DOSIJE X: ŽELIM DA TI VERUJEM

Nebojša Đorđević    Kultura

The X-Files: I Want To Believe

Režija: Chris Carter
Uloge: David Duchovny, Gillian Anderson
Žanr: Naučna fantastika

Dosije Iks: Želim da verujem” je zasebna priča u maniru nekih od napriznatijih i najomiljenih epizoda iz serijala, koja će odvesti komplikovani odnos između Foksa Moldera i Dejne Skali u neočekivanim pravcima. Molder nastavlja svoju neuništivu poteru za istinom, dok Skali, pasionirani, intelegentni forenzičar, ostaje neopozivo vezana uz Molderove potrage.

Izvor: Mondo

DUNAV, TITO I SEVERINA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Na programu 22. hercegnovskog filmskog festivala u zvaničnoj konkurenciji na Kanli-kuli prikazan film Darka Bajića “Na lepom plavom Dunavu”.

- Likovi mog filma su upali u jedan bunar u koji ih je oteralo vreme i neka nova globalna politika Evrope i sveta. U tom bunaru, svi su u muci: ove sa Zapada muči globalizam, ove sa Istoka tranzicija - rekao je Bajić. - Konačna ocena je da, koliko god oni bili u sukobu, njihovo spajanje, govori o lepoti različitosti, ali i o tome da živimo u virtuelnom svetu u kome osaćanja kreću iz medija, kompjutera, a posledica svega toga je usamljenost. Ljudi se sve manje druže, možda zato i u bioskopima ima malo ljudi.

Na redovnim konferencijama za novinare prekjuče su se predstavili akteri hrvatskog filma “Moram spavat anđele” i makedonskog ostvarenja “Ja sam iz Titovog Velesa”.

Reditelj Dejan Aćimović objasnio je da je “Moram spavat anđele” ženski film vođen muškom rukom, slika o hiperaktivnom detetu kroz čiji se karakter i svet prelamaju svi porodični odnosi.

Teona Strugar-Mitevska, autorka filma “Ja sam iz Titovog Velesa” dugo je putovala do Novog, iz Motovuna, preko Zagreba i Dubrovnika. Oduševljena je festivalom u Motovunu, ali ni Hercegnovskom ne nalazi mane. Svoje ostvarenje promoviše kao aktuelnu priču o ženama u jednoj porodici i jednom
gradu koji je nekada, u Titovo vreme bio industrijski moćan pa je i 80 odsto ljudi radilo, a sada u njemu radi jedna i po fabrika. I u tom okviru, prema njenim rečima, suštinsko je pitanje ljubavi i spremnosti da se žrtvujemo jedni za druge.

Film slovenačke produkcije “Petlov doručak” Marka Naberšnika, jedinog reditelja koji nije prisutan na Festivalu, premda traje više od dva sata, dopao se festivalskoj publici. Ništa manje, nije zadovoljstvo festivalom, glumca Vlade Novaka koji u ovoj priči o ljubavima tumači glavni lik - hedonistu automehaničara Gajaša, koji je opčinjen hrvatskom pevačicom Severinom.

Što se Severine tiče, Novak je duhovito izjavio:
- Bila je na snimanju naravno, a ako mislite šta je bilo posle, pa, kao i uvek kada mi je žena tu, odgovoriću - pili smo šampanjac i jeli jabuke.

PROGRAM

PUBLIKA je sinoć premijerno videla, istina izvan konkurencije, film “Bledi mesec” Ljubiše Samardžića, a večeras sledi premijera filma “Gledaj me” rediteljke Marije Perović. Posle višegodišnje pauze ovaj film na hercegnovskom festivalu predstavlja kinematografiju Crne Gore. Nakon projekcije biće dodeljene nagrade: zlatna, srebrna i bronzana mimoza za režiju, a odlučiće žiri u kome su Lordan Zafranović, Dinko Tucaković i Nikola Vukčević.

Izvor: Novosti on line V. VUJNOVIĆ

ODLAZAK RUSKOG HOMERA

Nebojša Đorđević    Vesti

Više hiljada građana Rusije u utorak se oprostilo od velikog pisca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, čije je telo bilo izloženo u dvorani Ruske akademije nauka. Ni jaka kiša nije zaustavila reku ljudi, koja se neprestano, polako kretala ka zgradi na Gagarinovom trgu. Neki su u rukama nosili cveće, a neki Solženjicinove knjige, da i tako pokažu koliko su mu verovali.

