Stotine hiljada ljubitelja stripa svake godine poseti Komik-kon u San Dijegu u Kaliforniji

Najveće okupljanje ljubitelja stripa na svetu održava se u Kaliforniji. Organizatori godišnjeg Komik-kona medjutim ističu da taj sajam nije samo za ljubitelje stripova već da privlači i Holivud, TV mreže i autore video igara, koji svako na svoj način, doprinose sve većoj zainteresovanosti publike za kostimirane heroje i svet fantazije.

Svi vole kostimirane žurke, a kada je u pitanju najveća svetska konvencija stripa - neki jednostavno ne mogu da odole, a da se ne maskiraju.

“Volim stripove još od 14. godine tako da smo, naravno, počeli da posećujemo Komik-kon od malih nogu”, kaže Džon Graham.

Za ozbiljne fanove akcije ovaj sajam je najbliže što će ikada prići super herojima od krvi i mesa - ili onima koji ih glume.

“Svi žele da vide svog heroja iz stripa na platnu, kako leti i radi sve one stvari o kojima čitamo. To je fantastično”, priča Geri Sumabom.

Direktor marketinga Komik-kona, Dejvid Glenzer kaže da je ovaj, nekada običan dogadjaj prerastao u ozbiljnu stvar delom i zbog holivudske ljubavne afere sa akcionim herojima.

“Ovo je 41. godina kako se održava konvencija. Svaka godina je drugačija. Bilo da su to izdavači stripova ili proizvodjači igračaka - svako radi na novim projektima. Komik-kon je mesto na kojem možete prvi da vidite sve te projekte”, kaže Glenzer.

Komik-kon je prerastao u marketinški hit, koji posećuju zvezde kao što su Bred Pit i Andjelina Džoli. Ipak, stalni posetioci se žale da je sajam postao previše popularan.

“Mislim da je postao žrtva samog sebe. Sada je npr. postalo nemoguće prisustvovati nekim dogadjajima osim ako ne dodjete tamo satima pre početka”, nezadovoljan je Milan Čakroboti.

Drugi pak misle da okupljanje pop kulture na jednom mestu i nije tako loša ideja.

“To je odlično što je Komik-kon prerastao u dogadjaj pop kulture. To je pravo mesto. Nedavno sam čitao u ‘Veniti Feru’ da je Komik-kon novi Sandens, to je novi Kan”, mišljenja je Džej Džej Karvel.

U poslednjih nekoliko godina, filmovi kao što su Ajron men i Avatar mogu da zahvale Komik-konu za svoje ogromne zarade. Ove godine, broj filmova koji su premijerno prikazani tokom kongresa se duplirao. Ovim razvojem dogadjaja je možda najviše iznenadjen Sten Li, 87-ogodišnji koautor stripova o Spajdermenu i Ajron menu. Lija su presretali na svakom koraku.

“Osećam se kao rok zvezda. Jedina loša stvar u tome je što ne mogu da uživam u Komik-konu. Ne mogu slobodno da se krećem i razgledam izložbe”, kaže Sten Li, penzionisani predsednik kompanije “Marvel”.

Ovogodišnji četvorodnevni Komik-kon u San Dijegu, koji se završio 25. jula, posetilo je preko 120 hiljada ljubitelja stripa.

Izvor: Glas Amerike Mil Arsega Foto: VOA

BEOGRAD - Izdavačka kuća “Beli put”, koja se isključivo posvetila objavljivanju probranih knjiga za decu i mlade i stripova, u biblioteci “Grafičke novele” štampala je “100 metaka 4: Izgubljena sutrašnjica”.

Edicija donosi najznačajnije naslove savremenog američkog stripa i sada je bogatija za četvrti nastavak serijala „100 metaka”, za koji scenario pišse Brajan Azarelo, a ctrač je Eduardo Riso.

Azarel je ovim serijalom, zajedno sa Frenkom Milerom, Nilom Gejmanom ili Alanom Murom, snažno uticao da se termin „strip” prestane tumačiti kao prezriva skraćenica za jednodimenzionalne adolescentske fantazije o moći.

Njihovom pojavom je postalo jasno da je strip baš ono što je Vil Ajzner sve vreme tvrdio: medijum, sposoban da ispriča svaku priču koju umetnik želi da ispripoveda, i to s jedinstvenim mogućnostima naracije koje su sastavni deo te forme koja je kombinacija reči, slika i sekvenci kadrova (literatura, slikarstvo, film). Nije bez osnova što je strip stekao pravo da se nazove devetom umetnošću.

U raznim epizodama serijala “100 metaka”, agent Grejvs nekome kome je učinjena nepravda daje tašnu u kojoj je nepobitan dokaz identiteta osobe koja mu je upropastila život, skupa sa pištoljem i 100 komada municije.

