IZLOŽBA POSVEĆENA MIROU OTVORENA U MILANU

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Izložba posvećena delima španskog slikara Žoana (Hoana) Miroa otvorena je danas u Milanu, gde je predstavljena promena tehnike i materijala čuvenog umetnika.

Izložba “Žoan Miro - Snaga pažnje”, predstavlja oko 100 slika i skulptura Miroovog tumačenja sveta pod uticajem nadrealista i pesnika 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.

Miroov unuk, Žoan Punijet Miro, izjavio je da su boja, oblik i materijali bili ključni u radu umetnika iz španske pokrajine Katalonija.

Prema njegovim rečima, njegov deda je razumeo “čaroliju boje, tumačenja snova i poezije nadrealizma”.

Izložba u Muzeju kulture u Milanu traje do 11. septembra.

Žoan Miro (1893-1983) bio je španski slikar, vajar i keramičar. Bavio se i primenjenom umetnošću i grafikom, a posebno su čuveni njegovi murali.

Njegova dela pripadaju pravcu nadrealizma.

Izvor: Beta

VAN GOG - TRAGIČNA SUDBINA VELIKOG UMETNIKA

Nebojša Đorđević    Slikarstvo, Vesti

Vinset Van Gog autoportret

Jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najuticajnijih slikara na svetu, Vinsent Van Gog umro je na jučerašnji dan 29. jula 1890. godine pošto je dva dana ranije pucao sebi u prsa.

On je zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a imao je 37 godina kada je sebi oduzeo život.

Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za manje od tri godine i to pred kraj života.

Specifična su po strastvenim pokretima četke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i forme. Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom da je za 10 godina, koliko je slikao, napravio oko 900 dela.

Među najpoznatijim su mu dela iz serije Suncokreti, zatim Irisi, autoportreti, Žitno polje sa čempresima…

On je jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma i decenijama posle smrti jedna je od najuticajnijih figura u umetnosti. Hiljade njegovih slika i crteža i danas se kopiraju, a njegov stil i dalje služi kao inspiracija mnogim mladim umetnicima.

Njegov neponovljivi spoj forme i sadržaja je moćan, dramatičan, lirski ritmičan, maštovit i emotivan, a za samog umetnika je predstavljao način da objasni svoju borbu protiv ludila i njegovo razumevanje duhovne suštine, čoveka i prirode.

Osim što je bio veliki umetnik, Van Gog je ostao poznat i po svojoj ekscentričnosti i ćudljivoj naravi što je i pokazao kada je u napadu besa i ljubomore sam sebi odsekao uho.

Rođen je 1853. godine u Zundertu u Holandiji, a odrastao je uz majku, oca sveštenika, tri sestre i dva brata. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima i zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama u Londonu.

Ovaj, slabo plaćeni posao je napustio nakon čega je neko vreme radio kao učitelj i tada se oprobava u slikarstvu radeći socijalne teme - radnike u rudniku i njihove porodice.

Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gđe upoznaje Anri de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, smogao je snage i vere u sebe da nastavi da slika. Iz Pariza odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Gogen pre odlaska na Južna mora.

Izvor: Blic Online/ Tanjug

ŠPANSKI MAJSTORI U GALERIJI “NEW MOMENT”

Nebojša Đorđević    Muzika, Slikarstvo, Vesti

Foto: New moment

Dela najvećih španskih majstora slikarstva biće izložena od 10. septembra.

Izložba “Cuatros gatos” (”Četiri mačke”) biće otvorena 10. septembra, i na jednom mestu će sakupiti dela Dalija, Pikasa, Miroa i Tapiesa.

Izložba je dobila ime po čuvenom istoimenom kafiću u Barseloni, u kojem su se okupljala najveća umetnička imena s početka XX veka.

Dela Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Huana Miroa i Antonija Tapiesa predstavlja grafiku kao medij jednih od najznačajnijih umetnika savremenog doba.

Dela najvećih španskih majstora, posetioci New Moment galerije će imati priliku da vide u periodu od mesec dana, a ulaz je slobodan.

Izvor: Mondo

UKRADENE SLIKE PIKASA, MONEA, MATISA SPALJENE U RUMUNIJI?

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

Nacionalni istorijski muzej Rumunije analizira pepeo iz peći Olge Dogaru, majke Radua Dogarua, jednog od trojice osumnjičenih za krađu slika iz roterdamske Kunsthal galerije prošle godine, kako bi se ustanovilo da li se u pepelu nalaze ostaci sedam ukradenih slika Pikasa, Monea, Matisa i drugih.

