LUPINO SNIMAO VICTORIJU M. ZA RUSKO IZDANJE PLAYBOYA

Nebojša Đorđević    Vesti

Stephan Lupino, ljubitelj golih ženskih tijela poznat i po ovogodišnjem obračunu sa Stipom Drvišem u reality showu Farma, ponovno snima ljepotice na Hvaru. Najsunčaniji jadranski otok odabrao je kao idealno mjesto za snimanje 18-godišnje Victorije M. iz Moskve koja će do kraja godine osvanuti u jednom od brojeva ruskog Playboya. Društvo im je pravila Sabina Čedić, crnka poznatija po skandalu s golišavim fotografijamaPetra Vlahova. Nju je Lupino već snimio za domaći Playboy.

Ljepotica iz Moskve odmah je osvojila simpatije turista koji su radoznalo promatrali snimanje na hvarskoj rivi gdje se Victoria u žurbi presvlačila i mamila uzdahe muškog dijela publike. Snimanje je nastavljeno i na terasi ispred kazališta gdje se skinula do kraja i pokazala sve svoje draži.

- Hvar je predivan i zato mu se uvijek rado vraćam - kaže Vicky, studentica međunarodnih odnosa u Pragu. Jadran je Rusima omiljeno ljetno odredište, pa se Lupino s ljepoticom prošetao hvarskim ulicama, a snimanje je završilo na rivi, gdje se ljepotica fotografirala uz ekskluzivne jahte iz svih dijelova svijeta.

- Nakon Hvara ići ću dalje po obali i snimati kampanju za donje rublje i kupaće kostime u Dubrovniku, a snimat ću i u Splitu i Opatiji - rekao nam je Stephan Lupino.

Izvor: Večernji list (J.P.Z.) Foto: Nino Strmotić

ТОПЛО И ЈУГОНОСТАЛГИЧНО

Mirjana Stanojevi?    Kultura

Филмови: „Морам спават анђеле” Дејана Аћимовића и „Петлов доручак” Марка Набершника…

22. ХЕРЦЕГНОВСКИ ФЕСТИВАЛ

Херцег Нови - Магични реализам и поетика кадрова красе македонски филм „Ја сам из Титовог Велеса” Теоне Стругар-Митевске, прецизном режијом, добро одмереном глумом и врхунским сниматељским радом, осваја хрватско-босанска ратна драма „Живи и мртви” Кристијана Милића, црни хумор чини привлачном причу „Тешко је бити фин” босанског редитеља Срђана Вулетића, док српска реплика на Родригезов и Милеров „Град греха” - дебитантски филм Небојше Радосављевића „Милош Бранковић”, снажно упориште пре свега има у изврсном сниматељском раду директора фотографије.

Ови филмови, уз суморну транзициону драму „Љубав и други злочини” Стефана Арсенијевића и политичко-порнографски, музичко-кабаретски филм „На лепом плавом Дунаву” Дарка Бајића, на главном су менију 22. фестивала филмске режије у Херцег-Новом који је окупио ствараоце из свих бивших југословенских република (или, како се то данас популарно назива - из региона), да на Канли кули „укрсте копља”.

Ово и овако концепцијски срочено херцегновско филмско сусретање и стваралачко укрштање нуди више од пуке могућности међусуседског продукцијског и редитељског упоређења. Ово је изврсна прилика и за проверу колико је ко и где стигао, шта су и колике су (свакодневне) животне и филмске муке, постоји ли још увек у постјугословенским кинематографијама заједничка меморија. Судећи по хрватском филму „Морам спават анђеле” глумца, редитеља и продуцента Дејана Аћимовића („Је ли јасно, пријатељу”) и словеначком „Петлов доручак” Марка Небершника, још како постоји.

Аћимовићев филм, породична драма са поглављима заједничког југословенског искуства, бави се судбином вишенационалне породице седамдесетих година прошлог века, у периоду зрелог титоизма. Радња филма смештена је у мали херцеговачки град у којем живи дечак Горан од оца Хрвата и мајке Српкиње, а у широј и ужој породици има и православаца, католика и муслимана који, више-мање сложно и складно, живе под светоназором деде - комунисте. Мали јунак у почетку пролази кроз сва општа места која се могу очекивати од носталгичног постјугословенског ретро филма (начин живота, судбинске кошаркашке утакмице, Титови говори…) да би Аћимовић причу постепено одвео дубље и даље, све до сложене драме о разводу из дечије визуре и дирљиве мелодраме (двоје разведених људи, у потресном финалу, поновно се заљубљују једно у друго, али у часу кад је већ прекасно). Иако Аћимовићев филм класичне режије (сценарио написала његова сестра Тања којој припадају и продуцентске заслуге) није без повремених драматуршких слабости, мора му се признати фино и чврсто језгро и доследно изведена целина.

