U LONDONU IZLOŽBA POSVEĆENA ŠARLOTI BRONTE

Aleksandra Radovanović    Knjige, Vesti

Nacionalna galerija portreta u Londonu obeležava 200 godina od rođenja britanske spisateljice Šarlote Bronte izložbom njenih ličnih predmeta, portreta i rukopisa.

U izložbi, koja traje do 14. avgusta, posebna pažnja je posvećena životu autorke romana “Džejn Ejr”, napisanog 1847. godine.

Na izložbi je predstavljena i lična prepiska spisateljice, njeni crteži i izvodi iz njenog dnevnika.

Šarlota Bronte (1816-1855) bila je engleska spisateljica i najstarija od tri sestre Bronte, čija su dela u vrhu engleske književnosti 19. veka.

Šarlota, Emili i En izdale su najpre zbirku poezije pod pseudonimom. Uprkos činjenici da knjiga nije tada privukla neku posebnu pažnju, sestre su nastavile da pišu. Šarlota je pod menom Karer Bel (Currer Bell) objavila svoja prva dva romana.

Šarlota Bronte je postala svetski poznata po romanima “Džejn Ejr” (1847), “Širli” (1849), “Vilet” (1853) i po delu “Profesor”, koji je napisan pre “Džejn Ejr” ali je objavljen posthumno 1857.

Emili Bronte je postala slavna po knjizi “Orkanski visovi” (1847), a En se proslavila delima “Agnes Grej” (1847) i “Stanarka napuštenog zamka” (1848).

Sve tri sestre su mlade preminule od posledica tuberkuloze.

Izvor: B92/Beta Foto: Wikipedia

VESNI KAPOR NAGRADA “MILOŠ CRNJANSKI”

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

BEOGRAD - Književnica Vesna Kapor dobitnica je ovogodišnje nagrade “Miloš Crnjanski” za zbirku priča “Po sećanju se hoda kao po mesečini”, koju je objavila izdavačka kuća “Agora”.

Nagradu “Miloš Crnjanski” dodeljuje “Zadužbina Miloša Crnjanskog” na svake dve godine domaćem piscu za najbolju prvu knjigu iz svih oblasti u kojima se ogledao i sam Crnjanski: roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoaristika.

Žiri u sastavu: prof. dr Milo Lompar (predsednik), prof. dr Radivoje Mikić i dr. Slađana Jaćimović doneli su odluku da ove godine nagrada pripadne Vesni Kapor.

Zbirka priča “Po sećanju se hoda kao po mesečini” višestruko je povezana sa stvaralaštvom Crnjanskog, kako u poetičkoj tako i u tematskoj dimenziji književnog dela, navedeno je u saopštenju “Agore”.

Sam naslov zbirke je citat Crnjanskog, a priča “Senke” je i posvećena ovom piscu.

Intertekstualnu vezu između zbirke priča Vesne Kapor i dela Miloša Crnjanskog uočila je i posebno istakla i književna kritika.

Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući drugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, Kapor usred užasa hipermodernog sveta, koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo, primećuju iz “Agore”.

Izvor: RTV

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Posle pedeset godina, zahvaljujući najviše nastojanju Vukove zadužbine, odužen je veliki dug Vuku Karadžiću - objavljivanje „Sabranih dela Vuka Karadžića”, u 36 knjiga, u kojima se nalazi sve ono što je Vuk napisao za života. Od redakcije „Sabranih dela”, koja se starala o ovome poslu, niko više nije živ.

Preminuo je i Golub Dobrašinović, vukovac kakav niko pre ni posle njega nije bio, koji je ceo život posvetio Vukovom delu, priređivač Vukove prepiske u trinaest knjiga, najznačajnijeg arhiva srpske kulture u 19. veku.

Od 2002. godine, naglašava Maticki, čekali su da svetlo dana ugledaju preostale dve knjige „Sabranih dela”: trinaesta knjiga „Prepiske” i drugi tom treće knjige „O jeziku i književnosti”. Danas su ove knjige pred nama. Objavljena je poslednja knjiga „Prepiske”, uz veliku pomoć Ljubice Narančić, višegodišnje saradnice Goluba Dobrašinovića na ovom poslu.

Aleksandar Milanović je priredio za štampu preostalu knjigu Vukovih tekstova „O jeziku i književnosti”. Izdavačko preduzeće ,,Prosveta”, bilo je izvršni izdavač od 1964. godine. Sa

Narodnom bibliotekom postignut je dogovor da se tokom 2015. godine digitalizuju „Sabrana dela”, i da u elektronskom obliku budu dostupna na sajtu Narodne biblioteke. Ovo je važno, jer posle pedeset godina izdavanja sabranih Vukovih dela teško je sačiniti dovoljan broj štampanih kompleta.

Objavljeno je i fototipsko izdanje Vukovog časopisa „Kovčežić za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri zakona” (Beč, 1849), koje je priredila akademik Nada Milošević Đorđević. Vukova zadužbina je ranije već objavila svih pet godišta Vukovog bečkog zabavnika „Danica” (1826-1829; 1834), tako da je sada, fototipski, objavljena sva Vukova periodika.

