IZLOŽBENO PRODAJNI SALON KNJIGA U FRANCUSKOM INSTITUTU

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Francuski institut u Beogradu organizuje od 22. do 24. decembra izložbeno-prodajni salon knjiga francuskih autora u izdanju više od 30 izdavača iz Srbije, a po jedan primerak biće poklonjen siromašnim bibliotekama.

Biće izložena dela frankofonih autora koja su objavili srpski izdavači, kao i naslovi na francuskom jeziku, u svim žanrovima od romana, stručne literature, dečjih knjiga i stripova, navodi se u najavi organizatora.

Organizovanjem izložbeno-prodajnog salona knjiga Francuski insitut odaje priznanje zalaganju izdavača, prevodilaca, knjižara i daje podršku budućim zajedničkim projektima, piše u saopštenju.

Francuski institut u Srbiji preko programa “Danilo Kiš” izdavačima plaća prava za objavljivanje prevoda francuskih autora, a godišnje se uz tu podršku objavi između 20 i 30 naslova prevedenih na srpski jezik.

Taj kulturni centar stipendira boravak i usavršavanje prevodilaca, a u proseku svake godine od dva do četiri prevodioca boravi i radi na prevođenju u Francuskoj.

Francuski institut ustanovio je 2009. godine nagradu “Branko Jelić” za najbolji književni prevod sa francuskog na srpski jezik, koja se tradicionalno uručuje u maju, tokom knjižzevne manifestacije Molijerovi dani, podseća se u saopštenju.

Tokom Molijerovih dana, Francuski insitut organizuje dodelu Gonkurove nagrade studentima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu koji biraju najbolju knjigu francuskog autora, a takođe podržava i učestvuje u različitim književnim programima i debatama.

Izvor: BlicOnline/Beta Foto: E. Čonkić

URUČENE NOVINARSKE NAGRADE VULKANU I GEOPOETICI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Članovi novinarskog žirija

U sali “Slobodan Selenić” danas su uručene novinarske nagrade predstavnicima najboljeg izdavača između dva sajma - Vulkana, i izdavača koji je imao najprofesionalniji odnos sa medijima - Geopoetika.

Komisija za glasanje radila je u sastavu: Dragan Bogutović (Večernje novosti), Tatjana Nježić (Blic), Marija Miljević-Rajšić (TV Beograd) i Meliha Pravdić (Drugi program Radio Beograda).

U pohvali izdavačima, Bogutović je rekao da smo minulih dana imali prilike da se uverimo kako su izdavači i ovoga puta, bolje i više nego prethodnog, uspeli da ponude na stotine novih naslova iz najrazličitijih oblasti duha, umetnosti i znanja i pokazali da pripadaju najvitalnijem delu našeg društva što nije nimalo lako s obzirom na ekonomske i druge okolnosti koje su nam dobro poznate.

Novinari - pratioci njihovih pregnuća uvek se iznova pitaju kako im to polazi za rukom. Izdavački napori, ponekad sizifovski, borba za svakog dobrog pisca, dobro delo, dobar prevod nemaju i ne mogu imati motiv samo u biznisu i goloj zaradi već i u dubokoj veri u neponovljivu misiju knjige - bilo da zabavlja, poučava, otkriva nove svetove ili ispisana vrhunskim perom prati i izmišlja najrazličitije ljudske sudbine.

Bogutović je ocenio da je već prvog dana Sajma stvorena i održavana atmosfera gotovo dečje radoznalosti, dobre volje, optimizma kakav se u naše dane teško može negde drugde sresti, a knjigoljupci, medju kojima je bilo najviše mladih, prepustili su se barem na nekoliko dna nekom drugom pametnijem, lepšem produhovljenijem svetu od sumorne svakodnevice.

“59. Sajam knjiga protekao je u zaku one znamenite Andrićeve rečenice koja bi, slobodno parafrazirana, mogla i ovako da glasi: Knjiga je neshvatljivo čudo jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje I stoji čvrsto”, zaključio je Bogutović u pohvali izdavačima.

Tanja Nježić, novinarka Blica, pročitala je obrazloženje nagrade za najboljeg izdavača navevši da je, kada se sve sabere i oduzme , produkcija i delovanje Vulkana na ovdašnjoj književnoj i kulturnoj sceni na tragu su Umberta Eka, koji je napisao da se “knjige bave realnošću iluzija”.

