GITARIJADA PREŽIVELA NIZAK ”UDARAC”

Anđelina Petrović    Muzika, Vesti

Uprkos niskim “udarcima” i problemima koju su snašli 42. Gitarijadu preko 3.000 ljubitelja oštrog zvuka burno je pozdravilo u subotu uveče “Disciplinu kičme” i Đorđa Davida, dok je pravo oduševljenje izazvao nastup slovenačke grupe “Lajbah”. Pomoćni fudbalski teren, koji se nalazi u neposrednoj blizini gradskog stadiona, pokazao se kao odlično rešenje za održavanje koncerta, a i bez generalnog medijskog sponzora i glavnog donatora zaječarska rok fešta je uspela da održi kontinuitet i poboljša kvalitet, koji je spao na najniže grane prošle godine.

U takmičarskom delu nastupilo je 12 demo bendova iz cele Srbije. Prema oceni žirija najbolja je bila beogradska grupa “Magma”, dok je publika izglasila zaječarski bend “Hej-tek”. Pobedničkom bendu pripada novčana nagrada od 100.000 dinara, dok će pobednička grupa po oceni publike dobiti 50.000 dinara. Pevač “Magme” Jovan Dorkin kaže da ovaj bend postoji od 1997. godine, ali da je vremenom menjao i sastav, i vrstu muzike.

- Ne mogu da opišem naše uzbuđenje, zaista nismo oekivali pobedu. Gitarijada je prolazila kroz razne “šokove” i pravo je iznenađenje koliko je večeras bilo publike - kaže Dorkin i dodaje da u ovom sastavu sviraju od 2004. godine.- Probe držimo u podrumu SKC-a. Najznačajniju svirku smo imali nedavno na Demofestu u Banja Luci. Ove pobeda će nam omogućiti da se više čuje o nama i da se mnogo više ljudi upozna sa našom muzikom.

Iako ne postoje precizni podaci, prema usmenim predanjima prva Gitarijada je održana 1966. godine i okupila je bendove iz lokala i Timočke krajine. Svirke su bile u domovima vojske i omladine, dok sale nisu postale pretesne, pa je rok fešta prebačena u Sportski centar na Kraljevici, a iza toga na gradski stadion. Prema škrtim podacima iz 1986. godine, kada je održana 20. jubilarna Gitarijada, do tada je učestvovalo preko 400 demo bendova iz 200 gradova SFRJ. Gitarijada je počela da raste krajem osamdesetih. Već 1990. godine bilo je 15-ak gostujućih grupa i oko 600 kampera. Dve godine kasnije prodata je 20.000 ulaznica, prodato je 20.000 ulaznica, a prvi kamperi, iako je politička situacija počela da se zahuktava, stigli su iz Maribora, Rijeke, Gostivara, Skoplja, Drvara i Kotora.

OTKRIVENA KAFKINA KOLEKCIJA PORNOGRAFIJE

Nebojša Đorđević    Vesti

Kolekcija eksplicitne pornografije, koja je pripadala Francu Kafki, otkrivena je u novim istraživanjima o životu čuvenog pisca i to nakon što su je naučnici namerno ignorisali kako bi sačuvali Kafkin imidž, piše “Tajms”.

Akademik i ekspert za Kafku Džejms Haues je slučajno naišao na zbirku dok je istraživao kopije Kafkinih dnevnika u Biblioteci Britanije u Londonu i Bodlijenu u Oksfordu. Doktor Haues kaže da je otkriće ove zbirke jako bitno zbog toga što pokazuje Kafkinu ljudsku stranu, nasuprot njegovom poznatom imidžu “kvazi sveca”.

“Ova zbirka bi i u naše vreme bila skrivena na vrhu neke police. Ovo nisu neke škakljive razglednice sa letovališta, ovo je nedvosmislena pornografija, čista i jednostavna. Dobar deo kolekcije je mračan i neprijatan”, kaže Haues, čija je knjiga “Excavating Kafka” (Iskopavajući Kafku) izdata ovog meseca.

On kaže da su se brojni akademici pretvarali da zbirka ne postoji, jer “Kafka industrija ne želi da se ovakve stvari znaju o velikom idolu.”

