PERU: OTKRIVEN DIVOVSKI CRTEŽ DREVNE CIVILIZACIJE

Nebojša Đorđević    Kultura, Vesti

U civilizaciji Nazca najzanimljiviji veliki geoglifi, crteži na tlu nastali skidanjem površinskih slojeva zemlje (EPA)

Japanski i peruanski arheolozi, zaslužni za otkriće u pustinji Nazca, procjenjuju da je geoglif nacrtan prije 2.000 godina.

Novi tajanstveni divovski crtež na tlu, koji su prije 2.000 godina nacrtali pripadnici civilizacije Nazca, otkriven je u pustinji na jugu Perua, objavilo je Ministarstvo kulture te zemlje. Grupa japanskih i peruanskih arheologa, zaslužnih za to otkriće u pustinji Nazca, procjenjuje da je geoglif nacrtan prije dva milenija.

“Figurativni motiv otkriven je u okviru misije predvođene naučnikom Mazatom Sakaijem, blizu procjepa Majuelos, 12 kilometara od mjesta gdje se nalaze linije ili geoglifi Nazce”, rekao je arheolog Johny Isla, zadužen za naslijeđe te civilizacije unutar Ministarstva kulture.

Imaginarna životinja dugog jezika

“Identificirali su figurativni motiv, koji nije mnogo vidljiv. Ne zna se radi li se o zoomorfnim ili antropomorfnim figurama, jer su relativno erodirale”, kazao je Isla, ističući da je do otkrića došlo krajem 2015. godine.

Otkriće je spomenuto na internetskoj stranici španskog National Geographica, u okviru istraživanja koje je tokom sedam godina provodio Sakai s ekipom s japanskog univerziteta Yamagata.

Na stranici je navedeno da crtež, koji se proteže na gotovo 30 metara, predstavlja imaginarnu životinju dugog jezika.

Sakai procjenjuje njegovu starost između 2.000 i 2.500 godina. U julu 2015. godine je ista japanska ekipa otkrila 24 geoglifa, podsjetio je Isla. U civilizaciji Nazca najzanimljivija su pojava veliki geoglifi, crteži na tlu nastali skidanjem površinskih slojeva zemlje do svjetlijih donjih slojeva kamena.

Na popisu kulturne baštine

Iz ptičje perspektive mogu se uočiti motivi i ukrasi (životinje, ljudi i biljke), slični onima na keramici. Značenje crteža nije sasvim jasno, no vjerovatno su vezani uz religijska vjerovanja. Od 1994. godine su na Listi svjetske kulturne baštine UNESCO-a.

Izvor: ALJAZEERA/Agencije

 

OTVORENA AUDIO - VIZUELNA KABINA ZA ČITANJE

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Posetioci će u Narodnoj biblioteci Srbije do 20. maja moći da isprobaju novi vid čitanja, u audio-vizuelnoj kabini, zasad samo na francuskom jeziku

Jedan od vidova čitanja budućnosti, kao u nekom naučnofantastičnom filmu, predstavljen je u centralnom holu Narodne biblioteke Srbije kada je svečano otvorena audio-vizuelna čitalačka kabina, L.I.R (Livre in Room). Glavni nosilac ovog projekta je Francuski institut u Srbiji, koji prvi put srpskim čitaocima omogućuje da urone u zvučni i digitalni svet lepe književnosti.

Posetioci Narodne biblioteke Srbije moći će da do 20. maja - od 10 do 14 sati i od 15 do 19 sati (od ponedeljka do petka), a subotom od 11 do 15 sati - posete virtuelni svet ove male sobe za čitanje uz stručnu pomoć zaposlenih u biblioteci i u Francuskom institutu. U kabini su izložene police sa 31 knjigom, zasad samo na francuskom jeziku („Don Kihot” Migela de Servantesa, „Slepilo” Žozea Saramaga, „Majstor i Margarita” Mihaila Bulgakova, „Detinjstvo” Maksima Gorkog, „Drakula” Brema Stokera…). Za grupne posete prijavu treba poslati na imejl: lir@nb.rs.

Kada čitalac izabere neku knjigu, potrebno je da njen bar-kod prisloni uz određeni senzor, posle čega će se pred njim ukazati hologramski lik čitača koji će u trajanju od petnaest minuta pročitati neki deo iz izabranog dela. Iako mala soba za čitanje isprva deluje skučeno, pravi utisak je u stvari proširivanje slušaočeve pažnje, koji kao da se nalazi izbačen u beskrajni kosmos literature. Neka čitanja prate i audio-vizuelni i muzički performansi.

