BEOGRADSKA “MAGMA” POBEDNIK GITARIJADE

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Pobednik 42. po redu zaječarske Gitarijade, održane noćas na Kraljevici, po odluci žirija je beogradski bend Magma, dok je publika za najbolji bend izabrala zaječarsku grupu Hejt-tek.

Žiri - Vladimir Janković-Džet - Program 202 Radio Beograda, Aleksandar Zec - TV Metropolis, Miodrag Božinović iz Radio-televizije Zaječar, Saša Bonović - zaječarski Dom omladine i muzički kritičar Branimir Lokner brzo je doneo odluku da je od 12 bendova najbolji Magma.

Publika koja je glasala “vrištanjem” tek je u trećem krugu uspela da izglasa za najbolji bend domaći Hejt-tek, a nijanse su odlučile između Eternije, Magme, Komunista i izabrane grupe Hi-teck.

Takmičarski deo manifestacije otvorio je Komunist (Zaječar), a u nastavku su sledili Magma, Smiler(Užice), New mitology mitolodži (Novi Sad), Hatred (Beograd), Noise (Beograd), Divert (Požarevac), Eternia (Beograd), Valhala (Pančevo), Hi-tech, Change (Apatin), Replika 42 (Subotica).

Svaka grupa se predstavila sa po tri pesme, a dominirala je metal muzika.

Na samom početku Gitarijade pred malobrojnom publikom kao deo revijalnog programa nastupili su zaječarski bendovi Mentalna higijena i Sintezis, kao i prošlogodišnji pobednik ove manifestacije, beogradska grupa Nightfall.

Stadion je počeo da se puni, kao što se i očekivalo, kada je na binu izašao gostujući bend iz Slovenije -Lajbah, koji je privukao najveću pažnju.

U jednočasovnoj svirci, malo neobičnoj za rok festival kakva je Gitarijada, publika je čula numere kao što su “Amerika”, “Germana”, “Espana”, “Slovania” koje je Lajbach izveo na engleskom, ali i hitove na nemačkom “Tanc mit Lajbah”, “Du bist unzere”, “Das špel ist aus”..

Nakon proglašenja pobednika svirala je Disciplin A Kitchme, da bi sa prvim svitanjem pred umornom i smrznutom publikom stupio Đorđe David sa svojim bendom Gang.

Slobodan ulaz privukao je mnogo ljudi, pa je Gitarijada uprkos problemima koje su organizatori imali i skraćivanja programa, bila posećenija nego prošle godine, a bendovi i publika se nadaju da će 43. rok manifestacija biti još bolja.

Iyvor: Tanjug

FILMOVI OD TRIGLAVA DO ĐEVĐELIJE

Mirjana Stanojevi?    Kultura, Vesti

Dvadeset drugi međunarodni festival u Herceg Novom

Hercegnovski filmski festival (HFF) - 22. međunarodni festival filmske režije, počeo je u petak uveče projekcijom filma “Ljubav i drugi zločini” beogradskog reditelja Stefana Arsenijevića.

Festival će trajati do 6. avgusta. Publika će na Kanli kuli biti u prilici da na ovom festivalu vidi još devet filmova u zvaničnoj konkurenciji i “Bledi mesec” Ljubiše Samardžića, koji će prekosutra uveče biti prikazan van konkurencije.

Prema odluci selektora Zorana Živkovića, za festivalske nagrade nadmeću se i filmovi “Petlov doručak” Marka Nabrsnika iz Slovenije, “Miloš Branković” Nebojše Radosavljevića iz Srbije, “Moram spavat anđele” Dejana Aćimovića iz Hrvatske, “Ja sam iz Titovog Velesa” makedonske rediteljke Teone Strugar-Mitevske, zatim “Teško je biti fin” Srđana Vuletića iz Bosne i Hercegovine, “Živi i mrtvi” hrvatskog reditelja Kristijana Milića, “Na lepom plavom Dunavu” Darka Bajića iz Srbije i “Gledaj me” Marije Perović iz Crne Gore, koji će i zatvoriti festival.

