OTKRIVENO 500 NEOBJAVLJENIH BAJKI

Aleksandra Radovanović    Knjige, Kultura, Vesti

Nedavno je otkrivena zbirka narodnih priča koje su 150 godina ležale zaboravljene u jednom arhivu u nemačkom Regensburgu. Arhiva sadrži više od 500 bajki o životinjama čarobnih moći, hrabrim mladim prinčevima i zlim vešticama koje dosad nikad nisu objavljene.
Ilustracija: Guardian
Ilustracija: Guardian

Reč je o delu zbirke bajki, legendi i mitova, “najznačajnije zbirke priča s nemačkog govornog područja 19. veka”, koje je u bavarskoj regiji Oberpfalc godinama prikupljao lokalni istoričar Franc Zaver fon Šoenvert (1810-1886), i to u otprilike isto vreme kada su slavna braća Grim prikupljala bajke koje su od tada postale nezaobilazan deo odrastanja dece širom sveta, piše britanski Gardijan.

Fon Šoenvert je decenijama lutao krajem prikupljajući od lokalnog seoskog stanovništva i radnika priče o njihovim navikama, tradicijama, običajima i istoriji, pomno zapisujući sve što je dotad s generacije na generaciju prenošeno isključivo usmenim predanjem. Jakob Grim je za njega kazao kako u čitavoj Nemačkoj niko ne prikuplja narodne priče toliko “precizno, temeljno i s tako osetljivim uhom”.

Grim je čak otišao toliko daleko da je kralju Maksimilijanu II Bavarskom preporučio Fon Šoenverta kao jedinu dostojnu zamenu za sebe i svog brata. Fon Šoenvert je svoja istraživanja prikupio u knjizi »Aus der Oberpfalz - Sitten und Sagen« (Iz Oberpfalca - običaji i legende), koju je objavio u tri sveske 1857, 1858. i 1859. Knjiga nije uspela da privuče širu publiku te je postepeno pala u zaborav.

Pretražujući njegov rad, kustoskinja Oberpfalza Erika Ajhensir naišla je na 500 bajki koje nisu uključene niti u jednu drugu dosad objavljenu evropsku zbirku bajki, iako među njima ima dosta lokalnih verzija inače poznatih bajki. Deo toga objavila je u knjizi »Prinz Rosszwifl und andere Märchen« (Princ Skarabej i druge priče), koja bi uskoro trebala biti objavljena i na engleskom jeziku.

Ajhensirova napominje da pronađene bajke nisu namenjene isključivo deci. “Njihov je glavni smisao bio da pomognu mladim ljudima u odrastanju, da im ukažu na opasnosti i izazove koje mogu da se prevaziđu uz pomoć moralnih vrednosti, mudrosti i hrabrosti”.

Izvor: B92 Ilustracija: Guardian

KO ĆE DOBITI DISOVU NAGRADU?

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

U užem izboru za ovogodišnju pesničku Disovu nagradu našli su se Dragan Jovanović Danilov, Nebojša Vasović i Tanja Kragujević, saopštila je 29. februara Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” iz Čačka.

Izbor je napravio žiri koji sačinjavaju Saša Radojčić (predsednik) i članovi Radmila Lazić, Dragan Hamović, Dragan Bošković i Aleksandar Luković. Konačna odluka o dobitniku prestižne nagrade biće saopštena 7. marta u Čačku.

Time će zvanično biti najavljene 49. svečanosti posvećene velikanu srpske poezije Vladislavu Petkoviću Disu, koje tradicionalno počinju 10. marta, na dan njegovog rođenja.

Disova nagrada dodeljuje se svake godine jednom savremenom pesniku za celokupan stvaralački opus i neizbrisiv trag u srpskoj knjizevnosti.

Dobitniku, osim Plakete sa Disovim likom i novčanog dela nagrade, pripada i pravo na štampanje jedne knjige, priređivanje izložbe sa katalogom i posvećuje mu se više drugih programskih sadržaja.

Manifestaciju “Disovo proleće” od 1964. godine organizuje Gradska biblioteka “Vladislav Petkovioć Dis” i grad Čačak. Iduće nedelje biće poznat i program ovogodišnjih Disovih pesničkih svečanosti.

Izvor: B92

OBJAVLJENA KNJIGA “KLUB LJUBITELJA FILMA”

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Poznati leskovački prof. dr Dušan Janjić objavio je knjigu “Klub ljubitelja filma” u kojoj su pretočena sećanja na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Profor Janjić septembra 1967. godine izabran je za predsednika Kluba ljubitelja filma u Leskovcu čiji je cilj bio širenje filmske kulture.

Uspešanom radu Kluba ljubitelja filma, kako naglašava prof. Janjić, išli su na ruku visoki dometi domaće kinematografije, odnosno filmovi Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i Puriše Đorđevića.

- Ovo je knjiga uspomena na epizodu iz mog života koju sam nazvao Klub ljubitelja filma - kaže dr Janjić.

Dušan Janjić je romanist, komparativist, lingvista, istoričar kulture i književnosti, prevodilac, osnivač i glavni urednik časopisa “Alijansa”.

Profesor Janjić je autor nekoliko univerzitetskih udžbenika, kao i jedne studije iz primenjene lingvistika na francuskom jeziku.

Izvor: Južne vesti Danilo Kocić

VLADIMIRU GVOZDENU NAGRADA LAZA KOSTIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

NOVI SAD, - Novosadski pisac Vladimir Gvozden dobitnik je književne nagrade “Laza Kostić” za delo “Srpska putopisna kultura”, u izdanju Službenog glasnika, rekao je u utorak predsednik žirija Dušan Šaponja.

“Delo Vladimira Gvozdena od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr”, rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.

Prema njegovim rečima, i ove godine sabrano je sve što je u Srbiji za proteklih godinu dana napisano u žanrovima kojima se Laza Kostić bavio, a u konkurenciji je ukupno bilo oko 120 književnih dela.

Nagradu za izdavački poduhvat dobio je Službeni glasnik za kolekciju “Srbija i komentari”, a specijane nagrade izdavačka kuća “Paideja” za prva dva kola “Aristotelovih izabranih dela”, “Evro Djunti” za prvi tom “Istorije srpske filozofije” i Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka za knjigu “Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture”.

Urednik programa “Dani Laze Kostića” Djordje Pisarev rekao je da će na ovogodišnjem Salonu knjiga biti prisutni svi ovogodišnji laureati najvažnijih književnih nagrada u Srbiji.

Izvor: Beta

ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 - 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.

Обрен Ристић
У ГОРАМА ЧУДО
- Слободану Стојадиновићу

Чудовит сонет мним али не не зимски бели
У горама високим једино песми тесно није
Док дува кошава и петнаест испод нуле је
Овде снегом прекривена жеља у срце се сели

Вазда са планине вриште митски коњаници
И на огњишту предачком ватре распаљују
Ту згрејаће кости посланица древна коју
Од гласова и слова у језику носе у бројаници

Мудро у благости зборе сељаци у завичају
Чим се магла спусти са Старе планине
У глуво доба кад пси чувари ланце кидају

Душа у зубима низ кланце и клисурине
Е тек са првом зором виде се трагови и двери
У снегу и тору: Какве ли нас походише звери