DEO PROGRAMA FESTA POSVEĆEN NEBOJŠI ĐUKELIĆU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Na 44. Festu deo programske celine “Fest klasik” biće posvećen nekadašnjem selektoru festivala, cenjenom i popularnom filmskom kritičaru i televizijskom autoru Nebojši Đukeliću (1947-1996), najavio je  Cebef.
Deo programa Festa posvećen Nebojši Đukeliću

Za generacije koje su krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina pratile “Hronike Festa” na tadašnjoj Televiziji Beograd Đukelić je otkrivao lepote i tajne filmske umetnosti iz velikog sveta.

U vreme bez interneta on je bio dobro obavešteni izvor informacija, mudri i duhoviti analitičar, odmereni i dobronamerni kritičar, koji je plenio svojom erudicijom, ali i urođenim šarmom.

Njegovo znanje i posvećenost su imponovali i sasvim sigurno uticali na mnoge da upoznaju i zavole pokretne slike, kako se zvala i jedna od njegovih izuzetnih TV emisija.

Kreirao je i vodio i Moderna vremena, Petkom u 22, Festoviziju, bio je urednik filmskog programa, vodio intervjue sa značajnim ličnostima iz sveta filma, izveštavao sa festivala u Kanu, Montrealu, Veneciji, Moskvi.

Selektor Festa bio je od 1990. do 1992. godine, odnosno do prekida Festa zbog uvođenja međunarodnih sankcija.

Ni tada se nije predavao, već je u terminu Festa pokrenuo filmsku reviju simboličnog naziva “Pozitiv”.

Na jesen se navršava 20 godina od njegovog tragičnog odlaska, ali trag koji je ostavio na domaćoj filmskoj sceni nije izbledeo.

Kolege iz Udruženja filmskih novinara i kritičara Beograda su 2002. godine ustanovile nagradu “Nebojša Đukelić” za najbolji film Festa.

Od prošle godine se dodeljuje Nagrada žirija “Nebojša Đukelić” za najbolji film iz regiona, o kojoj odlučuje tročlani žiri, a koju podržava Fondacija Nebojša Đukelić.

Ove godine u žiriju su filmski, književni i muzički kritičar Zoran Janković (Srbija), filmski novinar i kritičar Stjepan Hundić (Hrvatska) i profesor na Katedri za filmsku i televizijsku produkciju FDU-a Filip Feti Dautović.

U okviru omaž programa u novoj zgradi Kinoteke, od 27. februara do 6. marta biće prikazano devet filmova, a u Muzeju kinoteke od 3. do 6. marta još tri filma - izbor iz Đukelićeve selekcije u periodu 1990-1992. koji mnogi filmofili ocenjuju kao jedan od zlatnih uzleta Festa.

O tome svedoči lista odabranih filmova i autora koje je Đukelić otkrio ovdašnjoj publici - “Veži me”", Pedra Almodovara, “Milerovo raskršće” Džoela Koena, “Tajanstveni voz”"Džima Džarmuša, “Evropa”" Larsa fon Trira…

Pored toga, u Dvorani kulturnog centra Beograda 29. februara biće prikazan kratki film o Nebojši Đukeliću, uoči projekcije filma “Protiv prirode”.

Izvor: Press Online/ B92.net Foto:B92.net

OMAŽ DEJVIDU BOUVIJU NA FESTU

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

U okviru 44. Festa, od 27. februara do 5. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće priređen omaž Dejvidu Bouviju, najavio je danas Cebef.

Na programu će biti filmovi “Glad” (1983), “Srećan Božić, gospodine Lorens” (1983), “Baskijat” (1996), “Mi deca sa kolodvora Zoo” (1981), “Prestiž” (2006), “Lingvini incident” (1991) i “Ljudi mačke” (1982).

Ekscentričan i uzbudljiv, Dejvid Bouvi zaista predstavlja jedinstvenog muzičkog heroja koji je u stvaralačkom smislu istovremeno pripadao i filmskom svetu.