Festival prate i brojni prateći programi. U čast člana žirija, Lordana Zafranovića, priređena je revija njegovih filmova: “Muke po Mati”, “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Ujed anđela” i “Večernja zvona”.

Projekcijom dokumentarnih filmova “Bauk”, “Marko Perov”, “Prozor” i “Biljeg” još jednom je skrenuta pažnja na istaknutog crnogorskog reditelja Živka Nikolića. Na festivalu će prekosutra u podne biti promovisana i knjiga Mata i Božene Jelušić “Iskušavanje đavola”, koja je posvećena upravo Nikolićevom opusu.

U okviru programa naslovljenog “Četiri filma jednog autora” biće predstavljeni filmovi Milana Belegišanina (”Lasta”, “Krik”, “Sva Gojkova blaga”, “Mali cvet”), laureata mnogih nagrada za dokumentarne filmove.

Škola animiranog filma ŠAF iz Vranja biće predstavljena u posebnom programu. U okviru festivala biće održan i omaž Hercegnovljaninu Stevanu - Stevu Lepetiću (1921-2007), prvom snimatelju u Crnoj Gori.

U okviru pratećeg programa biće održana i promocija knjige “Od fajronta do svitanja” Milana Nikodijevića, koji će zajedno sa Dinkom Tucakovićem razgovarati sa publikom i nakon projekcije njihovog dokumentarnog filma “Zabranjeni bez zabrane”, u kojem je uglavnom reč o problemima sa cenzurom koje su imali autori “crnog talasa”.

Pored već standardnih izložbi slika koje prate festival u Herceg Novom, kao svojevrsna novina ove godine će biti organizovane i promotivne žurke na plaži. Na taj način organizatori pokušavaju da privuku i mlađu publiku koja je neophodan sastojak uspeha svih filmskih festivala u regionu.

O dobitnicima zlatne, srebrne i bronzane mimoze za režiju odlučivaće žiri u sastavu Lordan Zafranović, Dinko Tucaković i Nikola Vukčević.

Izvor: Blic online K.R.

OBAMA PRVI PUT NA ĆIRILICI

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Srpska javnost uskoro će imati priliku da proceni da li je američki predsednički kandidat zaista „najbolji književnik koji je ikada ušao u svet politike”

Kritičari su Baraka Obamu proglasili najboljim književnikom koji je ikada ušao u svet savremene politike. „Smelost nade” je jedna od najprodavanijih knjiga u SAD, i u osnovi spada u mešovite književne vrste - autobiografija kroz koju je prikazan politički program za novu Ameriku. Memoari po pravilu označavaju kraj karijere, a „Smelost nade” obeležava jedan veliki politički početak.

Naslov knjige, kao i „Da, mi možemo” i „Promena u koju verujemo” slogani su koji kao eho prate novu zvezdu na političkom nebu Amerike i sveta. Obama je za samo četiri godine prošao put od kandidata za senatora države Ilinois do najpopularnije političke ličnosti na planeti.

On se čitaocima obraća lako razumljivim jezikom, na jedan duhovit način, mirnim tonom koji je istovremeno pun žara. Političar je koji se vešto bavi temama od nacionalnog i globalnog značaja, ali izdvaja ga sposobnost da se uhvati ukoštac sa problemima jednog prosečnog Amerikanca i njegove porodice. Kada se bavi svakodnevnim temama kao što su zaštita prava radnika, zdravstvena zaštita, zaštita prava manjina, problemi vaspitanja dece, sloboda seksualnog opredeljenja, sloboda veroispovesti, imate osećaj kao da neposredno razgovara sa vama, izbegavajući frazeologiju i uopštenost tipičnu za politički govor.

