АЛЕКСИЋУ НАГРАДА “МЕША СЕЛИМОВИЋ”

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

БЕОГРАД - Дејан Алексић добитник је награде „Меша Селимовић” за 2011. годину, за књигу песама „Једино ветар” у издању куће „Имам идеју”.

Драган Богутовић из „Вечерњих новости”, које су јуче награду „Меша Селимовић” доделиле 24. пут, рекао је да је од 48 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара у великом жирију за Алексићеву књигу гласало 23.

Награда се састоји од плакете - рељефа са ликом Меше Селимовића, повеље и новчаног износа, а лауреату ће бити уручена на свечаности крајем фебруара у Народном позоришту у Београду.

Краљевачки аутор Дејан Алексић истакао је да осећа посебну част и задовољство што му је додељено то гласовито признање.

- Убрајам себе међу оне књижевне ствараоце који би били неискрени када би рекли да им вест о приспећу овакве књижевне награде не значи ништа посебно. Не зато што не верујем да формална признања могу утицати на сам стваралачки развој аутора, већ зато што такав вид јавног вредновања обезбеђује нешто шири простор за читалачку рецензију - нагласио је Алексић.

Он је оценио да су књиге песама најмање интересантне данашњим читаоцима, и да је зато књижевно признање, какво представља награда „Меша Селимовић”, велика корист за награђену књигу и њеног аутора.

Алексић је образложио да осећа посебну част и задовољство што му ово престижно признање долази у добу када га, у контексту књижевног начина мерења времена, још сматрају за припадника млађе генерације.

Награду „Меша Селимовић” до сада је добило 26 писаца, рачунајући и новог лауреата, јер је у два маха ово признање подељено на равне части.

Избор: Правда

PROMOCIJA KNJIGE O SONJI SAVIĆ

Nebojša Đorđević    Film, Knjige, Vesti

Multimedijalna promocija knjige „Sonja Savić - Otvorena stranica” biće održana u utorak, 7. februara u Niškom kulturnom centru.

Na promociji će o knjizi govoriti Zdenka Tomić i Milomirka Cica Jovović, priređivači knjige i Aca Vidić, urednik. Tokom programa nastupiće braća Teofilović, etno duet, Dara Rančić, glumica i Željko-Želja Anđelković, saradnik.

U uvodu priređivača i urednika se navodi: „O Sonji Savić, oštroumnoj, nemilosrdnoj samo prema sebi, sa genom dobroljuba i genom genija govore kroz sećanja i svedočenja kolege glumci, reditelji, producenti, novinari, bliski saradnici, prijatelji i članovi njene porodice…”.

Promocija počinje u 19h, a organizatori su Niški kulturni centar i Studentski kulturni centar iz Niša.

Izvor: Južne vesti Jelena Cvetković

PRVI TOM SRPSKE ENCIKLOPEDIJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU), zajedno sa Zavodom za udžbenike kao izvršnim izdavačem, objavili su drugu knjigu Prvog toma Srpske enciklopedije, saopštila je SANU.

Time je zaokružen Prvi tom (slova A i B) nacionalne enciklopedije, koji će biti predstavljen 31. januara u svečanoj sali SANU.

Zamišljena u 10 tomova, Srpska enciklopedija je nacionalna enciklopedija opšteg tipa, zasnovana na savremenim naučnim i leksikografskim znanjima.

Njen glavni cilj je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda.

Ova publikacija na sistematizovan način obrađuje kulturno-istorijsku baštinu srpskog naroda i opisuje njegov doprinos evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji.

Jasno postavljenim ciljevima, naučnim pristupom i obradom Srpska enciklopedija nastoji, kako je navedeno, da razjasni sva najvažnija pitanja iz prošlosti srpskog naroda i da prikaže materijalne i opštekulturne vrednosti, stvarane kako na srpskim prostorima, tako i na mestima gde Srbi žive u rasejanju.

Iako najveći deo svog sadržaja posvećuje obradi svih oblasti istorije srpskog naroda, enciklopedija se uz to bavi istorijom i ostvarenjima drugih naroda sa kojima su Srbi bili povezani.

Srpska enciklopedija opisuje prirodne odlike prostora na kojima srpski narod živi, kao i specifičnosti geografskog položaja, geološkog sastava i građe zemljišta, reljef, hidrografske osobine, klimu, biljni i životinjski svet.

Ona pokazuje koliko su prirodna svojstva uticala na privredni i demografski razvitak, na egzistenciju, psihosocijalne i druge osobine stanovništva.
Srpska enciklopedija obrađuje i ekonomski razvoj i savremeni položaj srpskog naroda kao bitne činioce kretanja, osobenosti i stvaralačkog doprinosa u pojedinim razdobljima društvenog razvitka.

Naučnim i istorijskim vrednovanjem duhovnog nasleđa srpskog naroda ukazuje se i na prožimanje sa drugim kulturama, posebno sa kulturama Istoka i Zapada, kao i sa kulturama naroda čiji pripadnici žive sa Srbima u zajedničkoj državi ili u neposrednom okruženju.

