NIŠKI LUTKARI NA FESTIVALU U TURSKOJ

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Ansambl niškog Pozorišta lutaka u subotu, 16. marta, putuje u turski Izmir gde će na Internacionalnim danima lutkarstva biti jedini predstavnik Srbije.

Oni će odigrati predstavu “Slike sa izložbe” koju je režirala Biserka Kolevska, a u njoj glume Srđan Miljković, Biljana Radenković, Davorin Dinić, Tatjana Milenković, Toma Bibić i Nataša Ristić.

Na izmirskom festivalu od 7. marta do 6. aprila učestvuju 44 pozorišta iz Bugarske, Italije, Amerike, Irana, Francuske, Australije, Perua, Češke, Nemačke, Argentine, Brazila, Engleske, Španije, Švajcarske, Japana, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Turske, Novog Zelanda, Grčke i Srbije.

Izvor: Južne vesti S.J.

MIRA STUPICA: GENERALE, ŠTA ĆEMO MI BRANITI AKO NE KULTURU

Nebojša Đorđević    Pozorište

Čitam stare knjige, novine izbegavam, jer se sekiram: Mira Stupica

- Šokirana sam. Prosto nemam reči - rekla nam je glumica Mira Stupica, ocenjujući situaciju u kojoj se obrelo Jugoslovensko dramsko pozorište zbog činjenice da, po mišljenju vladine Komisije, ne zavređuje status ustanove od nacionalnog značaja.

Nakon nekoliko trenutaka tišine i par duboko uvučenih dimova cigarete, dodala je: “Znate, čovek zanemi od bezumlja” i ponovo zaćutala. A potom, neznatno se približivši, širom otvorenih očiju i uprtog, snažnog pogleda kazala:

- Ne mogu da razumem. A trudim se. Uvek se trudim da razumem stvari, bez obzira na to da l‘ se s nečim slažem ili ne. To je jako važno. Moramo razumeti šta i zašto neko hoće. A kako ovo razumeti? Pa, JDP je svojim decenijskim radom postalo i evropsko i svetsko. To je pozorište Rusije, Poljske, Francuske, Mađarske… da ne nabrajam. Njegovo ime s divljenjem i danas spominju mnogi mediji i mnogi pozorišni autoriteti. A kome ono ovde smeta, kome je trn u oko? Ne znam. Tačnije, neću da znam.

Pominje potom kako je nastalo, s čime se suočavalo…

- Kada da ga je daleke 1947. Bojan stvarao, imao je samo jednu, ajde da upotrebimo tu danas tako popularnu reč, ideologiju. Ideologiju najboljeg. Kvalitet je bio kriterijum nad kriterijumima. A sve ostalo uz manje ili više veštine prilagođavalo se tome. Ako me sad u ovim godinama pitate, mislim da bez te ideologije i ne može ništa valjano da se napravi - kaže Mira.

Ponovo je na trenutak zaćutala i zapalila cigaretu. Vrteći je lagano između prstiju i gledajući u dim koji se iz nje izvija, za nijansu povišenim tonom upitala je:

- Zar samo zlo danas ima pravo? I prioritet? Zar samo netalenat ima podršku i sva prava da talentima sudi, da ih guši? Kakva je sjajna umetnička ostvarenja JDP imao, kakve uspehe, kakvu publiku i u Beogradu i u Parizu i u Moskvi… Ko sme to da zaboravi? Ko sme to da uništi? I s kojim pravom? S kojim ličnim kredibilitetom? Lično, pošto vidim da je to i opsada i ofanziva za urušavanje JDP, a i naše kulture uopšte, otišla bih do najviših vrhova u zemlji. Iako nemam ni političkih znanja ni političkih ambicija, išla bih i do predsednika. Ali oni su, vidim, zauzeti drugim poslovima. Ovo moramo sami rešiti - kaže Mira Stupica.

Dodala je potom jedno „mada”, praćeno za nju karakterističnim, zabrinutim, ali vedrim izrazom lica, i kazala:
- Kultura, uopšte uzev, dakle i Jugoslovensko dramsko pozorište, ne mora biti, kako se to danas kaže, kolateralna šteta njihovih političkih poslova. Uopšte. A podsetiću vas na Čerčilove reči. Kada je u nekoj problematičnoj situaciji u Velikoj Britaniji jedan general predložio da se žrtvuje kultura, Čerčil mu je odgovorio: “Generale, a šta ćemo onda braniti?”

- Meni je žao i Narodnog pozorišta, pa pogledajte šta se tamo dešava! Strašno! Ko su ti novi ljudi u toj kući? Zar je to nacionalna umetnička reprezentacija? Ne mogu više da govorim o tome. Sekiram se - kaže Mira i dodaje:
- Vidite, mi glumci, reditelji, pozorišni ljudi nismo bezgrešni. Grešimo ponekad, ali se pokajemo, postidimo se, mi znamo za stid, izvinimo se i onda radimo još bolje, zapnemo iz sve snage. Jer u pitanju je - publika! Kako ćete njima objasniti ako nas nema. Imam prava da tako razgovaram. Imam 47 nagrada i naših i svetskih. Dozvolite da se razumem u pozorište.