Ova knjiga se može preporučiti i studentima pravnih i političkih nauka, svima koji na ozbiljan način proučavaju međunarodne odnose, političarima, ali i onima koji vole da čitaju briljantne političke autobiografije. Kada sam pre osam meseci obavestio prijatelje i poznanike da nakon „Memoara” Dejvida Rokfelera nameravam da objavim knjigu Baraka Obame, najčešći komentar bio je: „Skromne su šanse da jedan Afroamerikanac postane predsednik Amerike”.

Kao i tada, tako i danas verujem u pobedu senatora Obame, ali njegov eventualni izbor za predsednika SAD nije razlog zbog kojeg objavljujemo ovu knjigu na srpskom jeziku. Prateći njegovu kampanju uglavnom na Si-En-Enu i čitajući „Smelost nade” postalo mi je jasno da se na zapadnoj strani sveta posle dužeg vremena pojavio harizmatičan lider koji sa sobom nosi optimizam, veru u ljudsku čestitost i razvoj. U predgovoru srpskog izdanja kongresmen iz Ilinoisa Melisa Bin piše: „Vizija budućnosti senatora Obame je vizija preobraženja. Kao Amerikanka srpskog porekla ponosna sam što će je podeliti sa narodom Srbije u izdanju ‘Smelosti nade’ na ćirilici. Nadam se da će knjiga biti ohrabrujuća za vas, kao što je bila za mene.”

Predgovor za srpsko izdanje napisao je i Dan Šomon, prijatelj i politički direktor Obamine kampanje za senatora Ilinoisa u Kongresu SAD: „Kao neko ko je proveo stotine sati sam sa Obamom u vožnji Ilinoisom, mogu reći da je on jedinstven čovek, koji veruje u Boga, porodicu i ljude uopšte”.

Barak Obama je sin jedinac afričkog imigranta i belkinje sa Srednjeg zapada. Kao pripadnik srednjeg staleža upisao se na Harvard i diplomirao pravo 1991. godine. Bio je prvi Afroamerikanac koji je postao urednik časopisa „Harvardska revija prava”. Pre nego što je postao mlađi senator Sjedinjenih Američkih Država iz Ilinoisa, bio je advokat građanskog prava i profesor pravnih nauka.

Vrtoglavi uspon njegove političke karijere počinje govorom koji je održao na Nacionalnoj konvenciji Demokratske partije u Bostonu 2004. godine. Čitavih 17 minuta, bez prekida i gotovo u jednom dahu, govorio je o svojoj viziji nove, pravednije, moralnije i odgovornije Amerike. Taj govor ga je učinio poznatim


izvan granica SAD, i počela je jedna neverovatna politička karijera. Američki i svetski analitičari još tada su mu predviđali budućnost prvog crnog predsednika SAD. Čak je i bračni par Klinton verovao u to predviđanje, ali tek nakon što Hilari Klinton ostvari ambiciju da postane prva žena predsednik.

Svi političari u izbornim kampanjama govore o promenama, ali Obami veruju kada ih najavljuje, upravo zbog snažnog ličnog pečata, snažne lične dimenzije u nastupu i iskrene, duboke vere u ono što govori. Barak Obama svoju politiku zasniva na povratku zaboravljenim moralnim vrednostima, na zdravom razumu, uspostavljanju dijaloga i prevazilaženju barijera.

Njegovi govori, gotovo propovedi, opisuju Ameriku onakvom kakva bi ona trebalo da bude, zemlja bez rasizma i straha, zemlja koju ne vode lideri koji su za to predodređeni svojim poreklom, zemlja u kojoj se poštuju moralna načela i principi, zemlja slobode i jednakih šansi za sve. Tajna njegove harizme je u tome što objedinjuje Ameriku, bogatu i siromašnu, belu i obojenu.

Za jedne novi Kenedi, za druge novi Martin Luter King, Barak Obama ih u suštini spaja, jer njegova misija je prevazilaženje podela koje opterećuju ne samo Ameriku već i savremeni svet.

