ŽIVKO NIKOLIĆ

Nebojša Đorđević    Poezija

Živko Nikolić, rođen u Koprivnici (Zaječar), 13.11.1958. godine, učesnik mnogih poetskih manifestacija, za svoj književni rad dobio je više nagrada i priznanja. Zastupljen u skoro svim književnim listovima časopisima. Lider Književnog društva “Sveti Sava ” iz Beograda. Njegova dela su prevođena na više stranih jezika.

Objavio je sledeće poetske knjige: Približavanje 1982), Beli vid (1986), Neobični dani (1987), Buđenje u predvečerje (1989), Istočne zone (1992), Vajanje pene (1994), Početak leta (1994), Ispod praha (1997), Prah i nada (2000), Pokretne vatre (2002), Nevidljiva boja (2004), Severnjača (2005), Glineno ogledalo (2005), Izvor na kamenu (2007) - (Nagrada “Rade Tomić”). Živi i radi u Beogradu.

Vanvremenski fon i arhaičnost jezikozvučnog stiha u pesmama Živka Nikolića ukazuju na specifičan tematsko - motivski milje usmeren ka mitskom (paganskom), magijskom i obrednom obraćanju. Sa druge strane to su fini deskriptivni rezovi i osećaj za detalj i nijansu kao modus sugestivne komunikacije sa čitaocem, gde pomenuti elementi izrastaju do novih razmera, odnosno do značenjske i doživljajne potpunosti. Njegove pesme nalikuju na nenametljive bajke i parabole koje nostalgično prizivaju celovitost minulog sveta i plene čudesnim obratnim slikama.

Arhaizacija njegovog pevanja neprestano vraća motiv ka praslikama i praoblicima sveta nalazeći blint u izgubljenom identitetu, no ono kadkad prelazi i u različite sadržaje semantičkih intencija sinhronizovane sa realnošću svakodnevnice u svim njenim varijacijama.

ELEGIJA ZA EROSA ALEZIJA

pamti li još uvek neko kako je u dno sebe porinut
niz padinu procvalog drveća ka obali išao
a nebo se nadimalo u beskrajni dirižabl
sjajne je kolutove razbiti hteo njega razbiše oni
i otac do krvi tuče majku
i mačka i petao kutove premeravaju
u glavi bubnjevi a trbuh kotur zmija
o da li će rep sunca dosegnuti trooka žena
kobila sa sto ušiju i zečevi
vidi ono što se samo čuje po čemu pesak veje
da li je to zov nečiji ili se o stenu fijuk prelama

još uvek pamti li neko
kako je na obali setno pevušio
dok je travu dlanovima tapkao a potom
u iskrzani papir zavio

1987, Borsko jezero/Beograd

PROTOK LUDILA

1. Ko se ulevo okreće oseća materiju,
ko udesno navija vrat misli da je kralj.

2. Ja sam Eugen Savojski, ali skrivam to
od mačaka, zolja i krtica.

3. I predvodim špijunsko jato u ratu svetova.
Sve se u mene sliva, šrafčiću.
4. Misao je zločesta, ja sam organizovan,
mama sadi jagode.

5. Živim noću, upredam grivu, zakone maštam:
- Velike egoiste prognati u Zanzibar.
- Malima omogućiti da žderu patlidžan.

6. Itd. Hej!

POSETA

tada smo se čorbom bavili
i o zečevima šaputali
ti si ćutke zidu namignuo
a potom rekao da si oduvek znao
kako su žene zečice
i da im treba zubom
ušne resice probiti
žene su zanjihani ladolež
žene su pero s vrha naniže pušteno

PAGANI IŠČEKUJU HRIŠĆANE

Oni će doći da ruše
ono što nam je najdraže,
doneće teške maljeve i konopce
da razvale naše svete kamenove.

Svud će da šire svoj zadah,
a to izaziva gađenje.

I naš će zatrti sjaj,
naše tragove, naša počela.

Zato ih, braćo, duboko u goru nosite,
tamo gde nikad nije
njino crnilo dopiralo.

Pođite dok još tinja plamen naš,
neka sobom strvine nahrani
onaj koji ga jednom ugasi.