Pored preminulog pisca bili su njegovi najbliži: supruga Natalija i sinovi Jermolaj i Stepan. Nije bilo nikakvih govora i izjava, jer je tako želela porodica. U dvorani je sve bilo tiho i dostojanstveno, jedino je dominirala velika crno-bela fotografija Aleksandra Isajeviča Solženjicina.

Među prvima, poslednju poštu Solženjicinu, odao je bivši premijer Jevgenij Primakov, a kasnije i prvi čovek Moskve Jurij Luškov. Saučešće porodici izjavili su i mnogobrojni ugledni ruski naučnici i kulturni delatnici.
Iz zgrade Ruske akademije nauka, telo velikana je prevezeno u obližnji Donski manastir, gde je po pravoslavnoj tradiciji ostalo celu noć, dok su se studenti Moskovske duhovne akademije molili za dušu pisca.

Aleksandar Solženjicin biće sahranjen danas na groblju Donskog manastira, u podne. Liturgija će početi u devet časova ujutro, a opelo u 11.00. Bogosluženje će služiti vikar patrijarha moskovskog i cele Rusije arhiepiskop orehovo - zujevski Aleksij.

U trenucima kada veliki broj građana Rusije, odlazak velikog pisca doživljava kao ogroman gubitak za zemlju, javili su se i oni koji su ga oštro kritikovali i za života. Oglasila se i Jelena Boner, koju u Rusiji, ali i svetu znaju jedino po tome što je udovica čuvenog akademika i disidenta Saharova.

- Andrej Dmitrevič Saharov je još 1974. polemisao sa Solženjicinom - izjavila je Bonerova “Izvestijima”. - Saharaov je kritikovao sovjetske vlasti, ali je istovremeno tvrdio da su opasne Solženjicinove monarhističke i nacionalističke ideje. Mogu da kažu da nacionalizam i konzervativizam Solženjicina nisu agresivni, ali u istoriji se uvek događa da za izrečenim idejama idu realni političari i agresija počinje da raste.
Pisac Vladimir Vojnovič koji je napadao Solženjicina još za života nije mogao da propusti priliku da i na dan oproštaja kaže šta zamera velikom piscu:

- U vreme sovjetske vlasti ja sam mnogo puta javno u svojim nastupima štitio Solženjicina. Zatim je on počeo da me razočarava i kao pisac, i kao čovek sa svojim idejama. Kad se on našao na Zapadu video sam da nije takav demokrata, kakav se činio. Nije mi ostavljao poverenje tvrdnjama da Rusija treba da ima svoj put.

Vojnoviču i drugim kritičarima, još za života, Aleksandar Solženjicin je odgovorio u biografiji koju je sastavila dr Ljudmila Saraskina, ugledna istoričarka književnosti. Ova njegova najkompletnija biografija objavljena je proletos u Moskvi.

Aleksandar Solženjicin, za većinu Rusa, bio je veliki patriota i to nije skrivao. Na kritiku onih koji su bili bliski oligarsima nije reagovao. U javne polemike nije ulazio, jer je bio svestan da mu narod veruje. I dok je Vladimira Putina doživljavao kao patriotu, veliki pisac je oštro kritikovao Borisa Jeljcina, kojeg je smatrao glavniom krivcem za stvoreni haos u zemlji. Zamerao mu je rat sa Čečenima i to što je ostavio u nemilosti 25 miliona Rusa da žive u drugim novonastalim državama. Javno je govorio da su Jeljcin i njegovi najbliži zaslužili da odgovaraju pred sudom zbog stravanja divljeg kapitalizma i onog što su činili u vreme raspada SSSR-a.

Svima onima koji su u Solženjicinovim idejama pronalazili monarhizam i nacionalizam, pisac je kratko odgovarao: “Uopšte nisam nacionalista, nego sam patriota. Ja samo volim svoju domovinu kao što i drugi vole svoju”.

