ROĐENDANSKA - Nebojša Đorđević

Aleksandra Radovanović    Poezija

 

ROĐENDANSKA

Nisi nalik ni na koga na ovom svetu
A OPET, OČI TI (ZLATNE) ISKRE
Srce jedino mesto dostojno pažnje
DOBRO JE ZNATI “GRAD” I ZALUTATI
Ući u Red zabranjenih postupaka
Slikati biće, slikati bićem…
PRESLIKATI BIĆE
Les bijoux doivent etre sauvages
(Ukrasi moraju biti divlji)

 

 

 

ALEKSANDAR LJUBIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Aleksandar Ljubić, rođen je u Boru, 01.10.1991. godine. Student je Elektronskog fakulteta u Nišu. Piše poeziju i pripovetke. Njegova poezija dotiče u srž svakodnevice, baveći se svim onim što dotiče “moderno ponašanje” čoveka. Zastupljena je po zbornicima i književnim listovima.

 

ISTORIJA POLJUPCA

 

Verovala je u bajke
U Atome i kosmos
U crne rupe i večnu ljubav
Strukturu paučine

Tek ovlaš dodir ramenom
I ona se zateturala
Prosuvši svoju biografiju

Sa druge strane stakla

Padaju neke dosadne kiše
Prestaće sutra

Kažu ljudi

Nekada je u kapima
Stanovao Bog
Sad su ga Atomi najuril

I hod na štulama

Volela je crveni karmin

Neke odvratne kiše ovih dana

Bila je kentaur

 

BESMRTNOST

 

Moje oči su pratile liniju
Lagano
Kao vožnja kroz pustinju
Gde nije jasno šta nas opčinjava
Veličina ili svetlost?

Mali i beskonačni istovremeno

Moje ruke pratile su liniju
Njenog boka
Skidala je odeću
I gledala me smešeći se iz sredine bića

I bilu je tu i besmrtnosti, svakako

Plesala po mesečini
A sa njom moje oči
Ili moj um


POGLED ODOZGO

Sa platnima mesto lica
Gde slikaju ekspresionisti

Napućenih usana osvajaju vikend

Umetnici, veliki i mali
Sa svojom slikom u novčaniku

Loš život neradnika
Gledanje na sat i život bez smisla

Vrtoglavica se nastavlja

 

FILM

 

Progoni me čudna slika

Žena

Sklona besmislu

Smeši se

Bašta njenih snova

Pusta

Samo tišina raste

U vrtovima

DAVNO ODGLEDAN FILM POČINJE

 

ODRAZ

 

Njen lik

Pretočen u ogledalima

Duša

Uništena snovima

Vizir

Prljav

Zahtevajući sebe

Zahtevajući nju

 

PESNIČKO VEČE

Sede u pačjoj školi
Kriju se po kosmosima
Prljavim hotelima i vozovima

Vezujući vokabulare
Verovatnoću i povez za oči

Kataraktu sačinjenu od vizije

Viju u raspravama o Hegelu i Ničeu
Kao i himnu (o )drugu Titu

A zar bi iko poželeo
Da bude drugačije

 

Nebojša Đorđević - PESME O ITALIJANSKIM SLIKARIMA

Aleksandra Radovanović    Poezija

GOVOR BOJOM GAETANA SABATINIJA(IL MUTOLO)

DUGIM PUTEM JE IŠAO U DALJINU
ZA OSTATAK SVETA GLUV I NEM

Ne čekaj duži pogled
Na svoju radost
Dok svetlost boja gusti
Reči odlaze brze
u vek bez imena…
Zime nejednake prašahu dahom
Ćuteću belinu
Pronose preko polja,
Prsima se nadmeću
Sa zemljom i mineralima,
Ponekad obiđu Mlečni put
Uz poneki fijuk ili vek
O RADOSTI BOJENJA NE GOVORIMO
GLAS MOŽEMO NACRTATI.

 

ILUZIONISTIČKE KOMPOZICIJE IZ PERSPEKTIVE ANDREA MANTENJE

KONTRAST JURI ILI U RAVNOTEŽU ILI U PERSPEKTIVU
DOK KOMPOZICIJA ŽMURI NAD PROSTOROM

Proučava se optika,
Anatomija ljudskog tela, pokret
Lebdi do savršenstva
Iz načina na koji se doima
MRTVI HRIST SKRAĆENIH NOGU
Stare navike odlaze
Nošene po pravilu
Na neko malo mesto

Dvorski sud u Mantovi
Vatren, predočen sebi

DŽELATI SPREMAJU VEČERU

Ispod ponora gladni čekaju(na)

Završni juriš.

