Javne police u Kelnu

Javne police sa knjigama, postavljene na ulicama Kelna, i još nekoliko nemačkih gradova, namenjene su ljubiteljima književnosti koji mogu da uzmu šta žele da čitaju i drugima ostave knjige koje im nisu potrebne.

Besplatne biblioteke na otvorenom, uz pomoć donacija i lokalnih volontererskih grupa, pojavile su se u Kelnu i brojnim gradovima širom Nemačke uključujući Berlin, Hanover i Bon, pa i u predgrađima i selima.

U rodnom mestu prve štamparske prese, sada postoji mogućnost da na javnim policama za knjige, koje iskrsavaju na svakom ćošku, trgu ili supermarketu, uzmete ili ostavite knjigu.

Iz ovih besplatnih biblioteka, ljudi mogu da uzmu šta žele da čitaju i drugima ostave knjige koje ne žele. Nema registracije, roka do koga knjiga mora da se vrati, niti je broj knjiga koji se može uzeti ograničen.

“Ovaj projekat namenjen je svima koji vole da čitaju, bez obzira na godine ili obrazovanje”, objasnio je jedan od organizatora akcije Mihael Oberman.

Najnovija polica za knjige u ovom gradu vredna 5.000 evra sa providnim staklenim vratima postavljena je pre dve nedelje u blizini srednjevekovnog tornja Bajenturma. Još dve police nalaze se u lokalnim “Ikea” radnjama.

Prema Obermanovim rečima, prošle godine instalirano je još polica koje dobro funkcionišu. Svaka polica, stara ili nova, ima oko 200 knjiga i potrebno je oko šest nedelja da se naslovi zamene novim.

Četrdesetšestogodišnja Vera Monka, stanovnica Kelna koja radi kao organizator događaja, kaže da stalno koristi prednosti besplatnih knjiga.

“Često ostavljam knjige ali iskreno više njih ponesem sa sobom. Za mene lično, ovaj projekat je odličan, jer nemam dovoljno novca koji bih mogla da potrošim na dobru literaturu”, objasnila je Monka.

Čak i komercijalne knjižare i ‘onlajn’ knjižare podržavaju ideju razmene knjiga. Prema rečima menadžera knjižare Majerš Bukhandlung na projekat se gleda kao na promociju a ne takmičenje i da pomaže svima, ako su knjige sveprisutne.

Do sada, knjiški klub iz Kelna imao je nešto problema sa vandalizmom i jednim prodavcem knjiga koji je pokupio sve naslove sa jedne police kako bi ih prodao na buvljoj pijaci. Drugom prilikom na policama je osvanulo brdo promotivnog materijala jedne verske grupe.

“Odmah smo se toga oslobodili. Propaganda je jedina vrsta literature koju nedozvoljavamo”, rekao je Oberman.

Police deluju kao kovčezi sa mešavinom naslova, od beletristike, naučne fantastike, knjiga o veštičarenju, do knjiga o samopomoći, turističkih vodiča i krimi romana. Neke police u različitim delovima grada, rezervisane su za dečju literaturu.

“Važno je da olakšamo svima da prevaziđu svoje inhibicije i učestvuju u ‘kulturi čitanja na ulici’, od starih čitalaca do dece i imigranata”, istakao je Oberman.

Iako je većina polica postavljena u bogatijim delovima grada, Oberman i 20 volontera planiraju postavljanje polica u siromašnim krajevima gde stanovnici nemaju mnogo pristupa književnosti.

Pokret je počeo da se širi i van granica Nemačke. Oberman tvrdi da ga je pre nekoliko nedelja kontaktirala jedna portugalska nevladina organizacija sa željom da otvori javne police u siromašnim ruralnim oblastima Mozambika.

Slična inicijativa postoji, mada u mnogo manjem obimu i u Srbiji gde je u pojedinim knjižarama i institucijama moguće ostaviti knjigu i zameniti je za drugu. Na još manjem planu, pre nekoliko godina, na Filozofskom fakultetu u Beogradu roman “Čitač” Bernarda Šlinka misteriozno se pojavljivao i nestajao i mesecima bio iščitavan pre nego što ga je konačno neko prisvojio.

Izvor: RTS

Istaknuti istoričar i hroničar, akademik Vasilije Krestić ovogodišnji je dobitnik Nagrade “Dejan Medaković”, koju je ustanovila novosadska Izdavačka kuća “Prometej”.

Nagrada je Krestiću dodeljena za knjigu “Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka”, objavljenu ove godine u izdanju “Prometeja”. Jednoglasnu odluku doneo je tročlani žiri u sastavu Draško Ređep (predsednik), Jovan Ćirilov i Radovan Popović, a biće uručena 5. januara iduće godine na dan izdavačke kuće.

U obrazloženju žirija je navedeno da je Krestić (79) u navedenoj knjizi, koja sadrži njegove autorizovane intervjue i izjave od 1985. do 2010. godine, ostvario “jedinstveno svedočanstvo o pamćenju spskog naciona”.

“Jedan od sasvim izuzetnih naših naučnika, koji je neposredno i neprekidno prisutan u našoj javnosti, Krestić je, kako su godine prolazile, od istraživača visokog ranga, neumoljivog i nepotkupljivog, postao sve više i sve uočljivije autentičan svedok nesporazuma i nesuglasica, paušalnih ocena i zlonamernosti svake vrste”, navodi se u tekstu.