5.2 – 1.4.1995. Beograd

SIZIF

On komad cigle u svoju torbu stavi
i drugi mu pridoda, ali krišom,
kao da najveću tajnu pohranjuje.
I vasceli dan taj dragi teret nosi,
zbog njega u vrevi ljudska ramena razmiče,
svima se klanja, svima se osmehuje,
i autobusima i zidu, i bubama na zidu.
Na šalterima, pun ponosa, uporno čeka
i ne zna zašto mu je ta građa potrebna,
ali oseća u disanju božanski sklad
kada se ruka za stopalom pomeri,
uzdah koji potom sledi,
osmeh koji se od uzdaha otme.
Sve je tu, u pravoj meri.

MAČKA I NJENI SNOVI

I posle hiljadu godina
ista mačka dolazi
i svoje vitko telo provlači
tamo gde su bili prozori
šape uzdiže ka negdašnjim vratima
spava nadomak negdašnjeg ognjišta
telo se menjalo i sve drugo
ali počuj prede spokojno
tavanice i zidovi su nestali
taj zvuk je nepromenjen isti
s puno nade odaslan
da će za uzvrat odmah da usledi osmeh
mačke žive večno
zidovi se raspadaju i nestaju

RTANJ U MAGLI

Rtanj maglom obvijen
nalikuje na dojku
koja je izrasla iz zemlje
i snažno ka nebu
šiknula svoj mlaz.

To mleko se razlaže
u niti i pramenje
spokojno, slobodno.

Koja će usna
nju usnulu da obujmi?

Čija će ruka
to pramenje da uhvati?

Ili je sve iluzija:

i Rtanj, i magla,
i pramenje, oblaci,
koji odlaze i vraćaju se,
koji se kovitlaju,
kruže?

STOJAN BOGDANOVIĆ

Nebojša Đorđević    Poezija

Rođen je 1944. godine u Velikom Bonjincu. Osnovnu školu i gimnaziju, završio je u Knjaževcu. Studirao je u Beogradu, Parizu i Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka, radi kao redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Osnivač je Srpske škole za teoriju polugrupa i suosnivač Niške škole za teoriju automata. Objavio je preko 150 naučnih radova u najpoznatijim svetskim naučnim časopisima. Dopisni je član Ukrajinske akademije tehnoloških nauka.

Poeziju je objavljivao u većem broju listova i časopisa (Polja, Književna reč, Relations,Razvitak, Lumina,Sveske, Slovo…). Zastupljen je u više antologija i zbornika novije srpske lirike. Pesme sumu prevođene na engleski, francuski i rumunski jezik.

Objavio je zbirke poezije Big Ben (1977), Odlazim, a ostaje nejasno (1990), Zna se (1991), Crna rupa (2003), Gospodar (2004).

Pesnik, «probijač šablona», buntovnik protiv otrcanih pretpostavki o svetu i vremenu, prividnih slika o stvarnosti, lažnih ljudskih vrednosti i idolopoklonstva. Oslobođenim jezikom, britkim, ironičnim, ciničnim, gotovo naturalistički grubim, a u isti mah produhovljenim i veoma ljudskim, oslikava «svu jezu i teskobu ljudske egzistencije, blaženstvo duhovnih uzleta, kao i kolektivne, biološke i društvene zanose i slutnje.»

U njegovim pesmama ovaploćena je, gotovo testamentarno i vlastita, porodična priča, ukrštena sa sa mnoštvom sudbinskih linija, čija metafizička komponenta sumira realnost u okrilje iščezavanja, kao potrebu da dosegne, evocira i pečatuje smisao postojanja.

Dominirajuće nadmoćna intelektualnost, izoštrena opservacija i moć ekspresije karakterišu misaoni stav, čiji se intenzitet promišljeno dozira, dok forma pesme ostaje ista, «a mnoštvo bitnih tema, lirski prožetih, stiču punoću simbola, dok se na semantičkom planu ostvaruju kao metafore - ta aura, koja se gusne oko svake priče, kao da je time osvetljena konačna tajna krvi i roda.»