Izvor: Novosti on line Lj. BOŽANOVIĆ - B. VLAHOVIĆ

IGI POP I DINOSAUR JR NA TAŠMAJDANU

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

U susret još jednom Jelen pivo live festivalu, 5. i 6. septembra

I ovogodišnje, treće po redu, izdanje Jelen pivo live festivala donosi kombinaciju domaćeg i stranog gitarskog zvuka. Ovoga puta, međutim, prepoznatljiva lokacija Donjeg grada Kalemegdana zamenjena je novim prostorom, stadionom Tašmajdan. Iako je namera organizatora da pomogne u pomociji rokenrol scene u Srbiji, vidljiva u samoj koncepciji programa, publiku po pravilu najviše privlače strani hedlajneri, a ovoga puta najverovatnije najpre “kum panka” Igi Pop sa bendom The Stooges, koji otvaraju festival. Osim njih, prvoga dana nastupa i jedan od najuticajnijih predstavnika američkog alternativnog roka iz 90-ih, grupa Dinosaur Jr (na fotografiji), a kako je nedavno potvrđeno, drugog dana festivala glavna atrakcija bi trebalo da bude takođe alternativni američki rok sastav The Lemonheads.

Uporedo sa nastupima zančajnih američkih bendova, prvi dan festivala pruža priliku i mladim nadama, u prvom redu beogradskom bendu, pobedniku Art & Music festivala u Puli, Repetitoru, kao i beogradskoj klupskoj atrakciji Hypnotized. Od afirmisanih bendova srpsku scenu na Jelen pivo live festivalu prvog dana predstavljaju Jarboli i jedan od centralnih bendova jugoslovenskog novog talasa, Električni orgazam.
Drugoga dana, 6. septembra nastupaju bendovi koji obeležavaju rok scenu skoro tri decenije, Partibrejkersi i Disciplin A Kitschme. Publika će ponovo imati prilike da čuje perpoznatljiv zvuk poznatih muzičara, a Partibrejkersi će ovu priliku iskoristiti za promociju novog albuma “Sloboda ili ništa”. Prvi nastup na ovom festivalu istog dana će zabeležiti i mladi beogradski sastav Strip, koji će promovisati upravo objavljeni album “Psihomehaničar”, a beogradskoj publici će se predstaviti i ponovo okupljeni hrvatski sastav Majke, koji na Jelen Pivo live festival dolaze sa hrvatske Unplugged turneje.
Festival će obeležiti i društveno odgovorna kampanja Apatinske pivare i njenog strateškog partnera Recana “Reciklirajte i Vi!” koja za cilj ima da podigne svest kod mladih i podseti javnost o značaju recikliranja i energetskim uštedama koje ono donosi. Muzički festival “Jelen pivo live” pokrenut je 2006, a tada su, na jednom mestu nastupili svi važniji domaći bendovi. Tradicija je nastavljena i 2007. godine sa festivalom na kome su učestvovali Ian Braun, Happy Mondays, Geri Mur, Darko Rundek, Laibach, Dado Topić, Darkwood Dub, Let 3, Hladno pivo, Plejboj, Obojeni Program, Marčelo i mnogi drugi.

Ulaznice za festival nalaze su u prodaji na svim prodajnim mestima Eventima širom Srbije, Blagajni Doma Omladine, Bilet Servisa i Ticketlina. Cena ulaznice za prvi dan festivala iznosi 1.200 dinara, dok je cena ulaznica za drugi dan 1.000 dinara. Komplet karata je u prodaji po ceni od 2.000 dinara. Ova cena ulaznica važiće do 14. avgusta.

Izvor: Danas B. D. B.

PORTRETI PROFESIJA

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Izložba fotografija u Šabačkom muzeju

U šabačkom Narodnom muzeju otvorena je izložba fotografija Tamare Isaković, pod nazivom “Mi?”, sa 150 portreta ljudi koji odražavaju svoju profesiju. Pored prepoznatljivih javnih ličnosti, prikazani su i ljudi iz običnog života na svom radnom mestu. Od prodavačice na pijaci, radnika na gradilištu, slučajnog prolaznika, đaka u školi, zanatlije u radnji, policajca na raskrnici, do čistača na ulici i deteta u parku. Fotografisani u svom okruženju, ovi portreti su predstavljeni pre svega kao specifični karakteri, čime razlike unutar socijalne strukture postaju nebitne. Ono što je važno, to je plejada likova potpuno izjednačenih u svojoj ulozi čistih neutralnih modela u okviru zaokruženog autorskog koncepta.

Tamara Isaković je istoričarka umetnosti koja je do sada učestvovala na više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ovo je njena druga samostalna izložba u Šapcu, a otvorena je do 15. avgusta.

Izvor: Danas D. E.