 

KAMERA OPSKURA ĐOVANIJA ANTONIJA KANALA(KANALETO)

NAROČITO SVETLO PADA
NA UDALJENI DEO GRADA
(TO)IZLAZE TOPOGRAFSKE
MEĐUVEZE IZ MOĆI IZOŠTRAVANJA


Znam  jedno drvo gde Sunce spava,
Povremeno se sakrije od znatiželjnika
Koji vrebaju njegova pomračenja

Poznajem umetnika koji ga razume,
PONEKAD GA TAJNO PREVEZE U SVOJIM SLIKAMA
Integralno, u komadu ili raščlanjeno na zrake

Pazeći pritom da ne pomeša
Trodimenziionalnost

Njihovi sastanci dešavaju se
Za poprsjima dvorskih dama,
Leđima gondolijera
Kanalima, naročito unapred
Dogovorenim građevinama,
Zauzvrat
NAJSTARIJA OD SVIH RADOSTI
Bogato daruje načinom
Prikaza prirodnih perspektiva
SMANJENJEM I UVELIČAVANJM FIGURA
Proširenim pogledom
Nevidljivim za druge.

 

NIKOLI ŽIVANOVIĆU NAGRADA “BRANKO MILJKOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Konkursi, Poezija, Vesti

Nagradu dodeljuje grad Niš, a finansijski je podržava Ministarstvo kulture i informisanja, dok je Niški kulturni centar organizator dodele te prestižne nagrade koja se sastoji od Povelje i novčanog iznosa.

Nagrada “Branko Miljković” uručena je večeras u Nišu Nikoli Živanoviću za knjigu “Carmina Galli” u izdanju Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Nagradu je laureatu uručio niški gradonačelnik Zoran Perišić, a priznanje se dodeljuje za najbolju pesničku zbirku u prošloj godini.

Žiri je radio u sastavu Nikola Vujčić, Aleksandar Kostadinović i Goran Stanković, a na konkurs je pristiglo oko 150 pesničkih knjiga.

Nagrada “Branko Miljković” dodeljuje se od 1971. godine.

Izvor:Blic Online/Tanjug Foto: Tanjug

TOMISLAV MIJOVIĆ - Izbor iz poezije

Nebojša Đorđević    Poezija

Portret Pesnika, rad Miroslava Anđelkovića

Tomislаv Mijović (1932), Negotin, objаvio je petnaestak knjigа poezije nа srpskom i izbor nа itаlijаnskom jeziku.

Kao pesnik, esejistа, urednik brojnih čаsopisа i knjigа, dаo je značajan doprinos književnom, a i muzičkom i likovnom životu u Timočkoj krаjini. Podstаkаo je osnivаnje Festivаlа poezije mlаdih u Zаječаru, Borskih susretа bаlkаnskih književnikа, pozorišnih Dаnа Zorаnа Rаdmilovićа, Likovne kolonije Gаmzigrаd, а kаo pesnik “utkаo” je sebe u “Mokrаnjčeve dаne”.

Jedаn je od osnivаčа i prvi predsednik Krаjinskog književnog krugа. Bezmаlo polа vekа uređivаo je čuveni čаsopis Rаzvitаk.

Tomislаv Mijović  je dobio niz nаgrаdа i priznаnjа: Vukovu nаgrаdu, Milаn Rаkić, Srboljub Mitić, Srebrnu medаlju Feliks Romuliаnа zа životno delo, Povelju Kаrаđorđe, Zlаtnu znаčku KPZ Srbije… Nosilаc je Ordenа sа srebrnim vencem i Ordenа Republike Srbije sа bronzаnim vencem.
Mijović je dobitnik i Jubilаrne medаlje UKS povodom stogodišnjice književničke orgаnizаcije.

 

ROĐENJE

Jutros je neko dočepao za grlo tišinu.
I svi znamo:
međ nama je još jedna golišava čigra,
još neko ko će da voli vrapce
i kreket s obližnje reke,
još neko ko će da strepi nad životom Pepeljuge
da ganja leptire,
i bude zaljubljen u nacrtanu njušku zeca.
Jutros je neko dočepao za grlo tišinu.

