PROMOCIJA KNJIGE mr MIKICE SIBINOVIĆA, FAKTORI I FAZE EKONOMSKO GEOGRAFSKOG RAZVOJA KNJAŽEVCA I OKOLINE

Nebojša Đorđević    Vesti

U Knjaževačkom Domu kulture pred oko stotinak ljudi mr Mikica Sibinović je promovisao svoju knjigu “FaKtori i faze ekonomsko-geografskog razvoja Knjaževca i okoline,” a koji je, 2006 godine na tu temu i magistrirao. Autor ove knjige je rođen je 24.06.1979. godine u Zaječaru, osnovnu i srednju školu završio je u Knjaževcu, a diplomirao je na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine, a od 1. septembra ove godine biće asistent na geografskom fakultetu u Beogradu. O monografiji su govorili profesor filozofije u penziji, Vitomir Stevanović, i prof geografije u Knjaževačkoj gimnaziji Jugoslav Dinić.

Ova monografija predstavlja jedan od retkih radova u kojima se tretira problematiku razvoja opštine Knjaževac celovito i kompleksno. Kao takav ima veliki naučno-istraživački značaj. Autor knjige, gospodin

Sibinović kaže:

„Knjaževački kraj je imao burnu prošlost , što je bitno uticalo na sadašnji nivo ekonomsko-geografskog razvoja. Prirodni potencijali koji bi trebalo da obezbede stabilnost razvoja su neadekvatno iskorišćavani, a odrećeni demografski procesi koji koji su, inače, karakteristični za ovaj kra prouzrokovali su „senilizaciju” najvećeg broja seoskog naselja”.

Autor je u ovoj knjizi prikazao sve bitne fizičko geografske elemente ovog područja: reljef, klimatska i hidrografska svojstva, pedološki sastav i biografske osobine, a posebnu pažnju je posvetio poreklu stanovništva i naseljavanju ovih krajeva, kao i prirodnom kretanju - migracijama stanovništva. Na ovaj način dat je kompletan geografski prikaz opštine Knjaževac. Hronološki je prikazana prošlost ovog prostora, od prvih tragova naseljenosti do današnjice. Najveći deo rada je posvećen fazama ekonomsko-geografskog razvoja a kroz prikaz razvoja poljoprivrede, rudarstva, zanatstva, industrije, trgovine i turizma, izdvojene su određene faze ovih.činioca

Autor je naučnim pristupom predstavio mogućnosti praktičnog rešavanja problema integrisanja Knjaževca u savremeni sistem “mreže naselja,” po ugledu na gradove zemalja Zapadne Evrope. Posebnu pažnju autor je posvetio i mogućnostima razvoja turizma.

Senilizacija seoskih naselja je posledica procesa depopulacije stanovništva i raznih migracija, zaključio je autor i definisao uticaj različitih faktora koji su uticali na to, kroz određene vremenske periode.

Štivo je podeljeno na sedam poglavlja, a ova na odeljke i podeljke, bogato dokumentovano kartografskim i grafičkim prilozima, statističkim podacima, citatima iz literature i metodološkim objašnjenjima. Inače, podatke je sam autor prikupio na terenu i obradio, tako da je monografija pod navedenim naslovom originalno naučno istraživačko delo napisano po svim „pravilima” koja su oubičajena za ovakvu vrstu rada.

Organizator promocije knjige je Narodna biblioteka “Njegoš” iz Knjaževac, a izdavač književni klub “Branko Milković,” takođe iz ovog grada.

“KNJIGA O KAMELEONIMA,” NAJČITANIJA KNJIGA U KNJAŽEVCU U MESECU MAJU

Nebojša Đorđević    Vesti

Prema podacima Književnog kluba “Branko Miljković” iz Knjaževca, Knjiga o Kameleonima, Žoze Eduarda Agvaluze je knjiga meseca maja u Knjaževcu. Ova knjiga, je inače “ovenčana nagradom” časopisa Independent za najbolji strani roman u 2007. godini. Kod nas se pojavila ove godine u izdanju “Derete” i već je “pobrala lovorike”…

Feliks Ventura je čovek s neuobičajenom profesijom. Ukoliko vaše poreklo nije dovoljno ugledno, on će vam ga promeniti. Ukoliko vaša porodična istorija nije baš toliko slavna, koliko biste želeli da bude, Feliks Ventura može da vam izmisli novu. Feliks Ventura je prodavac prošlosti.

