ROLINGSTONSI OPET U BEOGRADU: KONCERT NA UŠĆU PLANIRA SE ZA OKTOBAR?

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Beogradska publika će ponovo uživati u hitovima engleske rok grupe.

Popularna grupa “Rolingstonsi” nastupaće na jesen i Beogradu, kako Pink.rs saznaje. Izvor blizak timu koji dovodi Džegera i ekipu, za naš portal potvrđuje ovu informaciju:

“Plan je da Mik Džeger dođe u Srbiju u oktobru, ali pregovori traju i dogovor je, možemo reći, definitivan. Organizatori žele da “Rolingstonsi” zapevaju na Ušću, međutim, sve je u fazi pregovora”, otkrio je izvor.

Legendarna rok grupa na čelu sa frontmenom Mikom Džegerom, nastupala je pred beogradskom publikom u julu 2007. godine.

Izvor: Kurir/Pink.rs

TRAGIČNA SUDBINA SERGEJA PROKOFJEVA

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Smrt Sergeja Sergejeviča Prokofjeva prošla je sasvim nezapaženo u njegovom Sovjetskom Savezu, jer se nesrećno zalomilo da je istog tog 5. marta 1953. preminuo i neprikosnoveni vladar SSSR Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Sve cveće u Moskvi pokupovali su tog dana “Staljinovi ožalošćeni”, a svega nekoliko najbližih prijatelja odvažilo se da se pojavi na sahrani Prokofjeva koji je tako na večni počinak ispraćen u senci, tiho i bez cveća.

Međutim, ostavština muzičara rođenog 23. aprila, pre tačno 125 godina, obezbedila mu je vrlo zapaženo mesto u istoriji, kao jednom od najvećih kompozitora proteklog veka.

Nešto manje od stotinu i pedeset dela, među njima nemali broj onih koji nose prefiks “remek”, postavilo je Prokofjeva na pijedestal kao osvedočenog majstora kompozicije i jednog od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca stoleća za nama. Uspešno je spojio rusko nasleđe i moderan muzički izraz, stvarajući remek-dela koja predstavljaju sintezu dubokih doživljaja i najuzvišenije lepote.

Mali Sergej Sergejevič muzici se učio od svoje majke. Prvu kompoziciju za klavir napisao je kada mu je bilo samo pet godina, prvu operu sa devet godina, a jedanaestogodišnji Prokofjev bio je već vrsni kompozitor.

Godine 1904. počeo je studije na Sanktpeterburškom konzervatorijumu gde je studirao klavir, kompoziciju i instrumentaciju kod Nikolaja Rimskog-Korsakova. Inovativan pristup komponovanju donosi mu pozitivne kritike već za dela koja je stvarao tokom studija. Od 1913. do 1915. godine, Prokofjev putuje po Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Švajcarskoj, te kroz Sibir do Japana i SAD.

Posle izbijanja Oktobarske revolucije u Rusiji, seli se za San Francisko, a nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz pa u Nemačku. U Americi nastaje opera “Zaljubljen u tri narandže” koja se premijerno izvodi 1921, a u istom “emigrantskom” periodu nastaju i “Vatreni anđeo”, baleti “Bludni sin”, “Na Dnjepru”, druga, treća i četvrta simfonija, ali i najpoznatiji njegov balet “Romeo i Julija”. Sarađivao je sa Ruskim baletom u Parizu, nastupao kao pijanista po celoj Evropi, a sredinom tridesetih vraća se sa porodicom u otadžbinu.

Povratak umetnika u represivnu zemlju pod vođstvom Staljina izazvao je mnogobrojne spekulacije, dok je sam Prokofjev dosledno tvrdio da nigde nije inspirisan za stvaralaštvo kao u svom Sovjetskom Savezu.

Njegova opera u pet činova “Semjon Kotko”, nastala krajem tridesetih, prva je imala sovjetsku temu, vojnika Crvene armije kao heroja.

