OBJAVLJENA KNJIGA “KLUB LJUBITELJA FILMA”

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Poznati leskovački prof. dr Dušan Janjić objavio je knjigu “Klub ljubitelja filma” u kojoj su pretočena sećanja na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka.

Profor Janjić septembra 1967. godine izabran je za predsednika Kluba ljubitelja filma u Leskovcu čiji je cilj bio širenje filmske kulture.

Uspešanom radu Kluba ljubitelja filma, kako naglašava prof. Janjić, išli su na ruku visoki dometi domaće kinematografije, odnosno filmovi Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i Puriše Đorđevića.

- Ovo je knjiga uspomena na epizodu iz mog života koju sam nazvao Klub ljubitelja filma - kaže dr Janjić.

Dušan Janjić je romanist, komparativist, lingvista, istoričar kulture i književnosti, prevodilac, osnivač i glavni urednik časopisa “Alijansa”.

Profesor Janjić je autor nekoliko univerzitetskih udžbenika, kao i jedne studije iz primenjene lingvistika na francuskom jeziku.

Izvor: Južne vesti Danilo Kocić

VLADIMIRU GVOZDENU NAGRADA LAZA KOSTIĆ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

NOVI SAD, - Novosadski pisac Vladimir Gvozden dobitnik je književne nagrade “Laza Kostić” za delo “Srpska putopisna kultura”, u izdanju Službenog glasnika, rekao je u utorak predsednik žirija Dušan Šaponja.

“Delo Vladimira Gvozdena od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr”, rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu.

Prema njegovim rečima, i ove godine sabrano je sve što je u Srbiji za proteklih godinu dana napisano u žanrovima kojima se Laza Kostić bavio, a u konkurenciji je ukupno bilo oko 120 književnih dela.

Nagradu za izdavački poduhvat dobio je Službeni glasnik za kolekciju “Srbija i komentari”, a specijane nagrade izdavačka kuća “Paideja” za prva dva kola “Aristotelovih izabranih dela”, “Evro Djunti” za prvi tom “Istorije srpske filozofije” i Zavod za kulturu vojvodjanskih Slovaka za knjigu “Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture”.

Urednik programa “Dani Laze Kostića” Djordje Pisarev rekao je da će na ovogodišnjem Salonu knjiga biti prisutni svi ovogodišnji laureati najvažnijih književnih nagrada u Srbiji.

Izvor: Beta

ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 - 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.

Обрен Ристић
У ГОРАМА ЧУДО
- Слободану Стојадиновићу

Чудовит сонет мним али не не зимски бели
У горама високим једино песми тесно није
Док дува кошава и петнаест испод нуле је
Овде снегом прекривена жеља у срце се сели

Вазда са планине вриште митски коњаници
И на огњишту предачком ватре распаљују
Ту згрејаће кости посланица древна коју
Од гласова и слова у језику носе у бројаници

Мудро у благости зборе сељаци у завичају
Чим се магла спусти са Старе планине
У глуво доба кад пси чувари ланце кидају

Душа у зубима низ кланце и клисурине
Е тек са првом зором виде се трагови и двери
У снегу и тору: Какве ли нас походише звери

 

РАЗГОВОР О НОВОЈ КЊИЗИ НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА У КЊАЖЕВЦУ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Поводом годишњице смрти Бранка Миљковића,(Ниш, 29. 1. 1934 - Загреб 11. 2. 1961) истоимени књижевни клуб из Књажевца организује Разговор о књизи Реч и песма (Речник Миљковићеве Утве златокриле) др Недељка Богдановића у простору клуба у улици Кеј Димитрија Туцовића 8, са почетком од 19часова и 30 минута. У програму учествују аутор и чланови књижевног клуба “Бранко Миљковић” из Књажевца.

КЊИГА НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА
БАЦА НОВО СВЕТЛО НА МИЉКОВИЋЕВУ ПОЕЗИЈУ

Речничко описивање Утве златокриле

Богдановић се определио да Миљковићево дело осмотри са лексикографске стране анализирајући циклус за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним симболима.
У издању Филозофског факултета у Нишу недавно је у библиотеци ,,Litteraria sebica”, објављена књига Недељка Богдановића Реч и песма - Утва златокрила Бранка Миљковића. Књига је припремљена у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, у оперативном одељку Писци и језик.
На промоцији која је одржана на нишком сајму књиге, Богдановић је истакао да је Миљковићево вишедимензионално дело које је оформљено ,,у српском језику и на традицији српског народа, а обогаћено традицијом филозофије и песништва Европе, нарочито античке и нарочито западноевропске”, и даље врло живо ,,оно се доживљава, оно дејствује, оно утиче.”
Богдановић напомиње да је Миљковићево дело ,,током протеклих деценија изазвало многе аналитичаре, есејисте, књижевне критичаре, и нешто мање књижевне историчаре, да се њиме позабаве”, а овај спис ,,представља покушај да се то дело, макар и у једном сегменту, у виду једног циклуса, за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним сиболима, осмотри и са лексикографске стране, да се речнички опише.”
Наводећи бројна терминолошка питања и дилеме са којима се сусрео одлучивши да приступи овом задатку (,,Песнички језик ће бити само стилски и семантички релевантан производ надахнућа. Али како га издвојити, регистровати и лексикографски описати?”), Богдановић наводи да ,,иако би се могло размишљати о томе да је песма не језик, већ оно у језику, чему је језик само матетријал, мора се прихватити да је песма, ипак, облик, а тај облик је текст, а он је организован језик”.
Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати и обесхраберујуће, пошто ,,љубитеља поезије неће задовољити јер му је повређен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много приближити поетско дело”. ,,Ипак човек ради и не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери једног несумњивог песничког достигнућа уграде у речник, у језик као целину”, закључује аутор.

Извор: Народне новине

АЛЕКСИЋУ НАГРАДА “МЕША СЕЛИМОВИЋ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

БЕОГРАД - Дејан Алексић добитник је награде „Меша Селимовић” за 2011. годину, за књигу песама „Једино ветар” у издању куће „Имам идеју”.

Драган Богутовић из „Вечерњих новости”, које су јуче награду „Меша Селимовић” доделиле 24. пут, рекао је да је од 48 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара у великом жирију за Алексићеву књигу гласало 23.

Награда се састоји од плакете - рељефа са ликом Меше Селимовића, повеље и новчаног износа, а лауреату ће бити уручена на свечаности крајем фебруара у Народном позоришту у Београду.

Краљевачки аутор Дејан Алексић истакао је да осећа посебну част и задовољство што му је додељено то гласовито признање.

- Убрајам себе међу оне књижевне ствараоце који би били неискрени када би рекли да им вест о приспећу овакве књижевне награде не значи ништа посебно. Не зато што не верујем да формална признања могу утицати на сам стваралачки развој аутора, већ зато што такав вид јавног вредновања обезбеђује нешто шири простор за читалачку рецензију - нагласио је Алексић.

Он је оценио да су књиге песама најмање интересантне данашњим читаоцима, и да је зато књижевно признање, какво представља награда „Меша Селимовић”, велика корист за награђену књигу и њеног аутора.

Алексић је образложио да осећа посебну част и задовољство што му ово престижно признање долази у добу када га, у контексту књижевног начина мерења времена, још сматрају за припадника млађе генерације.

Награду „Меша Селимовић” до сада је добило 26 писаца, рачунајући и новог лауреата, јер је у два маха ово признање подељено на равне части.

Избор: Правда