Vulkan je od prošlog do ovog sajma objavio 463 nova naslova, a kao i godinama unazad posvećeni su objavljivanju enciklopedija, monografija, kapitalnih dela.
U oblasti savremene književnosti umaju edicije u preko 20 žanrova, a pažnju posvećuju i svetskim klasicima.

U godini kada je zemlja gost Kina, priuštili su ovdašnjim čitaocima delo jednog od najznačajnijih živih književnika te zemlje “Šifra Solomon” Maj Dja, kao i pisca lično. Svoju posvećenost najmlađima, u okviru biblioteke “Vulkančić” obogatili su sa preko 40 novih dečjih edicija.

Savremena srpska književnost je u jednoj od glavnih uloga Vulkana i to na dva načina: objavljivanjem dela domaćih autora i njihovim prevodjenjem na engleski.

Izuzetan doprinos književnom životu dali su objavljujući izabrana dela Meše Selimovića i Milorada Pavića, a poseban kuriozitet je “Poslednja priča” ovog velikog pisca napisana u bolnici pred sam kraj života, navela je Nježić.

U ime Vulkana, vlasnici su prepustili da izvršni urednik Dubravka Trišić kojoj je danas rođendan primi sliku Dragana Stojkova.

U ime dobitnika Trišić je izrazila zadovoljstvo što je Vulkan drugu godinu za redom primio ovo najveće prioznanje novinara jer je uvek teže biti drugi put za redom pobednik nego prvi put osvojiti tako priznanje.

Ona je u ime Vulkana rekla da su izuzetno radosni što su potvrdili poverenje koje im je ukazano prošle godine I to što je nagrada koju su primili dobijena glasovima novinara koji su najbolji poznavaoci stanja u izdavaštvu I najrealnije mogu da procene stvarnu uspešnost.

Oni znaju da se mi trudimo uprkos teškim okolnostima a naš rad su potvrdili čitaoci koji su opsedali štand Vulkana tokom celog Sajma I to priznanje čitalaca pruža nadu da je posao kojim se bavimo misija I još uvek vitalna grana.

Meliha Pravdić iz Radio Beograd 2 obrazložila je zašto je Geopoetika ponovo (2006,2008,2009, 2012, 2013) dobila nagradu za najprofesionalniji odnos prema medijima.

Osim što su izuzetni po dobro odabranim naslovima objavljenim i u 2014, Geopoetiku prepoznajemo i po njenom timu, rekla je ona. Poseduju ono što bi se moglo nazvati dobrim manirom u komunikaciji sa medijima - diskretni a prisutni; nenametljivi a uspešni i ubedljivi; buntovni - kad ima razloga za to i s posebnom osetljivošću za savremenu kulturu.

Vlasnik Geopoetike Vladislav Bajac primio je skulpturu Jove Petijevića.

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Đ.Kojadinović

POLA VEKA DEDIJEROVE KNJIGE “SARAJEVO 1914″

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Navršava se pola veka od juna 1964. godine, kada je Vladimir Dedijer zaključio poslednje redove prvobitnog engleskog izdanja njegove knjige “Sarajevo 1914″

To kultno delo o Prvom svetskom ratu proglašeno je za knjigu godine 1984. u anketi “Njujork tajmsa”.

Delo, između ostalog, ukazuje da autor nije imao dilemu da će se istorija, odnosno istoriografija, i nadalje povijati pod pritiscima moćnih i da će se obnoviti konstrukcije imperijalne politike da su “Srbija i Srbi odgovorni za Prvi svetski rat”.

Dedijer je uzroke i povod za Veliki rat, u kojem je u ukupno poginulo oko 20 miliona ljudi, objašnjavao sukobljenim interesima velikih sila. “Za njih su uvek krivci mali narodi i države koji se bore za pravdu, slobodu i nezavisnost. Moćni dugo pamte i osvetnički su raspoloženi”, navodio je on.

“Sarajevo 1914″ završio je desetak godina posle knjige “Josip Broz Tito. Prilozi za biografiju”, koja je od 1953. kada je prvi put štampana, prevedena na svetske i brojne manje jezike.

Dedijerova biografija Josipa Broza Tita ponovo je štampana u Jugoslaviji 1972. i 1980. tada kao “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, a kasnije su objavljene još tri obimne sveske “Novih priloga”, sa brojnim tekstovima kojih nije bilo u prvim izdanjima.

Srpsko izdanje knjige “Sarajevo 1914″ objavila je 1966. godine beogradska “Prosveta”. Paralelno se pojavilo i slovenačko izdanje.