Racionalnim i kritičkim pristupom celokupnom kulturnom nasleđu, dostignućima svih nauka i umetnosti, te tehničko-tehnološkom razvoju enciklopedija omogućuje da savremene i buduće generacije dobiju realnu istorijsku sliku o razvitku i dometima srpske duhovnosti, njenim vrednostima i značaju za savremeni svet, navedeno je u saopštenju.

O svim poslovima na izradi Srpske enciklopedije brine Uređivački odbor od 24 člana, koji su formirali Srpska akademija nauka i umetnosti i Matica srpska, a bilo je angažovano i 114 saradnika u okviru 33 stručne redakcije, kao i 694 autora tekstova.

Uređivački odbor planira da za sledeću godinu pripremi drugi tom Srpske enciklopedije koji će obuhvatiti slovo V.

Projekat se izvodi uz pomoć Ministarstva prosvete i nauke Srbije, a na osnovu posebnog Zakona o Srpskoj enciklopediji iz decembra 2005. godine.

Izvor: B92/Tanjug

NOVA ZBIRKA PESAMA VLASOTINAČKIH STVARALACA

Nebojša Đorđević    Knjige, Poezija, Vesti

“Vlasotince je da se peva” naziv je nove pesničke zbirke vlasotinačkih stvaralaca koja se pojavila u izdanju Društva za očuvanje kulturnog nasleđa “Loze”.

- Pesme korišćene za ovu knjigu pesama preuzete su iz nekih ranije objavljenih pesničkih zbirki - kaže Srba Takić, direktor Narodne bibliteke, urednik izdanja i autor pogovora.

Među autorima zastupljeni su Dragoslav Minić Forski, Mira Alečković, Đorđe Sladoje, Gavrilo Stojanović, mr Luka Krstić, Rade Jović, Radoslav Zlatanović, Ivanka Grujin, Rajko Knežević, Mošo Odalović, Boško Lomović, Slobodan Ćukalović, Duško Trrgunović, Dragoljub Jovanović, Dara Sekulić, Brana Milošević Stamenkova, Miloš Grozdanović, Srba Takić, Mirjana Stefanović, Drainja Urošević i Danilo Kocić.

Izvor: Južne vesti Danilo Kocić

UGLJEŠI ŠAJTINCU VITALOVA NAGRADA

Nebojša Đorđević    Knjige, Konkursi, Vesti

Dobitnik Vitalove književne nagrade “Zlatni suncokret” za prošlu godinu je Uglješa Šajtinac za roman “Sasvim skromni darovi” u izdanju beogradskog “Arhipelaga “, saopštio je žiri.

Fabrika “Vital” iz Vrbasa, čiji je većinski vlasnik kompanija “Invej” iz Beograda,16. put dodelila je to priznanje za najbolju knjigu na srpskom jeziku, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljenu u toku prethodne godine.

Žiri koji je radio u sastavu Jovan Zivlak ( predsednik) Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden razmotrio je ostale knjige koje su ušle u užiu izbor (Dejan Tiago Stanković: “Odakle sam bila, više nisam” Krsta Popovski: “Ej” , Branko Čanković: “20 sati” ) i jednoglasno doneo odluku da laureat bude Šajtinac koji je sa ovim delom bio u užem izboru i za ovogodišnju NIN-ovu nagradu za roman godine.

U obrazloženju odluke žirija se navodi da se “Šajtinčev kratki roman može smestiti u već opsežnu biblioteku srpskih pripovesti o emigracijama, o kolektivnim i pojedinačnim egzodusima i bekstvima”.

“Izdvaja ga naglašeno bekstvo njegovih junaka od herojstva koje je u središtu istorije, depatetizacija i usredsređenost na privatne povesti, na kosmos društvenih i emocionalnih veza u čijim osnovama su mitovi o sreći, evokacije o bitnosti ličnih geneza i uzročnosti, koje se izražavaju u igrama slučaja i relativizacijama velikih i predominantnih zakona nužnosti”, ocenio je žiri.

Oni su zajključili da “roman ima vrline snažne pripovesti o našem vremenu i mudrosti koja propoveda skromnost i mirnoću kao filozofiju preživljavanja”.

Šajtinac (41) je rođen u Zrenjaninu a diplomirao je na odseku Dramaturgija beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti.

Objavio je romane: Čudo prirode (1993), Nada stanuje na kraju grada ( 2002) i VOK ON (2007), kao i roman za decu Vetruškina ledina (2006) i knjigu priča Čemer (1997).i drame: Rekviziter (1999), Pravo na Rusa (2001), Govorite li australijski? ( 2002), Hadersfild (2005), Banat (2007), Vetruškina ledina (2008) i Lepet mojih plućnih krila (2009).

Više njegovih radio drama je emitovano kod nas i u svetu.Predstave po dramama Šajtinca igrane su na našim i na britanskim i američkim scenama.

Po drami Hadersfild snimljen je istoimeni igrani film, požorišna predstava urađena po njoj dobila je Sterijinu nagradu, dok je roman “VOK ON” dobio nagradu “Biljana Jovanović”.

Svečano uručenje „Zlatnog suncokreta”, održaće se krajem februara 2012. godine u Beogradu a laureatu pripada novčani iznos, kao i štampanje nagrađene knjige.

Izvor: B92/Tanjug