Tokom Drugog svetskog rata sarađivao je sa Sergejem Ejzenštajnom na filmovima “Aleksandar Nevski” i “Ivan Grozni”. Tada je nastalo i jedno od njegovih najboljih dela, Šesta simfonija. Kompozitor je evakuisan iz Moskve 1941, napušta suprugu i decu, i rat provodi na Kavkazu, gde stupa u vezu sa spisateljicom Mirom Mendelson. Sa njom je sarađivao na operi “Rat i mir”, zasnovanoj na kapitalnom Tolstojevom delu.

Svoje interesovanje za istorijske elemente, stare igre, i tradicionalne muzičke forme spajao je sa sklonošću inovativnim harmonijama, stvarao je neponovljive kombinacije lirskih i melanholičnih momenata sa snažnim i ekspresivnim melodijama. Prepoznatljivi humor i ironija, neretko groteska, bojili su njegova dela jedinstvene lepote.

Njegov “ruski period” uključuje dela nastala pre privremene emigracije, muziku koja, iako je u jakom kontrastu sa onom kasnog romantizma, nije sasvim nova. I pored toga, neka dela iz ovoga perioda, poput “Skitske svite”, izazvala su skandal. “Strani period” počinje 1918, i još je moderniji, obeležen skoncentrisanim zvukovima i divljim muzičkim epizodama, pa opet, ni ova muzika nije moderna i eksperimentalna u onoj meri u kojoj je to muzika nekih njegovih savremenika.

Do odlučujuće promene njegovog stila došlo je sa povratkom u Sovjetski Savez, a muzika “sovjetskog perioda”, čvršće ukorenjena u tradicije ruske narodne muzike, postala je razumljivija i popularnija. Docnije, Prokofjev je još više uprošćavao svoj stil, a njegova poslednja dela karakterišu lirske tendencije, tiha ravnodušnost i gotovo romantičarsko raspoloženje.

Izvor:RTV/ Novosti/Ilustracija: Wikipedia

STOUNSI SPREMNI ZA ISTORIJSKI KONCERT NA KUBI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Grupa Rolingstouns stigla je na Kubu, gde će održati istorijski, besplatan koncert pred, kako se očekuje, pola miliona ljudi, javljaju mediji.

Koncert je organizovan na sportskom stadionu Sijudad Deportivo u Havani. Kubanski državni mediji predviđaju da će se na terenu naći oko pola miliona ljudi i da će sigurno biti pokušaja upada na koncert iz manjih, okolnih ulica, prenose svetske agencije.

Postoji mogućnost da se u okviru stadiona i van njega okupi i milion ljudi, što bi značilo da će ovom koncertu prisutvovati svaki jedanaesti Kubanac.

Tri dana nakon posete američkog predsenika Baraka Obame, ovaj događaj mnogi smatraju još jednim kulturnim, ideološkim i ekonomskim iskorakom Kube iz izolacije. Na ulicama Havane nije bilo reklamnih plakata za današnji koncert.

Tek juče je novinar AFP-a u izlogu jedne državne muzičke prodavnice pronašao priveske za ključeve sa crtežom isplaženog jezika - zaštitnim znakom Stounsa.

Zvanične prodavnice i dalje odbijaju da prodaju muziku Rolingstounsa. Da bi kupili njihov album, Kubanci moraju da pronalaze preprodavce piratskih diskova. Između 1960. i 1990. godine, rokenrol je bio zabranjen na Kubi. Tokom tih najrepresivnijih godina, rok se slušao na tajnim okupljanjima, a postojala je i tajna berza kaseta i ploča, podsećaju agencije.

Kubanci se prisećaju i tajnih okupljanja na kojima su pokušavali da uhvata američke radio-talase kako bi slušali muziku grupa Rolingstouns, Led cepelin, Dip parpl, navodi AFP.

Organizator koncerta je izjavio da ozvučenje za ovoliki stadion zahteva opremu koja je zauzela 61. brodski kargo kontejner i prepun avion boing 747.

