ОБРЕН РИСТИЋ УКЊИЖЕН НА ПОЉСКОМ

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

Почетком ове године појавила се и књига Ристићевих изабраних песама под насловом Na wschodzie v Serbii (На истоку, у Сербији) у преводу истакнутог пољског преводица Олге Лалић Krowicke.
Познати српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ доживео је, пре појаве ове књиге, током 2010. и 2011. године завидну афирмацију у Пољској. Циклуси његових песама штампани су у седам најпознатијих пољских књижевних часописа: Радостова, бр. 155 - 156; Доза 3 / 2010; Газета културална 6 / 2011; Мигатониа 2 / 2011; Чехановске књижевне свеске 13 / 2011 (преводилац Ристићевих песама у набројаним часописима била песникиња Олгa Лалић Krowicka); Текстуалија 1 / 2011 (преводилац Милош Валгорски) и Поезија данас 89 / 2011 (преводилац Гжегож Валчак). Наш аутор је био заступљен и у неколиким антологијама на овом словенском језику.

Обрен Ристић
У ГОРАМА ЧУДО
- Слободану Стојадиновићу

Чудовит сонет мним али не не зимски бели
У горама високим једино песми тесно није
Док дува кошава и петнаест испод нуле је
Овде снегом прекривена жеља у срце се сели

Вазда са планине вриште митски коњаници
И на огњишту предачком ватре распаљују
Ту згрејаће кости посланица древна коју
Од гласова и слова у језику носе у бројаници

Мудро у благости зборе сељаци у завичају
Чим се магла спусти са Старе планине
У глуво доба кад пси чувари ланце кидају

Душа у зубима низ кланце и клисурине
Е тек са првом зором виде се трагови и двери
У снегу и тору: Какве ли нас походише звери

 

РАЗГОВОР О НОВОЈ КЊИЗИ НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА У КЊАЖЕВЦУ

Nebojša Đorđević    Knjige, Vesti

Поводом годишњице смрти Бранка Миљковића,(Ниш, 29. 1. 1934 - Загреб 11. 2. 1961) истоимени књижевни клуб из Књажевца организује Разговор о књизи Реч и песма (Речник Миљковићеве Утве златокриле) др Недељка Богдановића у простору клуба у улици Кеј Димитрија Туцовића 8, са почетком од 19часова и 30 минута. У програму учествују аутор и чланови књижевног клуба “Бранко Миљковић” из Књажевца.

КЊИГА НЕДЕЉКА БОГДАНОВИЋА
БАЦА НОВО СВЕТЛО НА МИЉКОВИЋЕВУ ПОЕЗИЈУ

Речничко описивање Утве златокриле

Богдановић се определио да Миљковићево дело осмотри са лексикографске стране анализирајући циклус за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним симболима.
У издању Филозофског факултета у Нишу недавно је у библиотеци ,,Litteraria sebica”, објављена књига Недељка Богдановића Реч и песма - Утва златокрила Бранка Миљковића. Књига је припремљена у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, у оперативном одељку Писци и језик.
На промоцији која је одржана на нишком сајму књиге, Богдановић је истакао да је Миљковићево вишедимензионално дело које је оформљено ,,у српском језику и на традицији српског народа, а обогаћено традицијом филозофије и песништва Европе, нарочито античке и нарочито западноевропске”, и даље врло живо ,,оно се доживљава, оно дејствује, оно утиче.”
Богдановић напомиње да је Миљковићево дело ,,током протеклих деценија изазвало многе аналитичаре, есејисте, књижевне критичаре, и нешто мање књижевне историчаре, да се њиме позабаве”, а овај спис ,,представља покушај да се то дело, макар и у једном сегменту, у виду једног циклуса, за који је сам песник рекао да му је најдовршенији и да је ту покушао створити песму на националним сиболима, осмотри и са лексикографске стране, да се речнички опише.”
Наводећи бројна терминолошка питања и дилеме са којима се сусрео одлучивши да приступи овом задатку (,,Песнички језик ће бити само стилски и семантички релевантан производ надахнућа. Али како га издвојити, регистровати и лексикографски описати?”), Богдановић наводи да ,,иако би се могло размишљати о томе да је песма не језик, већ оно у језику, чему је језик само матетријал, мора се прихватити да је песма, ипак, облик, а тај облик је текст, а он је организован језик”.
Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати и обесхраберујуће, пошто ,,љубитеља поезије неће задовољити јер му је повређен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много приближити поетско дело”. ,,Ипак човек ради и не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери једног несумњивог песничког достигнућа уграде у речник, у језик као целину”, закључује аутор.

Извор: Народне новине

АЛЕКСИЋУ НАГРАДА “МЕША СЕЛИМОВИЋ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

БЕОГРАД - Дејан Алексић добитник је награде „Меша Селимовић” за 2011. годину, за књигу песама „Једино ветар” у издању куће „Имам идеју”.

Драган Богутовић из „Вечерњих новости”, које су јуче награду „Меша Селимовић” доделиле 24. пут, рекао је да је од 48 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара у великом жирију за Алексићеву књигу гласало 23.