“Od svih svetskih pisaca, samo je Šekspir zaslužan za više doktorata, diploma, biografija i takozvanih knjiga za stočić. Sve što je Kafka napisao, svaka njegova razglednica, svaka strana njegovog dnevnika se smatra za potencijalni ‘Kovčeg zaveta’ (Kivot). Ipak, niko nikada nije čitaocima prikazao Kafkinu pornografiju”, kaže Haues.

Kafka je zbirku čuvao pod ključem u porodičnoj kući, a ključ je uvek nosio sa sobom.

Izvor: Blic on line, Times

DŽORDŽ ORVEL KAO BLOGER

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Veliki britanski novinar i književnik Erik Bler (1903-1950), poznat po književnom pseudonimu Džordž Orvel, proslavio se romanima “1984″ i “Životinjska farma”, ali su pored tih dela izuzetno cenjeni i njegovi eseji, kritike i recenzije, pisma i dnevnički zapisi. Upravo je te dnevničke zapise izdavačka kuća “The Orwell Prize” odlučila da “osavremeni” i današnjoj publici ponudi u obliku - bloga.

Dnevnik je Orvel vodio svakodnevno od 1938. do 1942, dok se u Maroku i Engleskoj oporavljao od rane zadobijene u Španskom građanskom ratu kao dobrovoljac u Internacionalnim brigadama, te dok je početkom rata radio za BBC-jev indijski servis. Dan za danom, tačno sedamdeset godina nakon što su napisani, njegovi dnevnički zapisi biće predstavljani publici na adresi http://orwelldiaries.wordpress.com počevši od 9. avgusta (prvog dana kad je počeo da vodi dnevnik).

Čitaoci na internetu videće Orvelova svakodnevna razmišljanja o situaciji u svetu, povezana s najobičnijim događajima poput onog koliko su tog dana kokoške snele jaja na njegovoj farmi.
Zakleti levičar koji se u Španiji duboko razočarao u staljinizam i pacifista koji je, suočen s Hitlerovim nacizmom, shvatio da i socijalista ponekad mora da bude patriota spreman za borbu, Orvel je uvek rušio stereotipe i pružao zanimljiva mišljenja o svemu o čemu je pisao, od uzgajanja cveća do Dikensovih romana.

Izvor: Blic on line K.R.

HRONIČAR MIKS GENERACIJE

Nebojša Đorđević    Kultura

Stereotipi o Balkanu kao o nečem manjinskom što je potencijalno opasno na Zapadu se i dalje koriste bez veće ograde i nelagode, a njihov simbol su metafora vampira i Drakule. Po meni je, međutim, glavni problem u tome što se i sama ova sredina često ponaša u skladu s tim stereotipima, kao da joj je u interesu da ih učvršćuje - kaže Igor Marojević, književnik i autor drame “Tvrđava Evropa”.

Da li je mit o multikulturalnosti - problematizovan u vašoj predstavi “Tvrđava Evropa” - u evropskim okvirima sredstvo za izopštavanje nepoćudnih celina koje su obremenjene nacionalizmom?

- Mislim da likovi ovog komada, iako su polovina njih studenti sociologije, nisu baš najsvesniji tih pitanja. Možda jedino Tomas, engleski agent mobilne telefonije koji nema veze sa sociologijom nego sa “nokijom”, ima punu svest o tome. Zanimljivo je da taj Londonac, iako baštini manire političke korektnosti, kad se razvije konflikt, ipak bira sigurno pribežište u onom svom: odlučno zastupa većinski, a ne manjinski pogled na ta pitanja. A na vaše pitanje odgovor je, dakle: verovatno da, na posredan način, verovatno da.

Da li za razvijene evropske zemlje možete da kažete da se služe suptilnim metodama za praktikovanje nacionalizma?

- Svakako. Međutim, ne verujem da je spoljna politika pre svega izraz pravde, nego pre svega izraz moći. Neke zemlje su stekle pravo na suptilni nacionalizam, a pojedine pak ne. To je za nekog ko politiku doživljava idealistički - što je, hajde da kažem, prilično naivan pristup - strašno, ali je, realpolitički gledano, sasvim u redu.

Kako objašnjavate lagani prelazak iz multikulturalnosti u nasilje koje je karakteristično za različite delove Srbije?