Audio-vizuelnu kabinu osmislio je francuski umetnik Žoris Matje, koji će sredinom maja sa svojim timom boraviti nekoliko dana u Beogradu kako bi na francuskom i srpskom jeziku snimio nove knjige, koje će obogatiti police u zvučnoj kabini.

Žan-Batist Kizen, direktor Francuskog instituta u Srbiji, na otvaranju je rekao da je Beograd u srcu putešestvija ovog projekta, pokazujući jedan sasvim poseban odnos ove institucije kulture prema čitaocima u Srbiji. On je objasnio da je ova kabina nastala u Lionu, da je predstavljena na Sajmu knjiga u Parizu i da je prešla u Bukurešt, odakle je stigla u Beograd. Zatim će ići u Kluž i Temišvar, pa na Frankfurtski sajam knjiga.

- Ova kabina prošireni je ugođaj čitanja i upravo zbog toga želeli smo da se ovdašnji čitaoci prepuste pravoj avanturi, da osete jedan novi pristup literaturi. To je primer onoga što je novo, što književnost i scenska umetnost mogu da nam ponude. Posebna pažnja posvećena je mladima, učenicima i studentima, za koje će ovo biti izazov u čitanju. Kada uđete u ovu kabinu i zatvorite vrata, pred vama se otvara novi svet. Posle boravka u Beogradu, ovaj projekat biće obogaćen iskustvima svih koji su ušli u nju, a posle dolaska Žorisa Matjea, direktora Teatra nove generacije, koji će sa književnicom i prevodiocem Ivanom Hadži Popović predstaviti i nove knjige na srpskom jeziku, kabina će zadržati i ova srpska izdanja - istakao je Žan-Batist Kizen.

Jedan od učesnika u projektu Nikolas Budije, iz Teatra nove generacije, iz Liona, ističe da ovaj vid čitanja ne samo da pomera uobičajena iskustva i ukazuje na prirodnu vezu literature i pozorišta već stvara i jednu virtuelnu vavilonsku biblioteku budućnosti.

Izvor:Politika/M.V. Foto Biljana Rakočević

TRAGIČNA SUDBINA SERGEJA PROKOFJEVA

Nebojša Đorđević    Kultura, Muzika

Smrt Sergeja Sergejeviča Prokofjeva prošla je sasvim nezapaženo u njegovom Sovjetskom Savezu, jer se nesrećno zalomilo da je istog tog 5. marta 1953. preminuo i neprikosnoveni vladar SSSR Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Sve cveće u Moskvi pokupovali su tog dana “Staljinovi ožalošćeni”, a svega nekoliko najbližih prijatelja odvažilo se da se pojavi na sahrani Prokofjeva koji je tako na večni počinak ispraćen u senci, tiho i bez cveća.

Međutim, ostavština muzičara rođenog 23. aprila, pre tačno 125 godina, obezbedila mu je vrlo zapaženo mesto u istoriji, kao jednom od najvećih kompozitora proteklog veka.

Nešto manje od stotinu i pedeset dela, među njima nemali broj onih koji nose prefiks “remek”, postavilo je Prokofjeva na pijedestal kao osvedočenog majstora kompozicije i jednog od najoriginalnijih muzičkih stvaralaca stoleća za nama. Uspešno je spojio rusko nasleđe i moderan muzički izraz, stvarajući remek-dela koja predstavljaju sintezu dubokih doživljaja i najuzvišenije lepote.

Mali Sergej Sergejevič muzici se učio od svoje majke. Prvu kompoziciju za klavir napisao je kada mu je bilo samo pet godina, prvu operu sa devet godina, a jedanaestogodišnji Prokofjev bio je već vrsni kompozitor.

Godine 1904. počeo je studije na Sanktpeterburškom konzervatorijumu gde je studirao klavir, kompoziciju i instrumentaciju kod Nikolaja Rimskog-Korsakova. Inovativan pristup komponovanju donosi mu pozitivne kritike već za dela koja je stvarao tokom studija. Od 1913. do 1915. godine, Prokofjev putuje po Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Švajcarskoj, te kroz Sibir do Japana i SAD.