Награда се састоји од плакете - рељефа са ликом Меше Селимовића, повеље и новчаног износа, а лауреату ће бити уручена на свечаности крајем фебруара у Народном позоришту у Београду.

Краљевачки аутор Дејан Алексић истакао је да осећа посебну част и задовољство што му је додељено то гласовито признање.

- Убрајам себе међу оне књижевне ствараоце који би били неискрени када би рекли да им вест о приспећу овакве књижевне награде не значи ништа посебно. Не зато што не верујем да формална признања могу утицати на сам стваралачки развој аутора, већ зато што такав вид јавног вредновања обезбеђује нешто шири простор за читалачку рецензију - нагласио је Алексић.

Он је оценио да су књиге песама најмање интересантне данашњим читаоцима, и да је зато књижевно признање, какво представља награда „Меша Селимовић”, велика корист за награђену књигу и њеног аутора.

Алексић је образложио да осећа посебну част и задовољство што му ово престижно признање долази у добу када га, у контексту књижевног начина мерења времена, још сматрају за припадника млађе генерације.

Награду „Меша Селимовић” до сада је добило 26 писаца, рачунајући и новог лауреата, јер је у два маха ово признање подељено на равне части.

Избор: Правда

PROMOCIJA KNJIGE O SONJI SAVIĆ

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Multimedijalna promocija knjige „Sonja Savić - Otvorena stranica” biće održana u utorak, 7. februara u Niškom kulturnom centru.

Na promociji će o knjizi govoriti Zdenka Tomić i Milomirka Cica Jovović, priređivači knjige i Aca Vidić, urednik. Tokom programa nastupiće braća Teofilović, etno duet, Dara Rančić, glumica i Željko-Želja Anđelković, saradnik.

U uvodu priređivača i urednika se navodi: „O Sonji Savić, oštroumnoj, nemilosrdnoj samo prema sebi, sa genom dobroljuba i genom genija govore kroz sećanja i svedočenja kolege glumci, reditelji, producenti, novinari, bliski saradnici, prijatelji i članovi njene porodice…”.

Promocija počinje u 19h, a organizatori su Niški kulturni centar i Studentski kulturni centar iz Niša.

Izvor: Južne vesti Jelena Cvetković

PRVI TOM SRPSKE ENCIKLOPEDIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), zajedno sa Zavodom za udžbenike kao izvršnim izdavačem, objavili su drugu knjigu Prvog toma Srpske enciklopedije, saopštila je SANU.

Time je zaokružen Prvi tom (slova A i B) nacionalne enciklopedije, koji će biti predstavljen 31. januara u svečanoj sali SANU.

Zamišljena u 10 tomova, Srpska enciklopedija je nacionalna enciklopedija opšteg tipa, zasnovana na savremenim naučnim i leksikografskim znanjima.

Njen glavni cilj je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda.

Ova publikacija na sistematizovan način obrađuje kulturno-istorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji.

Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji, kako je navedeno, da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima, tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju.

Iako najveći deo svog sadržaja posvećuje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, enciklopedija se uz to bavi istorijom i ostvarenjima drugih naroda sa kojima su Srbi bili povezani.

Srpska enciklopedija opisuje prirodne odlike prostora na kojima srpski narod živi, kao i specifičnosti geografskog položaja, geološkog sastava i građe zemljišta, reljef, hidrografske osobine, klimu, biljni i životinjski svet.

Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvitak, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovništva.
Srpska enciklopedija obrađuje i ekonomski razvoj i savremeni položaj srpskog naroda kao bitne činioce kretanja, osobenosti i stvaralačkog doprinosa u pojedinim razdobljima društvenog razvitka.

Naučnim i istorijskim vrednovanjem duhovnog nasleđa srpskog naroda ukazuje se i na prožimanje sa drugim kulturama, posebno sa kulturama Istoka i Zapada, kao i sa kulturama naroda čiji pripadnici žive sa Srbima u zajedničkoj državi ili u neposrednom okruženju.

Racionalnim i kritičkim pristupom celokupnom kulturnom nasleđu, dostignućima svih nauka i umetnosti, te tehničko-tehnološkom razvoju enciklopedija omogućuje da savremene i buduće generacije dobiju realnu istorijsku sliku o razvitku i dometima srpske duhovnosti, njenim vrednostima i značaju za savremeni svet, navedeno je u saopštenju.

O svim poslovima na izradi Srpske enciklopedije brine Uređivački odbor od 24 člana, koji su formirali Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska, a bilo je angažovano i 114 saradnika u okviru 33 stručne redakcije, kao i 694 autora tekstova.

Uređivački odbor planira da za sledeću godinu pripremi drugi tom Srpske enciklopedije koji će obuhvatiti slovo V.

Projekat se izvodi uz pomoć Ministarstva prosvete i nauke Srbije, a na osnovu posebnog Zakona o Srpskoj enciklopediji iz decembra 2005. godine.

Izvor: B92/Tanjug