Energija koju je ulagao u svoj rad i nesvakidašnja predanost životu činili su ga jedinstvenim i dalje je obožavan medju najraznovrsnijom publikom.

Bouvi je preminuo nedavno u 69. godini, ubrzo nakon što je izdao svoj poslednji album, te je Fest odlučio da oda počast ovom neponovljivom umetniku.

Premda je nemoguće obuhvatiti celokupni Bouvijev filmski opus za svega nekoliko dana, važno je podsetiti se raznolikosti projekata u kojima se on pojavljivao - od dečijih bajki do vampirskih filmova.

Svojim prisustvom uveličao je razna ostvarenja, a neka od njih se odavno mogu smatrati klasicima, naglašavaju organizatori Festa.

Izvor: B92

POSLEDNJE DELO UMBERTA EKA IZLAZI U PETAK

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Poslednja knjiga velikog italijanskog književnika, preminulog u Milanu u 85. godine, biće izdata u petak

RIM - Poslednja knjiga velikog italijanskog književnika Umberta Eka, preminulog u petak u Milanu u 85. godine, biće izdata u petak, saopštila je danas njegova izdavačka kuća Nave di Tezeo.“Papa Satan Aleppe” knjiga je eseja o društvu objavljenih u italijanskom nedeljniku Espreso s kojim je Eko, književnik, filozof, lingvista i esejsita, blisko sarađivao.

Naslov knjige sadrži prve tri reči koje otvaraju poglavlje “Pakao” u “Božanstvenoj komediji” Dantea Aligijerija.

Eko je svojevremeno rekao da naslov “lepo predstavlja konfuziju našeg vremena”.

Umberto Eko je rođen 5. januara 1932. godine u Aleksandriji, u italijanskoj provinciji Pijemont. Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji.

Bio je stručnjak za estetiku i etiku srednjeg veka, ali se njegov literarni opus protezao od knjiga za decu, književnih kritika, eseja o srednjovekovnoj estetici, antropologiji, do eseja i romana.

Svoje sveobuhvatno znanje o Srednjem veku Eko je iskoristio u romanu “Ime ruže”, objavljenom 1980, koji je kasnije ekranizovan, i koji je njegovo ime proslavio u široj javnosti.

Autor je i dela “Fukoovo klatno” (1988), “Ostrvo dana pređašnjeg” (1994), “Tajanstveni plamen kraljice Loane” (2004) i “Nulti broj” (2015). Njegovo najpoznatije delo o Srednjem veku jeste “Umetnost i lepo u estetici Srednjeg veka”.

Umberto Eko bio je počasni doktor više od trideset univerziteta širom sveta i nosilac brojnih odlikovanja.

Izvor: Večernje novosti/Beta/AFP

ŠIROM SVETA SE GOVORI VIŠE OD 7.000 JEZIKA, IPAK OVE REČI SE NE MOGU PREVESTI NI NA JEDAN

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Iako sve više ljudi uči i govori strane jezike, i dalje postoje reči koje se ne mogu prevesti ni na jedan drugi jezik. Ali s obzirom na to da se širom sveta govori 7.000 jezika, ova činjenica nije nimalo čudna.

U novoj knjizi “More Than Just A Word - Untranslatable Words Of Love From Around The World”, autorka Ema Blok istražuje neke od ovih reči, a većina je povezana s ljubavi.

Ovo je nekoliko najzanimljivijih primera:

Cafuné (portugalski)

Prolaženje prstima kroz ljubavnikovu kosu.

Litost (češki)

Poznati češki pisac Milan Kundera definisao je ovo kao “očaj koji se javlja kada čovek odjednom uvidi u koliko je bednom stanju”.

Schnapsidee (nemački)

Plan koji je nastao u pijanom stanju ili je toliko smešan da ste morali da budete pijani dok ste ga smišljali.

Viraha (hindu)

Shvatanje koliko volite nekoga tek nakon što se razdvojite.

