U Zaječaru i Negotinu 12. septembra

Nebojša Radić i Bora Dimitrijević na lokalitetu Feliks Romulijana

Domaćini centralnog programa Dana evropske baštine u Srbiji, koji se ove godine održava 12. septembra, biće Negotin i Zaječar. Tema manifestacije koja se istovremeno održava u 49 evropskih zemalja ove godine glasi „Kulturna baština i održivi razvoj”. Programi će biti realizovani u Rajačkim pimnicama, jedinstvenom arhitektonskom kompleksu vinskih podruma, u Narodnom muzeju u Zaječaru i na arheološkom lokalitetu Feliks Romulijana.

Ministar kulture Nebojša Bradić istakao je na konferenciji za štampu da su Rajačke pimnice ove godine uvršćene na listu dobara koja će narednih godina biti nominovana za upis u Svetsku kulturnu baštinu.

Prema zvaničnoj evidenciji, na Rajačkim pimnicama sada ima 160 starih vinskih podruma građenih od tesanog kamena, pokrivenih ćeramidom, delimično ukopanih u zemlju kako bi temperatura u njima vrlo malo varirala tokom godine.

U Narodnom muzeju u Zaječaru biće otvorena nova stalna postavka, rekao je direktor te ustanove Bora Dimitrijević, koji je dodao da se raduje što će posle 40 godina predmeti iz etnološke, istorijske i umetničke zbirke biti predstavljeni na moderan način. Idejnim rešenjem i koncepcijom izlaganja ispričana je priča o počecima života na prostoru današnjeg grada, o lokalitetu Feliks Romulijana, o istoriji Zaječara i okoline, o kulturnoj i nacionalnoj raznolikosti stanovnika tog dela Srbije.

U Zaječaru će takođe biti otvorena gostujuća arheološka izložba iz Turn Severina „Rimska Drobeta i njeno područje”, koju priređuje Muzej „Portile de fier” iz Rumunije. Rimsko utvrđenje Drobeta prva je rimska građevina od kamena na teritoriji Dakije, a njegova osnovna uloga je bila da odbrani čuveni Trajanov most koji je sagradio Apolodor iz Damaska.

Narodni muzej u Zaječaru osnovan je 27. marta 1951. U njegovom sastavu su Radul-begov konak, Turska vodenica, Muzej zdravstva, Zadužbina „Nikola Pašić” i arheološko nalazište Feliks Romulijana, na Uneskovoj listi od 2007. godine.

Izvor: Blic/Beta Foto: J. Vučetić

Džejms Kameron najavio za 2012. godinu 3D verziju filma „Titanik” povodom sto godina čuvenog brodoloma

Reditelj Džejms Kameron izjavio je u Parizu da planira da snimi dva nastavka naučnofantastičnog filma „Avatar”, kao i da će 2012. godine u prodavnice stići 3D verzija njegovog hita „Titanik”.

„Ako sve bude po planu, voleo bih da snimim još dva ‘Avatara’”, rekao je reditelj dnevniku „Figaro”, povodom francuske premijere osam minuta duže verzije „Avatara” koja je u svetskim bioskopima počela da se prikazuje 28. avgusta.

„Moj prioritet je da dovršim roman ‘Avatar’, i da ga objavim krajem ove ili početkom 2011″, izjavio je Kameron, i objasnio da će u romanu izneti mnoge elemente koje nije mogao detaljno da obradi u filmu.

Popularni reditelj je dodao da još nije počeo da piše scenario za nastavke „Avatara”, ali da trenutno „pravi skice” za nastavke najisplativijeg filma svih vremena, koji je samo u bioskopima inkasirao 2,7 milijardi dolara.

Kameron je najavio da će 3D verzija njegovog filma „Titanik”, koji je 1997. osvojio 11 Oskara, biti prikazivan od aprila 2012. godine, povodom stogodišnjice brodoloma u kojem je potonuo čuveni brod.

Izvor: Politika I. A.

Na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu započeli su obimni istraživački radovi koji će rezultirati izgledom tog lokaliteta iz vremena Konstantina Velikog (271-337), istaknuto je danas prilikom razgovora gradonačelnika Niša Miloša Simonovića sa arheolozima.

Cilj je da do 2013. godine, kada se obeležava 17 vekova Milanskog edikta (313. godine), najveći deo arheološkog blaga na Medijani bude prezentovan i dostupan posetiocima.

Arheolozi trenutno rade, kako su anveli, na istraživanju carske palate i na oslobađaju svih prostorija vile od šuta i kasnijih naslaga, a zatim bi usledili radovi konzervacije.