Smeštena u savremenoj Angoli, Knjiga o kameleonima je nastanjena likovima čije priče ostaju nerazrešene. Kao bilo ko od nas, i oni mogu da zaborave stvari koje su im se dogodile, ali i da se sećaju onih koje nikada nisu. U njihovom svetu, čini se kao da se istina menja od jednog do drugog trenutka, kao da je sama istorija na rasprodaji.

U Feliksov život ulaze vladin ministar, bivši agent državne bezbednosti, misteriozni strani fotograf i prelepa žena. Feliks posmatra kako se njihove priče prepliću, s neočekivanim i neverovatnim posledicama po sve njih.

Agvaluzin rečiti narator vodi nas na živopisno i očaravajuće putovanje kroz promenljiv pejzaž pamćenja i prošlosti, i - iz svoje jedinstvene perspektive kameleona koji živi u Feliksovoj kući - otkriva dirljivu ljubavnu priču.

Žoze Eduardo Agvaluza je rođen 1960. godine u Angoli. Trenutno najveći deo vremena provodi između Lisabona i Luande.

Njegova najpoznatija dela su Istorijski roman Zavera, kao i Tržnica prokletih i Kišna sezona.

Objavio je i tri knjige kratkih priča i zbirku poezije U srcu šume. Njegov roman Creole (Arcadia), dobio je portugalski Grand pri za književnost. Afrički Lisabon, napisan u saradnji s Fernandom Semedom i fotografom Elzom Roš, često je hvaljena knjiga o afričkoj zajednici u Lisabonu.

DEMOGRAFSKI PARAMETRI U OPŠTINI KNJAŽEVAC

Nebojša Đorđević    Vesti

Broj domaćinstva u opštini Knjževac nije u direktnoj proporciji sa drastičnim opadanjem broja stanovnika, što je posledica negativnog prirodnog priraštaja i činjenice da se mladi bračni parovi retko odlučuju da „čuvaju” više od jednog deteta.

Prema popisu iz 2002.godine prosečan broj članova domaćinstva je iznosio 2,8 dok je taj parametar, prema popisu iz 1991. godine bio 3,1, a prema popisu iz 1953. 4,4. Opadanje tog broja je vidno,nastavlja se, tako da je realno očekivati da u naredni popius desetak sela u opštini Knjaževac neće imati žiterlje. Najugroženija po tom pitanju su sela na obroncima Stare planine, a koja u proseku imaju manje od 30 stanovnika, prosečne starosti preko 65 godina.

Promene su rezultirale smanjenjem broja stanovnika kao i demografskim starenjem, tako da u mnogim seoskim domaćinstvima živi samo jedan član i to, najčešće starosti preko 65 godina.

Inače, opština Knjaževac je na četvrtom mestu u Srbiji po prosečnoj starosti stanovništva::Gadžin Han (50,18 godina), Svrljig (48,67), Ražanja (47,20) i Knjaževac (47,15), tako da u njoj dominira stanovništvo starosti od 50-60 godina, koje čini 34,6%, od ukupnog broja stanovništa , slede žitelji starosti 30-49 godina, što čini 28,9% od ukupnog broja, dok stanovništvo starosti od 70-97 zauzima 25,6%.

Broj stanovnika u naseljima u opštini Knjaževac od 1948 do 2002. godine bio je:u 1948. godini 61.560, u 1953 godini 61.973, u 1961. godini 59.445, u 1971. godini 52.012, 1981 48.789, u 1991. godini 44.036 i u 2002. godini 38.044. stanovnika.

MOGUĆA I NOVA REGIONALIZACIJA SRBIJE

Brana Filipović    Vesti

Šta nas čeka ulaskom u EU - dobre i loše strane: dr Nebojša Radmilac, ekonomista

Kada pitate običnog gradjanina šta znači pristupanje EU, dobićete većinom isti odgovor. Svi se u principu slažu da je to razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama članicama koje za razliku od nas imaju mnogo više novca. Pretpostavlja se i preko potrebna finansijska injekcija i uvodjenje zakonskih normativa u sve pore života I privredjivanja . Pitamo se, šta je, onda, sporno? Na ovo, osnovno i odavno aktuelno pitanje odgovara dr Nebojša Radmilac, doktor ekonomskih nauka i direktor «Marfin» banke u Boru.

