za opstanak grafike u Srbiji

Petoro mladih grafičara okupilo se pre nekoliko godina u umetničku grupu „Liht Blau” s ciljem da neguju klasičnu grafiku, umetničku formu koja u Srbiji polako pada u zaborav. Njihovo glavno glasilo i sredstvo za borbu jeste časopis „Autorski otisak”, jedini te vrste koji izlazi u Srbiji. Uprkos nedostatku bilo kakve podrške države ili sponzora, „Autorski otisak” će do kraja godine izaći u još tri nastavka.

Marko Kalezić iz grupe „Liht Blau” kaže za „Blic” da su on i njegove kolege odlučili da neguju klasične grafičke discipline jer su „totalno marginalizovane i skrajnute”. „Ako mi ne upozorimo na klasične grafičke discipline, one će stvarno nestati kao ugrožena vrsta, i to polako, tiho, niko neće ni opaziti”, kaže Kalezić. Osim Kalezića, grupu čine Nadežda Markovski, Bojan Bikić, Vida Stefanović i Miloš Đorđević, a svima njima su klasične tehnike osnovni izraz.

Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da su oni neka vrsta tradicionalista u umetničkom svetu, malo bolje upoznavanje sa njihovim radom otkriva jednu drugu, „fajtersku” i provokativnu stranu. U zaglavlju časopisa „Autorski otisak” (koji se inače deli besplatno u beogradskim galerijama, iako mu korice čine zapravo originalne grafike), koči se i anarhističko A u krugu. Vida Stefanović kaže da je njihova glavna namera da mlade ljude privuku klasičnoj grafici jer institucije koje su zadužene za to svoj posao nažalost ne rade dobro. „Imali smo nedavno izveštaj sa jedne izložbe u Talinu, koja je pokazala da se može biti u toku iako neguješ tradicionalne tehnike, da se grafika aktivirala u inostranstvu, da se mnogo izlaže…” Uz ocenu da se grafičari u svetu drže kao malo vode na dlanu, Nadežda Markovski kaže: „Što je starija tehnika i što je neko dosledniji kada radi u tehnikama starim po petsto godina, to ga se više poštuje.” Marko Kalezić dodaje da je on nedavno u Parizu naišao na pomalo paradoksalnu situaciju da su njegove grafike najviše hvalili konceptualisti. „To jeste malo neobično, ali tamo važi pravilo - i mi i oni, pa ko bolji, a kod nas je - ili mi ili oni…” Na pitanje u čemu je glavni problem u tretiranju grafike kod nas, Kalezić odgovara: „Država kod nas već godinama finansira samo konceptualne galerije, što ima veze i sa tim ko je u kojoj stranci, ko je na vlasti… Drugi problem je to što ljudi idu linijom manjeg otpora. Ako nema pravog otpora, a u ovako maloj sredini definitivno ga nema, onda će to duže trajati.” Vida Stefanović kaže da na Zapadu postoji podjednak prostor za sve stilove. „Neki od najaktuelnijih kineskih umetnika današnjice slikaju uljem na platnu, ali važe za ultramoderne umetnike. Dakle, nije to stvar medijuma, a čini mi se da je kod nas obrnuto: kada odete u inostranstvo, kod nas će vas prvo pitati jeste li videli nešto od novih video-radova. A to nije ništa novo, to su osamdesete godine, kada su se pojavile video-kamere…” Kalezić kaže da je problem u tome što kod nas postoji jedan lažni pozitivizam, politika nezameranja. „Ako neko napiše jedan kritički tekst, osvrt, ne imenujući nikoga, već sutradan ćete postati protivnik nebrojenih osoba koje će se iz nekog razloga prepoznati”, kaže on. Podsećajući, na primer, izložbe novoprimljenih članova ULUS-a 2007, kada nijedan rad po njihovom mišljenju nije zaslužio da se tamo nađe, članovi grupe „Liht Blau” kažu da bi bolje bilo da niko iz te generacije umetnika nije ni primljen u Udruženje. „Ne bi trebalo primati nove članove samo da bi bili primljeni, ili da bi rekli: ‘Eto, imamo još članova!’ Da li ćemo biti profesionalno, najstarije umetničko udruženje u ovoj državi ili ćemo biti društvo amatera Mali Kalemegdan 1?”, pita se Marko Kalezić. Vida Stefanović dodaje da njoj većina umetničkih udruženja deluju kao mamuti iz nekih davnih vremena. „Mnogo je instanci preko kojih je potrebno ići da bi se bilo šta uradilo. Kada bi trebalo organizovati neku izložbu u inostranstvu, sve se zagubi u organizacionom metežu jer niko ne preuzima odgovornost za praktične stvari poput izrade kataloga”, kaže Stefanovićeva.

Primeri Češke i Hrvatske

Članovi grupe „Liht Blau” kažu da kod nas ne postoji još jedan časopis poput „Autorskog otiska”. „U Češkoj postoji sjajan časopis „Grafion”, tu je i britanski „Printmaking Today”, zatim hrvatski časopis „Grafika”… Sve njih podržavaju sponzori, država, narodni muzeji, strukovna udruženja. „Mi smo specifični u odnosu na njih jer su korice našeg časopisa zapravo originalne grafike, što niko ne poklanja, kao što niko ne poklanja ni ceo tiraž časopisa, kao mi (200 primeraka)”, kaže Nadežda Markovski.

Izvor: Blic on line Milan Vukelić, Foto Z. Raš