Otkopavaju se tri prostorije na severnom delu vile koji je bio svečani i gde se održavao kompletan ceremonijal.

Drugi deo iskopavanja obaviće se na južnom, ulaznom delu vile gde će morati da se otvore još neke prostorije i tremovi. Tako će vila dobiti izgled iz vremena Konstantina Velikog i njegovih naslednika.

Rukovodilac projektnog tima Gordana Milošević rekla je novinarima da će se na osnovu analize izvršiti autentičnost do određenog procenta i da će se na osnovu toga raditi projekat rekonstrukcije.

U godini obeležavanja 17 vekova MIlanskog edikta videće se ulazni deo sa pilonima i ulazni deo u samu vilu sa baldahinom, rekonstruisan ceo portik,a biće dorađena bašta kao obeležje tetrarhijske arhitekture Rima, navela je ona.

Miloševićeva je kazala da će biti rekonstruisana sala za audijencije u koju će biti vraćena kopija bronzane ograde, kao i skulpture koje su nađene na tom prostoru.

Radove finsansira Ministarstvo kulture, a grad će finansirati radove na izgradnji infrastrukture na lokalitetu.

Simonović je rekao da je novac za radove odobren još pre tri godine i izrazio zadovoljstvo što će prva odobrena sredstva u visini od 54 miliona dinara biti iskorišćena za obimne radove na Medijani.

Od prvobitne zamisli pokrivanja lokaliteta se odustalo, jer su iskustva u svetu na sličnim lokalitetima pokazala da to nije najbolji način zaštite.

Prvi koji je označio Medijanu kao “carski letnjikovac” bio je Feliks Kanic 1864. godine, a organizovana istraživanja na Medijani počela su 1932. godine.

Posleratna istraživanja organizovana su počev od 1961. godine.

Pretpostavlja se da je podizanje vila na Medijani započeto u drugoj polovini trećeg, a nastavljeno većim intenzitetom u četvrtom veku.

U dosadašnjim iskopavanjima otkrivena je carska palata sa peristilom, terme, baptiserijum (krstionica), horeum (žitnica), dve vile rustike.

Prostorije su ukrašene mozaicima,a na Medijani su nađene i mnogobrojne skulpture (Asklepija, Higije, Dionisa, Herakla, Satira).

Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Blic

Dobitnica ovogodišnje čileanske Nacionalne nagrade za književnost poznata spisateljica Isabel Aljende i nećaka ubijenog čileanskog predsednika Salvadora Aljendea uzburkala je duhove u svojoj zemlji. Naime, mnogo je onih koji misle da je nagrada došla u pogrešne ruke, da je žiri radio pod dosad nezapamćenim pritiskom i da je reč o političkoj priči, odnosno ispravljanju istorijske nepravde nanete porodici Aljende. Podsetimo, nakon ubistva Isabelinog rođaka, tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea, Čile je zapao u dugogodišnju diktaturu generala Augusta Pinočea.

Reakcije na to što je dobila državnu nagradu za književnost su podeljene. Horhe Edvards, čileanski književnik i dobitnik najznačajnije nagrade za hispansku književnost „Servantes”, kaže da je ova spisateljica poznata širom sveta i da poseduje neverovatan dar za pripovedanje što je u Čileu često ostajalo neprimećeno. „Razumljivo je što je dobila nagradu”, kaže on.

Hose Migel Vargas koji je ovo priznanje dobio 2006. godine bio je mnogo suzdržaniji: „Ako nagradu posmatramo sa isključivo književnog stanovišta, a tako bi moralo biti, niko je ne spori. Umeće pripovedanja Isabel je dokazala: Sa malo reči ona ume upečatljivo da opiše likove, ali to za ovakvo priznanje nije dovoljno”, ukazuje Vargas.

Armando Uribe, dobitnik državne nagrade 2004, dajući izjavu za ugledni prestonički dnevnik „Merkurio” bio je najprecizniji u osudi Aljendeove: „Dodeljivanje ove nagrade postalo je skandalozno. Pritisak na žiri bio je toliko očigledan. Slala su se pisma, pozivalo se telefonom, potpisivale su se peticije. Pritiskali su svi: bivši predsednici, poslanici, senatori, samo da gospođa Aljende dobije nagradu. Tako nešto se u istoriji Čilea nikada nije dogodilo. Zbog ovoga što se sada dešava, sramota me je što sam svojevremeno dobio ovo priznanje.”