 

UZ TEBE JE I U TEBI
(PREPOZNAVANJE DVOJNIKA)

Uz tebe je i u tebi i kad spavaš ne odlazi
Uvek budno nadzire te i revnosno proverava
Pre no išta i pomisliš zlomisao pronalazi
Što još nisi izrekao podozrivo preslušava

Kud god kreneš krene ono kad ti staneš ono stane
Da te skoli i ulovi oko tebe obigrava
Motri ozgo motri ozdo i vreba sa svake strane
I uzdužno i poprečno neprekidno odmerava

Zaviruje svud da dozna i šta u snu naslućuješ
Zašto ćutiš kada ćutiš kom ugađaš s kim se svađaš
I kome se podruguješ koga psuješ na šta pljuješ
Nagoni te da zastaješ odustaješ sve odgađaš

Kakva si to i kome si smetnja pretnja i prepreka
I kad si se namrštio i kad si se nasmešio
Zar je svaki tvoj iskorak ili kretnja i izreka
Ono što si pogrešio o nešto se ogrešio

Unapred si ti okrivljen i nikada većeš znati
Kome ko si i kakav si doušnički dojavljuje
Pa u tebi strah narasta kao da te zverka prati
Primiče se njuši dahće i radosno oblizuje

Uz tebe je i u tebi i kako te samo merka
Iz prikrajka kao avet čas stooka a čas slepa
Osvrćeš se uplašeno ono samo tvoja senka
A i ona naćuljena kao senka podvirepa

 

U NAMA I VAN NAS

I

Sa svih strana ulazim u sve svoje ruke
pa preklinjem vode i ptice
i list što se otkinuo i pada
da mi otkriju da me nauče
šta ću sa kamenjem ovoga što mogu tek sutra da kažem

Živi tajna
daleko preko sedam brda od mene
daleko preko sedam brda u meni

Ja ćutim
a boli ova reč i nereč skupljena oberučke
Ja ćutim
do drške zariven u sebe

II

Duboko udahnem vazduh
za sebe i još nekoga
pa se otvori vir i mir
i predvečerje u ovoj muci tela

Stanem prkosno pred poglede
za sebe i još nekoga
Tad vetar s nas kore zguli
Strah nas i stid što smo goli
I bol je to
Al stojim

Po njušci vuka ove noći
u zmiju što se u klupko svija
za sebe i još nekoga
Tad svi zli neznani u meni
u goru reč
u goru ruku
i krv kurjaka

III

U meni crv i klica
Van mene crv i klica
Pod grlom ruka muka

Pronosim kroz zub kroz nož i rog
krvave krpe tela
i dišem na škrge rana
u noći od gavrana
i vazduh za druge bivam

Umirem
pa ničem iz zemlje i korenja
ustajem iz voda
rađam se iz voća
Postajem gradovi i neke Zelengore
a ja utrobom snivan

Pa opet
U meni krv i klica
Van mene krv i klica
Pod grlom ruka muka

IV

Podmeće mi nogu
i koren i kamen i nebo
Padam na nos -
smeju mi se
Padam na leđa -
okreću mi leđa
U zid čelom
rukama za gole nože
učiniti nemoguće
dragog sebe da presretnem

Kroz bes mora
kroz bes neba
po očvrslom besu zemlje
dragom sebi u pohode

A stope jedva dižem
iz smole umora
A snagu s mukom otimam
od tople varke jastuka
A koraci mi krvare
od srče palog neba
A konji vetra željnih želja
međusobno zavađenih
raznose me po ledini
O vetrovi O vetrovi

V

Iz mene mnogi životi na smrt naviknuti
a uokolo još više uludog umiranja
Iz mene ruke dobrote
a uokolo sramote
Iz mene iglat vrisak
A uokolo gluhote
Iz mene nemoćna psovka
kučko kurvo krvi posustala
Iz mene hleb i pesma
upinjanja tvrdoglavog
Iz mene i uokolo
I za me

VI

Zavoleo sam tri sveta
crnim zlom i belom dobrotom
I jabuku zavoleo
I crva i zube u jabuci
Sve slepilom
Usnom žednom u bunilu
Zavoleo sam njen smeh
što se laktovima probija na videlo
na svet beli neveseli
Zavoleo sam
I ogoleo
I oboleo