Biblia-sacra.jpg

Dela Salvadora Dali, španskog slikara koji je veći deo života proveo u Francuskoj, a svet zadužio originalnim pristupom slikarstvu poznatom kao nederalizam, predstavaljaju se u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.

Izložba “Salvador Dali: Božanstveni svetovi”, na kojoj je predstavljeno više od 200 ilustracija tog španskog slikara, biće otvorena večeres u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu.

Na izložbi koja će trajati do 14. novembra prvi put u Srbiji biće predstvavljeno više od 200 grafičkih listova iz dva najobimnija Dalijeva opusa “Biblija Sakra” i “Božanstvena komedija”, najavljeno je iz Muzeja istorije Jugoslavije.

Biće izložene i dve potpune dekompozicije drvoreza “Božanstvene komedije” (70 grafičkih listova), šest originalnih knjiga “Božanstvene komedije”, kao i markice italijanske vlade posvećene 700. godišnjici rođenja tvorca tog dela Dantea Aligijerija.

Dalijeve ilustracije za Bibliju čini 105 litografija, urađenih po gvaš originalima. Bibliju je 1969. godine objavila izdavačka kuća “Rižoli” u Milanu.

“Biblija Sakra” se smatra najobimnijim objavljenim Dalijevim delom. Autor ga je stvarao između 1963. i 1969. Naručilac je bio Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Alberto, koji je sebi postavio zadatak da umetnika vrati veri u Boga.

Pucao bojom na sliku

Dali je u izradi ilustracija koristio i posebnu tehniku - buletizam, svoj sopstveni izum. Arkebuzu (vrstu starinskog pištolja) punio je kapsulama s bojom i ispaljivao ih na prazan papir. Spontane fleke koje je tako dobio uključio je u ilustracije.

Bilia-sacra-2.jpg

Kada ga je italijanska vlada na 700. godišnjicu Danteovog rođenja angažovala da ilustruje posebno izdanje “Božanstvene komedije”, Dali je izjavio da to delo oslikava njegov lični duhovni razvoj.

Kasnije je, međutim, rekao da “Božanstvenu komediju” nikada nije čitao.

Dali je za “Božanstvenu komediju” napravio 101 akvarel. Italijanski Državni poligrafički institut objavio je prvobitno knjigu sa sedam reprodukcija akvarela u punoj veličini.

Komunistička partija Italije protestvovala je, međutim, protiv “rasipanja novca”, a nacionalisti su se bunili što Danteovo delo ilustruje Španac.

Na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih marki koje će moći da se vide na izložbi.

Projekat je 1959. godine preuzela i finansirala francuska izdavačka kuća Editions d’Art Les Heures Claires.

Delo su izvodila dva visoko kvalifikovana gravira za posebne vrste drvoreza - ksilografiju. Delo je pod umetnikovim nadzorom rađeno od 1959. do 1963. godine, a objavljeno je u Parizu u šest knjiga.

Na izložbi u Beogradu moći će da se vide grafički listovi iz francuskog izdanja.

Ovako obimna izložba Dalijevih radova pre Beograda, bila je postavljena samo u Sloveniji, na Bledu i u Mariboru, kao i u Njujorku.

Cena individualne ulaznice za izložbu je 450 dinara, dok ulaznice za đake i studente (uz važeće školske legitimacije), za penzionere idecu mlađu od 10 godina, kao i za grupe od više od 10 ljudi koštaju 300 dinara.

Izvor: B 92

Dela čuvene meksičke slikarke Fride Kalo predstavljena u bečkom Kunstforumu. Među slikama koje će ljubitelji umetnosti videti, prvi put biće predstavljen poslednji autoportret Fride Kalo. Izložba će trajati do 5. decembra.

U bečkom Kunstforumu otvara se jedna od najvećih retrospektiva stvaralaštva meksičke umetnice Fride Kalo. Nju je prošlog proleća u Berlinu videlo 240.000 ljudi.

“Frida je za sobom ostavila oko 130 ulja na platnu. Mi ćemo izložiti njih 60, a ukupno 150 dela, zbog čega je to jedna značajna izložba”, kazala je Ingrid Bruger .