Nagrada je ustanovljena 2008. godine u znak poštovanja i sećanja na znamenitog naučnika i književnika, akademika Dejana Medakovića (1922-2008), a do sada su je dobili Momo Kapor za “Ispovesti”, Miodrag B. Protić za “Nojevu barku” i Mirko Demić za “Trezvenjake na pijanoj lađi”.

Izvor: B92/Tanjug

Grupa književnih poslenika pokrenula je novu književnu nagradu koja će biti konkurent Man Bukerovoj nagradi, a dodeljivaće se za “umetničko dostignuće”.

,,Mi ne želimo da napadamo Buker ili bilo koju knjigu iz užeg izbora. Smatramo da ima mesta i za jedne i za druge”, rekao je književni agent i portparol grupe Endriju Kid.

Detalji o žiriju i načinu finansiranja nagrade, koja će početi da se dodeljuje od iduće godine, biće uskoro saopšteni.

Za razliku od Bukera koji nagrađuje samo pisce iz zemalja Komonvelta i Irske, nova književna nagrada biće otvorena za sva dela napisana na engleskom jeziku i objavljena u Velikoj Britaniji.

,,Nagrada će nuditi čitaocima selekciju romana koji su, po mišljenju stručnog žirija, nenadmašni po svom kvalitetu i ambiciji”, navodi se u saopštenju organizatora.

Oni, naime, smatraju da Buker danas daje veći prioritet “čitljivosti” dela nego njegovoj umetničkoj vrednosti.

Izvor B92/Tanjug

Svaka nova knjiga, a do sada ih je bilo 20, Svetislava Basare uvek je dočekana kao kulturni događaj pa je tako večeras kafe u knjižari “Delfi” u SKC bio prebukiran na prvom predstavljanju njegovog novog romana “Majn kampf” u izdanju “Lagune”.

Pored autora, koji je pišući kolumne u listu “Danas” postao zvezda medijske scene, publici su se obratili urednik knjige, književni kritičar i esejista Petar Arbutina i direktor “Lagune” Dejan Papić.

Moderator je bila PR “Lagune” Vanja Gavrovski koja je podsetila da je “Laguna” od 2009. počela da objavljuje nove izdanja Basarinih romana “Ukleta zemlja”, “Looney Toones”, “Sveta mast”, “Napuklo ogledalo”, ” Mongolski bedeker” i “Srce zemlje”, a ovo je prvi put da je dobila priliku da objavi jedno njegovo novo delo.

Poredeći knjigu istog naslova (Majn Kampf) koju je objavio nacistički vođa Adolf HItler sa Basarinim romanom, Gavrovski je rekla da je Hitlerovo delo spoj autobiografskih zapisa i političkih i ideoloških gledišta, dok je naš pisac imao nameru da fašizam izvrgne kritici i podsmehu pa je tako dobijena antifašistička burleska.

Basara je dodao da je knjiga delimično autobiografska sa primesama političko-kulturoloških razmišljanja o novoj pojavi fašizma u svetu pa i kod nas jer mu se čini da “svet srlja u totalitarnu distopiju”.

On se našalio da je naša verzija fašizma manje opasna od nemačkog jer mu nedostaje germanska organizovanost.

Za Basaru je to pre svega stanje duha i izraz novog uspona malograđanštine koja želi da se nametne svima kao jedistveni pogled na svet.

Arbutina je knjigu definisao kao delo koje donosi “zadovoljstvo čitanja” i za njega nije dominantan politički kontekst jer Basarin “Majn kampf”, kako kaže, “nije borba za prostor, već za smisao postojanja sugestivna parabola o tokovima i perspektivama naše civilizacije, opterećujućoj prošlosti i nesigurnoj budućnosti”.

Priča je, kako je rekao urednik, “prepuna inspirativne sumnje u Potenkinova sela ideologije i politike, lica i naličja nacije koja je prošla kroz ideološke eksperimente i političke dubioze”.

Direktor “Lagune” Papić je uveren da će čitaoci, koje ne treba potcenjivati kada je reč o proceni kvaliteta pisaca, uzdići Basarin roman do vrha lista najtraženijih knjiga.

“Smatram da je ova Basarina knjiga vrhunac ‘Laguninog’ uspona kao izdavača na domaćoj književnoj sceni”, ocenio je Papić.

Izvor: BlicOnline/Tanjug

SMEDEREVO - Narodna biblioteka Smederevo dodelila je ove godine nagradu manifestacije Smederevska pesnička jesen “Zmaj Ognjeni Vuk” pesniku Milosavu Tešiću (64), saopštio je u četvrtak žiri.

Nagrada je Tešiću dodeljena jednoglasnom odlukom žirija za zbirku pesama “Mlinsko kolo” u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda.

Nagrada će biti uručena Tešiću na medjunarodnom festivalu poezije “Smederevska pesnička jesen” 17. oktobra.

Nagrada “Zmaj Ognjeni Vuk” dodeljuje se za najbolju pesničku zbirku objavljenu na srpskom jeziku od jula prethodne do jula tekuće godine.

Izvor: B 92/Beta