Jayus (indonezijski)

Toliko neduhovita “šala” da ne možete a da se ne nasmejete.

Tsundoku (japanski)

Kad kupite knjigu koju više nikad ne otvorite.

Oodal (tamilski)

Glumljenje ljutnje pred partnerom nakon ljubavne svađe.

Toska (ruski)

Vladimir Nabokov je opisao ovu reč kao “osećaj velike duhovne teskobe, do koje često dolazi bez nekog posebnog povoda”.

Abbiocco (italijanski)

Pospanost koju osećate nakon što ste se “pošteno” najeli.

Odnoliub (ruski)

Osoba koja je ceo život imala samo jednu ljubav.

Izvor: Kurir (Independent)/ Foto:Profimedia

MUZIKA VASILIJA MOKRANJCA I JOSIPA SLAVENSKOG U SANU

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

Vasilije Mokranjac

Srpska akademija nauka i umetnosti (Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine) najvaljuje dva važna događaja.

Danas tačno u podne u Salonu Kluba SANU biće promovisan kompakt disk “Klavirska muzika Vasilija Mokranjca”

Vasilije Mokranjac je jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i naš najistaknutiji kompozitor klavirske muzike - srpski Šopen. U cilju prezentovanja najznačajnijih stvaralačkih dostignuća srpske muzike, Odbor za zaštitu srpske muzičke baštine SANU organizovao je prošle godine koncert sa najboljim klavirskim delima Vasilija Mokranjca, povodom trideset godina od kompozitorove smrti. Mascom Records iz Beograda, u saradnji sa Odborom, objavio je kompakt disk sa snimcima s tog koncerta. Dela Vasilija Mokranjca na kompakt disku izvode pijanisti Katarina Radovanović Jeremić, Bojana Stanković, Miloš Veljković, Vladimir Gligorić, Stanko Simić i Nikola Stojković.

Učestvuju; Isidora Žebeljan, Mladen Jagušt, Dragoljub Katunac, pijanista Vladimir Gligorić

U ponedeljak 23. novembra (18h) u Galeriji SANU je Koncert kamerne muzike Josipa Slavenskog koji Odbor za zaštitu srpske umetničke baštine organizuje povodom 60 godina od smrti čuvenog kompozitora,
Josip Slavenski slovi za jednu od najvažnijih stvaralačkih ličnosti srpske umetničke muzike.
Bio je najcenjeniji srpski i jugoslovenski kompozitor na interancionalnoj muzičkoj sceni između dva svetska rata, a njegova specifičnost se odnosila na novi pristup narodnoj muzičkoj tradiciji, po uzoru na Bartoka.

Njegova dela su izvođena na festivalima u Veneciji, Baden-Badenu, Donauešingenu, Salcburgu, zatim u Berlinu, Briselu, Bernu, Beču, Frankfurtu, Parizu, Tokiju i gradovima SAD, njegovu muziku su dirigovali neki od najvećih dirigenata toga doba, poput Eriha Klajbera, Dimitrija Mitropulosa, Nikolaja Malka i Lovre fon Matačića, dela mu je štampala jedna od najznačajnijih izdavačkih kuća na svetu, Schott, kompozicije su mu snimane za značajne diskografske kuće, kao što je Decca, a njegovu muziku su hvalili veliki kompozitori 20. veka, kao što su Ravel, Janaček, Šenberg, Honeger, Pulank, Mijo.

Koliko je poznato ovo je jedini događaj kojim se obeležava šest decenija od smrti J. Slavenskog, a na programu su; ciklus Pesme moje majke, Slavenska sonata. Peti gudački kvartet i drugo. Nastupaju Julija Hartig, violina, Nataša Jović-Trivić, mecosopran, Miloš Veljković, klavir, Jelena Dimitrijević, violina, Ivana Uzelac, viola Dejan Božić, violončelo i Gorana Đurgus, harfa.

Izvor: Blic Online / T. Nj.