ČAK BERI OBJAVLJUJE NOVI ALBUM POSLE VIŠE OD 35 GODINA

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Foto:B92.net

Rokenrol legenda Čak Beri, koji je napunio 90 godina, objaviće novi studijski album posle više od 35 godina.
Čak Beri objavljuje novi album posle više od 35 godina

Berijev album “Čak” izaćiće 2017. godine, preneo je list Sent Luis post-dispeč.Na albumu snimljenom u studiju u Sent Luisu naći će se uglavnom originalne pesme Čaka Berija.

Džimi Marsala, basista u Berijevom bendu, rekao je da je za novi album bilo potrebno toliko mnogo vremena, zato što je Beri želeo da osigura da će ispuniti očekivanja. Berijev poslednji studijski album “Rock It” izašao je 1979. godine.

Portparol Džo Edvards je rekao da je novi album poklon Berijevim obožavaocima. On je rekao da je Beri odlučio da više ne ide na turneje, ali i dodao da je sve moguće.

Izvor: B92.net

SVIRAJU “DECA IZ VODE” Sećanje na Milana Mladenovića

Nebojša Đorđević    Muzika, Vesti

Milan Mladenović, Foto: Goranka Matić

Bend “Deca iz vode” održaće tradicionalni beogradski novembarski koncert “Sećanje na Milana Mladenovića” 5. novembra u beogradskom Mikser Hausu, kada se navršavaju 22 godine od smrti legendarnog pevača i gitariste “Ekatarine Velike”.

Sećanje na Milana Mladenovića biće obeleženo ne samo koncertom već i video spotovima i fotografijama.

Sam koncert će trajati oko tri sata, a na repertoaru će se naći pesme sa svih šest studijskih albuma EKV-a, uključujući prvenac kao Katarina II, ali i pesme Šarlo Akrobate.

Pored matičnog benda koji čine Zoran Mladenović (gitara, vokal) Luna Škopelja (klavijatura), Lazar Ostojić (bas) i Nikola Rajović (bubnjevi), na bini će se po tradiciji naći i brojni gosti, afirmisani muzičari koji će samostalno ili sa bendom svirati pesme EKV-a.

Specijalni gost biće Ivan Ranković Raka bubnjar EKV od 1985. do 1987, koji je snimio sa bendom treći album “S vetrom uz lice” i “Live in Kulušić 1986″.

On će svirati dve pesme sa “Decom iz vode”, a pre toga će prisutne pozdraviti i upoznati sa nekim činjenicama i zanimljivostima o radu Ekatarine Velike u periodu kad je bio njihov član.

Ulaz na manifestaciju je od 21 sat, i nakon interesantnih fan video spotove pesama koje bend neće svirati, sledi koncert je najavljen za posle 22 sata.

Izvor: Alo. rs/Tanjug

“MALI PRINC” ZORANU HRISTIĆU

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Naš proslavljeni kompozitor Zoran Hristić i poznati italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio ovogodišnji su dobitnici Nagrade za životno delo “Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu. Nagrade će im biti dodeljene 25. septembra na otvaranju 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta od 20 časova.

Tokom trajanja Festivala biće održan i program pod nazivom “Večeri sa dobitnicima Nagrade za životno delo Mali princ”.

- Prvo me je usrećio naziv nagrade: “Mali princ” - rekao je Hristić. - Taj mališa me je vratio u vreme kada sam pregršt nota slao deci direktno u srce i dušu, kada sam, kako u obrazloženju piše, “doprineo razvoju kulture i scenske umetnosti za decu”. Da li sam iznova “mali princ” koji muzikom miluje decu? Da li sam stvarno u životu uradio tako plemeniti gest? Tako drugi kažu, a ja prvo moram da odagnam nevericu.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici održaće se od 25. do 30. septembra.

Izvor: Novosti/M. N. M.

NOVI DOKUMENTARAC OTKRIVA ISTINU O BITLSIMA

Nebojša Đorđević    Film, Muzika, Vesti

Foto: Promo

Knjige, filmovi, TV i radio komadi, eseji i izložbe … sve ovo je već urađeno o njima, da li onda postoji nešto novo što možemo da saznamo o Bitlsima? U slučaju Rona Hauarda i njegovog najnovijeg dokumentarca pod nazivom The Beatles: Eight days a week - godine Bitlomanije iznenađujuće ima dosta toga što ne znamo o najvećem fenomenu XX veka.

Džon Lenon, Pol Makartni, Džordž Harison i Ringo Star zajedno su činili fenomen dvadesetog veka poznat pod imenom „Bitlsi” a najnoviji dokumentarac u domaće bioskope stiže 22. septembra. Naziv filma je ujedno i naziv hit singla iz 1964. godine, a prvi trejler nam otkriva da film obiluje arhivskim materijalima, intervjuima i remasterizovanim snimcima koncerta.