Od 52 američke države jedna ima specifičnu vezu sa Srbijom. To je država Ilinois u kojoj je guverner Amerikanac srpskog porekla Rod Blagojević, predstavnik u Kongresu Amerikanka srpskog porekla Melisa Bin, a najveći grad Čikago u kome živi oko 600.000 Srba. Senator te države u Kongresu SAD je upravo Barak Obama.

Ova veza Baraka Obame i Srbije ne sme biti razlog za sindrom preteranih očekivanja u našoj javnosti, ali je ipak dovoljan početni kapital za bolje dane u srpsko-američkim odnosima nakon priželjkivane pobede mladog senatora iz Ilinoisa.

Izvor: Politika on line Goran Perčević

(Generalni direktor „Interkomerca” i
izdavač srpskog prevoda knjige Baraka Obame)

Crna hronika: SMRT NA 400 METARA OD OSTVARENJA SNA

Nebojša Đorđević    Vesti

Subotički alpinista Dren Mandić, koji je izgubio život 1. avgusta u pokušaju da osvoji drugi po visini planinski vrh na Zemlji K2, šezdeset sedma je žrtva koja je ostala u ledenoj grobnici ovog himalajskog masiva.On je sa još dvojicom kolega iz ekspedicije “Srbija - K2 2008″, Subotičaninom Isom Planićem i alpinistom iz Beograda Predragom Zagorcem, krenuo u osvajanje vrha visokog 8.611 metara, a tragedija se dogodila na završnom usponu ka vrhu na oko 8.200 metara, na delu grebena zvanom Botlenek.

Prema informacijama koje imaju u Planinarskom društvu “Sparatak”, Dren Mandić je prilikom pada skliznuo sa litice, a pokušaji druge dvojice alpinista da dopru do njega i izvuku ga iz ponora ostali su bez uspeha. Nakon tragedije, prekinut je uspon i u juče su se Planić i Zagorac vratili u bazni kamp priključivši se ostalim članovima naše ekipe, Jovanu Erdeljanu iz Novog Sada i Miodragu Jovanoviću iz Vrbasa.

Članovi naše espedicije koji su krenuli na Korakorum - K2 ispraćeni su 2. juna sa aerodroma “Nikola Tesla”. Pripreme za osvajanje vrha, na koji se prvi put popela italijanska ekspedicija 1954. godine, a na koji su se od tada do danas uspešno popeo 281 planinar, trajale su od 2002. kada je usponom na Kilimandžaro zvanično počeo projekat “Everest”.

Prošlog avgusta osvojio Brod Pik

U razgovoru za nedeljnik “Subotičke” u avgustu prošle godine nakon uspešnog povrtaka sa vrha Brod Pik na Karakorumu, visokog 8.047 metara koji je osvojio zajedno sa Isom Planićem, Dren Mandić je rekao:

- Uradio sam nešto za šta sam pre godinu dana mislio da je nemoguće. Drugari me zaustavljaju, čestitaju i pitaju koliko sam zaradio na tome. Jednog sam zapitao da li je ikada izašao iz Srbije, a kada mi je odgovorio da nije, rekao sam mu da sam ja obišao pola sveta i to je moja zarada.-

I tada je Dren Mandić bio u dilemi da li da se penje dalje do samog vrha i čak je članovima ekspedicije rekao da odustaje jer ne može dalje.

- Na početku samog uspona rekao sam kolegama: idite vi, ja ne mogu. Teže sam se privikavao na visinu i bio sam mnogo sporiji nego ostali. Iso Planić, kao vođa uspona, bio je odlučan da idemo svi ili niko. Nakon nekoliko pokušaja, uspeli smo. Dok sam sedeo na vrhu prisećao sam se koliko sam bio siguran da neću uspeti - preneo je ovaj nedeljenik njegove ustiske sa poslednjeg uspona 2007. godine koji se tada srećno i pobednički završio.