IZVEŠTAJ

Lozanićev mlin više ne melje
iz sela samo se odlazi
stari hrast odsekli su crkvu
nema ko da popravi zvono oglašava
samo mrtve groblje uraslo korov
kupine koprive ispod kojih se
gušteri i zmije teškom mukom
provlače između naherenih
spomenika nema novih crnih rupa
ne zna se poslednji put
kad je neko umro
još manje se zna poslednji put
kad se neko rodio
osim kamenja na groblju
niko više ništa ne pamti
niko ne ide u vojsku
niko se ne ženi
niko nikoga ne dočekuje
istrebili su nas ko cigani vaške
sve su nas pokupili ko čuma decu
niko ne peva u kafani kod švabe
dve glave tri zuba sve ostalo
pojeo je samo jedan zub
vreme sadašnje nema kikotanja
nema trubača u našem dvorištu
osušila se loza mahovina i lišaj
napali crep gde još uvek
ali jedva očitava se
prva srpska fabrika evropskog crepa
nikola g bogdanović
i sinovi
svi sada su na službenom putu
ni gospodar nije tu kao gospodar
ja zamenjujem ih autoritativno
naredio sam berberinu da me ošiša
želim da ličim na sebe
kada budem podnosio ovaj izveštaj

JEBO GA DARVIN

a šta o tome misli otac
koga vode okolo u onom kavezu
ko italijan mečku dok se snebiva
oni iz njegove šire i uže okoline
štrikaju ribarsku mrežu koju je još
petar zabacivao ponad glave dok je nosio
kratke pantalonice svog vrlog pomoćnika
posle marko polo razapeo je žicu duž
kineske granice preko koje su
prenosili barut mastilo i svilu
to posle nazvali su svileni put
nije zabeleženo ni na jednoj karti sveta
gde zdušno su mrsili mandarinu
muda i retke brkove
na kojoj pijaci u severnoj prestonici
kupovali su roza svilu
za gaćice koje je običavao da nosi
otac da nebi svetina otkrila
kako on ima krvavo dupe
crveno majmunsko
jebo ga darvin
je l tako nikola

čarls darvin (1809 – 1882) engleski prirodnjak severna prestonica jeste peking mandarin jeste visoki funkcioner u kini u vreme carevine

marko polo (1257 – 1324) venecijanski putopisac

NIGDE NIKOGA NI OD NAŠIH NI OD NJIHOVIH

razočarani i razulareni
iskopali su negde akov
rakije pili su svi po malo
i po mnogo kad smo se dobrano
napili povadili smo noževe
pištolje i lepo
poubijali smo se pred zoru
sve bilo je gotovo neprijatelji
bili su nam sada neophodni
samo da nas pokopaju
po svim pravoslavnim običajima
kako i dolikuje ali nigde nikoga
ni od naših ni od njihovih


POP I UČITELJ

pokopali smo crkotine
pošli smo do naše crkve
našli smo u žbunju popadiju
sa nekom decom bili su goli
i već odavno su ih napale muve
o popu niko nije znao
ništa da kaže
na jednom glogovom trnu
našli smo njegovu sedu bradu
kao da je pobelela od stajanja
na suncu čak od drugog rata
za onu mnogobrojnu pametnu decu
svi su mislili da je njegova
ili onog vrljavog učitelja
dok nismo ustanovili
na osnovu stidnih dlačica
da nemaju
isti genetski kod

BADNJE VEČE 1991

očekujući na vratima hrama
ljude u kožnim kaputima
sveci su izgledali mudro
lagano obučeni samo je mene
podilazila jeza od pomisli šta smo
dužni sve ostali onima gore
sa balkona sevali su
blicevi dok sam se nameštao
pored svetog georgija
do mene aždaja ponad glave
koplje

BIG BEN

Dođe do dežurnog boga
On je uvede u sobu generalno/g
Zna se
Generalna proba
Brzo su to svršili
Zatim ulazi G direktor
Direkt/oralni razgovor
To dugo traje
I vrlo je D
Posle svega
On je predaje iskusnim savetnicima
Uvode je u posao
I izvode je
Ispit za ispitom
Iskušenja velika
Srećom sve ih je položila
I sad radi kao Big Ben

* * *

opet sam odlučio da pišem
poigravam se sa mašinom
pipkam je
slova nadošla
ispravim parče
i dobro uvežbanim pokretima stavim ga unutra
ispod prsta osećam nije sasvim ravno
i odnekud čujem
tako tako

SOCIJALISTI PROTIV RADIKALA U BORU

Brana Filipović    Vesti

BOR - Na današnjoj sednici Opštinskog veća, predsedavajući Branislav Rankić je povukao predloge za razrešenje i postavljenje prvih rukovodilaca JP „Štampa,radio i film”, odnosno RTV Bor.