- Srbija s početka XXI veka živi izrazito hibridnu zbilju. Tako različite kategorije poput masovnog okretanja hrišćanstvu i deklamovanja prozapadne orijentacije u isti mah se infrastrukturno učvršćuju i u praksi temeljno brkaju - prvo s paganstvom pa i nacionalizmom, a drugo sa sitnosopstveništvom. U takvim okolnostima, nasilje se vrši najpre prema svemu što je većini dodatno nejasno: prema pripadnicima verski, nacionalno, seksualno različitoj orijentaciji i pripadnicima manjinskih skupina. Ali ne samo nad njima: kao da je porast ubistava, samoubistava i agresije u stvari jedini način sve većeg broja građana da nekako reaguju na fluidnu i nerazumljivu stvarnost koju žive.

Da li je književnost u Srbiji satelitski oslonac za istoriju i pomoćni poligon za nacionalnu katarzu?

- Mislim da jeste. Priličan je odraz nemoći to što se izostanak nacionalne katarze u politici, do kojeg je došlo usled slabe realpolitičke pozicije zemlje i ogromne nesamokritičnosti, pokušava izmestiti u oblast umetnosti: u roman. Takvih knjiga, romana u kojima klasični, zastareli istorijski roman ugađa “potvrđenim” faktima iz povesti, puna je “savremena” srpska literatura, a svoje romane “Žega” i “Šnit” pisao sam kao opreku ne tim delima, nego modelu koji ona zastupaju.

Koliko je bilo pogrešno što je prava istorija ovog tla do sada bila falsifikovana ili potiskivana?

- Vrlo pogrešno, a vrlo u skladu s opštim kukavičlukom i nesamokritičnošću, kao vrlinama koje ovdašnji javni govor najradije zastupa. Takve okolnosti su korisne jedino za one romanopisce koji vole ekskluzivnu građu, s obzirom na to da nju ovde čini, praktično, svaka iole škakljiva tema iz istorije. S jedne strane, javni govor je pun istorije i opšti vizir je okrenut ka unatrag, a s druge: sve što u istoj toj istoriji ne hrani mitsku omamu najkomotnije je prećutati. Zahvaljujući rečenom kukavičluku, prilično lako sam došao do dosta ekskluzivne građe za svoje romane - zelenaško-bjelaški rat sam opisao u “Žegi”, Zemun u NDH u “Šnitu”, a progon Nemaca u Vojvodini od 1945. opisaću u “Knjiženju” - tako da nemam pravo previše da se žalim.

Da li uopšte verujete da je moguće dosezanje objektivnog saznavanja istorijskih činjenica?

- Ne verujem da je moguće. Ali verujem da postupak traganja za istorijskim činjenicama, iako će se nužno završiti porazom, može da bude vrlo uzbudljiv. Osim toga, jalovo uspostavljanje objektivne spoznaje istorije ima svrhu i kao korektiv nekritičkim, jalovo sveobuhvatim i kvazisveznajućim klasičnim istorijskim romanima s kraja XX i početka XXI veka.

U kojoj fazi je vaš roman o iseljavanju Nemaca iz Bačke i dolazak naseljenika iz gorštačkih predela u njihove kuće?

- Kao treći roman iz mog Etnopetoknjižja, “Knjiženje” sam planirao za drugu polovinu 2010. i s vremena na vreme se bavim njime, čak su njegovi gotovi delovi prevođeni, mada ću mu punu pažnju posvetiti tek kad završim roman “Parter”. Taj roman bi trebalo da izađe iz štampe početkom 2009, a njime pokušavam da predahnem od napornog procesa obrade istorijske građe. On inače govori o muško-ženskim odnosima u Beogradu i Zemunu 2008, a njegov uvodni deo zainteresovani mogu naći na sajtu “Lagune”.

Da li vam se dopada kritičarska odrednica u kojoj se navodi da se s vama u domaćoj književnosti začinje škola “škrtog realizma”?

- Ima nešto u njoj, kao i u svim drugim odrednicama koje su se vezivale uz moju prozu: “Trans”, “Snajperska proza”, “Generacija miks”… Neću reći ništa mudro, ali ni netačno, kažem li da će vreme pokazati domete svake od njih.