Најгледанији словеначки филм свих времена (око 170.000 гледалаца) „Петлов доручак”, филмски је првенац Марка Небершника, снимљен према истоименом роману савременог писца Ферија Лаиншчека, гледаоце осваја спонтаношћу приче и свежином која одудара од стандарда словеначког филма у последњих неколико година. Ово је добро режирана (нешто дужа) мелодрама, готово документарно реалистична, са обиљем хумора који произилази из свакодневних животних ситуација.

Прича филма смештена је у провинцијски градић на североистоку Словеније у којем су сва главна дешавања везана за запуштену аутомеханичарску радионицу Гајаша (изврсни Владо Новак), који је својевремено као социјалистички пролетер и ударник крстарио од Ђевђелије до Триглава, а сада сања о хрватској поп-диви Северини (игра саму себе у петоминутној сцени). Гајаш је самац, добричина иако гунђало, стари је југоносталгичар, сумњичав према новоосвојеним европским вредностима. Његов шегрт што се заљубљује у лепу жену локалног мафијаша у функцији је градње мелодраме, а његови другари у пићу и картању доприносе темељима хумора и обрта. Филм је веома гледљив и забаван, са чврсто постављеним и добро профилисаним квартетом ликова (стари југоносталгичар, мафијаш и млади прељубнички пар) и са Северином чија је сексепилна појава главни окидач за драматични расплет.

Извор: Политика Дубравка Лакић

У ЕПИДАУРУСУ УНКОВСКИ ПУЦА НА БОГОВЕ

Nebojša Đorđević    Pozorište

Наш истакнути режисер на античкој сцени, на задовољство грчке публике, представио ново виђење Еурипидове трагедије

Атина - У античком театру Епидаурус на Пелопонезу, пет хиљада гледалаца су Еурипидову трагедију „Орест” овог викенда видели у сасвим другом светлу. Савременом, необичном, прилагођеном можда и балканском тренутку. Овог пута овде се пуцало чак и на богове, али је од рикошета, на крају, страдао само обичан народ.

 

То је начин на који је режисер Слободан Унковски у продукцији Националног театра северне Грчке и Атинског фестивала, на античкој сцени у Епидаурусу дочарао Еурипидову трагедију написану пре две и по хиљаде година. Да није погрешио, када се определио за неочекивани обрт, изванредну екипу грчких глумаца, да је био у праву када је прихватио занимљиву сценографију Мете Хочевар, савремене костиме допуњене наочарима за сунце и ешарпама које по виђењу Ангелине Атлагић носе богови и људи, потврдио је аплауз гледалаца.

Они су, очигледно, били задовољни глумом свог миљеника, Лазароса Геаркопулоса, који је тумачио несрећног Ореста који је убио мајку и Електром коју је дочарала Лидија Фотопулу. Унковски их познаје јер је ово трећа представа коју је режирао у Грчкој, али је овог пута отишао испред Еурипидове трагедије и митова, определивши се за савремено финале у коме смртник пуца на богове. Наравно, Аполон остаје недодирљив, меци се одбијају о његове груди али око њега гину смртници.

- За мене је најважније када говорим о овој представи да, иако се све радило у врло сложеном политичком тренутку, компликованим међудржавним односима, публика уме да препозна уметност и одвоји једно од другог. Зато је и успех и пријем грчке трагедије у мојој режији од посебне важности - каже Унковски.

Орест је го, затим у белом оделу са ове сезоне врло „ин” ешарпом око врата. Лепа Јелена подсећа на гламурозне диве, краљ Менелај носи нешто налик на скупо капетанско одело власника јахте, Пилат је у стилу сафари ратника… Бог Аполон је медијска личност, тајкун са наочарима за сунце који на конференцији за медије и народ, вешто манипулише светом око себе.

- Савремени костим био је покушај да се Еурипид и његова порука пренесу у садашњи тренутак - каже костимограф Ангелина Атлагић и подсећа да је и текст прилагођен идеји да све треба да личи на данашњи свет, на наше проблеме, можда и на Балкан. - Ипак, за мене је највећи изазов била сцена у Епидаурусу јер никада нисам могла да претпоставим да се на тако великом и отвореном простору све чује и, нарочито - види. Сваки детаљ, сваки набор, чак вештачке трепавице - говори Атлагићева.

Редитељ Вида Огњеновић која је у публици била као гост, и сама је била одушевљена сценом древног театра али, како је рекла, много више тишином у којој је пет хиљада људи под отвореним небом умело да испрати оно што је античка драма у савременој режији хтела да им поручи.

Извор: Политика Јасмина Павловић-Стаменић
[објављено: 05/08/2008]

OD ŠAPONJE DO NEGRIŠORCA

Nebojša Đorđević    Kultura


Julsko-avgustovska sveska novosadskog časopisa za književnost i teoriju Polja (452) u šest rubrika donosi raznovrsne priloge iz različitih oblasti. Broj otvara blok pod nazivom Glasovi, gde se s novim pesmama predstavljaju Nenad Šaponja i Danica Pavlović, a prozne priloge objavljuju Srđan V. Tešin i Srđan Srdić.