Pištolj i meci daju osobi koja ih koristi mogućnost da deluje bez pravnih posledica, da bude iznad zakona i … da se osveti.

Autor ostavlja otvoreno pitanje da li je to pravedno i da li svako može da uzme pravdu u ruke da bi se osvetio.

Izvor: Glas javnosti

Muzej Ane Frank objavio je danas strip verziju njenog dnevnika u nadi da će priča o njenom stradanju tokom Drugog svetskog rata dospeti do najšire čitalačke publike.

Predstavnica muzeja Anemari Beker izjavila je da je novo izdanje namenjeno mladima koji možda ne bi bili zainteresovani da u klasičnoj formi pročitaju dnevnik jevrejske devojčice koja je umrla u nacističkom koncentracionom logoru.

Korišćenje tehnike stripa za ilustrovanje ozbiljnih istorijskih tema kao što je genocid nije novina.

*Kasnije ovog meseca strip verzija dnevnika Ane Frank stiže u američke knjižare, potom u britanske, a planiraju se i prevodi na nemački, francuski i italijanski jezik

“Maus” Arta Spigelmana, strip (ili grafička verzija kako se još naziva ta forma) biografija njegovo oca koji je preživeo internaciju u Aušvicu, dobio je Pulicerovu nagradu 1992.

Biografija Ane Frank, čije je izdavanje odobrio njen muzej u Amsterdamu, urađena je u saradnji američkog autora Sida Džejskobsona i crtača Ernesta Kolona.

Njih dvojica su koautori i grafičkog bestselera o terorističkim napadaima u SAD 2001, pod nazivom “The 9/11 Commission Report”.

Izvor: Blic Online /Beta Foto: AP

PARIZ - Crteži i predmeti povezani sa stvaralaštvom belgijskog autora stripova Eržea (Herge), oca neustrašivog reportera Tintina, prodati su za više od milion evra na aukciji u Parizu.

Prodaju u aukcijskoj kući Druo-Montenj (Drouot-Montaigne) organizovale su izdavačka kuća Pjaza (Piasa) i kompanija Mulensar (Moulinsart) - vlasnica prava na Eržeovo delo.

Ukupna zarada bila je 1,08 miliona evra.

Najviša suma postignuta je za dvostruku tablu stripa “Skiptar kralja Otokara”, iz 1939, koja je našla kupca za 243.750 evra.

Bronzana statua Tintina i njegovog vernog psa Milua (Milou), rad skulptora Nata Nežana (Neujean), prodata je za 125.000 evra, što je rekordna suma za neki rad tog umetnika.

Crtež “Tintin i školjke”, koji je Erže nacrtao 1947. godine povodom 50. rođendana jednog njegovog prijatelja, prodat je za 131.250 evra.

Beogradski izdavač „Veseli četvrtak“ 31.marta objavio je albume “Animal’z” Enkija Bilala i “Zigfrid” Aleksa Alisa.

Album “Animal’z” prvi je Bilalov album objavljen u Srbiji. Pre oko 20 godina u Beogradu se pojavio Bilalov album “Falange crnog reda”, ali to je bilo piratsko izdanje za koje autor ne zna. “Ponosni smo i srećni što smo pripremili premijeru albuma „Animal’z“ u regionu. Naročito nam je drago što će publika u Srbiji moći da čita kapitalno izdanje jednog velikog autora”, rekao je Dušan Mladenović, urednik „Veselog četvrtka“.

Bilal se u “Animal’z” bavi ekologijom i koristi svoj stari motiv o ljudima sa novim psihofizičkim mogućnostima. Originalne ilustracija iz ovog stripa su na aukciji prošlog septembra prodate za ukupno milion evra. Bilal je rođen 1951. godine u Beogradu kao Enes Bilalović, ali se sa devet godina seli u Francusku. U četrnaestoj godini upoznaje Renea Gošinija (René Goscinny), jednog od autora Asteriksa i Taličnog Toma, koji ga ohrabruje da svoj talenat usmeri na strip. Najpoznatiji je po trilogiji “Nikopol” po čijim je motivima 2004. godine snimio film “Besmrtna” (Immortel). „Besmrtna“ je jedan od prvih filmova snimanih „digital backlot“ tehnikom , koja se koristi u tv i produkciji video igara.

“Zigfrid” Aleksa Alisa (Alex Alice), 35-godišnjeg francuskog autora, nastao je po uzoru na operski ciklus “Nibelung” Riharda Vagnera, koji je u četiri dela obradio drevni nordijski i germanski mit. Autor “Zigfrida” učestvovao je i u izradi dugometražnog animiranog filma koji će se u bioskopima pojaviti sledeće godine.

Ova izdanja mogu se već od danas pronaći u knjižarama i prodavnicama stripova.

Izvor: Beta-B92