-EU ne dozvoljava da joj se svim srcem, ravnopravno I dostojanstveno pridružimo. Čelnici EU znaju da će uvek pronaći stavku koju Srbija nije u stanju da ispuni. Stiče se utisak da treba da im prepustimo celokupnu imovinu, sva prava, slobodu. Ako je tako, onda je bezvredna finansijska, dugo očekivana podrška. Jedan visoki briselski zvaničnik EU izjavio je uglednom Ekonomistu: „Jednom kada zemlja podnese molbu za pristupanje EU, ona postaje naš rob.” Ovo znači da zvaničnici EU u pregovorima o pristupanju neke zemlje EU mogu da postupaju po svom nahođenju u datom trenutku. Zato bi naša ministarstva trebalo da objasne šta znači članstvo u EU. Postoji nekoliko obavezujućih uslova za pristupanje EU. Njih je definisala EU na Samitu u Kopenhagenu 1993. Zemlja, najpre, treba da je evropska, da je demokratska sa vladavinom prava, da ima tržišnu privredu i da mora prihvatiti i sprovesti „acquis communautaire”. “Aki komuniter” je celokupno telo važećih zakona, propisa, pravnih običaja, prakse i raznovrsnih politika koje se sprovode u EU. Obim njegovog pisanog dela procenjuje se na oko 80.000 stranica, s tim što se svakodnevno donose novi zakoni. U proseku preko 2.000 zakona godišnje -naglašava dr Radmilac podsećajući da EU finansijski pomaže zemlje - pristupnice. Države koje su pristupile EU 2004. primile su 45 milijardi evra pomoći u razdoblju 2000-2006. Prihvatanjem i sprovođenjem akija dobija se i više ostalih pogodnosti.

Moguće teritorijalno preuređenje Srbije

-Pregovori o pristupanju EU traju sve dok EU ne bude zadovoljna ekonomskim, političkim i opštim stanjem zemlje koja joj pristupa. Treba imati na umu, kada se pristupi EU kao punopravni član, da postoji određeno razdoblje prilagođavanja. Recimo, građani zemalja EU iz srednje i istočne Evrope mogu slobodno da putuju po svim zemljama EU, ali će moći legalno da se zapošljavaju tek od 2011. EU može, po svom nahođenju, da zahteva dalje teritorijalno i administrativno preuređenje Srbije (Raška oblast, Vojvodina,…). I gde je tu mogući kraj zahtevima EU? Da li je EU voljna unapred da predoči svoj konačni spisak zahteva i uslova koje Srbija mora da ispuni- pita se dr Ramilac iznoseći primer, Ustavom regulisane, bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore? Bez “dobrih usluga” (kako se to kaže diplomatskim jezikom) visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane ne bi bilo ni ustavne povelje, ali ni njenog aneksa koji se ustupa parlamentima samo na formalnu “overu”. Mnogi se pitaju: gde je tu demokratska procedura i javna rasprava o najvažnijem pravnom aktu jedne suverene države? Kako može šačica ljudi da donese ovakav akt iza zatvorenih vrata, a da, istovremeno, priča o otvorenosti i demokratiji? Eurobarometar, institucija EU zadužena za ankete beleži opadanje podrške javnosti „evropskom projektu” u zemljama članicama. To se ogleda i u stalnom opadanju izlaska birača na glasanje za Evropski parlament (svakih pet godina, počevši od 1979).

-Godišnji budžet EU je oko 100 milijardi evra. Zemlje članice uplaćuju sredstva u budžet EU po vrlo komplikovanoj formuli. Uplate su uglavnom u skladu sa privrednom snagom zemlje. Budžet EU raspodeljen je na poljoprivredu 50 odsto, regionalni i socijalni razvoj 30, administraciju pet i ostalo 15 odsto. Ekonomski i drugi efekti na zemlju koja pristupa EU pristižu u dugom roku. Istovremeno, dolazi i do porasta cena nekretnina. Ostali, lako uočljivi efekti, uključuju olakšanje odlaska na studije u druge zemlje članice EU. Mladi ovo masovno koriste. Iz saobraćaja odstranjivaće se vozila koja zagađuju okolinu. Nema više zagađujućeg opasnog dima na ulicama i putevima. Otvaraju se i vrata za navalu legalnih i naročito ilegalnih imigranata - ističe naš sagovornik naglašavajući procenu da je zemljama centralne i istočne Evrope potrebna bar jedna generacija (oko tridesetak godina) da dostignu prosečni nivo dohotka po stanovniku „starih” 15 zemalja EU. Članstvo nije garancija ekonomske sigurnosti i napretka. U Nemačkoj je nezaposlenost najveća od tridesetih godina do danas. U Francuskoj je deset odsto radno sposobnih nezaposleno.