Posle izbijanja Oktobarske revolucije u Rusiji, seli se za San Francisko, a nekoliko godina kasnije odlazi u Pariz pa u Nemačku. U Americi nastaje opera “Zaljubljen u tri narandže” koja se premijerno izvodi 1921, a u istom “emigrantskom” periodu nastaju i “Vatreni anđeo”, baleti “Bludni sin”, “Na Dnjepru”, druga, treća i četvrta simfonija, ali i najpoznatiji njegov balet “Romeo i Julija”. Sarađivao je sa Ruskim baletom u Parizu, nastupao kao pijanista po celoj Evropi, a sredinom tridesetih vraća se sa porodicom u otadžbinu.

Povratak umetnika u represivnu zemlju pod vođstvom Staljina izazvao je mnogobrojne spekulacije, dok je sam Prokofjev dosledno tvrdio da nigde nije inspirisan za stvaralaštvo kao u svom Sovjetskom Savezu.

Njegova opera u pet činova “Semjon Kotko”, nastala krajem tridesetih, prva je imala sovjetsku temu, vojnika Crvene armije kao heroja.

Tokom Drugog svetskog rata sarađivao je sa Sergejem Ejzenštajnom na filmovima “Aleksandar Nevski” i “Ivan Grozni”. Tada je nastalo i jedno od njegovih najboljih dela, Šesta simfonija. Kompozitor je evakuisan iz Moskve 1941, napušta suprugu i decu, i rat provodi na Kavkazu, gde stupa u vezu sa spisateljicom Mirom Mendelson. Sa njom je sarađivao na operi “Rat i mir”, zasnovanoj na kapitalnom Tolstojevom delu.

Svoje interesovanje za istorijske elemente, stare igre, i tradicionalne muzičke forme spajao je sa sklonošću inovativnim harmonijama, stvarao je neponovljive kombinacije lirskih i melanholičnih momenata sa snažnim i ekspresivnim melodijama. Prepoznatljivi humor i ironija, neretko groteska, bojili su njegova dela jedinstvene lepote.

Njegov “ruski period” uključuje dela nastala pre privremene emigracije, muziku koja, iako je u jakom kontrastu sa onom kasnog romantizma, nije sasvim nova. I pored toga, neka dela iz ovoga perioda, poput “Skitske svite”, izazvala su skandal. “Strani period” počinje 1918, i još je moderniji, obeležen skoncentrisanim zvukovima i divljim muzičkim epizodama, pa opet, ni ova muzika nije moderna i eksperimentalna u onoj meri u kojoj je to muzika nekih njegovih savremenika.

Do odlučujuće promene njegovog stila došlo je sa povratkom u Sovjetski Savez, a muzika “sovjetskog perioda”, čvršće ukorenjena u tradicije ruske narodne muzike, postala je razumljivija i popularnija. Docnije, Prokofjev je još više uprošćavao svoj stil, a njegova poslednja dela karakterišu lirske tendencije, tiha ravnodušnost i gotovo romantičarsko raspoloženje.

Izvor:RTV/ Novosti/Ilustracija: Wikipedia

KNJIGA MILANA KAŠANINA O GRADOVIMA U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

Nebojša Đorđević    Knjige, Kultura, Vesti

Beleške Milana Kašanina, istoričara umetnosti i književnika, sakupljene su u knjizi “Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji”. Priredila ju je Branka Ivanić a objavio Narodni muzej u Beogradu.

Milan Kašanin sakupljao je građu o srednjovekovnim gradovima i dvorcima oko 50 godina. Sada su u knjizi “Gradovi i dvorci u srednjovekovnoj Srbiji” objavljeni ti njegovi zapisi.

Istini za volju nema mnogo sistematično obrađenog materijala o gradovima i dvorcima toga vremena, zato je ovo i značajno delo, posebno ako imamo u vidu da su ti gradovi manje ili više oštećeni.

Ova knjiga je i opomena da se mora još mnogo učiniti u istraživanju i očuvanju srednjovekovnog nasleđa.