Pored ulja na platnu, uključujući čuvene autoportrete meksičke slikarke koja je živela od 1907. do 1954, u Beču će biti izloženi i njeni crteži i skice, koji su do sada retko predstavljani javnosti.

Među slikama koje će ljubitelji umetnosti videti prvi put biće poslednji autoportret Fride Kalo.

Jedna od izložbenih sala posvećena je fotografijama na kojima je meksička umetnica prikazana u svakodnevnom okruženju, u kući i ateljeu.

Izložba će trajati do 5. decembra, a eksponati će potom biti vraćeni na adrese 50 kolekcionara od kojih su pozajmljeni.

Izvor:RTS

Bronzana skulptura čuvenog španskog slikara, vredna više od sto hiljada evra, ukradena u po bela dana u Belgiji

U BELGIJSKOM gradu Brižu, u po bela dana, ukradena je bronzana skulptura “Žena fioka” čuvenog španskog slikara Salvadora Dalija - vredna više od sto hiljada evra.

Lopov je sa kupljenom ulaznicom ušao na izložbu i neopažen izašao sa skulpturom, koju je umetnik napravio 1964. godine. Rad (težak desetak kilograma) predstavlja ženu u poluležećem položaju, oslonjenu na desnu ruku, iz čijeg stomaka i grudi izlaze fioke.

Izvor: novosti.rs V. V. S.

NJUJORK - Izložba 300 umetničkih dela Pabla Pikasa (Picasso) u Metropoliten muzeju u Njujorku, privukla je više od 700.000 posetilaca što je najviše od 2001. godine.

Izložba je trajala od 19. aprila do 15. avgusta, a posetioci su mogli da vide slike, crteže, skulpture i keramiku španskog majstora koji je umro 1973. godine.

Metropoliten muzej je saopštio da je to sedma postavka na listi onih koje su imale najviše posetilaca, za poslednjih 50 godina od kada se prate ti podaci.

Izložba Pikasovih dela je u proseku imala po 6.700 posetilaca dnevno.

Izvor: Glas javnosti

VATIKAN - Upravnik Vatikanskih muzeja Antonio Paoluči demantovao je vest da je nedavno otkrivena slika u sakristiji jezuitske crkve u Rimu nepoznato delo Mikelanđela Merizija da Karavađa (Michelangelo Merisi da Caravaggio).

Paoluči u tekstu objavljenom u listu Oservatore romano (L’Osservatore Romano) piše da je slika “Mučeništvo svetog Lorenca” najverovatnije kopija originala koji je naslikao neki umetnik pod Karavađovim uticajem.

Autorka članka, istoričar umetnosti Lidija Salvijuči Insolera (Lydia Salviuči) jasno je stavila na znanje da ne donosi zaključke o autentičnosti dela i da je potrebno još ispitivanja.

Način na koji je Oservatore romano pisao slici, međutim, sugerisao je da je otkrivena do sada potpuno nepoznata slika majstora koji je umro pre 400 godina.

U tekstu objavljenom 18. jula - na dan umetnikove smrti - naglašavaju se sličnosti sa drugim njegovim radovima kao što su korišćenje efekta svetlosti i senke, jedinstvena perspektiva iz koje je prikazan subjekat, položaj tela sveca.

U tekstu pod naslovom “Novi Karavađo? Ne baš” objavljenom u ponedeljak, Paoluči piše da “Mučeništvo svetog Lorenca” nije u rangu Karavađa, da je slika u najbolju ruku “skromnog” kvaliteta i da su ruke potpuno van perspektive.

Bivši italijanski ministar kulture takođe je naveo da ne kritikuje Insoleru i podsetio da je ona jasno napisala da su potrebne dodatne analize i dokumentacija da bi se dobio konačan odgovor da li je to stvarno Karavađov rad.

“Mučeništvo svetog Lorenca” danas bi javnosti trebalo da bude predstavljeno u Ministarstvu kulture.
Karavađo, koji je vodio razuzdan život, umro je 1610. u toskanskom gradu Porto Erkole, u 40. godini, pod nerazjašnjenim okolnostima.

Izvor: Glas javnosti