Na naše pitanje „kako provodite penzionerske dane”, odmahujući rukom, s blagim smeškom, kratko je rekla:

- Čitam. Uglavnom stare knjige. Mislim, knjige koje sam nekada čitala, volela. I ponekad novine, mada njih izbegavam. Sekiram se.

Samo retki se izbore sa zlom u sebi

Pominjemo naše ranije intervjue i jednu od njenih izjava koja je ostala upamćena, više puta citirana: „ima mnogo nas u nama”.

- Da, to je tačno. I od niza stvari zavisi koje ja će isplivati na glavnu poziciju u čoveku i potisniti ona druga ja. Razni konteksti i koješta još može učiniti da u ljudima na površinu ispliva i njima ovlada najmračniji deo njih. Retki su pojedinci koji će se snagom svoje volje, uprkos okolnostima, izboriti s onim tamnim delom sebe i preoblikovati ga. Zato je najbolji onaj sistem koji zapravo izvlači iz ljudi ono najbolje u njima. Jer svaki čovek ima u sebi sebe najboljeg i sebe najgoreg. Samo je pitanje šta se od ljudi traži.

Izvor: Blic Online Tatjana Nježić

OTVORENA NOVA SCENA NA DORĆOLU

Aleksandra Radovanović    Pozorište, Vesti

BEOGRAD - Alternativna pozorišna grupa “Kroz prozor fabrika” otvara novu scenu “Le studio” na Dorćolu u kojoj će od 7. februara izvoditi svoju predstavu “Jedan zarez nešto”.

Prostor u Venizelosovoj ulici broj 42 do sada je korišćen za časove glume i mjuzikla, a ima ukupno 50 mesta za gledaoce.

Reditelj iz Francuske Žan Batist Demarinji, koji već nekoliko godina živi i radi u Beogradu, zajedno sa našim mladim umetnicima najavljuje da će se “Le studio” razlikovati od klasičnog pristupa pozorištu. Osnova će biti živa umetnost i velika interakcija između glumaca i publike, a teme komada prožete društveno-političkim pitanjima.

Takva je i prva predstava, tragikomedija o 80-im godinama 20. veka u Jugoslaviji, inspirisana tekstovima Predraga Matvejevića i Krisa Markera.

Uloge igraju Ana Jovanović i Boško Petrov.

Priča prati odrastanje dvoje pripadnika prve generacije koja nije imala priliku da nosi pionirsku kapu, ali i širi spektar međuljudskih odnosa nakon što realnost počne da razvejava dečije ideale.

Reditelj Demarinji potpisuje zvuk i dizajn svetla, a asistentkinja reditelja Sanja Maljković scenografiju, dizajn i video. Tekst je napisan kolektivno sa Igorom Ripakom.

Predstava “Jedan zarez nešto” igraće se svakog četvrka tokom februara i marta.

Izvor: Glas javnosti

NAJAVLJENO OTVARANJE SCENE “RAŠA PLAOVIĆ”

Nebojša Đorđević    Pozorište, Vesti

Vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić izjavio je da se otvaranje scene “Raša Plaović” može očekivati sutra

Savić je novinarima na Novogodišnjem koktelu rekao da je u toku procedura izdavanja dozvole protivpožarne zaštite, što će garantovati bezbednost publike i umetnika na obe scene.

Svaki dan od požara iskoristili smo da nešto uradimo i što se nas tiče, pozorište može da počne da radi sutra”, rekao je Savić i dodao da će najavljena premijera predstave “Antigona” ipak biti održana u JDP, bez obzira na eventualno otvaranje scene “Raša Plaović”.

Savić je dodao da će Velika scena biti otvorena sredinom januara.

On je novinarima zahvalio što nisu dozvolili da se zaboravi požar u Narodnom pozorištu zbog kojeg su početkom decembra zatvorene obe scene, a, čestitajući Novu godinu i Božić, poželeo još bolju medjusobnu saradnju.

Izvor: Dnevni akter/Beta

MIKIJU MANOJLOVIĆU NAGRADA DOBRIČIN PRSTEN

Nebojša Đorđević    Kultura, Pozorište, Vesti

Glumac Predrag Miki Manojlović dobitnik je nagrade Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo “Dobričin prsten” za 2012. godinu, odlučio je danas žiri.

Manojlović je postao 28. laureat tog visokog staleškog i esnafskog priznanja, navodi se u saopštenju Udruženja dramskih umetnika Srbije.

U konkurenciji za nagradu bili su i glumci Radmila Andrić, Sonja Jauković, Milena Dravić, Milan Gutović, Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Đorđe Jelisić, Mirjana Karanović, Dragan Nikolić, Marko Nikolić, Nikola Simić, Ljiljana Stjepanović, Đurđija Cvijetić i Renata Ulmanski.

O dodeli nagrade odlučivao je sedmočlani žiri u kome su bili raniji dobitnici Dobričinog prstena Ružica Sokić, Vojislav Brajović i Predrag Ejdus, kao i glumica Dušanka Stojanović Glid, teatrolog Ksenija Šukuljević Marković, reditelj Slavenko Saletović i dramski pisac Igor Bojović.

Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića (rad Zlatare Majdanpek), a vreme i mesto uručenja tog priznanja Mikiju Manojloviću biće naknadno saopšteni.

Izvor: Blic Online/Beta