Stupci dva vodeća politička dnevnika, levičarske „Tersere” i desničarskog „Merkurija” puni su reakcija. Koliko je sve što ima veze sa porodicom Aljende u Čileu „delikatno” govori vest koju prenosi jučerašnja „Tersera” da je policija u subotu bila primorana da u Seronaviji suzavcem razjuri osamdeset manifestanata koji su se okupili da obeleže četrdesetu godišnjicu pobede Salvadora Aljendea na predsedničkim izborima. U intervjuu objavljenom u jučerašnjem „Merkuriju” oglasila se i Isabel Aljende koja je ovde između ostalog rekla: „Ne može se neko potceniti zato što je uspešan. Mnogo mi znači što mi je ovo priznanje dodeljeno u mojoj zemlji. Ali, nagradu su mi doneli verni čitaoci.”

Nacionalna nagrada za književnost dodeljuje se za dan državnosti u Čileu, a stvar ovaj put dobija na težini budući da ova zemlja proslavlja ovaj praznik dvestoti put.

Izvor: Danas Vladimir Matković

Najbolji roman u 2009. godini

Photo: radiosarajevo.ba

Nagrada “Meša Selimović” uručena je Mirjani Đurđević iz Beograda za roman “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac”, na završnoj svečanosti 10. književnih susreta “Cum grano salis” u Tuzli.

Književni susreti su održani u znaku obeležavanja 100 godišnice rođenja velikog pisca iz BiH po kom je ta prestižna nagrada dobila ime. Prema odluci žirija, saopštenoj u subotu uveče, roman Mirjane Đurđević najbolji je roman objavljen u 2009. godini na govornom prostoru BiH, Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Žiri koji je radio u sastavu: Miljenko Jergović, Angela Rićter, Steven Tontić, Zdenko Lešić i Alma Denić Grabić, birao je od 15 predloženih romana selektora iz te četiri zemlje. Načelnik opštne Tuzla Jasmin Imamović uručio je nagradu Mirjani Đurđević, koja je tom prilikom rekla da je uzbuđena, presrećna i iznenađena, s obzirom da se preostala četiri nominovana romana bave daleko ozbiljnijim temama nego što se bavi njen roman.

“To znači da nam je svima malo bolje” prokomentarisala je dobitnica, a prenosi portal RadioSarajevo.ba.

Kao predsednik žirija, Miljenko Jergović je rekao kako smisao nominacija nije da se “kao u Hollywoodu glumci slikaju pred dodelu nagrade, već da se čitatelji upute u romane. Nominacija je preporuka čitateljima da čitaju ove knjige”. Jergović je naglasio da je odluka o najboljem romanu donešena jednoglasno.

Kako se navodi u saopštenju žirija, ovaj roman je “živopisna slika jednog vremena oplemenjena vedrinom pripovedanja”, u kome pripovedačica “s ironijom i humorom priča o jednom veselom svetu, koji nije svestan kataklizme koja se sprema sa jačanjem nacizma u Nemačkoj”.

“To je atmosfera Beograda pred Drugi svetski rat, s pričom koja se vrti uglavnom oko male kalmičke populacije koja se naselila u Beogradu zajedno sa Rusima izbeglim pred oktobarskom revolucijom. Roman Mirjane Đurđević predstavlja značajan doprinos savremenoj romanesknoj književnosti ovog podneblja”, kaže se u saoštenju žirija.

U uži izbor za nagradu “Meša Selimović” ovogodišnjih 10. Međunarodnih susreta “Cum grano salis” bili su romani “Pjesme divljih ptica” Enesa Karića (BiH), “Sedam strahova” Selvedina Avdića (BiH i Srbija), “Kaja, Beograd i dobri Amerikanac” Mirjane Đurđević (Srbija), “Tri slike pobede” Zvonka Karanovića (Srbija) i “Unterstadt” hrvatske autorke Ivane Šojat Kuči.

Mirjana Đurđević je rođena je 1956. u Beogradu, gde je diplomirala na Građevinskom fakultetu i dugo godina radila u urbanizmu. Radi kao profesorica na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi i kao spisateljica. Osim stručnih tekstova, objavila je i: Čas anatomije na građevinskom fakultetu (2001); Treći sektor ili žena sama u tranziciji (2001, 2006, 2009); Ubistvo u Akademiji nauka (2002, 2007); Parking svetog Savatija (2003, 2008); Deda Rankove riblje teorije (2004); Aždajin osmeh (2004); Jacuzzi u liftu (2005); Prvi, drugi, treći čovek (2006, 2008); Čuvari svetinje (2007, 2008), Čim preživim ovaj roman (2008, 2009), te nagrađena - Kaja, Beograd i dobri Amerikanac (2009).

Izvor: e-novine