U ovom filmu Ron Hauard, poznati reditelj i dobitnik Oskara, istažuje neverovatno putovanje najpoznatijeg benda svih vremena u periodu od 1963 do 1966. godine, i fenomen Bitlmanije. Kroz originalne intervjue, arhivske snimke, neverovatne nastupe uživo i intimnu studiju karaktera, dovodi nas u centar zbivanja, dajući odgovor koji svi želimo da čujemo: Kako je izgledalo biti tamo?

Neverovatna priči o četvorici mladića koji su 1964. poharali svet dolazi 22. septembra, a do tada pogledajte trejler.

Izvor: Blic

ROBERT MAŠINA Velja Pavlović o Robertu Nemečeku

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika, Vesti

Foto: Igor Sandić / RAS SrbijaRobert Nemeček na crtežu Igora Sandića

Robert je rođen 1949. u najstarijoj muzičkoj dinastiji Beograda. Njen osnivač, pradeda Josif Nemeček, doputovao je iz Praga u Beograd krajem 19. veka, na poziv kralj Milan Obrenovića, sa još nekim uglednim češkim muzičarima (preci Eduarda Sađila takođe) da u mladoj kraljevini zasnuju muzički život kakav imaju vodeće evropske nacije.

Neki od tih čeških muzičara zauvek ostaju u Beogradu, praveći njegovu muzičku istoriju. Jedan za drugim, nastaju orkestar Narodnog pozorišta, ansambl Opere, Beogradska filharmonija i Beogradska muzička akademija, a u korenima svake od tih institucija pronaći ćete prste i srca Robertovih, pradede Josifa, dede Josifa, strica Ludviga, i oca Jana. U svojim memoarima Vojislav Simić , prisećajući se osnivanja prvog posleratnog džez ansambla, piše: „Trubači su bili braća Nemeček, Ludvig i Jan iz čuvene porodice Nemeček”.

Robert pak u svojim tinejdžerskim godinama biva omamljen kulturnom revolucijom, zvanom rokenrol, posvećuje mu se beskompromisno i do kraja, u njemu pronalazi svoju filozofiju života. U jednom času, zbog duge kose ili „dok se ne uljudi”, zabranjen mu je upis u sve gimnazije u Beogradu, ali on nastavlja po svom, kako sam kaže, „dovodeći svoju majku do nervnog sloma”.

Njegova grupa „Dogovor iz 1804″ među prvima repertoar zasniva isključivo na svojim numerama, a „Pop mašina” (kasnije i „Rok mašina”), sastavljena je od najboljih solista u zemlji. I dok druge velike grupe („Korni grupa” i „Bijelo dugme”) koketiraju sa komunističkim establišmentom, „Pop mašina” prkosno neguje ozloglašenost u izgledu i javnom ponašanju, a kod publike osvaja kultni status neprevaziđene koncertne atrakcije. Uprkos medijskoj blokadi, raste im popularnost, pune i Sajamske hale.

Kod Hajdučke česme u Topčideru, po ugledu na Vudstok, Robert sa prijateljima organizuje besplatni koncert koji ima rekordnu posetu. U publici u prvim redovima je i akademik Dragutin Gostuški sa prijateljima (na Jutjubu se može videti snimak tog vrhunskog muzičkog autoriteta, i onda, a i danas, kako aplaudira „čupavcima”).

Spontano se rađa i novi kulturni model kome je u centru borba za slobodu stvaranja i načina života, i za rokere, ali i za ostalo građanstvo komunističke Jugoslavije. Iznenadna bolest i smrt solo gitariste i pevača Zorana Božinovića prekinula je dalji rad grupe.

Robert odlazi u Englesku, gde izučava muzičku produkciju i modernu televiziju , pa devedesetih u TV Politici, kasnije TV Pinku i RTS, menja koncept filmskog i zabavnog programa uvodeći moderne filmove i serije, dostižući maksimum gledanosti. Kad u TV nastaju domaće serije o „ljudima koji se napijaju po seoskim kafanama i prave budale od sebe” beži iz tog posla.

Uz pomoć sina Jana, koji je diplomirao obradu zvuka i komponuje ambijentalnu muziku, posvećuje se digitalizaciji starih snimaka i posle nekoliko godina rada izdaje digitalizovane i remasterovane stare snimke „Pop mašine” i „Rok mašine”.

Danas je svuda u svetu takozvani klasični rok, standardni muzički žanr poput, recimo, baroka u klasičnoj ili svinga u džez muzici. Obnovljeni snimci iz 60-ih i 70-ih neprekidno se izdaju i prenose u nove generacije slušalaca, i nije teško zamisliti da će se, kao što ovih dana slavimo 50 godina od poslednjeg koncerta Bitlsa u San Francisku, taj isti praznik obeležiti i za 100 ili 150 godina.

Mi nismo imali Bitlse, ali period klasičnog roka u Srbiji imao je svoje uzlete i nezaboravne domete, što danas gutaju prašina i zaborav. Osim u slučaju neuništivog Roberta Nemečeka.

Izvor: Blic