„Danica” Vukove zadužbine za 2015. godinu, na gotovo 600 strana, koju su uredili Miodrag Maticki i Nada Milošević Đorđević, sa više priloga, najavila je veliku Vukovu godišnjicu. U odeljku ,,Godišnjice” osvetljeni su najdublji tragovi koje je ostavilo Vukovo delo: na planu recepcije u svetskoj književnosti (Boško Suvajdžić: „Srpska narodna poezija u svetu - svet u srpskoj narodnoj poeziji”), u radu na lingvistici (Veljko Brborić: „Đuro Daničić i Vuk Karadžić”), etnomuzikologiji (Dragan R. Mlađenović: „Vukovo ‘ženskinje’ i srpska etnomuzikologija”) i etnografiji (Vesna Marjanović: „Srpski rječnik Vuka Karadžića u svetlu etnografije”). Tri pesnika podarila su „Danici” svoje pesme o Vuku (Dušan Pajin, Jovo Knežević i Ljubiša Đidić).

U odeljku ,,Osvetljenja” na vukovski način obeležena je stogodišnjica početka Velikog rata (1914-2014). Milunka Mitić piše o „Odjecima Prvog svetskog rata u književnosti”, a posebno je osvetljeno kultno delo Stevana Jakovljevića „Srpska trilogija” (Katarina Granata Savić: „Veliki rat očima savremenika. Stevan Jakovljević (1890-1962)”; Miodrag Maticki: „Puk u devojačkoj sobi”). Radovan M. Marinković je uspomenu na poginule junake Velikog rata iskazao dirljivim pregledom epitafa na njihovim spomenicima.

I u odeljku ,,Narodna književnost” našli su se prilozi u kojima se nastavlja Vukov sakupljački rad narodnih umotvorina. Branko Zlatković piše o pripovednim slojevima kulta patrijarha Pavla, Staniša Vojinović nastavlja sa pregledom rada sakupljača narodnih umotvorina koji su se još tokom Vukovog života, kao osvedočeni vukovci, prihvatili sakupljačkog posla (Maksim Ranković, Adam Dragosavljević, Nikanor Grujić, Miloš Popović), Slavoljub Vasojević je za „Danicu” priložio kazivanja koja pamte i stvaraju doseljenici iz krajeva Vukovih predaka, a Branko Ćupurdija upamćene brojanice iz Drežnice.

I savremeni srpski pisci predstavljeni su pričama tematsko-motivski vezanim za Vukovo delo (Svetlana Velmar Janković, Slavica Garonja Radovanac), a tu su i prilozi: Radovana Belog Markovića, Zorana Mandića, Nikole Vujčića, Adama Puslojića, Marije Prgomelje, Miodraga Maksimovića.

Odeljak ,,Književnost i umetnost” začinjen je tragalačkim muzikološkim prilozima Đorđa Perića i Ace Dogandžića. Tu su i zanimljivi prilozi: Olivere Batajić Sretenović, Olge Zirojević, Jelene Davidović, Ljiljane Stošić, Žarka Rošulja, Srđana Samutrovića, Aleksandre Ninković Tašić, Gordane Maletić, Đorđa Malavrazića…

Na kraju, na više od dvesta strana, objavljena je „Danica za mlade” - Školski zabavnik za 2015. godinu.

Tokom 2013. i 2014. godine čitav rad i angažovanje Vukove zadužbine oko Vuka i njegovog dela, ističe Miodrag Maticki, predsednik Skupštine Vukove zadužbine, bilo je u znaku obeležavanja 150-godišnjice njegove smrti (1864). Tome su bile podređene sve njene programske aktivnosti, od naučnih, do onih koje se tiču obrazovanja i rada sa mladima.

Izvor: Politika/Z. Radisavljević

PROMOCIJA KNJIGE “SVE*t*PESMENI ATLAS - NEBOJŠE ĐORĐEVIĆA

Aleksandra Radovanović    Knjige, Poezija, Vesti

U Galeriji Zavičajnoj muzejagrada Knjaževca, pred mnogobrojnom publikom, održana je promocija knjige pesama Nebojše Đorđevića “Sve *t* pesmeni atlas”. U programu su, pored autora učetvovali, Silvija Savić, recitator, Dušan Živić, pesnik, Nikola Pujić za gitarom i Mara Milkić, vokal. O poeziji u knjizi su govorili, prof.dr Nikola Todorović, mr Vitomir Stevanović i Dušan Živić.

OZVUČENI SAJTOVI BIBLIOTEKE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

U Narodnoj biblioteci Srbije danas je predstavljen projekat ozvučavanja sajtova biblioteke, koji podrazumeva ozvučavanje zvaničnog sajta nacionalne biblioteke, sajta Digitalne Narodne biblioteke Srbije i portala Veliki rat na kome je dostupna originalna građa, nastajala u periodu od 1914-1918.

Na konferenciji za štampu povodom završetka ovog projekta je rečeno da je njegov cilj da učini dostupnim informacije koje Narodna biblioteka Srbije nudi građanima, a posebno onima sa umanjenim psiho-fizičkim sposobnostima.

Ozvučavanje sajtova Narodne biblioteke značajno je i za Srbe u dijaspori, naročito za mladu populaciju koja će imati prilike da sluša sadržaje na maternjem jeziku, navodi se u saopštenju Narodne biblioteke.

Izvor: Dnevni Akter/FoNe