Nikola Kujundžić, član Željezničkog planinarskog kluba “Spartak”, u kojem su i Dren i Iso, sa nevericom da Drena više neće videti, prepričao nam je poslednji susret s njim, koji je bio noć uoči polaska na Karakorum koji će biti Drenova večna grobnica.

- Sa Drenom sam počeo da se družim još u osnovnoj školi kada smo zajedno bili u izviđačima. Nakon rasformiranja ovog društva, uključili smo se u planinarski klub i od tada smo, dakele barem 15 godina, zajedno trenirali i išli u osvajanje pojedinih vrhova. Pre puta došao je da se pozdravi i da mu damo neke sitnice koje su mu nedostajale u opremi. To je bio naš običaj da se ispomažemo, i sećam se da mu nije bilo teško da mi posudi svoje cipele na jedan od mojih pohoda. Takav je bio Dren, dobar čovek, plemenit, duhovit, voleo je život. U klubu smo ga svi jako voleli. Opraštajući se, rekao je da nema nameru da se penje na sami vrh, već želi da što više vidi i da oproba svoju veštinu i dokle može da izdrži. Ne znam zašto se predomislio i kada je odlučio da se ipak upusti u taj izazov da pređe 8.000 metara - kaže, jako potresen, njegov prijatelj Nikola Kujundžić.

Sportista godine 2007.

Dren Mandić rođen je 13.12. 1976. godine. Bio je član Železničkog planinarskog kluba “Spartak” od 2003. godine. Osvajao je uspone na vrhove u ekspedicijama na Ararat (5.137 m), Elbrus (5.642 m), i na Brod Pik (8.047 m), za šta mu je Sportski savez i opština Subotica dodelila specijalno priznanje “Sportista godine 2007″. Bio je najbolje rangirani alpinista za 2007. godinu i jedan od najzaslužnijih za izradu veštačkih stena u Vojvodini.

On kaže da je alpnizam takva sportska disciplina u koju se ne ulazi ako nisi spreman na rizik, pa čak i rizik života, jer je planina surova i za nju treba biti jako pripremljen da bi joj bio dostojan protivnik:

- Ovih dana sam razgovarao sa jednim starim i iskusnim alpinistom iz Beograda koji mi je rekao da se za ovakav vrh treba pripremati barem 15 godina. To me je uplašilo i pomislio sam da je Dren krenuo u nešto opasno i rizično nedovoljno pripremljen i iskusan, jer su njegove pripreme trajale duplo manje od tog vremena. Surovu planinu i loše vreme koje ih je pratilo nije uspeo da pobedi.

Od njega saznajemo da je Dren imao roditelje i dve sestre, a živeo je sa devojkom Mirjanom sa kojom je imao nameru uskoro da se oženi.

Četiri stotine metara ga je delilo od ostvarenja sna, koji ipak nije dostigao.

Izvor: Dnevnik on line Radmila Vukadin

KANSKI KRIMIĆ PAOLA KOELJA

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Brazilski pisac Paolo Kueljo predstavio je u Brazilu novi roman, policijski roman koji se dešava u vreme filmskog festivala u Kanu.

Roman pod nazivom “Pobednik je sam” je priča o seriji ubistava koje organizuje ruski milioner koji je doživeo razočaranje u ljubavi.

“Ima formu policijskog romana, ali ja sam nasilje upotrebio da opišem svet slavnih ličnosti”, rekao je Koeljo dnevniku iz Sao Paola “O Estado”.

“Pokušavam da čitaocima predočim da festival kao onaj u Kanu skriva mnogo veći univerzum, svet kontakata, poslova i potrage za moći”, izjavio je pisac u drugom intervjuu, magazinu “Epoka”.

Po mišljenju autora “Alhemičara”, “kult slavnih ličnosti veoma je snažan i odslikava našu epohu”.

Brazilski pisac bi, po procenama literarnih stručnjaka, ove godine mogao da premaši broj od 100 miliona prodatih knjiga u 160 zemalja

Izvor: (Beta/MONDO)