Politička stabilnost i - saobraćaj

-EU u Srbiji prevashodno interesuje politička stabilnost i saobraćaj, posebno drumski, železnički, rečni i cevovodi za gas i naftu. Srbija bi bila primorana da bitno poboljša i sudstvo i opštu državnu upravu. Ovo bi mogla da bude jedna od najznačajnijih koristi. Ugovori bi morali da se izvršavaju, a preuzete obaveze poštuju. Sud bi morao da rešava sporove i da presuđuje u razumnom roku. Došlo bi do aktivnije i efikasnije borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Dobilo bi se i ogromno i bogato tržište za svoje proizvode i usluge. Istovremeno, morali bi da otvorimo i svoje tržište za robu i usluge iz zemalja EU. Došlo bi do sniženja cena određene industrijske robe i povoljnih efekata na potrošače. Proizvođači bi bili naterani da povećaju efikasnost poslovanja i proizvode ono što se traži na tržištu EU. U suprotnom, pretio bi bankrot. Pojačao bi se uticaj i zaštitile grupe na margini društva, kao što su hendikepirani, homoseksualci i lezbejke…-smatra dr Radmilac napominjajući da u celoj priči ne treba zaboraviti na Rusiju kao partnera. Ovo je zemlja koja nije bombardovala Srbiju, zalaže se za naše teritorijalno jedinstvo i ona postaje izuzetno materijalno bogata, ekonomski dinamična i tržišno izbirljiva.

-Velika opasnost na putu ka EU je i način na koji se prezentuje ili čak nameće narodu u Srbiji. Srbija se opekla skoro uvek kada je u pitanju medjunarodna podrška. Potpuno neodmerene i neodgovorne jesu izjave pojedinih političara o ulasku Srbije u EU do određene godine (prošle godine je obećavana 2012, ove 2014). Predviđanja Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, da ćemo EU pristupiti na Vidovdan 2014. predstavlja “pucanj u prazno”. I Zoran Živković je svojevremeno, kao predsednik Vlade, predviđao da će Srbija biti u EU 2007. I gde se sada nalazi Srbija? Nemački ambasador (Nemačka je zemlja koja ima jedan od presudnih uticaja u EU) Andreas Cobel je za vreme mandata u našoj zemlji procenio (aprila 2007.) da Srbija za 20 do 25 godina treba da bude u EU. To, naravno, ne može da zna niko. Ne zna se ni da li će 2014. EU da postoji. Sama priprema za ulazak zemlje u EU je povezana sa velikim troškovima, naporima, rizikom i neizvesnošću. Uvek treba imati na umu i da EU može da zahteva i novu regionalizaciju Srbije. Čak i njen raspad i to bez garancije da će pristupiti porodici evropskih zemalja - kategoričan je dr Radmilac.

Poljaci skeptični i hladni

Dr Nebojša Radmilac postavlja i pitanje - kakva su iskustva zemalja koje su pristupile EU 2004. i 2007? EU je ovim zemljama obezbedila bitna poboljšanja. Istovremeno, EU je sobom donela i određene društvene stresove koji se ogledaju i u podeljenosti društva i nestabilnosti vlada (Mađarska, Poljska, Češka) tokom 2006. Poljska, recimo, postaje sve više skeptična i hladnija prema EU i nepredvidiva u pogledu dalje integracije. Slična situacija je i u Češkoj.

ЛАУРЕАТ ДРАГАНА БРДАРИЋ

Anđelina Petrović    Vesti

Новосађанка Драгана Брдарић (26) овогодишњи је победник Фестивала младих песника ‘’Дани поезије” који је одржан у Зајечару последње седмице маја. У конкуренцији 65 песника, седам младих поета су се изборили за сам финиш Фестивала. Поред стихова победнице, Зајечарци су имали прилике да чују песме и осталих финалиста - Ивана Јевђенијевића, Андрије Б. Ивановића, Горана Карановића, Лазара Јовановића, Владимира Табашевића и Наташе Симеуновић.

- Први пут сам постала песме за неки фестивал. Победа ме је јекао изненадила јер сам чула приче многих младих песника који су рекли да су икс пута конкурисали, улазили у финале, али нису побеђивали - каже Драгана, којој ће следеће године, као првонаграђеној, изаћи књига у издању Дома омладине у Зајечару.

За Драгану је награда потврда досадашњег рада и подстрек за даље писање. Иако поезија данас није популарна, ова студенткиња клиничке психологије, каже да има љубитеља писане поетске речи, које песници не смеју изневерити.