I danas, pored poplave mnoštva novih izdanja na tu i granične teme, Dedijerovo delo ima ozbiljnu težinu, pa i široku popularnost. Tako je nedavno Miljenko Jergović, poznati kolumnista, podsetio da je ta Dedijerova knjiga nastala najpre na engleskom jeziku, posle “stipendija i rezidencijalnih boravaka u Oksfordu, Harvardu i Kornelu, kao rezultat dugogodišnjih, vrlo temeljitih istraživanja”.

Nadalje Jergović kaže: “Sjajno napisana, s dramaturgijom kakvog kriminalističkog romana, gotovo forenzički precizna, knjiga će rekonstruisati događaj koji je sa svih strana bio opterećen ideološkim i političkim mistifikacijama”.

Po njemu, Dedijerevo “Sarajevo 1914″ ne slavi atentatore, niti beatifikuje njihove žrtve. “Po tome je Dedijer, na žalost, jedinstven”, zaključuje Jegović.

Dedijer je rođen 1914. u godini Sarajevskog atentata i početka velikog rata. U rodnom Beogradu je studirao ali nije završio pravo, pa se, zahvaljujući Vladimiru Ribikaru, zaposlio u “Politici”.

Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik partizanskog pokreta od 1941. godine. Najviše se bavio propagandnim radom, publicistikom, novinarstvom. Između ostalog uređivao je list “Borba”. Izvesno vreme bio je direktor Tanjuga. Sličnim temama bavio se u prvo vreme i po oslobođenju zemlje.

Ranjavan je u više navrata. U bici na Sutjesci, gde je teško ranjen, poginula je njegova supruga Olga Popović-Dedijer, šef hirurške ekipe Druge proleterske divizije.

Posle Drugog svetskog rata bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Bio je svedok utemeljenja Organizacije Ujedinjenih nacija, zatim univerzitetski profesor, akademik, i dugogodišnji predani ugledni aktivista Raselovog suda, izvesno vreme i njegov predsednik.

Izvor:Dnevni akter/Tanjug

BRITANSKO KNJIŽEVNO BLAGO NA INTERNETU

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Džejn Ostin

Britanska biblioteka postavila je na stotine svojih najvrednijih književnih izvora na internet, od dela koje su sestre Bronte pisale u detinjstvu do beleški Vilijama Blejka.

Kako prenosi AP, novi vebsajt sadrži 1.200 rukopisa, dnevnika i pisama poznatih književnika romantizma i viktorijanskog doba, poput Čarlsa Dikensa, Vilijama Vordsvorda i Džejn Ostin.

Među delima za koje se očekuje da će privući najveću pažnju su kolekcija najranijih tekstova sestara Bronte, rana verzija drame “Važno je zvati se Ernest” Oskara Vajlda i beležnica sa crtežima i nacrtima pesama Vilijama Blejka.

Kolekcija, koja je predstavljena 16. maja, sadrži i originalna dokumenta iz doba u kojem su pomenuti autori živeli, poput isečaka iz novina ili poster iz 1838. godine za pozorišnu predstavu “Oliver Tvist”, koji čitaocima treba da približe tu epohu.

Izvor: Blic Online/Tanjug

BRITANSKI “TELEGRAF” NAPRAVIO LISTU: OVO SU NAJBOLJI AMERIČKI ROMANI IKADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

“Strah i paranoja u Las Vegasu”, “Plodovi gneva”, “Mobi Dik”, neka su od dela koje je britanski “Telegraf” stavio na listu velikih, smelih i povremeno nepristojnih, najboljih severnoameričkih romana ikada napisanih.

“Telegraf” nije obrazložio po kojim kriterijumima je sastavio listu od 15 najboljih romana, među kojima su se našli “Skarletno slovo” Natanijela Hotorna, “Mobi Dik” Hermana Melvila, “Avanture Haklberi Fina” Marka Tvejna.

Na listi su i “The House of Mirth” Idit Vorton, “Zov divljine” Džeka Londona, “Plodovi gneva” Džona Stajnbeka.

Tu su jos i “Independence Day” Ričarda Forda, “Kolos iz Marusija” Henrija Milera, Selindžerov “Lovac u žitu”, “Strah i paranoja u Las Vegasu” Hantera S Tompsona, “Voljena” Toni Morison, “Svi ti lepi konji” Kormaka Makartija, “Srce je usamljen lovac” Karson Mekalers, “Izbeglički mozaik” En Majkls, “Moramo da razgovaramo o Kevinu” Lajonel Šrajver.

Izvor: 24sata/Tanjug