Izvor: Blic on line S. Radojević

TELO ALPINISTE ZAROBLJENO U SNEGU I LEDU

Nebojša Đorđević    Vesti

TELO ALPINISTE ZAROBLJENO U SNEGU I LEDU

Dren Mandić (32) iz Subotice poginuo je na završnom usponu na vrh Himalaja K2, kada se okliznuo i pao sa visine od nekoliko stotina metara

Subotički alpinista Dren Mandić (32) poginuo je prilikom uspona na vrh Himalaja K2, na delu zvanom „Grlić flaše”, kada se okliznuo i pao sa visine od nekoliko stotina metara!

Tragedija se dogodila u petak na završnom usponu ka vrhu, na visini od 8.200 metara. Ekspedicija „Srbija - K2 2008″ je posle tragedije prekinuta, a četvorica Mandićevih kolega iz „Vojvođanske ekspedicije” vratila su se u bazni kamp.

Zona smrti

Kako je za Press potvrdio alpinista Nikola Kujundžić iz Subotice, šestorica stranih alpinista, među kojima su Holanđani, Korejac i Nemac, probila su se na vrh, ali su posle nevremena koje ih je zadesilo prilikom povratka ostali zarobljeni na vrhu Himalaja! Kujundžić, koji je i sam učestvovao u nekoliko ekspedicija, kaže da se deo uspona na kome je pao Mandić u žargonu zove „zona smrti”, jer je izuzetno opasan.

- U kontaktu sam sa članovima naše ekipe, koji su mi u mejlu napisali da se Mandić najverovatnije u jednom trenutku okliznuo i pao sa visine od nekoliko stotina metara. Taj deo uspona je rizičan i ko uspe da ga pređe, uglavnom uspe da osvoji i sam vrh K2. Stranci koji su se probili do samog vrha ostali su zarobljeni prilikom povratka, na visini od 8.300 metara. Dok su se spuštali dole, zadesilo ih je nevreme i odvalilo se parče ledenog brega koje im je onemogućilo da nastave put - kaže Kujundžić.

Čine sve da pomognu

Posle nesreće preostali članovi alpinističkog tima Predrag Zagorac, Iso Planić, Milivoj Erdeljan i Miodrag Jovović uputili su se ka baznom kampu na Himalajima. Baza je obaveštena o nesreći našeg alpiniste, kao i o incidentu koji je zadesio strane planinare i ulaže maksimalne napore da im obezbedi pomoć. Ekspedicija „Srbija K2 2008″ krenula je iz Subotice početkom juna. Milivoj Erdeljan, Iso Planić, Dren Mandić i Predrag Zagorac su u ponedeljak, 2. juna, krenuli na K2. Ispratili su ih porodice i prijatelji, a njihovi drugovi iz matičnog kluba „Spartak” su uoči odlaska napravili foto-album na aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu.

Kodeks alpinista - telo ostaje na planini

Telo nastradalog Mandića najverovatnije će zauvek ostati na Himalajima, jer je zasad nepoznato da li je zatrpano snegom i da li ga je moguće izvući. Inače, ukoliko neki alpinista izgubi život prilikom uspona na vrh ili silaska sa planine, prema nepisanom kodeksu, njegovo telo se ostavlja u večnom snegu i ledu.

Pripreme za uspon na K2 trajale su od 2002, kada je usponom na Kilimandžaro počeo projekat Everest. Mandić je rođen 1976, a član subotičkog Planinarskog kluba „Spartak” postao je 2003. Učestvovao je u ekspedicijama na Ararat, Elbrus i Brod-Pik.

NA HIMALAJIMA POGINULO 350 LJUDI

Samo na Mont Everestu život je izgubilo 170 osoba, dok je na celim Himalajima nastradalo više od 350 alpinista. Posle nesreća, tela alpinista u većini slučajeva ostaju zauvek na Himalajima, jer je u uslovima koji vladaju tamo teško osloboditi tela zatrpana snegom i ledom i spustiti ih u bazni kamp. Osim toga, većina alpinista zbog časti želi da ostane sahranjena tamo!

Izvor: Press on line (S. DŽ. S.)