- Pokazao sam maksimalnu popustljivost prema koalicionim partnerima koji, očigledno je, prihvataju okupaciju TV. Tamo se bez programske šeme ulazi u studio i napada se svako ko im se ne svidja. Za takve ispade niko ne podnosi račune - nasglasio je Bransilav Rankić, predsedavajući i predsednik Opštine podsećajući da je Opštinsko veće povećano za devet umesto dosadašnjih pet članova.

Kada je trebalo da se usvoji predlog o rebalansu budžeta kojim se Centru za kulturu i JP „ŠRIF” izdvajaju dodatna sredstva nastali su nesporazumi, jer je uvećanje za te dve kuće iznad očekivanja. Centru za kulturu treba da se uvećaju finansijski prohtevi za čak 62O odsto, što je, rečeno je, posledica ugovora sa firmom „Beoton” koja organizuje Borsko kulturno leto. Taj „letnji” izdatak staje ll miliona dinara. Pošto je opštinski budžet pred blokadom, predloženo je da se štedi „na dovodjenju pevača” i da zabavne manfiestacije budu skromnije. Predlozi da se iz rezervi izdvoje veće pare za RTV Bor kako se plate zaposlenih ne bi smanjivale, nije naišao na jednodušno prihvatanje, pa je sednica prekinuta.

Na današnjoj sednici Opštinskog veća videlo se da se sprema nova koalicija u kojoj će DS i Vlaška demokratska stranka, uz podršku socijalista, imati glavnu reč. Zato su pred predsednikom Opštine Rankićem novi zahtevi i ucene, jer, prema koalicionom sporazumu, rukovodstvo RTV Bor postavlja i smenjuje SRS. Po mnogo čemu sudeći, socijalisti su okrenuli ledja radikalima, što će, nesumnjivo, još više ugrejati ionako sve hladniju političku atmosferu.

ПОЧЕЛО СУЂЕЊЕ ЗБОГ НАПАДА НА НОВИНАРЕ

Anđelina Petrović    Vesti

У Општинском суду у Зајечару почело je суђење Игору Првуловићу (30), Миљану Манићу (29) и Ивану Лазаревићу (28) који су осумњичени за кривична дела - спречавања службеног лица у обављању службене дужности и за насилничко понашање. Подсетимо, они су 13. јула вербално напали новинаре који су дошли да извештавају са места где је убијен Саша Стојковић и том приликом им одузели касете са снимљеним материјалом.

Новинари су били запрепашћени јер се одбрана градила на ставу да представници седме силе нису службена лица па се осумњиченима и не може судити по основу тог кривичног дела. Пресуда ће бити донета у четвртак у 14 часова, а до тада ће осумњиченима бити продужен притвор.

РТС “ОТКАЧИО” ГИТАРИЈАДУ

Anđelina Petrović    Vesti

Зајечарска Гитаријада, 42. по реду, трајаће само један дан, а не два како је било најављено. Почетак рок журке заказан је за 2. август када ће у ревијелном делу наступити Лајбах, Дисциплина кичме и Ђорђе Давид. Разлог промене плана је смањење предвиђеног буџета јер је РТС, дугогодишњи медијски покровитељ, отказао сарадњу због чега је одустао и главни донатор овогодишње феште. Како је речено на конференцији за новинаре, организатори до данашњег дана нису добили образложење зашто јавни сервис неће вршити пренос, нити дати одложен снимак.
Зајечарска рок фешта неће се одржати на градском стадиону, како је било најављено пре петнаестек дана, већ на помоћном фудбалском терену који се налази у непосредној близини. До компликација је дошло јер је стадиону искључена струја због неизмирених рачуна.

Отварање рок вилиџа предвиђено је за први дан августа, када ће бити отворен и 4. Међународни салон рок фотографије, а љубитеља џеза моћи ће да прате јавно снимање емисије ”Линија за џез и блуз”.