Izvor: RTS

CRNJANSKI JE IDEALAN FILMSKI JUNAK

Nebojša Đorđević    Film, Kultura, Vesti

Miloš Crnjanski, Danilo Bećković( Foto: dokumentacija Politike)

Biografija našeg velikog pisca deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - kaže Danilo Bećković, reditelj dokumentarca „Crnjanski…”

U Kulturnom centru Srbije u Parizu 17. marta prikazan je dokumentarni film „Crnjanski…” reditelja Danila Bećkovića. Slavica Petrović, direktor centra, pozdravila je prilično brojnu publiku, iako se to veče poklapalo sa otvaranjem Salona knjiga. Ipak, bilo je onih koje je znatiželja za Crnjanskim dovela u centar grada. Bila je to izuzetna prilika da se sagleda njegov život posle manje od trideset godina kada je ovde bio u žiži po prevodu njegovih „Seoba”. Film je prikazan u okviru „Festivala Evropa oko Evrope”, koji je osnovala Irina Bilić i koja je posle projekcije rekla da on ravnopravno predstavlja autorski film malih i velikih evropskih kinematografija, kao i da je film o Crnjanskom pravi kreativni istraživački dokumentarni film.

Film je toplo pozdravljen, a njegov autor Danilo Bećković kaže da je Crnjanski idealan filmski junak.

- Njegova biografija deluje kao da je prepisana iz nekog avanturističkog romana - objašnjava Bećković. - Na početku filma nabrajamo šta je sve bio u životu: pisac, pesnik, diplomata, novinar, avio-entuzijasta, učesnik u dvoboju, fudbaler, slikar, knjigovođa, profesor u srednjoj školi… Za razliku od nekih njegovih kolega za koje ne možemo reći mnogo više od toga da su se rodili, pisali i umrli, o njegovom životu bi se mogli napisati celi tomovi. Život Crnjanskog pratio je burnu sudbinu srpskog naroda od kraja 19. do sedamdesetih godina 20. veka. Istorijski događaji su u većoj meri nego kod bilo kog drugog srpskog pisca, osim možda Njegoša, odredili njegov životni put. Takođe je i njegovo delo u velikoj meri politično. Sudbina pojedinca je kod njega uvek neraskidivo povezana sa sudbinom naciona. Zato je film o Milošu Crnjanskom i film o srpskoj istoriji.

Opsesivne teme Crnjanskog su seobe i život emigranata. One se danas čine aktuelnijim nego ikada. O tome reditelj filma kaže:

- Emigracija u vreme Crnjanskog nije bila isto što i sada. Na stranu to što su se i zapadna društva tada oporavljala od posledica Drugog svetskog rata. U pitanju je bila izdvojenost iz matične sredine kakva je danas, sa modernim telekomunikacijama, internetom, satelitskom televizijom - potpuno nemoguća. Mnogima se pozicija emigranta i političkog prognanika u Londonu čini romantičnom. Danas svako ko otputuje van Srbije na dve nedelje odmah piše roman o svom emigrantskom iskustvu. Međutim, za Crnjanskog su godine provedene u egzilu bile veoma mučne. U Jugoslaviji nije mogao da objavljuje, a u Londonu nije imao za koga. Usta su mu godinama bila vezana, a poniženja koja je prošao ogromna. Čim su međunarodna potkusurivanja dovela do toga da se diktatura u Jugoslaviji malo olabavi, on je požurio da se vrati svom narodu i svom jeziku, bez obzira na sva šikaniranja koja je s vremena na vreme morao da istrpi. Kad je reč o srpskim seobama, one i dalje traju, samo nisu tako vidljive kao seobe nekih drugih naroda.

Na pitanje da li je Crnjanski i dalje aktuelan, Danilo Bećković je odgovorio:

- Mi smo čudna sredina u kojoj nikada ništa ne prolazi i nijedna svađa ne zastareva. I danas bi mnogi hteli da se obračunavaju sa Crnjanskim i da ga otpišu jer nije bio politički korektan u vreme kada politička korektnost još nije bila izmišljena. Ima i onih koji bi otpisali ne samo Crnjanskog, nego i celu našu kulturu kao nešto prevaziđeno i nepotrebno. Stalno nas ubeđuju da smo funkcionalno nepismeni i da nam je bolje da takvi i ostanemo, ali ne umeju da objasne zašto je onda Sajam knjiga u Beogradu drugi najposećeniji u Evropi, zašto Fest svake godine poseti jedan grad srednje veličine i kako je moguće da u beogradskim knjižarama možete da nađete sve od Gilgameša do Uelbeka. Za koga se, u zemlji nepismenih, štampaju sve te knjige? U tim knjižarama naći ćete i nova izdanja svih dela Miloša Crnjanskog.

Izvor: Politika/Branka Bogavac