Olga Dogaru rekla je policiji da je iz straha za svog sina, koji je uhapšen u januaru, zakopala ukradene slike prvo u napuštenoj kući, a potom na groblju u selu Karakliju. Kako je objasnila, kada je policija počela da pretražuje selo u potrazi za ukradenim slikama u februaru, odlučila je da ih otkopa i spal.

Portparolka tužioca Gabriela Kiru nagovestila je da vlasti nisu potpuno uverene u istinitost Olgine priče, kao i da je moguće da će proći meseci pre nego što rezultati analize pepela budu gotovi.

Da podsetimo, lopovi su 16. oktobra prošle godine provalili kroz izlaz za slučaj opasnosti u Kunsthal galeriju, zgrabili slike i pobegli i to sve u roku od dva minuta. Policija koja je stigla pet minuta nakon što se oglasio alarm naišla je na prazne zidove, polomljene drške i tragove guma u travnjaku ispred galerije

Među ukradenim slikama su Pikasov „Harlekinova glava” (1971), Moneov „Vaterlo most, London” (1901) i „Čering kros bridž, London”, Matisova „Devojčica koja čita u belom i žutom” (1919), Gogenova „Devojka ispred otvorenog prozora” (1898), De Haanov „Autoportret” (oko 1890) i delo Lusijana Freuda iz 2002. „Žena sa zatvorenim očima”. Ukradene slike potiču iz privatne Triton fondacije, odnosno kolekcije avangardnih dela koju je sastavio multimilioner Vilema Kordia i njegova supruga.

Radu Dogaru sa drugom dvojicom okrivljenih ostaje u pritvoru dok istražitelji traže slike i ostale dokaze.

Izvor; Danas/ M. R.

VELIKA RETROSPEKTIVA SALVADORA DALIJA U MADRIDU

Nebojša Đorđević    Kultura, Slikarstvo, Vesti

U Muzeju kraljice Sofije u Madridu sutra će biti otvorena velika restrospektiva radova španskog nadrealističkog umetnika Salvadora Dalija (1904-1989) koja istražuje način na koji su njegovi eksperimenti u slikarstvu, filmu i reklami uticali na umetnost.

Izložba sadrži više od 200 slika, skulptura, crteža, pisanih tekstova i isečaka iz filmova nastalih u periodu od 1920-ih do 1980-ih godina, uključujući i 30 dela koja dosad nikada nizu prikazana u Španiji.

- Želeli smo da prokažemo bogatstvo Dalijevog stvaralaštva. Želeli smo da predstavimo celokupno delo ovog umetnika, kompleksne, paradoksalne i kontroverzne ličnosti - kazao je Žan-Iber Marten, jedan od kustosa izložbe.

I dok jedni umetnika prepoznatljivih crnih brkova hvale kao kreativnog genija, autora upečatljivih koliko i bizarnih prizora, drugi pak smatraju da je bio samo vrhunski majstor samoreklamiranja.

Glavna atrakcija ove retrospektive je poznata Dalijeva slika curenja satova, “Trajnost memorije”, nastala 1931. godine, koju je za potrebe izložbe pozajmnjena od njujorškog MoMA.

Pored slika, posetioci izložbe, koja traje do 2. septembra, imaće priliku da vide brojne fotografije i nekoliko filmova kao i jednu reklamu za čokoladu Lanven koja se vrtela na francuskoj televiziji tokom 1960-ih godina.

- Dali je interesantan umetnik jer lavira između poštovanja prema tradiciji velikih majstora i neutoljive želje za svim što je novo - kazao je Montse Aguer, još jedan kustos izložbe.

- Dali je živeo u doba kada je slikarstvo neumoljivo uzmicalo pred drugim umetničkim formama kao što su fotografija, film i konceptualna umetnost, a on se u svemu tome okušao - naveo je on.

Među filmovima na izložbi je i kratki nemi film iz 1929. godine, “Andaluzijski pas”, koji je Dali napisao zajedno sa španskim rediteljem Luisom Bunjuelom, sa čuvenom scenom oka presečnog britvom, kao i “Destino”, kratki animirani film koji je Dali uradio za studio Volta Diznija, a koji je prvi put javno prikazan 2003.

Izvor: BlicOnline/Tanjug Foto:AFP