U tematu broja posvećenom Edvardu V. Saidu, “palestinsko-američkom kritičaru koji je presudno obeležio misao 20. veka”, objavljeni su njegovi eseji Razmišljanja o izgnanstvu i Predgovor Mobiju Diku, kao i pet studija o njegovom delu i uticaju koje potpisuju Valeri Kenedi, Timoti Brenan, Mustafa Ben T. Maruči, Lila Gandi i Vladimir Gvozden.

U rubrici Dozivi, u kojoj se objavljuje prevedena književnost, nalazi se odlomak iz najnovijeg romanaAlfred i Emili aktuelne nobelovke Doris Lesing, priča mlade mađarske autorke Noemi Kiš i poezija turskog klasika Oktaja Rifata. Pored čitanja pesme Pod jelama što se suše Milana Ćurčina iz pera Vase Pavkovića, u rubrici Duplo dno, novi broj Polja u rubrici književne kritike donosi prikaze novih knjiga Mihajla Pantića, Draška Miletića, Slavoljuba Markovića, Dejana Ilića, Danice Vukićević, Radoslava Petkovića, Predraga Petrovića i Miloša Jevtića, o kojima pišu Milica Seljački, Ivan Radosavljević, Dragana Beleslijin, Sonja Veselinović, Radmila Lazić, Nataša Polovina, Biljana Andonovska iIvan Negrišorac.

Likovni motiv broja čine radovi Nemanje Mitrovića, o kojima piše Nina Živančević. Izdavač časopisa je Kulturni centar Novog Sada, a urednik je Alen Bešić.

Izvor: Građanski list

OVEKOVEČIO LJUDE I PEJZAŽE SA STARE PLANINE

Nebojša Đorđević    Kultura

Izložba fotografija snimatelja TV Pirot Daniela Kopa - “Povratak, gospodar planine”

“Povratak, gospodar planine”, naziv je izložbe fotografija snimatelja TV Pirot Daniela Kopa, koja je preksinoć otvorena u holu zgrade Dunav osiguranja u Pirotu. Fotografije su nastale na snimanju istoimenog dokumentarnog filma TV Pirot, ali su na izložbi i fotografije sa pejzažima, portretima i motivima sa Vrtiboga i Stare planine. Kop je snimatelj filma čiji je autor novinar ove televizije Dragica Pavlov Krstić. Reč je o prvoj samostalnoj izložbi fotografija tog autora.

Junak filma “Povratak, gospodar planine” je Aleksandar Tošić, koji je pre tri godine iz Dobanovaca došao u staroplaninsko selo Gostuša. Premijera filma bila je na Vrtibogu na Staroj planini, 12. jula ove godine, gde je uglavnom film i sniman, na 1.700 metara nadmorske visine. Filmska publika iz grada i staroplaniskih sela na projekciju filma došla je džipovima i kamionom. Film “Povratak, gospodar planine” na programu TV Pirot premijerno je prikazan 2. avgusta.

Istoričar umetnosti Radmila Vlatković, otvarajući izložbu fotiografija rekla je da Daniel Kop prioritet daje portretima i da je boraveći na Staroj planini, pored kamere koristio i foto aparat u želji da zabeleži sve lepote prirode.

- Autor je veliki poznavalac Stare planine, na prostoru od bugarske granice do Babinog zuba. U staroplaninske pejzaže smešta zanimljive likove, ljude i njihove sudbine, zalazi u njihovu psihologiju i karakterologiju, beleži izraz, trenutak, mimiku i pokret - rekla je, pored ostalog, Vlatkovićeva. Daniel Kop se snimateljskim radom bavi od 1999. Učestvovao je u snimanju dokumentarnih filmova ove televizije - “Tragovi vremena” i “Potraga za blagom pop Martina” u okviru Pirotske škole dokumentarnog filma, a radio je i brojne reportaže u ovoj televiziji.

- Rešio sam da okom fotoaparata uhvatim trenutke na Staroj planini, prvenstveno ljude, ali i pejzaže. Da dođe do ove izložbe glavni “krivac” je novinar Dragica Pavlov Krstić. Mislim da niko posle ove izložbe neće ostati ravnodušan. Biću presrećan ako se posle nje ljudi zainteresuju za Staru planinu i ona oživi - kaže Kop. Izložbu fotografija Daniela Kopa organizovalo je Staroplaninsko udruženje “Vrtibog”, čiji je predsednik, junak dokumentarnog filma Aleksandar Tošić.

- Iako mnogi smatraju da je to nemoguće, verujem u život na Staroj planini i zato sam pre tri godine iz civilizacije došao u Gostušu, selo u kome nema telefona, niti adekvatnog puta. Oduvek me privlačio ovaj kraj, odakle je moja majka, i ljudi u selu - kaže Tošić.

Izvor: Danas Z. Panić