Izvor: B92/Tanjug, Foto: Tanjug / AP Photo/Ramon Espinosa

100 GODINA OD ROĐENJA EDIT PJAF

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Slavna francuska šansonjerka Edit Pjaf bi danas napunila 100 godina, a njena muzika nije ni najmanje izgubila na snazi i aktuelnosti.

Dve današnje pop dive, Madona i Selin Dion, odale su joj priznanje u danima najžešćih terorističkih napada na Francusku u poslednjih pola veka.
- Iskusila je traumu na svojoj koži. Žnala je šta je bol. Prolila je dosta suza tokom svog života - kazala je za AP njena rođaka Kristin Lom.
- Sigurna sam da bi, da je danas živa, bila duboko pogođena onim što se desilo - navela je ona.
Pevačica, kojoj su njeni sunarodnici nadenuli nadimak “Vrabac” (Pjaf), jer je bila visoka svega 1,46 metra, počela je da peva na ulicama Pariza. Zahvaljujući svom specifičnom, prodornom glasu postala je glas Francuske u svetu.
Diskografska kuća Parlophone obeležava 100-godišnjicu njenog rođenja specijalnim boks setom, “Integrale 2015″, sa 350 snimaka, među kojima su snimci jednog intervjua iz 1962. i sedam nastupa uživo. Reč je 20 CD-a sa ukupno 20 sati remasterizovanog materijala.
- Njen glas ju je izdvajao od ostalih pevača. Kada bi zapevala sve bi stalo. Svi bi slušali, a njen glas je pogađao pravo u dušu - kazao je Matje Mulen, supervizor boks seta.
Edit Pjaf je rođena kao Edit Đovana Gasion u radničkom kvartu Belvil, u Parizu, gde je pevala s ocem, cirkuskim akrobatom. Karijeru je započela 1935, nastupajući u noćnim klubovima. Ubrzo se proslavila i postala prva Francuskinja koja je osvojila Ameriku.
Pjaf, među čijim pesmama su najpoznatije “La vie en rose”, “Milord”, “Non, je ne regrette rien”, “L”hymne a l”amour”, “Padam, Padam”, “Sous le ciel de Paris”, umrla je 10. oktobra 1963. od iscrpljenosti i bolesti jetre.
- Živela je svoje pesme. Svaka njena pesma bila je kao priča koju je ispredala publici - kazala je Lom koja je 2013. objavila knjigu “Poslednja ljubav Edite Pjaf”.
- Njene pesme su često bile tužne, ali je u njima uvek bilo malo mesta za nadu i bolje dane - rekao je Mulen, dodavši da su one predstavljale Editin život, ali i život svakog čoveka.
- To je razlog zašto ju je publika toliko volela - zaključio je on.

Izvor:  Studio B/Tanjug

AUDIO KASETE I DALJE U UPOTREBI

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Step kaže da je uvećanju posla njegove kompanije najviše doprineo “retro pokret”

Audiokasete i pored brzog napretka koji polako iz upotrebe izbacuje i diskove, još nisu nestale s lica zemlje

Proizvođač kaseta iz Springfilda u Misuriju kaže da je ove godine imao najbolju godinu od početka svog rada 1969, preneo je Blumberg (Bloomberg).

“Možete opisati naš model rada kao tvrdoglavost i glupost. Previše smo tvrdoglavi da bismo odustali”, rekao je predsednik kompanije Nešnal audio kompani (National Audio Company - NAC) Stivi Step.

NAC, najveći od preostalih proizvođača audokaseta u SAD, prošle godine je napravio 10 miliona kaseta, dok je ove godine povećao prodaju za 20 odsto.

Step kaže da je uvećanju posla njegove kompanije najviše doprineo “retro pokret”.

“Ima nostaligije u držanju kasete u vašim rukama”, dodao je on.

NAC sarađuje s velikim izdavačima kao što su Soni (Sony) i Juniverzal (Unoversal), ali ima i manje ugovore s nezavisnim bendovima koji, prema Stepovim rečima, žele “topao analogni zvuk”.

Izvor: Dnevni Akter/Beta